Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.795
Eto ga, providan ko saučešće.
-
- Popularno:
- Fabula o Slovenima koji u VI i VI veku...
- Kako je Srbin pravoslavac napisao...
- Da li su Amerikanci zaista bombardovali...
- Jelena Karleuša pred novim debaklom:...
- Da li je u Evropi i USA zabranjeno...
- Smišljamo nazive knjiga pisca A.Vučića
- Раковић: Српски народ има право на...
- Matija Bećković uz studente!
- Србија је набавила израелски ракетни...
- BLAMAŽA BLOKADERA U NOVOM SADU...
„Nesrbi” u srpskoj istoriji
- Začetnik teme Bren
- Datum pokretanja
Čini mi se da ovaj forum ipak većinom posjećuju ljudi koji se ne bave znanošću, pa ne bi bilo loše objasniti neke pojmove i metode 
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.795
Čini mi se da ovaj forum ipak većinom posjećuju ljudi koji se ne bave znanošću, pa ne bi bilo loše objasniti neke pojmove i metode
Hajde da razradimo - šta je to konfesionalno poreklo ako su mnoge porodice nekoliko puta menjale veroispovest?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.795
Što bi Srbi rekli - penis curvatus, eto šta je.
Babunski
Aktivan član
- Poruka
- 1.756
Павле Јуришић - Штурм (Paul Sturm):
Babunski
Aktivan član
- Poruka
- 1.756
Јосиф Шлезингер:
- Poruka
- 30.129
Конфесионална подела нема никакве везе са пореклом и етнитетом једног народа, сем за народе код које етничка основа не постоји наравно.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.646
Nikola Lorencin
Režiser, autor mnogih dokumentarnih i kratkih filmova, između ostalog i o poreklu svoje porodice.
Režiser, autor mnogih dokumentarnih i kratkih filmova, između ostalog i o poreklu svoje porodice.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.646
Miroslav Lazanski
Otac Lazanskoga je kao oficir kraljevske vojske rat proveo u nemačkom zarobljeništvu, o čemu je M.L. takođe pisao u feljtonu u u "Politici".
Otac Lazanskoga je kao oficir kraljevske vojske rat proveo u nemačkom zarobljeništvu, o čemu je M.L. takođe pisao u feljtonu u u "Politici".
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.795
Baronijan Vertkes (ne "Varteks"), Jermen, pisac melodije za Dositejevu himnu Ustani Srbijo.
GhostRider77
Zainteresovan član
- Poruka
- 458
Hm, meni na pamet dodjose recimo
Flora Sends
http://sr.wikipedia.org/sr/Флора_Сандс
Arcibald Rajs
http://sr.wikipedia.org/sr/Арчибалд_Рајс
Aleksandar Solovjev
http://sr.wikipedia.org/sr/Александар_Соловјев
Flora Sends
http://sr.wikipedia.org/sr/Флора_Сандс
Arcibald Rajs
http://sr.wikipedia.org/sr/Арчибалд_Рајс
Aleksandar Solovjev
http://sr.wikipedia.org/sr/Александар_Соловјев
Ili da proširimo, na primjeru isječka iz filma nož (Jesu stvarno Srbi bili sve do Darwinova majmuna?). Što je to etničko porijeklo, ako su nečiji preci više puta mijenjali svoj osjećaj pripadnosti nekom narodu ili ako netko među svojim precima ima pripadnike više različitih naroda.
Babunski
Aktivan član
- Poruka
- 1.756
Мешаш верску и националну припадност. Као што има Немаца протестаната и католика, тако има и Срба православних и мухамеданаца. То што су неки Срби прихватили ислам, у време османске окупације, не значи да су променили национална осећања. Тако је барем било до шездесетих година прошлог века када је комунистичким декретом прокламована муслиманска "нација" која је потом још новим декретом променила име у бошњачку.
Poslednja izmena:
Ja sam ovaj isječak shvatio kao razgovor o nacionalnoj pripadnošću, ako je to bio razgovor o vjerskoj pripadnošću moja greška. Kako god da bilo taj isječak je samo trebao ilustrirati ovu drugu tvrdnju u kojoj nema govora o vjerskoj pripadnošću.
vrljika
Zainteresovan član
- Poruka
- 272
"Ilakni Jovane bit' ćeš halać, neću da halaknem nek ću bit halać".
vrljika
Zainteresovan član
- Poruka
- 272
Ima jedna priča Jovanu se volovi zaobadali a nema ništa opasnije nego kad se volovi zaobadaju pa pojurili a komšija mu bio musliman i kaže mu "Ilakni Jovane biti ćeš halać, neću da halaknem nek ću biti halać, pa i ti isti ko taj Jovan.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.795
Mereći do srednjovekovne etnogeneze, kada već postoji ono što zovemo narod, etničko poreklo je - jezik.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Otac mu je Slovenac, a mama Srpkinja.
Mada i otac mora da ima korene ovde negde u Srbiji ili Makedoniji - LAZANSKI
- Poruka
- 1.384
Svi frankofoni crnci iz Nigera, Obale bjelokosti,
Toga i Sijera Leonea su Francuzi. Jasno kao
dan.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.795
Jasno ko dan je da se kod tebe redovno javlja problem shvatanja. Prvo, ako srednji (kod starijih naroda i stari vek) odredimo kao vremenski okvir u kojem posmatramo neki narod na Slovenskom Jugu (a jasno smo to odredili),
...zašto bismo u Sijera Leoneu činili drugačije? Zato i govorim o jezgru etnogeneze, koje nipošto nije moglo da bude francusko, budući da su plemena subsaharske Afrike etnički=jezički definisana u doba znatno pre francuske kolonizacije. Dakle, ovo pravilo je univerzalno pa ga i na njih možemo protegnuti.
Ako primenimo konfesionalno pravilo, koje je uzeto kao apsolut hrvatske etnografije, onda ćemo imati Hrvate svih boja po svim meridijanima. Doduše, ovo pravilo važi samo za katoličke štokavce, dok se na katoličke kajkavce ne odnosi. Koja sprdnja od nauke.
I sad se opet vraćamo na poteškoće u istraživanju nečijeg etničkog porijekla koje seže u srednji vijek i to prije konfesionalnih podjela! Gdje je to očuvana svijest o tom etničkom porijeklu? Je li ona zapisana, prenijeta usmenom predajom, zapisana u genima? Na temelju čega možemo za ogromnu većinu ljudi govoriti o njihovoj etničkoj pripadnošću prije 1 000 godina.
- Poruka
- 1.384
Jasno ko dan je da se kod tebe redovno javlja problem shvatanja. Prvo, ako srednji (kod starijih naroda i stari vek) odredimo kao vremenski okvir u kojem posmatramo neki narod na Slovenskom Jugu (a jasno smo to odredili),
...zašto bismo u Sijera Leoneu činili drugačije? Zato i govorim o jezgru etnogeneze, koje nipošto nije moglo da bude francusko, budući da su plemena subsaharske Afrike etnički=jezički definisana u doba znatno pre francuske kolonizacije. Dakle, ovo pravilo je univerzalno pa ga i na njih možemo protegnuti.
Ako primenimo konfesionalno pravilo, koje je uzeto kao apsolut hrvatske etnografije, onda ćemo imati Hrvate svih boja po svim meridijanima. Doduše, ovo pravilo važi samo za katoličke štokavce, dok se na katoličke kajkavce ne odnosi. Koja sprdnja od nauke.
Norveški i švedski jezik su slični
gotovo kao hrvatski i srpski.
Naravno, Norvežani ne postoje.
Irci su izvadili davno zaboravljeni
jezik iz ormara. Gotovo se svi
služe i poznavaju isključivo
engleski. Naravno, Irci ne postoje.
Valonci se služe francuskim jezikom.
Nema dvojbe, Valonci ne postoje. To
je izmišljena kategorija.
Makedonci su Bugari, Argentinici su
Španjolci, Meksikanci su Španjolci,
Mandžurci su Kinezi, Egipćani su
Arapi... itd. Svakako. U nekom
paralelnom svemiru, sve je moguće.
- - - - - - - - - -
Na to pitanje odgovor može dati
jedino Mrkalj. Može li doista?
- Poruka
- 1.384
Aleksandar Cincar-Marković - srpski političar cincarskog porijekla
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
dr Aleksandar Cincar-Marković (1889 — 1947) je bio jugoslovenski diplomata i ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije od 5. februara 1939. do 27. marta 1941.
