Скоро сам чуо један одличан савет за вежбе типа чучањ или рецимо бенч.
Код чучња треба визуализовати како не само да покушаваш да подигнеш тег горе, него и да покушаваш да стопалима гурнеш под надоле.
Некоме ће ово можда изгледати смешно, али овакав фокус ће помоћи да се енергија усмери баш тамо где треба, јер превише вежбача ради непотребне покрете који расипају енергију током чучња, криве леђа, вуку леђима уместо да потискују ногама итд..
Резултат, пригњечена она заштита на шипци коју сви стављају, а која је потпуно непотребна јер тег треба углавити на чврсто стиснутим трапезима, како горњим тако и средњим и доњим.