Psihologija vernika i ateista

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Ne vidim razlog za eksponiranje jednog,ili drugog
Istinski vernik je vernik radi sebe,svog vaspitanja,stanja duha...a ne zbog drugih ljudi
Istinski ateista je to zbog svog licnog odnosa prema veri,odnosno neverovanju u postojanje Boga...

Lollol:

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Kliknite za proširenje...

To je zato sto je vecina takvih vernika opsesivno-kompulsivne prirode..... I ima genetske predispozicije da oboli od OKP-a. Imaju kompulsije da ubedjuju druge, nacine ih vernicima pa i silom, a opsednuti su Bogom, religijom, ulaskom u raj, odlazenjem u crkvu istim danima, u isto vreme itd....

Ateisti su vise opusteniji tip, ali oni ekstremniji su kolericnog temperamenta, po prirodi autoritarni, buntovni.Previse kriticki nastrojeni, paranoidno-shizofrene strukture.

Imaj u vidu da su ovo analize ekstremnih grupacija i jednih i drugih....E sad po meni ateista ne previse ekstremno orijentisan i moze da postoji (ne veruje u Boga ali i nema cvrste dokaze i uverenja zasto bas), ali nikako ne shvatam "normalne" vewrnike, tj po meni oni moraju biti ekstremisti - jer ispadaju onda licemeri i bogohulnici, blasfemicari...To su oni koji kazu - PA dobro ja verujem ja sam vernik, a ti ga pitas Pa cekaj a sto radis ovo a sto ono, a on ce - Pa dobro ne moramo bas u krajnost da idemo, mislim ovo ono....Sto znaci u prevodu - Malo verujem, malo ne verujem,,,,,

Istina je, ali imas ti i vernike koji ne idu svaki dan u crkvu, koji ne znaju bilo sta vezano za crkvu, ali znaju da tupe o tome kako je pravoslavlje jedina prava religija i srpska religija. Verovatno je to ona sorta kultoroloskih vernika (i to je ok), ali kada krenu sa ubedjivanjima i istorijom, ne mogu da ih svarim. Jednostavno ne volim bilo kakav agresivan tj. nametljiv stav sto se tice bilo koje religije ili ateizma.

Lollol:

Istina je, ali imas ti i vernike koji ne idu svaki dan u crkvu, koji ne znaju bilo sta vezano za crkvu, ali znaju da tupe o tome kako je pravoslavlje jedina prava religija i srpska religija. Verovatno je to ona sorta kultoroloskih vernika (i to je ok), ali kada krenu sa ubedjivanjima i istorijom, ne mogu da ih svarim. Jednostavno ne volim bilo kakav agresivan tj. nametljiv stav sto se tice bilo koje religije ili ateizma.

Kliknite za proširenje...

Ja takve nazivam nacionalistima, tradicionalistima i huliganima...... Zasto su agresivni u retoricia i fizicki? Pa napravi korelaciju npr fudbalskih huligana i fanaticnih vernika i videces da su i jedni i drugi fanaticki u oblasti religije, prvi veruju u Boga tog i tog a drugi veruju u tradiciju tog naroda i totalno im je nebitno koji je to Bog u pitanju, samo je bitno da je to tradicionlano verovanje i da su i "njegovi dedovi verovali u to".....

Ova nasa srpska religija iako kaze "ko tebe kamenom ti njega hlebom" u praksi srecemo kontradickiju da je mnogo nasilja zbog te religije upravo....

Lollol:

Istina je, ali imas ti i vernike koji ne idu svaki dan u crkvu, koji ne znaju bilo sta vezano za crkvu, ali znaju da tupe o tome kako je pravoslavlje jedina prava religija i srpska religija. Verovatno je to ona sorta kultoroloskih vernika (i to je ok), ali kada krenu sa ubedjivanjima i istorijom, ne mogu da ih svarim. Jednostavno ne volim bilo kakav agresivan tj. nametljiv stav sto se tice bilo koje religije ili ateizma.

Kliknite za proširenje...

Tesko da ima vernika koji svaki dan klece u crkvi /ne mislim na monahe i popove/ Mozda i ima,ali ti su toliko ogrezli u greh,otkacila im se neka vijuga pa u crkvi traze spas
Ako je neko vernik,vernik je iz licnih razloga,zasto bi bio agresivan u toj svojoj veri,ili neveri

hm
religija je definitivno top 3 teme, oblasti, stavri koje ljudi, uglavnom, smatraju određujućim
mislim na društvene teme, na stranu porodica i to
dakle najviše se busaju za naciju, religiju isl
iskreno ne razumem uopšte potrebu da nametneš svoje mišljenje po bilo kom pitanju niti mislim da je to moguće
ali u principu svi imamo potrebu da damo značaj i smisao svom životu, što uključuje i veru da su baš naši stavovi, modeli, opredeljenja ispravni
vernici verovatno žele da ubede sebe da su oni baš dobri, fenomenalni ljudi puni ljubavi, oprosta isl. zapravo žele da veruju da su oni sipravni tom formom. ateisti pak žele da istaknu svoju ispravnost. to je igra dobrih i loših momaka koaj postoji u svima nama. Mi smo tako dobri i sve što mi radimo i mislimo je super, a nek tamo oni drugi misle i žive pogrešno, loše isl.

Lollol:

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Kliknite za proširenje...

Upravo. Najvise vatre se bljuje kad je rec o: religiji, politici, istoriji, filozofiji... Dakle, kategorijima koje su osmislili ljudi, u okviru drustvenih nauka. Ne vidim da se dize mnogo buke oko Ajnstajnove teorije relativiteta, ili oko toga da li je Pluton planeta ili nije. Ali Bog? Razlog za masovno krvoprolice. Bog koji se ne voli srcem. (Ja sam agnostik, cisto da se zna, ali postujem ljude koji su covecni, koji nisu lazni moralisti, plemeniti, tolerantni i veruju u istog takvog Boga sa velikim b).
Elem, odgovor na pitanje...Dokazana je niska pozitivna povezanost autoritarnih tendencija licnosti i religioznosti, sto je lako objasnjivo. Takvim ljudima je potreban vodja, uredjen sistem, i borba protiv zla (PROJEKCIJA). I naravno da nisu autoritarni svi oni koji su religiozni!
Sto se tice ateista, smatraju sebe trezvenijima, oslanjaju se cesto na nauku...Analogno sa prethodnim pasusom, liberalniji su. Neki misle o sebi i da su tolerantni, kosmopoliti, a ipak penusaju u raspravama sa ''vernicima''.Dakle, njihovo poimanje tolerancije ocigledno je veoma usko i jednostrano.

Puno sam u zivotu ''obisao'' rasprava izmedju atetista i vjernika, ne iz razloga da bi bolje saznao o jednoj ili drugoj stvari (imam svoj stav) nego o jednoj ili drugoj grupi ljudi, i mogu reci da su atetisti koji ulaze u rasprave, iskreno, najretirdariniji ljudi koje sam sreo. Ateizam je u stvari odbijanje vjerovanja u Bogove, ali covjece, ako odbijas da vjerujes, pa nemoj hodati po forumima, i tvrditi da On ne postoji. Sve u svemu ateizam postaje vrlo fanaticna religija. Mada nisam zbog toga rekao da su retardirani, svako ima pravo na svoje, nego bas zbog njihovog stava punog mrznje, buntovnistva, paranoidnosti...koji je ustvari ogavan... Evo pogledajte ovu raspravu, stavite se u poziciju da ne znate nista, ocjenjujte profile ljudi...

http://forum.ateisti.com/forum/topic/628

Lollol:

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Kliknite za proširenje...

Zato sto su indoktrinirani, ovo je krivica Crkve (koncentrisem se na hriscanstvo) sto je sebi prisvojila neopozivo pravo da autoritativno tumaci izvore hriscanstva i da svoje interpretacije putem vrhovnog i apsolutnog autoriteta namece vjernicima. Vratimo se na trenutak u proslost, prvobitne hriscanske zajednice su bile takoreci proto-hipicarske. Slusali su se Dorsi, duvalo se sve u sesnaest, prioritet je bio da se pomogne bratu ili sestri iz komune, znaci, insistiralo se na humanistickim svjetonazorima. Tokom vremena, crkvena organizacija je uzimala maha koja je vjernika pretvarala u podanike, bespogovorne sluge putem propisa (uvodjenjem desetine pomocu koje se Crkva strahovito obogatila), obaveza i sredstava suprotnih od vec navedenih, sto ukazuje da se prvobitna dobrovoljnost pretvarala u obavezu (odsustvo obrazovanja puka je bio dodatni bonus), uz dodatnu upotrebu mehanizama krivice i straha (kao kontrole, strpljivo nosenje jarma nepravde, nasilja i vjerovanje u bolji zivot poslije smrti, te gonjenje pojedinaca koji su javno izrazavali misljenje suprotno shvatanjima vrhovne crkvene vlasti) i stvarala fakticki materijalno i duhovno opterecene robove od nekadasnjih prvobitnih, "slobodnih" ljudi koji su svoje hriscansko vjerovanje izrazavali prema vlastitim moralnim uzorima i osjecajima. Radi se o jednom od najvaznijih institucionalizovanih mehanizama drustvene kontrole, a moze se reci da je religija sama po sebi cak i jedan vid psihoterapije.
Mnogo zanimljiva je Luckmannova (njemacko-slovenacki sociolog) teza o nevidljivoj religiji (Thomas Luckmann, The Invisible Religion, 1967), danas, tradicionalna i crkvena religija se nalazi u velikoj krizi i stoji pred dilemom da li ce se i dalje vezivati za najtradicionalnije dijelove zajednice u cilju prezivljavanja u suvremenom industrijskom drustvu (ostajuci vjerna vrijednostima proslog drustvenog poretka, ova frakcija mnogo ne obecava) ili ce se podrediti dominantnim mehanizmima danasnjeg drustva istovremeno gubeci svoj religijski smisao i drustveno znacenje jer ce tim postupkom legitimirati i podrzati te iste mehanizme.
Ovdje izlaz predstavlja jedna nevidljiva, necrkvena religija koja zivi u individualnoj religioznosti ili u sferi privatnog zivota. Mozda je covjek bez obzira na epohu ipak sklon upotrebi jakih odbrambenih mehananizama zbog nemogucnosti suocavanja da mu ipak prijeti neminovan metafizicki i bioloski kraj, iako to nabadanje ostalima vidim vise kao neku vrstu sebicnosti.

Lollol:

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Kliknite za proširenje...

To ti je jedan od onih fazona ,,ja sam najpametniji"

Iako su kontradiktornosti, vjera je uvijek isla zajedno sa nasiljem i agresivnoscu. Toliko krstaskih ratova vodjenih protiv nehriscana, toliko vjerskih ratova po srednjevjekovnoj Evropi, toliko spaljenih na lomacama u ime vjere... a sve u ime Isusa Hrista. A ti krstasi, pape i inkvizitori su stvarno bili vjernici. Nisu se pretvarali.

bRu zLi:

Ja takve nazivam nacionalistima, tradicionalistima i huliganima...... Zasto su agresivni u retoricia i fizicki? Pa napravi korelaciju npr fudbalskih huligana i fanaticnih vernika i videces da su i jedni i drugi fanaticki u oblasti religije, prvi veruju u Boga tog i tog a drugi veruju u tradiciju tog naroda i totalno im je nebitno koji je to Bog u pitanju, samo je bitno da je to tradicionlano verovanje i da su i "njegovi dedovi verovali u to".....

Ova nasa srpska religija iako kaze "ko tebe kamenom ti njega hlebom" u praksi srecemo kontradickiju da je mnogo nasilja zbog te religije upravo....

Kliknite za proširenje...

Meni se cini da je ova nacija i da su ovi ljudi zapali u neku krizu identiteta, da li je to zbog socijalizma, tranzicije, nije ni bitno sada, ali svi (tj. neka vecina) se nekako trude da potvrde svoj nacionalni identitet, da pokazu sebi, a i drugima, da su oni pravi Srbi, verni svojoj kulturi, tradiciji, i veri. Razumem da neko je veran svojoj tradiciji i kulturi, pa eto slavi slavu ili drzi do svoje porodicne tradicije, pritom ne ugrozavajuci druge fizicki ili verbalno, ali cim neko krene da se time ponosi, lupa u grudi i pocne da dokazuje kako je on veliki Srbin, odan kultu predaka, a naravno i bogu, taj ce sigurno pre ili kasnije nekog povrediti. Vidi se jednostavno da takvi ljudi jednostavno imaju neki kompleks nize vrednosti i dokazivanjem pripadnosti svom narodu, pomocu vere samo lece sopstvene strahove, a uplasen covek cesto moze postati i nasilan covek.
Ok je sa izuzecima kojima je stalo do kulture i tradicije, bez nekog prevelikog lupanja u grudi, ali za ostale sto se radije late nozeva i batina kada im neko nesto kaze, nemam reci.

bezibre!:

hm
religija je definitivno top 3 teme, oblasti, stavri koje ljudi, uglavnom, smatraju određujućim
mislim na društvene teme, na stranu porodica i to
dakle najviše se busaju za naciju, religiju isl
iskreno ne razumem uopšte potrebu da nametneš svoje mišljenje po bilo kom pitanju niti mislim da je to moguće
ali u principu svi imamo potrebu da damo značaj i smisao svom životu, što uključuje i veru da su baš naši stavovi, modeli, opredeljenja ispravni
vernici verovatno žele da ubede sebe da su oni baš dobri, fenomenalni ljudi puni ljubavi, oprosta isl. zapravo žele da veruju da su oni sipravni tom formom. ateisti pak žele da istaknu svoju ispravnost. to je igra dobrih i loših momaka koaj postoji u svima nama. Mi smo tako dobri i sve što mi radimo i mislimo je super, a nek tamo oni drugi misle i žive pogrešno, loše isl.

Kliknite za proširenje...

To me je oduvek nerviralo kod vernika, "ja idem u crkvu, ja postim, ja volim boga, znam bibliju napamet, ja sam dobar covek". Zasto se pojavljuje tolika potreba za sopstvenom potvrdom i popovanju drugima? Sta bi bilo da uzvisenog bica recimo nema, da li bi i dalje bili toliko dobri i samokriticni?

Verovatno svako od nas zeli da potvrdi svoje stavove i da smisao svom postojanju isticuci se na neki nacin.

Isus33:

Iako su kontradiktornosti, vjera je uvijek isla zajedno sa nasiljem i agresivnoscu. Toliko krstaskih ratova vodjenih protiv nehriscana, toliko vjerskih ratova po srednjevjekovnoj Evropi, toliko spaljenih na lomacama u ime vjere... a sve u ime Isusa Hrista. A ti krstasi, pape i inkvizitori su stvarno bili vjernici. Nisu se pretvarali.

Kliknite za proširenje...

Bas sam to isto rekao jednoj religioznoj osobi, i po misljenju te osobe vazi ono cuveno pravilo da jesu hriscani to radili ali nisu svi.
Kao sto ni svi ateisti nisu bili kao Staljin, tako verovatno nisu ni svi hriscani bilo toliko "pozrtvovani" kao krstasi ili drugi.
Ima ih raznih nazalost, tako da verovatno ne mozemo suditi, a i moc uvek udari ljudima u glavu, a uz moc neretko ide i ekstremizam.

Ko poznaje psihoanalizu bar informativno,tom je jasno koji problemi funkcionisanja muče i jedne i druge...
Superego im je iskrivljen sadržajem idola vrhovnog,kosmičkog oca i stalna sumnja zbog, ipak,življenja u realnom svetu ( ovo za virtuelni
ne važi-ovde su drugi zakoni),preusmerava libido koji pristiže iz Ida i koji se hvata prvog objekta (za parenje!)prema superocu
te ga voli bezgranično...Međutim,od te fluidne ljubavi se "ne živi" i on "greši" stvarajući konflikt u Egu...Kod ateiste to ide istim putem,
ali je Superego pun negacije superoca kosmičkog,a bez njega je apsurd i ambis,te dejstvo libida iz Ida nailazi na konfliktni sadržaj
koji več takav izaziva u Ego samo negativne sadržaje-mržnju,destrukciju i sl....
Šta raditi? Pa za početak shvatiti i jedne i druge...Ja recimo prihvatam da je ideja Tvorca lepa,čak fantastična,ali ne smatram tu ideju
RELEVANTNOM...Može postojanje i bez ljudskog shvatanja Boga,Alaha,Krišne,Manitua,Ra,Zevsa,Jupitera,Dažboga...Mačka u čizmama()
kao što NIJE RELEVANTNO NEGIRANJE BOGA za pečenje kestenja...
Naime:Najveći broj dejstava čovekovih nisu vezani ni za religiju ni za njeno negiranje...
Da i da napomenem...Važno je usmeriti ljubav i lepa,pa i nelepa osećanja prema konkretnim bićima...Ja imam veoma lepa
osećanja prema mojoj veci naročito kad...uh-ovo nije Lji S...Ali hoću da kažem da je veoma fino kad čovek osluškuje prirodu i povodi se za lepim tonovima koje od tamo može čuti...I ne ljuiti se na one koji slave slavu i kad pop osveštava-požuruju ga i to ih smara...Oni radije osluškuju prirodu...A
u panteističkom shvatanju,(meni dosta bliskom) i radije s njom u skladu zdravije i bez preterivanja duhovnog-žive...

Lollol:

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Kliknite za proširenje...

A postoje i vernici koji ne idu u crkvu uopste...
A nekako se izvitoperilo to kod nas..najveci kriminalci i ubice nose krstachu na grudima i na retrovizoru..i idu u crkvu
Ima svakakvih ljudi...
Ja nemam nista protiv vernika niti ateista, i svako ima pravo na svoju veru, ali nisam primetila da ateista ima potrebu da ubedjuje vernike u nepostojanje boga dok pojedini vernici imaju potrebu da ti nametnu svoje misljenje kao jedino ispravno

Lollol:

Evo u duhu praznika, postavljam sebi jedno pitanje, zasto pojedinjeni vernici imaju toliku potrebu da pokazu sebe kao velikim, pozvrtvovanim vernicima?
Vezano za to isto, zasto neki vernici/ateisti, ne mogu jednostavno da prihvate tudje misljenje, a ne da namecu svoje kao jedino ispravno, zar jednostavno ne mogu da kazu "u redu, ne slazemo se i imas svoje a ja svoje", i to je to.
Najbolji primer toga je kada neko ko ne zna ni "Oce nas" a uzme da ti prica o crkvenom moralu i zasto je zlo biti ateista ili sta vec, a lupa se u grudi kao veliki hriscanin. Naravno, moje pitanje ukljucuje i onaj broj tih velikih hriscana koji mozda jesu i dobri i znaju Bibliju napamet, ali i dalje upiru prste i osudjuju, skoro agresivno.
Mislim da tema nije za religiju, jer me zanima psihologija tih ljudi bez mnogo religijskog tumacenja. Ako sam uvredio nekog ovim postom izvinjavam se, to mi nije bila namera.

Kliknite za proširenje...

u pravu si
vjeru ne možeš nametnuti
čovjek vjeruje ili ne
kad se pokušava ružno nekog privoliti an nešto...vjera se tako oskrvnjuje

Isus33:

Iako su kontradiktornosti, vjera je uvijek isla zajedno sa nasiljem i agresivnoscu. Toliko krstaskih ratova vodjenih protiv nehriscana, toliko vjerskih ratova po srednjevjekovnoj Evropi, toliko spaljenih na lomacama u ime vjere... a sve u ime Isusa Hrista. A ti krstasi, pape i inkvizitori su stvarno bili vjernici. Nisu se pretvarali.

Kliknite za proširenje...

Danas je jako moderno bit ateista.. svaka shusha misli da je pametna ako izvali da je ateista.

Lovorovo zrnevlje:

Danas je jako moderno bit ateista.. svaka shusha misli da je pametna ako izvali da je ateista.

Kliknite za proširenje...

Tako je.Imam dosta iskustva sa tim ljudima,moja najbolja drugarica je agnostik,moj bivši je agnostik...I iz mog iskustva,takvi ljudi uvek prvi ulaze u verske rasprave i pokušavaju da nekome nešto nametnu.Meni su kao hrišćanki uvek bila postavljana neka pitanja tipa:"A kako ovo...?","U Bibliji piše tako,kako je to moguće...?" i sl.To su pitanja koja se ne mogu objasniti,to zavisi od verovanja ili neverovanja.Na taj način sam uvek bila namerno provocirana.To me je užasno nerviralo,jer ja nikada nisam pokušavala da nekome nametnem svoju veru i da bilo koga teram da ide u crkvu,posti svaki post ili bilo šta slično,niti dajem sebi za pravo da morališem i osuđujem.Nervira me još i to što oni slave slavu,Uskrs,Božić i ostale praznike,a ne veruju.Zašto bih ja slavila Bajram ili praznik neke druge vere ako ne verujem?I obično oni nemaju odgovore na to pitanje.Ako bog ne postoji(ili nemate dokaza da postoji,pa samim tim i ne verujete) zašto ga onda kroz praznike slavite i bojite ga se?Onda ono pominjanje Boga tipa:"Joooj,Bože..." ili "Ah,Bože...".pa kad uz to još ide i kršćenje,a sve to je pravdano navikom,e onda...A najgore je to što se razni ljudi nazivaju hrišćanima i daju sebi za pravo da tumače Boga(npr. Amfilohije),i onda,naravno,nama se hrišćanima zamera na tome.U svakom žitu ima kukolja,a mislim da to važi i za ljude koji su ateisti ili agnostici(zato se izvinjavam takvima ako sam ih uvredila,pričam na osnovu ličnog iskustva).

Ostrasceni ateizam, kao i ostrasceno vernistvo su po meni dve jednake stvari, jer iza njih stoji nesto drugo, i u njima covek gubi sebe. Ja sam vernik, pa sta? A bolje me ne pitajte kakav, ne valjam ni pravovernicima ni ateistima, nigde me nece! Vera sazreva sa nama. Vera je ljubav, tolerancija, onaj koji veruje ne hvali se time okolo, cuva tu svoju malu veliku intimu kao dragocenost. Vera je duhovno znanje, rad na sebi, potreba da budes bolji, iskrenost prema sebi, postovanje bozanskog u sebi i drugome, POSTOVANJE SLOBODE IZBORA SVAKE JEDINKE, osecaj sklada sa svetom i niko na to nema monopol. Vera je sloboda, ne robovanje. Vecina ljudi veruje iz slabosti ili straha, a to nije sloboda, tu nema ljubavi, sorry. I zovite to vera ili mentalno, duhovno zdravlje, kako god hocete. I ateisti i vernici (govorim o agresivnim, sebe nesvesnim varijantama) zapravo kritikuju jedni kod drugih istu stvar i promasuju smisao. Tako da Boga mozete naci u stali, crkvi, proplanku, ali ponajcesce u sebi, gde smo najmanje skloni da zavirimo

A psihologija agnostika, to ste čini se zaboravili ? Treća, posebno zanimljiva kategorija, koja je često (pogrešno) izjednačavana sa ateizmom.

Leighton:

Tako je.Imam dosta iskustva sa tim ljudima,moja najbolja drugarica je agnostik,moj bivši je agnostik...I iz mog iskustva,takvi ljudi uvek prvi ulaze u verske rasprave i pokušavaju da nekome nešto nametnu.Meni su kao hrišćanki uvek bila postavljana neka pitanja tipa:"A kako ovo...?","U Bibliji piše tako,kako je to moguće...?" i sl.To su pitanja koja se ne mogu objasniti,to zavisi od verovanja ili neverovanja.Na taj način sam uvek bila namerno provocirana.To me je užasno nerviralo,jer ja nikada nisam pokušavala da nekome nametnem svoju veru i da bilo koga teram da ide u crkvu,posti svaki post ili bilo šta slično,niti dajem sebi za pravo da morališem i osuđujem.Nervira me još i to što oni slave slavu,Uskrs,Božić i ostale praznike,a ne veruju.Zašto bih ja slavila Bajram ili praznik neke druge vere ako ne verujem?I obično oni nemaju odgovore na to pitanje.Ako bog ne postoji(ili nemate dokaza da postoji,pa samim tim i ne verujete) zašto ga onda kroz praznike slavite i bojite ga se?Onda ono pominjanje Boga tipa:"Joooj,Bože..." ili "Ah,Bože...".pa kad uz to još ide i kršćenje,a sve to je pravdano navikom,e onda...A najgore je to što se razni ljudi nazivaju hrišćanima i daju sebi za pravo da tumače Boga(npr. Amfilohije),i onda,naravno,nama se hrišćanima zamera na tome.U svakom žitu ima kukolja,a mislim da to važi i za ljude koji su ateisti ili agnostici(zato se izvinjavam takvima ako sam ih uvredila,pričam na osnovu ličnog iskustva).

Kliknite za proširenje...

Budici da sam agnostik, moram da se potpuno slozim sa tobom, jer i ja sam zapao u slicnu situaciju gde sam kritikovao inkviziciju jednom i uspeo da iznerviram sagovornika. Mada ne idem od coveka do coveka koji recimo slavi Bozic i da mu kazem "E pa znas, Bozic je paganski praznik", ili sta vec, to je glupo, moje misljenje o religiji drzim za sebe dokle se ne upustim u religijsku raspravu. Takodje, sto se tice autenticnosti Biblije, o tome raspravljam samo ako sagovornik pocne temu o religiji, daleko od toga da pukusavam da ga ubedim, nego eto, razmena misljenja, uz toleranciju tudjih.
Ja odem ponekada u crkvu, jednom godisnje, slavim praznike, iako neke bas i ne volim, i mozda ih necu slaviti u buducnosti, ali ih prihvatam i negujem makar kao deo kulture, i nemam nista protiv ljudi koji slave, iako napominjem da neke praznike ne volim.

Ekstremizam nikada nije dobar (religijski i ateisticki), i ja sam recimo imao priliku da pre par dana pricam sa jednom osobom koja je pobozna i koja je izrazito ostro napadala (uz metaforu da treba spaliti) sve nevernike i nepravoslavce.
Sad mislim da je psihicki profil te osobe su na neki nacin slicni onim ljudima koji su palili crkve u vreme komunizma (barem po mom misljenju), jednostavno prevelika ljubav, ili licna nesigurnost koja se manifestuje na taj nacin. "Ja toliko verujem ili ne, da cu to pokazati cak na ovaj nacin (verbalnom/fizickom agresijom)".

S druge strane, upoznao sam i tako ponizne i dobre hriscane, cija je dobrota neopisiva i iskreno bilo me je blam sto sam u samoj sobi sa takvim ljudima, a mi agnostici i ateisti imamo tu losu osobinu da sudimo, sto Amfilohiju, sto Papi, sto drugim vernicima koji ni "Oce nas" ne znaju.
Mada verovatno ne bi trebao da sudim o tome.

Zivi i pusti druge da zive, rasprava je uvek ok, uz postovanje tudjeg misljenja, ali ove ili one treba spaliti, ne.

breskvica71:

Ostrasceni ateizam, kao i ostrasceno vernistvo su po meni dve jednake stvari, jer iza njih stoji nesto drugo, i u njima covek gubi sebe. Ja sam vernik, pa sta? A bolje me ne pitajte kakav, ne valjam ni pravovernicima ni ateistima, nigde me nece! Vera sazreva sa nama. Vera je ljubav, tolerancija, onaj koji veruje ne hvali se time okolo, cuva tu svoju malu veliku intimu kao dragocenost. Vera je duhovno znanje, rad na sebi, potreba da budes bolji, iskrenost prema sebi, postovanje bozanskog u sebi i drugome, POSTOVANJE SLOBODE IZBORA SVAKE JEDINKE, osecaj sklada sa svetom i niko na to nema monopol. Vera je sloboda, ne robovanje. Vecina ljudi veruje iz slabosti ili straha, a to nije sloboda, tu nema ljubavi, sorry. I zovite to vera ili mentalno, duhovno zdravlje, kako god hocete. I ateisti i vernici (govorim o agresivnim, sebe nesvesnim varijantama) zapravo kritikuju jedni kod drugih istu stvar i promasuju smisao. Tako da Boga mozete naci u stali, crkvi, proplanku, ali ponajcesce u sebi, gde smo najmanje skloni da zavirimo

Kliknite za proširenje...

Apsolutno se slazem sa ovim, to je jedan zdrav i jako zreo odnos prema religiji.

Rufus Dinaricus:

A psihologija agnostika, to ste čini se zaboravili ? Treća, posebno zanimljiva kategorija, koja je često (pogrešno) izjednačavana sa ateizmom.

Kliknite za proširenje...

Nisam dodao to u naslovu, ali slobodno diskutuj o psihologiji agnostika. Koliko ja znam ima vise vrsta agnostika, apaticni koje nije briga da li bog postoji ili ne, oni koji smatraju da se moze doznati jednog dana da li bog postoji ili ne, i oni koji su sigurni da se nikako ne moze znati da li bog postoji ili ne.
Ovo pisem po secanju nazalost, verovatno postoji jos koja kategorija. Koliko se secam neko se klasifikuje kao agnostik ako smatra da se (ne)postojanje boga ne moze dokazati, mada mozda postoji neka bolja definicija. Molim te ispravi me ako gresim.

Slažem se u potpunosti.Ti ljudi koji tako oštro napadaju neistomišljenike su nesigurni u sebe i svoju veru,pa onda žele da svi oni koji su drugačiji,tj. oni koji po njima pretstavljaju pretnju,treba da nestanu sa lica zemlje.To je ono kad neki odlaze,recimo,na Paradu Ponosa samo da bi izazivali nerede,jer im homoseksualci smetaju,a ustvari se plaše sebe.