Stvari koje wolete

Ne volem
nikog, lutko, takva mi je narav, kao odžak, star i garav, puno dima je kroz mene prošlo.
Ne volem
ujne, strine, šogore, komšiluk, nataknem ih na čiviluk, od njih ništa dobro nije došlo.
Ne volem
semenkare, cigoše, trubače, burek, ulične pišače, nek mi moju lepu varoš vrate.
Ne volem
džipadžije, dizel, butikaše, restoteke, tamburaše, svaku pesmu bar za strofu skrate.
Mater im...

Ne volem
kad mi gaće uđu... Di već uđu, te što brinu brigu tuđu, košticu u štrudli od višanja.
Ne volem
zatucane, gratis, kravataše, hipohondre sto se plaše da dobiju rak od razmišljanja.
Ne volem
krvolocne pse i gospodare, nađubrene trotoare, maskirne, kad navale na pendžer.
Ne volem
lopuže sto voze tuđa kola, znaju azbuku do pola, miču usnama dok sriču pejdžer.
I ne samo da ih ne volim nego ih se malo i gadim ...

Ne volem
šizove i nervne bolesnike, pre ih pustali za vikend, sad ih puste pravo pred kamere.
Ne volem
sve te lezibejke, da prostite, prorocice, travestite, nek mi gospon-dame ne zamere.
Ne volem
teget cirklu na teget mantilu, šestu ličku, sedmu silu, opa-cupa preko Okučana.
Ne volem
izbore, televizor, plakate, dosta, ako Boga znate, ludnica je kanda otključana širom ostala, prover'te molim vas...

Sta je ovo? Solo? Ih, ne volem solo.
Aaa, to je onaj sopran saksofon. To tek ne volem.

Ne volem
uzdržane, trezvene, pa džoging, takve najpre strefi šloging, al' ni krkanje mi nije blisko.
Ne volem
sto odasvud samo čuješ daj mi, il' se prosi il' se zajmi. ******, ja nikad nisam isko.
Ne volem
štreberčine, večne odlikaše, crne rolke i sektaše, ne padam na Tibet ili Burmu.
Ne volem
škrtariju, intelektualce koji važno vrte palce, kupis ih za špricer i kavurmu.
(Koju ja isto, odnosi se na kavurmu, ne volem...)

Baš ni to što te tolko volem, ne volem.