Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.420
Amerika rizikuje da bankrotira
Izvor: Beta, Politika
Vašington -- Čak i najveći ovdašnji optimisti poslednjih dana postaju realisti, prognozirajući da je moguće da se dogodi i ono što je donedavno smatrano neverovatnim.
Sjedinjene Američke Države bi, prvi put u istoriji, mogle da dođu u situaciju da ne mogu da servisiraju svoje dugove i, praktično, proglase bankrot.
To je scenario od koga se diže kosa na glavi ne samo nadležnima za fiskalnu politiku vlade Baraka Obame, nego i ostatku sveta.
Ako dve partije u Kongresu, republikanci i demokrate, do 2. avgusta ne postignu sporazum, ekonomisti upozoravaju da će to izazvati šok na svetskim berzama i da će imati destruktivno dejstvo kako na američku, tako i na svetsku ekonomiju. Neki najavljuju i novi krug sveopšte ekonomske krize.
SAD su jedna od retkih zemalja gde se limit za zaduživanje ozakonjuje u parlamentu. Tekući od 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, biće dostignut za manje od tri nedelje.
U sličnim situacijama dosad, to je činjeno rutinski (čak nekoliko puta tokom dva mandata republikanca Džordža Buša), ali ovoga puta to se pretvorilo u političko i, pre svega, ideološko pitanje, oko koga se, umesto da napreduju ka sporazumu, dve strane sve više udaljavaju.
Obama, koji je već neko vreme i direktno angažovan u nastojanjima da se postigne dogovor, nije uspeo da obezbedi pristanak druge strane za svoj „veliki plan”, koji je predviđao da se u sledećih 10 godina budžetske obaveze „skrešu” za 4.000 milijardi, ali da se istovremeno za 1.000 milijardi povećaju budžetski prihodi, kroz dodatno oporezivanje najbogatijih Amerikanaca (onih koji zarađuju više od 250.000 godišnje), kroz ukidanje subvencija naftnoj industriji, poljoprivredi i slično.
Republikanski lideri su to odbili – ne pristaju na bilo kakvo povećanje poreza, što je postala njihova partijska dogma. Na drugoj strani, i u redovima Obaminih demokrata bilo je sasvim očigledno „gunđanje” na spremnost njihovog lidera da na oltar sporazuma iznese smanjivanje opsega važnih socijalnih programa, kao što je Mediker, zdravstveno osiguranje za starije od 65 godina, koje obezbeđuje država.
Nije pomogao ni argument da će svaki dolar na ovaj način obezbeđenih dodatnih prihoda biti praćen sa tri dolara budžetskih ušteda. Republikanci ostaju sa stavom da povećanje poreza u uslovima stagnantne ekonomije ne dolazi u obzir, pri čemu se privilegije bogatih brane objašnjenjem da su oni ti „koji obezbeđuju nova radna mesta”.
Prestrojavanje republikanaca na krajnje desne pozicije tumači se i pritiskom koji vrše novopečeni kongresmeni iz njihovih redova, izabrani na izborima prošlog novembra, kada je opozicija demokratama preotela većinu u predstavničkom domu. Tih ukupno 87 novajlija svoju bazu ima u krajnje konzervativnom „Pokretu čajanke”, koji je protiv bilo kakve pogodbe.
Tekući zaplet tako pokazuje svu snagu i sve slabosti američkog političkog sistema. Predsednik SAD jeste „najmoćniji čovek sveta”, ali je često nemoćan kod kuće, zbog toga što je sistem „ravnoteže vlasti” (izvršne, zakonodavne i sudske) napravljen tako da donošenje odluka bude teško, a ne lako. To je naročito u situacijama kada većinu u dva kongresna doma imaju različite partije.
„Teško je setiti se slične vruće krize u kojoj su se lideri Amerike zafarbali u toliko ćoškova”, ocenio je ovu situaciju u komentaru za vebsajt Si-En-Ena profesor Dejvid Gergen, direktor Centra za javno liderstvo sa Harvard univerziteta. „Bolje bi bilo da uskoro nađu rešenje kako da iz toga izađu, inače ćemo platiti strašnu cenu.”
Obama, očigledno, nastoji da se pozicionira između dva tabora, kao ozbiljan lider, koji je spreman da, da bi nešto dobio, nešto i da. „Obe strane moraju biti spremne da prihvate politički bolna rešenja”, izjavio je u prekjučerašnjem televizijskom obraćanju, dodajući da je spreman od istrpi i kritiku iz sopstvene partije kako bi došlo do raspleta.
Na to je glavni pregovarač republikanaca uzvratio: „Ja ne vidim put do dogovora, ako oni ne popuste”.
Obama: Možda neće biti para za penzije
Američki predsednik Barak Obama je upozorio da SAD preti opasnost da ne može da isplati penzije ako ne bude podignut limit za zaduživanje države.
"To nije samo pitanje državnih penzija. Tu su i isplate primanja za veterane i ljude sa invaliditetom. Postoji oko 70 miliona korisnika tih primanja", istakao je Obama.
"Ne mogu da garantujem da će čekovi s tim primanjima biti poslati 3. avgusta ako se ne reši pitanje (povećanja limita u zaduživanju), jer bi se jednostavno moglo desiti da u kasi ne bude dovoljno novca", rekao je američki predsednik.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=07&dd=13&nav_id=525039
Zaigrala mecka i pred njihovim vratima ?
Sve se vraca - sve se placa
Izvor: Beta, Politika
Vašington -- Čak i najveći ovdašnji optimisti poslednjih dana postaju realisti, prognozirajući da je moguće da se dogodi i ono što je donedavno smatrano neverovatnim.
Sjedinjene Američke Države bi, prvi put u istoriji, mogle da dođu u situaciju da ne mogu da servisiraju svoje dugove i, praktično, proglase bankrot.
To je scenario od koga se diže kosa na glavi ne samo nadležnima za fiskalnu politiku vlade Baraka Obame, nego i ostatku sveta.
Ako dve partije u Kongresu, republikanci i demokrate, do 2. avgusta ne postignu sporazum, ekonomisti upozoravaju da će to izazvati šok na svetskim berzama i da će imati destruktivno dejstvo kako na američku, tako i na svetsku ekonomiju. Neki najavljuju i novi krug sveopšte ekonomske krize.
SAD su jedna od retkih zemalja gde se limit za zaduživanje ozakonjuje u parlamentu. Tekući od 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, biće dostignut za manje od tri nedelje.
U sličnim situacijama dosad, to je činjeno rutinski (čak nekoliko puta tokom dva mandata republikanca Džordža Buša), ali ovoga puta to se pretvorilo u političko i, pre svega, ideološko pitanje, oko koga se, umesto da napreduju ka sporazumu, dve strane sve više udaljavaju.
Obama, koji je već neko vreme i direktno angažovan u nastojanjima da se postigne dogovor, nije uspeo da obezbedi pristanak druge strane za svoj „veliki plan”, koji je predviđao da se u sledećih 10 godina budžetske obaveze „skrešu” za 4.000 milijardi, ali da se istovremeno za 1.000 milijardi povećaju budžetski prihodi, kroz dodatno oporezivanje najbogatijih Amerikanaca (onih koji zarađuju više od 250.000 godišnje), kroz ukidanje subvencija naftnoj industriji, poljoprivredi i slično.
Republikanski lideri su to odbili – ne pristaju na bilo kakvo povećanje poreza, što je postala njihova partijska dogma. Na drugoj strani, i u redovima Obaminih demokrata bilo je sasvim očigledno „gunđanje” na spremnost njihovog lidera da na oltar sporazuma iznese smanjivanje opsega važnih socijalnih programa, kao što je Mediker, zdravstveno osiguranje za starije od 65 godina, koje obezbeđuje država.
Nije pomogao ni argument da će svaki dolar na ovaj način obezbeđenih dodatnih prihoda biti praćen sa tri dolara budžetskih ušteda. Republikanci ostaju sa stavom da povećanje poreza u uslovima stagnantne ekonomije ne dolazi u obzir, pri čemu se privilegije bogatih brane objašnjenjem da su oni ti „koji obezbeđuju nova radna mesta”.
Prestrojavanje republikanaca na krajnje desne pozicije tumači se i pritiskom koji vrše novopečeni kongresmeni iz njihovih redova, izabrani na izborima prošlog novembra, kada je opozicija demokratama preotela većinu u predstavničkom domu. Tih ukupno 87 novajlija svoju bazu ima u krajnje konzervativnom „Pokretu čajanke”, koji je protiv bilo kakve pogodbe.
Tekući zaplet tako pokazuje svu snagu i sve slabosti američkog političkog sistema. Predsednik SAD jeste „najmoćniji čovek sveta”, ali je često nemoćan kod kuće, zbog toga što je sistem „ravnoteže vlasti” (izvršne, zakonodavne i sudske) napravljen tako da donošenje odluka bude teško, a ne lako. To je naročito u situacijama kada većinu u dva kongresna doma imaju različite partije.
„Teško je setiti se slične vruće krize u kojoj su se lideri Amerike zafarbali u toliko ćoškova”, ocenio je ovu situaciju u komentaru za vebsajt Si-En-Ena profesor Dejvid Gergen, direktor Centra za javno liderstvo sa Harvard univerziteta. „Bolje bi bilo da uskoro nađu rešenje kako da iz toga izađu, inače ćemo platiti strašnu cenu.”
Obama, očigledno, nastoji da se pozicionira između dva tabora, kao ozbiljan lider, koji je spreman da, da bi nešto dobio, nešto i da. „Obe strane moraju biti spremne da prihvate politički bolna rešenja”, izjavio je u prekjučerašnjem televizijskom obraćanju, dodajući da je spreman od istrpi i kritiku iz sopstvene partije kako bi došlo do raspleta.
Na to je glavni pregovarač republikanaca uzvratio: „Ja ne vidim put do dogovora, ako oni ne popuste”.
Obama: Možda neće biti para za penzije
Američki predsednik Barak Obama je upozorio da SAD preti opasnost da ne može da isplati penzije ako ne bude podignut limit za zaduživanje države.
"To nije samo pitanje državnih penzija. Tu su i isplate primanja za veterane i ljude sa invaliditetom. Postoji oko 70 miliona korisnika tih primanja", istakao je Obama.
"Ne mogu da garantujem da će čekovi s tim primanjima biti poslati 3. avgusta ako se ne reši pitanje (povećanja limita u zaduživanju), jer bi se jednostavno moglo desiti da u kasi ne bude dovoljno novca", rekao je američki predsednik.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=07&dd=13&nav_id=525039
Zaigrala mecka i pred njihovim vratima ?
Sve se vraca - sve se placa
Poslednja izmena:
