Slovenski toponimi čine većinu toponima Albanije - ko bi se tome nadao? (Google maps)

Склоност Бугара приписивању себи свега словенског са простора југоистока данашње Србије, затим Бугаске, Румуније, Македоније и Албаније, последица је сличних социопатолошких појава које се могу забележити и међу Хрватима. Етногенеза Бугарског народа трајала је вековима. Чак и дубоко у 19. век део народа са простора садашње Бугарске није се сматрао Бугарима, већ Словенима или чак и Србима. Прописати Бугарима словенске топониме са простора Албаније граничи се са лудилом. Бугари нису ни постојали као словенски народ у време када су ти топоними преузети. Познато је да су Срби живели на северу данашње Албаније, и да су тамо чинили целину словенског елемента. У централним и јужним крајевима тешко је приписати словенски утицај било ком појединачном словенском народу, па је исправно само говорити о словенским топонимима. Звати те топониме српским је за сада неоправдано, а звати их бугарским граничи се са комедијом.

Треба нагласити да Албанци те топониме најчешће нису преузели од комшија, већ Словена који су им данас међу прецима. Прото-албанцима су били комшије, али данашњим Албанцима су преци. Словени су населили цело Балканско полуострво. Тамо где је Словенски утицај преовладао, имамо словенске народе. Тамо где није, имамо Грке (Пелопонез, околина Солуна), Румуне, Албанце. У Бугарској имамо случај да су Словени преузели страно име, али и потпуно асимиловали бугарска племена.

Ситуација на Косову и Метохији је била другачија. Албанци су масовно населили те крајеве тек за време османлијске окупације и једноставно усвојили топониме које су затекли. И ти Албанци делом имају словенске и српске корене. Делом наслеђене од Срба и других Словена који су насељавали данашњу Албанију, из које су се и доселили, а делом захваљујући албанизацији једног дела Срба са КиМ.
 
Poslednja izmena:
zvernec-albanian-beauty-24112010-402-604.jpg



Na 90 km južno od luke Drač leži jadransko ostvro srpskog imena - Zvernec:

https://www.google.rs/maps/place/Zv...d3a5dc6ca6a925b9!8m2!3d40.5104551!4d19.412526


78246269.jpg
 
Склоност Бугара приписивању себи свега словенског са простора југоистока данашње Србије, затим Бугаске, Румуније, Македоније и Албаније, последица је сличних социопатолошких појава које се могу забележити и међу Хрватима. Етногенеза Бугарског народа трајала је вековима. Чак и дубоко у 19. век део народа са простора садашње Бугарске није се сматрао Бугарима, већ Словенима или чак и Србима. Прописати Бугарима словенске топониме са простора Албаније граничи се са лудилом. Бугари нису ни постојали као словенски народ у време када су ти топоними преузети. Познато је да су Срби живели на северу данашње Албаније, и да су тамо чинили целину словенског елемента. У централним и јужним крајевима тешко је приписати словенски утицај било ком појединачном словенском народу, па је исправно само говорити о словенским топонимима. Звати те топониме српским је за сада неоправдано, а звати их бугарским граничи се са комедијом.

Треба нагласити да Албанци те топониме најчешће нису преузели од комшија, већ Словена који су им данас међу прецима. Прото-албанцима су били комшије, али данашњим Албанцима су преци. Словени су населили цело Балканско полуострво. Тамо где је Словенски утицај преовладао, имамо словенске народе. Тамо где није, имамо Грке (Пелопонез, околина Солуна), Румуне, Албанце. У Бугарској имамо случај да су Словени преузели страно име, али и потпуно асимиловали бугарска племена.

Ситуација на Косову и Метохији је била другачија. Албанци су масовно населили те крајеве тек за време османлијске окупације и једноставно усвојили топониме које су затекли. И ти Албанци делом имају словенске и српске корене. Делом наслеђене од Срба и других Словена који су насељавали данашњу Албанију, из које су се и доселили, а делом захваљујући албанизацији једног дела Срба са КиМ.

Upravo tako.

U zaključku - Bugari i Hrvati su neslovenski (tj. nesrpski) sloj koji ima potrebu istoriografski da pothranjuje istoriografske narative o Ilirima i Vlasima (hrvatska istoriografija), odnosno Tračanima (bugarska istoriografija) kao neslovenskim prethodnicima Srba tj. Slovena na Slovenskom Jugu. U svemu ih, iz ranije elaboriranih razloga, podržava nemačka istoriografija. Čista politika, koja sa činjenicama iz prošlosti ima jako malo dodira.
 
Poslednja izmena:
Ako su Tracani bili najbrojniji narod na svetu posle Indusa, ako su Tracani, Iliri, Dacani i Dalmatini srodna plemena i ako se uzme u obzir koja je rasa najbrojnija u Evropi, lako se dolazi do zakljucka ko je starosedelac a ko dosljak. Ako se taj zakljucak postavi kao temelj za resenje svih dilema vezanih za istoriju, dileme vise nema i veo tajne vise ne postoji.
 
Ako su Tracani bili najbrojniji narod na svetu posle Indusa, ako su Tracani, Iliri, Dacani i Dalmatini srodna plemena i ako se uzme u obzir koja je rasa najbrojnija u Evropi, lako se dolazi do zakljucka ko je starosedelac a ko dosljak. Ako se taj zakljucak postavi kao temelj za resenje svih dilema vezanih za istoriju, dileme vise nema i veo tajne vise ne postoji.

То да су најбројни људи после Индуса тврди Херод. Ево како по њему изгледа њихова територија, које практично покрива сво словеноговорно становништво, сем део Русије. Онда је питање ко је стаоседеоц а ко дошљак мало другачије, ако су једни под-врста других?
NL26_4F.jpg
 
То да су најбројни људи после Индуса тврди Херод. Ево како по њему изгледа њихова територија, које практично покрива сво словеноговорно становништво, сем део Русије. Онда је питање ко је стаоседеоц а ко дошљак мало другачије, ако су једни под-врста других?
Pogledajte prilog 420440

Ova karta nija tačna, po Herodotu Tračani su do Dunava. Po njemu sami Tračani pričaju da " u predelu preko Istra zemljom gospodare pčele od kojih se ne može dalje proći". Herodot ne veruje u tu priču jer kako kaže pčele ne podnose hladnoću te pretpostavlja da su to pusti predeli zbog hladnoće . Na drugom mestu ponavlja priču o beskrajnoj pustinji i dodaje da jedino za koga je u stanju da dozna da stanuje "preko Istra jesu ljudi kojima je ime Sigini ..."
 
Poslednja izmena:
Ova karta nija tačna, po Herodotu Tračani su do Dunava. Po njemu sami Tračani pričaju da " u predelu preko Istra zemljom gospodare pčele od kojih se ne može dalje proći". Herodot ne veruje u tu priču jer kako kaže pčele ne podnose hladnoću te pretpostavlja da su to pusti predeli zbog hladnoće . Na drugom mestu ponavlja priču o beskrajnoj pustinji i dodaje da jedino za koga je u stanju da dozna da stanuje "preko Istra jesu ljudi kojima je ime Sigini ..."

U pravu si, mapa ne odgovara šta je Herod pisao...
 
Негде на овим странама, више пута помињани су термини Епир, Дукађин и слично. Стављам на расправу интересантну анализу пописа из Склавоније и Скадра, из 15.века:

Sklavonija u ovom popisu zauzima oblast koja ce imati i drugih naziva kao Epir, Dibra, Dukadjin isl. Na zapadu je isla do Ljesa i rijeke Drina, na sjeveru do planinskog vijenca Velje Gore ( danas Prokletije ) iznad Svetog Spasa, na istoku Crnim Drinom do planinskog vijenca Jablanice i Cermenike i odatle na jug izlazila kod Draca. Zavisno od misljenja zapisivaca, mogla je biti svrstana u oblast Albanije ili Dalmacije dok je Skadarska oblast vise smatrana kao Dalmacija ili Zeta. Naziv Sklavonija ili Slavonija odnosio se na teritoriju koju su zaposijedali Sclavi, Srbi. Kako su oni migrirali tokom burnog 15. vijeka tako se i ovaj naziv selio sa njima u venecijanskoj interpretaciji. Krajem 15 v. tacnije oko 1490. g. kotorski providuri ce oblast danasnje Katunske nahije oznacavati kao Sklavoniju ali se taj naziv nije odrzao. Preovladao je naziv Crna Gora koji je mahom novodoseljeno stanovnistvo koristilo. Naziv Liburnija za tu oblast se isto nije odrzao dok je naziv Gornja Zeta bio uglavnom prihvacen u 14. i 15. vijeku.
http://www.montenet.org/2002/bozo2.html
 
Да не забегувам многу од темава,на кратко ќе кажам она што го знам од преданија од кај што потекнувам јас.
Во Македонија,особено во Западниот дел има многу наши со потекло од Албанија. Најчесто тоа се Словени од областа Мат,Елбасан,Дебар,Драч,Скадар па дури и Љума.
Колку што успеав да истражувам таму има некој вид на мешање помеѓу Арбанашки,Словенски и Влашки популации.
Не би знаел во Србија како ги викате тие делови,но кај нас тие ги сметаме како Мијачки места.Особено областа Мат и горе Љума(што е незамисливно денес дека некогаш имало наши тамо,дека најголем дел од озлогласените качаци дошле токму од таа област).
Овие делови порано имале значителен број на Словени.Претпоставувам дека таму имало мешање меѓу овие населенија,како што е случајот со Црна Гора. Поради зулумите на арнаутските банди,особено по Австро-Турската војна овие Словени и Власи се разбегани многу во Македонија.
Крушево на пример е речиси целото од потомци на избеганите Власи од Москополе, Реканските племенски краеви скоро секој 2 има потекло или од Арбанија.
Со тек на време,местата каде што живееле тие Словени се албанизирале,и сега за жал нема веќе ништо од тие делови. Секако,самите Албанци не би дозволиле такво нешто,ниту пак би признале дека некогаш таму живееле тие два народа.
Иначе браво за темата,доста интересни работи се изначитав :)
 
Poslednja izmena:
Jos nekoliko srpske stranice :

U 14. veku Albanci su bili jedan od "konstitutivnih naroda" Dušanovog carstva, a srpski car Stefan Dušan je nosio titulu „car Srba, Grka, Bugara i Arbanasa”
Ova drama se bavi vremenom velike srpske slave u vreme vladavina Dušana Silnog, cara Srba, Grka, Bugara, Arbanasa , http://www.knjizara-vesti.com/produc...hp?pid535.html
Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kad je u Skoplju krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa.http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=40601
Arbanas Dimitrije Suma i zetski vojvoda Blagoje digoše ustanak u Primorju s proleća 1322. god., pomagani od izvesnih velikaša u Zeti. Misli se, da je ustanak izbio s toga, što se ti ljudi nisu smatrali "dovoljno nagrađeni za usluge u borbi protiv Uroša III.
http://muzika.gooforums.com/biografi...usan-t5359.htm

Kakvi Grci kakvi Arbanasi. Car Dusan je nosio titulu car Srba i Romeja.

(Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας)
 
Склоност Бугара приписивању себи свега словенског са простора југоистока данашње Србије, затим Бугаске, Румуније, Македоније и Албаније, последица је сличних социопатолошких појава које се могу забележити и међу Хрватима. Етногенеза Бугарског народа трајала је вековима. Чак и дубоко у 19. век део народа са простора садашње Бугарске није се сматрао Бугарима, већ Словенима или чак и Србима. Прописати Бугарима словенске топониме са простора Албаније граничи се са лудилом. Бугари нису ни постојали као словенски народ у време када су ти топоними преузети. Познато је да су Срби живели на северу данашње Албаније, и да су тамо чинили целину словенског елемента. У централним и јужним крајевима тешко је приписати словенски утицај било ком појединачном словенском народу, па је исправно само говорити о словенским топонимима. Звати те топониме српским је за сада неоправдано, а звати их бугарским граничи се са комедијом.
Greška, što se tiče bugara, oni su pre srpskog carstva imali nekoliko carstava uključujući poslednje Samuilovo i pokrivali su dosta teritorija balkana uključujući celu današnju makedoniju, albaniju i veliki deo grčke. Što se tiče južne Albanije u to vreme dole su bili sloveni Vajuniti koji su vremenom asimilirani u bugare jer su imali svoju arhiepiskopiju u Glavinicama u južnoj Albaniji pod jurisdikcijom bugarske ohridske arhiepiskopije svetog Klimenta. Čak i nakon pada poslednjeg bugarskog cara Vladislava 1018. godine posle koga se bugari do dan danas nisu oporavili, bugarsko ime je još bilo toliko jako da ga je bilo teško oslabiti, pa se čak i srpski kralj Bodin krunisao kao Bugarski car. Nakon pada bugarskog carstva, bugari pokušavaju da ponovo vaspostave to carstvo i upravo je borba za ponovno vaspostavljanje carstva bila u Albaniji i to u južnoj Albaniji na planini Tomor gde je borbu vodio Alusijan. Nakon neuspeha, bugari ponovo pokušavaju da vaspostave carstvo i to preko Petra Odeljana koji diže ustanak u Makedoniji a Bodin mu pomaže i u isto vreme bugarin Tihomir koji diže ustanak u južnoj Albaniji. Bugarski toponimi su u Albaniji završavaju na -ec, mada i na druge. Upravo ova kulturno-istorijska bugarska zaostavština je uticala na cara Dušana da dodeli despotsku titulu i da na upravu južnu Albaniju bugarinu Jovanu Komnenu Asenu. Da se razumemo dole su živeli bugari ali i srbi i drugi. Sa carem Dušanom ali i pre njega menja se etnička slika južne Albanije u korist srba. Ne znamo kada nestaju vajuniti, ali se zna da su ušli u nacionalni korpus i bugara i srba. Srbi se doseljavaju sa severa mešajući se sa starim srbima i vajunitima.

Албанци су масовно населили те крајеве тек за време османлијске окупације и једноставно усвојили топониме које су затекли. И ти Албанци делом имају словенске и српске корене. Делом наслеђене од Срба и других Словена који су насељавали данашњу Албанију, из које су се и доселили, а делом захваљујући албанизацији једног дела Срба са КиМ.
Albanci sa Kosova su po dnk analizi 40% Egipćani (E1b1 haplogrupa), Normani (Dukađini, R1b haplogrupa), protoalbanci, sloveni, vlasi...
 
Poslednja izmena:
Са горње мапе
(на планину Дукат, по турском путопису, насељени су Арабљани)

Fo7p3kc.png



Albanci sa Kosova su po dnk analizi 40% Egipćani (E1b1 haplogrupa), Normani (Dukađini, R1b haplogrupa), protoalbanci, sloveni, vlasi...
Као да си Дукађине сврстао у Нормане?
Зар није R1b haplogrupa типична за обичне Влахе, мислим Келте уопште?
 
Poslednja izmena:
Као да си Дукађине сврстао у Нормане?
Зар није R1b haplogrupa типична за обичне Влахе, мислим Келте уопште?

Da, dobro pitanje, ali ako pogledas Norvezane, islandjane, friziju, Englesku i sve zemlje koje su Normani osvajali a i potekli tamo je R1b. I na Sardiniji je velika kolicina R1b koju su Normani osvajali.
Po Kaplanu Burovicu Dukadjini su Normani, a i to kazu zapadni istoricari. Dukadjini pleme albansko je nastalo od normana koji su se iskrcali tokom krstaskih pohoda pa su ostali na severu Albanije. Njih je predvodio vojvoda Duke John = duke djini = dukadjini. Po njemu i genezom reci su nastali dukadjini.

Pogledaj snimak gostovanja Kaplana Burovica u emsiiji kod Tese Tesanovica kad on ovo za vojvodu dzona kaze, s tim sto je rekao da su ti krstasi bili nemci. Nemci nisu bili moreplovci kao Normani u to vreme, ali svejedno i nemci su danas R1b.

The origins of the family's branches are not clear. According to Gibb, family history dates back to the Crusades: the Dukagjini name came from Duka-Gjini, Duke Gjini (Jean), and Dukagjini tribe's name comes from its founder, a Norman noble left behind during the Crusades who settled with his people in Dukagjini geographical space, mingling with Albanians.

Inače hvala ti Srebrna za podatke koje istražuješ i ovo za arabljane. kako vreme prolazi shvatam da je komunistička faza u Albaniji 1945-1990 sa izrazito diktatorskim ponašanjima (menjanja imena, toske jeziik, nema više običajeva, ruše se crkve, u zatvor ako se ne sluša) namerno smišljena da bi pravi "paprikaš" od naroda transformisala u jedan albanski mada će im biti potrebno još 5 takvih diktatura.
 
Poslednja izmena:
Ova karta nija tačna, po Herodotu Tračani su do Dunava. Po njemu sami Tračani pričaju da " u predelu preko Istra zemljom gospodare pčele od kojih se ne može dalje proći". Herodot ne veruje u tu priču jer kako kaže pčele ne podnose hladnoću te pretpostavlja da su to pusti predeli zbog hladnoće . Na drugom mestu ponavlja priču o beskrajnoj pustinji i dodaje da jedino za koga je u stanju da dozna da stanuje "preko Istra jesu ljudi kojima je ime Sigini ..."
Pre će biti da su u pitanju komarci i malarija.
 
Po Kaplanu Burovicu Dukadjini su Normani, a i to kazu zapadni istoricari. Dukadjini pleme albansko je nastalo od normana koji su se iskrcali tokom krstaskih pohoda pa su ostali na severu Albanije. Njih je predvodio vojvoda Duke John = duke djini = dukadjini. Po njemu i genezom reci su nastali dukadjini.
Поводом назива региона Горњи Пилот, односно Дукађин, мој пост од пре 6 година:

Posle obimne potrage po netu, rezultati:

Neki srpski vladari imali su nadimak DUKA:
1.Car Jovan Uroš (Nemanjić) Duka Paleolog, Sinišin sin ( i savladar u Tesaliji i Epiru ) i Dušanov bratanac; osnivač manastira Meteora i zet Radoslava Hlapena.
2.Vladar Farsale u Tesaliji- Stefan Duka Nemanjić Paleolog, Sinišin sin i Dušanov bratanac,zet Frančeska Đorđija, markgrofa Bodonice
3.Stefan Radoslav Nemanjić - Radoslav Duka (grčki: Στέφανος Δούκας) , kralj Raške između 1228 i 1234. godine, oženjen ćerkom epirskog despota Teodora Duke

http://en.wikipedia.org/wiki/John_Uroš
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2971/02.php
http://www.scribd.com/doc/124877272/Sv-Joasaf-Meteorit
http://emanuilsnamajebog.blogspot.com/2011/12/meteori.html

books


http://books.google.rs/books?id=VU4LAAAAIAAJ&q=радослав+хлапен&dq=радослав+хлапен&hl=en&sa=X&ei=jNV6UpepGKKp4ASotoDQDQ&ved=0CDgQ6AEwAg

books


Konačan zaključak: oblast DUKADJIN je dobila ime po poslednjem Nemanjiću - Jovanu Urošu Duki Paleologu, u značenju SVETI (JovanUroš)DUKA ...........((Šin Duka; DukaĐin)
Jovan Uroš se potpisivao kao "Duka Paleolog".
Duka je bio unuk kralja Stefana Dečanskog i car Epira od 1372. do 1373. godine.Počiva u svojoj zadužbini manastiru Preobraženje na Meteorima.
Proglašen je za sveca u SPC, i praznuje se 20.aprila/3. maja pod imenom Joasaf Meteorit.

:bye:

И рођена сестра Јована Уроша Дуке, Марија Ангелина Немањић, користи исту титулу:

Из уговора деспотице Марије Ангелине и њеног брата Јоасафа

„Ја, Марија царица Ангелина Дукена Палеологина, која сам утиснула часни и животворни крст на ово даровно и уговорно и потврдно писмо одређујем... према теби, премилом ми господару и рођеном брату мојем, кир Јовану Дуки, који је по божанској и анђеоској схими променио име у Јоасафа монаха... Јер пошто сам по смрти господара мога, мужа мог блаженог кир Томе деспота, предала у твоје руке моје особне ствари на чување, сад опет узимам их натраг из твојих руку, читаве и неокрњене, ја и мој мили супруг преузвишени деспот Исауло... па више немамо никаквог расправљања с тобом ни у једној ствари... Објављујем свим садашњим и будућим ово: да се наше очинске и материнске ствари не налазе код тебе ни у ћелији твојој у којој станујеш, то јест на Метеору, ни другде било штогод...”
https://web.archive.org/web/20111006101326/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2971/02.php

Овде има преписа Јастребова о Дукађинцима:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Дукађин_(област)
 
Poslednja izmena:

Back
Top