Dr Aleksandar Cincar-Marković rođen je u Beogradu 1889. godine. Otac, pukovnik Marko K. Cincar-Marković, komandant celokupne žandarmerije Srbije brat je generala Dimitrija Cincar-Markovića, predsednika ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Srbije i sin pukovnika Konstantina - Koste Cincar-Markovića, šabačkog okružnog načelnika, usvojenika gospođe Tomanije Obrenović, kćerke lozničkog vojvode Antonija Bogićevića i žene gospodara Jevrema Obrenovića, a unuk Cincar-Marka Kostića (1777 — 1822), vojvode sokoskog i kneza šabačke posavine, rodonačelnika Cincar-Markovića[1]. Aleksandar Cincar-Marković je imao brata Ljubomira Cincar-Markovića pitomca Vojne akademije [2] i sestre Jelicu i Zoru.
Osnovnu školu i Prvu mušku gimnaziju završio je u Beogradu [3]. Studirao je prava u Frajburgu i Berlinu, gde je i diplomirao 1911. Doktorirao je u Francuskoj.
Kao rezervni pešadijski oficir učestvovao je u ratovima u prvim borbenim jedinicama 1912—1918..
Bio je oženjen Idalijom Zervos, Grkinjom. Nije imao dece.
Kretanje u službi[uredi]
Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od kraja 1918. Na konferenciji mira u Parizu bio je član Sekretarijata delegacije Kraljevine SHS, sekretar Nikole Pašića. Član i generalni sekretar delegacije Kraljevine SHS u Rapalu 1920. i Santi Margariti 1922.
Cincar-Marković je bio konzul Kraljevine SHS u Zadru od juna 1921. Konzul u Trstu. Prvi sekretar, potom savetnik poslanstva u Tirani od jula 1923. do maja 1925. Šef Balkanskog oseka u Ministarstvu inostranih dela 1925—1926. Otpravnik poslova u Budimpešti od juna 1926. Zatim od jeseni 1926. postaje savetnik poslanstva u Parizu. Potom, savetnik poslanstva u Sofiji od maja 1927. godine. Cincar-Marković boravi na mestu savetnika poslanstva u Beču od avgusta 1928. Takođe je bio savetnik poslanstva u Parizu od 1930.
Poslanik u Sofiji i Berlinu[uredi]
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Sofiji 1934—1935., gde je vojni ataše bio generalštabni pukovnik Dragoljub Draža Mihailović.
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu 1935—1939. godine.
Ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije[uredi]
Pad Milana Stojadinovića i obrazovanje vlade Dragiše Cvetkovića izazvalo je u Berlinu veliko razočarenje. Pošto se smirilo uzbuđenje oko Stojadinovićevog pada, nova jugoslovenska vlada je pokušala oživljavanje razgovora sa Nemačkom.
Pred kraj aprila 1939. godine Cinacar-Marković je otputovao za Nemačku. 25. aprila imao je razgovor sa Joahimom fon Ribentropom, a 26. aprila je bio primljen i od Adolfa Hitler.
4. jula 1939. godine u svojstvu jugoslovenskog ministra inostranih poslova sastao se sa bugarskim predsednikom vlade Kjoseivanovom. Na sastanku koji se održao na Bledu ministar Cincar-Marković je pokušao da uvuče Bugarsku u Balkanski pakt. Nemačka je tražila da se zbog svojih interesa taj pakt poništi.
Kraljevina Jugoslavija i Mađarska stvaraju ugovor o prijateljstvu, koji na jugoslovenski predlog- dobija naziv „Ugovor o večnom prijateljstvu“. Ugovor potpisuju Aleksandar Cincar-Marković i mađarski ministar inostranih poslova grof Ištvan Čaki 12. decembra 1940. godine.
Predsednik jugoslovenske Vlade Dragiša Cvetković i ministar Cinacar-Marković zajedno sa nemačkim poslanikom u Beogradu Viktorom fon Herenom otputovali su 13. februara 1941. godine u posetu nemačkom ministru spoljnih poslova Joahimu fon Ribentropu, koji ih je primio usvoju vilu u Fušlu, Austrija. Cvetković i Cincar-Marković su pokušali da zadrže Jugoslaviju tokom sastanka na pozicijama neutralnosti prema Nemačkoj. Adolf Hitler je 15. februara primio Cvetkovića i Cincar-Markovića. On je izričito zahtevao da Jugoslavija priđe Trojnom paktu. Cvetković je zahteve odbio uz obrazloženje da bi pakt ugrozio suverinitet Jugoslavije i da nema ovlašćenje od kneza Pavla za taj akt. Hitler je bio nezadovoljan ovim stavom i zahtevao hitan sastanak sa knezom Pavlom Karđorđevićem.
Trojni pakt[uredi]
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom:
Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu
Na sednici Krunskog saveta, 6. marta 1941. godine, došlo je do sudbonosnog izbora između pakta i rata. Cincar-Marković izneo je stav da je jedina alternativa ratu potpisivanje Trojnog pakta, s tim što bi se Hitleru moglo postaviti neki uslovi:da garantuje suverinitet i integritet Jugoslavije, da neće tražiti vojnu pomoć i prolaz trupa, i da će uzeti u obzir interes Jugoslaviji za Solun u novom evropskom pokretu. Prilikom glasanja, svi su se složili da se pakt prihvati uz određene uslove.
25. marta 1941. godine predsednik Vlade Dragiša Cvetković, ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovićm i nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop u dvorcu Belvedere potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, 27 marta grupa jugoslovenskih oficira izvela je vojni udar, uz britansku podršku zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića, Aleksandra Cincar-Markovića i ostale ministre, a maloletnog kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
27. mart i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije[uredi]
Posle vojnog udara 27. marta ministar Cincar-Marković je bio uhapšen i interniran u Brus. Rano ujutru, 6. aprila 1941. godine Nemačka je bez objave rata napala Jugoslaviju. Cincar-Marković je istog dana otišao za Sarajevo. Na Palama ga je pronašao general Danilo Kalafatović gde mu je izložio tešku situaciju u kojoj se nalaze narod i vojska. U vreme kada su članovi pučističke vlade spremali da iz Nikšića napuste zemlju, general Kalafatović je morao da pristane na bezuslovnu kapitulaciju. Kalafatović je posle dugog i napornog ubeđivanja uspeo da privoli Aleksandra Cincar-Markovića na pregovore sa Nemcima.
Opunomoćenici Vrhovne komande jugoslovenske vlade, bivši ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Kraljevine Jugoslavije, koji im je izdiktirao nemački komandant, general Maksimilijan fon Vajks. Treći rajh je nametnuo bezuslovnu, potpuno, neograničenu kapitulaciju, vojska Jugoslavije je uglavnom odvedena u zarobljeništvu, zemlja je podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Jugoslovenska ratna mornarica pripala je Italiji.
Suđenje i smrtna presuda[uredi]
Posle rata nove vlasti su organizovale suđenje Aleksandru Cincar-Markoviću zbog prilaska Jugoslavije Trojnom paktu i on je pogubljen 1947. godine. [4]
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
dr Aleksandar Cincar-Marković (1889 — 1947) je bio jugoslovenski diplomata i ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije od 5. februara 1939. do 27. marta 1941.
Dr Aleksandar Cincar-Marković rođen je u Beogradu 1889. godine. Otac, pukovnik Marko K. Cincar-Marković, komandant celokupne žandarmerije Srbije brat je generala Dimitrija Cincar-Markovića, predsednika ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Srbije i sin pukovnika Konstantina - Koste Cincar-Markovića, šabačkog okružnog načelnika, usvojenika gospođe Tomanije Obrenović, kćerke lozničkog vojvode Antonija Bogićevića i žene gospodara Jevrema Obrenovića, a unuk Cincar-Marka Kostića (1777 — 1822), vojvode sokoskog i kneza šabačke posavine, rodonačelnika Cincar-Markovića[1]. Aleksandar Cincar-Marković je imao brata Ljubomira Cincar-Markovića pitomca Vojne akademije [2] i sestre Jelicu i Zoru.
Osnovnu školu i Prvu mušku gimnaziju završio je u Beogradu [3]. Studirao je prava u Frajburgu i Berlinu, gde je i diplomirao 1911. Doktorirao je u Francuskoj.
Kao rezervni pešadijski oficir učestvovao je u ratovima u prvim borbenim jedinicama 1912—1918..
Bio je oženjen Idalijom Zervos, Grkinjom. Nije imao dece.
Kretanje u službi[uredi]
Sekretar u Ministarstvu inostranih dela od kraja 1918. Na konferenciji mira u Parizu bio je član Sekretarijata delegacije Kraljevine SHS, sekretar Nikole Pašića. Član i generalni sekretar delegacije Kraljevine SHS u Rapalu 1920. i Santi Margariti 1922.
Cincar-Marković je bio konzul Kraljevine SHS u Zadru od juna 1921. Konzul u Trstu. Prvi sekretar, potom savetnik poslanstva u Tirani od jula 1923. do maja 1925. Šef Balkanskog oseka u Ministarstvu inostranih dela 1925—1926. Otpravnik poslova u Budimpešti od juna 1926. Zatim od jeseni 1926. postaje savetnik poslanstva u Parizu. Potom, savetnik poslanstva u Sofiji od maja 1927. godine. Cincar-Marković boravi na mestu savetnika poslanstva u Beču od avgusta 1928. Takođe je bio savetnik poslanstva u Parizu od 1930.
Poslanik u Sofiji i Berlinu[uredi]
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Sofiji 1934—1935., gde je vojni ataše bio generalštabni pukovnik Dragoljub Draža Mihailović.
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu 1935—1939. godine.
Ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije[uredi]
Pad Milana Stojadinovića i obrazovanje vlade Dragiše Cvetkovića izazvalo je u Berlinu veliko razočarenje. Pošto se smirilo uzbuđenje oko Stojadinovićevog pada, nova jugoslovenska vlada je pokušala oživljavanje razgovora sa Nemačkom.
Pred kraj aprila 1939. godine Cinacar-Marković je otputovao za Nemačku. 25. aprila imao je razgovor sa Joahimom fon Ribentropom, a 26. aprila je bio primljen i od Adolfa Hitler.
4. jula 1939. godine u svojstvu jugoslovenskog ministra inostranih poslova sastao se sa bugarskim predsednikom vlade Kjoseivanovom. Na sastanku koji se održao na Bledu ministar Cincar-Marković je pokušao da uvuče Bugarsku u Balkanski pakt. Nemačka je tražila da se zbog svojih interesa taj pakt poništi.
Kraljevina Jugoslavija i Mađarska stvaraju ugovor o prijateljstvu, koji na jugoslovenski predlog- dobija naziv „Ugovor o večnom prijateljstvu“. Ugovor potpisuju Aleksandar Cincar-Marković i mađarski ministar inostranih poslova grof Ištvan Čaki 12. decembra 1940. godine.
Predsednik jugoslovenske Vlade Dragiša Cvetković i ministar Cinacar-Marković zajedno sa nemačkim poslanikom u Beogradu Viktorom fon Herenom otputovali su 13. februara 1941. godine u posetu nemačkom ministru spoljnih poslova Joahimu fon Ribentropu, koji ih je primio usvoju vilu u Fušlu, Austrija. Cvetković i Cincar-Marković su pokušali da zadrže Jugoslaviju tokom sastanka na pozicijama neutralnosti prema Nemačkoj. Adolf Hitler je 15. februara primio Cvetkovića i Cincar-Markovića. On je izričito zahtevao da Jugoslavija priđe Trojnom paktu. Cvetković je zahteve odbio uz obrazloženje da bi pakt ugrozio suverinitet Jugoslavije i da nema ovlašćenje od kneza Pavla za taj akt. Hitler je bio nezadovoljan ovim stavom i zahtevao hitan sastanak sa knezom Pavlom Karđorđevićem.
Trojni pakt[uredi]
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom:
Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu
Na sednici Krunskog saveta, 6. marta 1941. godine, došlo je do sudbonosnog izbora između pakta i rata. Cincar-Marković izneo je stav da je jedina alternativa ratu potpisivanje Trojnog pakta, s tim što bi se Hitleru moglo postaviti neki uslovi:da garantuje suverinitet i integritet Jugoslavije, da neće tražiti vojnu pomoć i prolaz trupa, i da će uzeti u obzir interes Jugoslaviji za Solun u novom evropskom pokretu. Prilikom glasanja, svi su se složili da se pakt prihvati uz određene uslove.
25. marta 1941. godine predsednik Vlade Dragiša Cvetković, ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovićm i nemački ministar spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop u dvorcu Belvedere potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Dva dana kasnije, 27 marta grupa jugoslovenskih oficira izvela je vojni udar, uz britansku podršku zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića, Aleksandra Cincar-Markovića i ostale ministre, a maloletnog kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
27. mart i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije[uredi]
Posle vojnog udara 27. marta ministar Cincar-Marković je bio uhapšen i interniran u Brus. Rano ujutru, 6. aprila 1941. godine Nemačka je bez objave rata napala Jugoslaviju. Cincar-Marković je istog dana otišao za Sarajevo. Na Palama ga je pronašao general Danilo Kalafatović gde mu je izložio tešku situaciju u kojoj se nalaze narod i vojska. U vreme kada su članovi pučističke vlade spremali da iz Nikšića napuste zemlju, general Kalafatović je morao da pristane na bezuslovnu kapitulaciju. Kalafatović je posle dugog i napornog ubeđivanja uspeo da privoli Aleksandra Cincar-Markovića na pregovore sa Nemcima.
Opunomoćenici Vrhovne komande jugoslovenske vlade, bivši ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su u zgradi čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Kraljevine Jugoslavije, koji im je izdiktirao nemački komandant, general Maksimilijan fon Vajks. Treći rajh je nametnuo bezuslovnu, potpuno, neograničenu kapitulaciju, vojska Jugoslavije je uglavnom odvedena u zarobljeništvu, zemlja je podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Jugoslovenska ratna mornarica pripala je Italiji.
Suđenje i smrtna presuda[uredi]
Posle rata nove vlasti su organizovale suđenje Aleksandru Cincar-Markoviću zbog prilaska Jugoslavije Trojnom paktu i on je pogubljen 1947. godine. [4]
- Poruka
- 1.384
Priznajem da sam i sam iznenađen
koliko je poznatih Srba nesrpskog
porijekla u srpskoj istoriji. Ovo mi je
veliko otkriće i zbilja ne mogu
vjerovati da se itko od Srba može
baviti Hrvatima u to smislu, pored
mnoštva takvih "Srba" u srpskoj
političkoj, društvenoj i kulturnoj
povijesti.
Braca Zikic, Valeo i Kuzman, Gaorge Ciplak, Vlaiko Stojkovic (Stoica), Lazar Andjelkovic, Timko Tvrtkovic, Milos Brka, svi iz Makedonije, junaci srpskih buna i ustanaka.
Cincar Janko Popovic, rodjen 1779. godine u Ohridu, umro 1834 u Cupriji, ukopan u manastiru Ravanica. Bio je trgovac, a zatim ustanicki vojvoda. Istakao se pri zauzimanju Beograda. Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime.
Zoran Lilic, ex - Predsadnik S.R. Jugoslavije
Koca Popovic, spanski borac, vojskovodja u II. sv. ratu, drzavnik
Jovan Popovic – Sterija, Kosta Abrasevic, Jovan Jovanovic - Zmaj, Mihajlo Pupin su velika imena iz domena kulture, nauke
Hajduk Veljko, Timocka Krajina
Vasko Popa, poznati pesnik iz Srbije
http://cerovica.activeboard.com/t31143788/poznati-vlasi/
koliko je poznatih Srba nesrpskog
porijekla u srpskoj istoriji. Ovo mi je
veliko otkriće i zbilja ne mogu
vjerovati da se itko od Srba može
baviti Hrvatima u to smislu, pored
mnoštva takvih "Srba" u srpskoj
političkoj, društvenoj i kulturnoj
povijesti.
Braca Zikic, Valeo i Kuzman, Gaorge Ciplak, Vlaiko Stojkovic (Stoica), Lazar Andjelkovic, Timko Tvrtkovic, Milos Brka, svi iz Makedonije, junaci srpskih buna i ustanaka.
Cincar Janko Popovic, rodjen 1779. godine u Ohridu, umro 1834 u Cupriji, ukopan u manastiru Ravanica. Bio je trgovac, a zatim ustanicki vojvoda. Istakao se pri zauzimanju Beograda. Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime.
Zoran Lilic, ex - Predsadnik S.R. Jugoslavije
Koca Popovic, spanski borac, vojskovodja u II. sv. ratu, drzavnik
Jovan Popovic – Sterija, Kosta Abrasevic, Jovan Jovanovic - Zmaj, Mihajlo Pupin su velika imena iz domena kulture, nauke
Hajduk Veljko, Timocka Krajina
Vasko Popa, poznati pesnik iz Srbije
http://cerovica.activeboard.com/t31143788/poznati-vlasi/
Poslednja izmena:
Babunski
Aktivan član
- Poruka
- 1.756
Неке од личности на списку нису били Цинцари као, на пример, Мокрањац, Михајло Пупин (пореклом Србин из Македоније), Цинцар Јанко Поповић (Србин из Охрида), Коста Абрашевић (по оцу Србин из Охрида), да набројим само неке. То пишем истине ради јер Цинцаре одликује двојна национална припадност. Они чувају успомену на своје порекло, али осеђају такође националну припадност средине у којој живе. То су и делима показивали кроз историју. Има, пак, оних које ниси набројао као Зорана Христића, композитора.
Немају шта Срби да се баве Хрватима. Када год се прочачка хрватска повест ту нешто засмрди...
Могла би да се отвори и слична тема значајни Срби који су сврстане у друге народе. Александар Петровић (Шандор Петефи), Марин Држић, Иван Гундулић, Марин Геталдић и многи други.
Poslednja izmena:
