Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Уводна реч...
Идеје за овај текст црпио сам углавном из текстова религиозних контра - револуционарних словенских ( конкретно српских и руских ) мислиоца, тако да ће се овај скромни текст вероватно допасти, само малобројним органским националистима на овом форуму. Циљ ми је био да вам опишем како ја, као један просечан светониколајевски патриота и словенофил гледам на улогу мог народа у историји ( баш из тог разлога сам у наслову текста подвукао: " као носиоца словенског и православног идеализма " ) . Све добронамерне примедбе на текст прихватам, изразите слободно и ви ваше мишљење о улози и месту српског народа у историји.
Улога, место и значај српског народа ( као носиоца словенског и православног идеализма ) у историји
„ Сваки народ је позван да прихвати своју природну и историјску „ датост ” и да је духовно преради, превлада, одухови на свој начин, пребивајући у свом, особеном национално - стваралачком акту. То је његово неускративо, природно, свето право и, у исто време, његова историјска, општечовечанска и, што је најважније, религиозна обавеза. “ Иван Иљин
" Није да Бог не љуби све своје створене народе, него као што је речено за апостола Јована да га Исус нарочито љубљаше, тако Бог пројављује своју љубав особито према онима којима даје велике задатке у животу, у историјској драми људској. И као што је Христос одредио изванредно велики задатак своме љубљеном ученику Светом Јовану, тако је одредио велики задатак српском народу, велику мисију међу ближим и даљим народима. " Николај Велимировић
Наша народна историја почиње у времену нашег доласка на Балкан и додиром са Византијом. То је време велике Сеобе народа, која означава почетак нове игре светске историје. Стотине година наше претходне историје обавијене су тамом. Ми Срби не знамо нашу Карпатску историју – нашу пастирску и многобожачку старину, коју смо делили са Русима и осталом Словенском браћом – ми познајемо само своју Балканску историју. Од најранијих времена, Балкан можемо упоређивати са позориштем у коме су најгора места била најскупља.
Срби ( и остали Словени ) - " Стражари на капијама крштене беле Европе "
http://1.***************/_Ltf5CajG_uk/SYhM6AuOx3I/AAAAAAAAADk/k0c0zLunGao/s1600/rodoljubije.jpg
Судбина је од самог почетка од нас Срба изнудила врло скупу цену за ту улазницу. Од првог дана наш задатак је био да се боримо против безобзирних насртаја варварских народа. Срби су били сиромашни браниоци европске цивилизације кроз многе векове, ти јунаци у траљама и опанцима, заслужили су дивљење целога света. Ми Срби смо се клали са дрским и фанатичним завојевачима на Марици, и Косову и око Цетиња, док је господарска Европа пировала медичијевски пир ренесанса лепоте и културе. И ми смо тупили нашим костима турске сабље и нашим лешевима спутавали и обарали хорде,које су срљале као планински вихор на Европу, и то за сва она столећа, која леже између Рафаела и Шилера. Ми Словени нисмо дали, да се кинески жути мравињак помоли иза својих зидова. Европа је спокојно седела и делила грчко - римско наслеђе. Ми Словени смо столећима иза капија плаћали Татарима данак у крви и злату. И они су оргијали по нашој куви до миле воље. А Европа је седела, философирала и религиозирала. Када су Европљани, сами својом вољом, гоњени својом верским и авантуристичком фуријом, изашли на капије и отишли под крсташким барјаком у Азију, тада су странци упознали слабости њихове, и јурнули су за њима кроз капије. Авантуристи, са свим светим ритерским орденима, спасли су се у својим кућама, а ми Словени, остали смо на капијама, као стражари.
Средњевековни Срби - " Со земљи и светлост свету "
Константин Философ описујући српску земљу као земљу „ којој се у целој васељени не може наћи равне да има сва добра сабрана „ , овако описује Србе у времену Стевана Високог:
„ Храбри су тако, да таки глас у васељени нико други нема, од чега часнијега, по Соломону, нема међу људима. А доброћудни су и у послушности, да им нема равна у свету. Где је потреба, брзи су на послушности, а спори на говору. А телесном чистотом превазилазе друге народе, а исто тако лако и светлом крвљу. Још су уз то милостиви и дружељубиви. „
Ропство и борба за слободу
Када је Српски народ без ичије помоћи учинио све што је било у његовој моћи, да спасе слободу, или бар полуслободу балканског хришћанства; на теразијама судбине обрнула се равнотежа и претегла је супротна страна. Тако је сенка полумесеца прекрила све земље од Босфора до Дунава. Тако је почело дуготрајно ропство у нашој историји, неизмерно по својој трагедији. Својим честим устанцима, хајдучким и комитским нападима и борбама против Турака, по друмовима и шумама, Србија је представљала тврди бедем храбрих љубитеља слободе. Случајност или не - али Срби су четири стотине и тридесет година робовали Турцима до ослобођења ( и то делимичног, под Кнезом Милошем ), што је исто колико су и Јевреји били робови у Мисиру под фараонима. А почетком деветнаестог века, мали поробљени српски народ прокрчио је пут који су касније следили већи народи Руси, Французи и Енглези, пут на коме је циљ био истерати Турке из Европе и ослободити балканске хришћане.
Несрећни двадесети век
Затим је дошло једно мучно столеће... Столеће у којем смо имали школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, па самим тим и државу без Божијег благослова. Несумњиво је да је двадесети век за нас Србе био период највећих посрнућа, пораза и полома. Двадесети век јесте небивало губилиште српске духовне, националне, државотворне, егзистенцијалне и животне енергије. Двадесети век јесте био раздобље највећег обезсвећења и обезчашћења свега онога што је нашим претцима било свето и честито и миломе Богу приступачно. Докле год је смисао нашег постојања био устројен по стратократским начелима, дотле смо били достојни чувари српског Богом благословеног имена и Богом даног имања. Докле год смо били проткани органским национализмом дотле смо били заштићени од лажног човекољубља у лику јаловог хуманизма, бездушног цинизма у лику антиодбрамбеног и антидржавотворног пацифизма, политичке манипулације безсловесним руљама у лику демократије и егалитаризма, искоренивања духовно - националног порекпа у лику мултикултурализма... Двадесети век јесте било столеће највећег српског самоубилаштва. У име комунизма, социјализма, парламентаризма, демократије и сличних јудеомасонских отрова разарано је и черечено српско духовно и национално ткиво. Двадесети век је био век највећих издаја, подлости и кукавичлука; век најбескрупулознијих пљачки, превара и лажи. То је било време непребројаних и неопојаних србских страдалника и мученика, време небивало. Време страха и ћутања, неодговорности и јаловости. Време безбожја, безверја, безобразја... Можемо опоро и веродостојно рећи да је ово раздобље било несумњиво најпогубније, најкрвавије и најмрачније столеће у читавој крстоносној српској историји.
Завршна реч...
Срби су се борили против Тамерлана – и Тамерлан је нестао са својом крвавом славом, Срби су се борили против Авара – а где су они данас? Кроз целу нашу историју, ми смо се борили против народа, великих по сили, али и по неправди и зато осуђених на пропаст. Тиме су наши ратови оправдани и наша историја достојанствена и светла. Циљ народа Србије, једне мале тачке на земаљској кугли, јесте правда целог света. Јединствена је српска историја. То није један низ страшних и смешних анегдота, као историје понеких племена; наша народна историја је једна дубока драма. Једна истинска драма. Једна сакрална драма. Страдање је централни факт наше историје. Српски народ је незнани јунак који не тражи за своја херојска дела ни признања ни почасти. Очевидно наше место у светској историји обележено је борбом народа за своју слободу.
Идеје за овај текст црпио сам углавном из текстова религиозних контра - револуционарних словенских ( конкретно српских и руских ) мислиоца, тако да ће се овај скромни текст вероватно допасти, само малобројним органским националистима на овом форуму. Циљ ми је био да вам опишем како ја, као један просечан светониколајевски патриота и словенофил гледам на улогу мог народа у историји ( баш из тог разлога сам у наслову текста подвукао: " као носиоца словенског и православног идеализма " ) . Све добронамерне примедбе на текст прихватам, изразите слободно и ви ваше мишљење о улози и месту српског народа у историји.
Улога, место и значај српског народа ( као носиоца словенског и православног идеализма ) у историји
„ Сваки народ је позван да прихвати своју природну и историјску „ датост ” и да је духовно преради, превлада, одухови на свој начин, пребивајући у свом, особеном национално - стваралачком акту. То је његово неускративо, природно, свето право и, у исто време, његова историјска, општечовечанска и, што је најважније, религиозна обавеза. “ Иван Иљин
" Није да Бог не љуби све своје створене народе, него као што је речено за апостола Јована да га Исус нарочито љубљаше, тако Бог пројављује своју љубав особито према онима којима даје велике задатке у животу, у историјској драми људској. И као што је Христос одредио изванредно велики задатак своме љубљеном ученику Светом Јовану, тако је одредио велики задатак српском народу, велику мисију међу ближим и даљим народима. " Николај Велимировић
Наша народна историја почиње у времену нашег доласка на Балкан и додиром са Византијом. То је време велике Сеобе народа, која означава почетак нове игре светске историје. Стотине година наше претходне историје обавијене су тамом. Ми Срби не знамо нашу Карпатску историју – нашу пастирску и многобожачку старину, коју смо делили са Русима и осталом Словенском браћом – ми познајемо само своју Балканску историју. Од најранијих времена, Балкан можемо упоређивати са позориштем у коме су најгора места била најскупља.
Срби ( и остали Словени ) - " Стражари на капијама крштене беле Европе "
http://1.***************/_Ltf5CajG_uk/SYhM6AuOx3I/AAAAAAAAADk/k0c0zLunGao/s1600/rodoljubije.jpg
Судбина је од самог почетка од нас Срба изнудила врло скупу цену за ту улазницу. Од првог дана наш задатак је био да се боримо против безобзирних насртаја варварских народа. Срби су били сиромашни браниоци европске цивилизације кроз многе векове, ти јунаци у траљама и опанцима, заслужили су дивљење целога света. Ми Срби смо се клали са дрским и фанатичним завојевачима на Марици, и Косову и око Цетиња, док је господарска Европа пировала медичијевски пир ренесанса лепоте и културе. И ми смо тупили нашим костима турске сабље и нашим лешевима спутавали и обарали хорде,које су срљале као планински вихор на Европу, и то за сва она столећа, која леже између Рафаела и Шилера. Ми Словени нисмо дали, да се кинески жути мравињак помоли иза својих зидова. Европа је спокојно седела и делила грчко - римско наслеђе. Ми Словени смо столећима иза капија плаћали Татарима данак у крви и злату. И они су оргијали по нашој куви до миле воље. А Европа је седела, философирала и религиозирала. Када су Европљани, сами својом вољом, гоњени својом верским и авантуристичком фуријом, изашли на капије и отишли под крсташким барјаком у Азију, тада су странци упознали слабости њихове, и јурнули су за њима кроз капије. Авантуристи, са свим светим ритерским орденима, спасли су се у својим кућама, а ми Словени, остали смо на капијама, као стражари.
Средњевековни Срби - " Со земљи и светлост свету "
Константин Философ описујући српску земљу као земљу „ којој се у целој васељени не може наћи равне да има сва добра сабрана „ , овако описује Србе у времену Стевана Високог:
„ Храбри су тако, да таки глас у васељени нико други нема, од чега часнијега, по Соломону, нема међу људима. А доброћудни су и у послушности, да им нема равна у свету. Где је потреба, брзи су на послушности, а спори на говору. А телесном чистотом превазилазе друге народе, а исто тако лако и светлом крвљу. Још су уз то милостиви и дружељубиви. „
Ропство и борба за слободу
Када је Српски народ без ичије помоћи учинио све што је било у његовој моћи, да спасе слободу, или бар полуслободу балканског хришћанства; на теразијама судбине обрнула се равнотежа и претегла је супротна страна. Тако је сенка полумесеца прекрила све земље од Босфора до Дунава. Тако је почело дуготрајно ропство у нашој историји, неизмерно по својој трагедији. Својим честим устанцима, хајдучким и комитским нападима и борбама против Турака, по друмовима и шумама, Србија је представљала тврди бедем храбрих љубитеља слободе. Случајност или не - али Срби су четири стотине и тридесет година робовали Турцима до ослобођења ( и то делимичног, под Кнезом Милошем ), што је исто колико су и Јевреји били робови у Мисиру под фараонима. А почетком деветнаестог века, мали поробљени српски народ прокрчио је пут који су касније следили већи народи Руси, Французи и Енглези, пут на коме је циљ био истерати Турке из Европе и ослободити балканске хришћане.
Несрећни двадесети век
Затим је дошло једно мучно столеће... Столеће у којем смо имали школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, па самим тим и државу без Божијег благослова. Несумњиво је да је двадесети век за нас Србе био период највећих посрнућа, пораза и полома. Двадесети век јесте небивало губилиште српске духовне, националне, државотворне, егзистенцијалне и животне енергије. Двадесети век јесте био раздобље највећег обезсвећења и обезчашћења свега онога што је нашим претцима било свето и честито и миломе Богу приступачно. Докле год је смисао нашег постојања био устројен по стратократским начелима, дотле смо били достојни чувари српског Богом благословеног имена и Богом даног имања. Докле год смо били проткани органским национализмом дотле смо били заштићени од лажног човекољубља у лику јаловог хуманизма, бездушног цинизма у лику антиодбрамбеног и антидржавотворног пацифизма, политичке манипулације безсловесним руљама у лику демократије и егалитаризма, искоренивања духовно - националног порекпа у лику мултикултурализма... Двадесети век јесте било столеће највећег српског самоубилаштва. У име комунизма, социјализма, парламентаризма, демократије и сличних јудеомасонских отрова разарано је и черечено српско духовно и национално ткиво. Двадесети век је био век највећих издаја, подлости и кукавичлука; век најбескрупулознијих пљачки, превара и лажи. То је било време непребројаних и неопојаних србских страдалника и мученика, време небивало. Време страха и ћутања, неодговорности и јаловости. Време безбожја, безверја, безобразја... Можемо опоро и веродостојно рећи да је ово раздобље било несумњиво најпогубније, најкрвавије и најмрачније столеће у читавој крстоносној српској историји.
Завршна реч...
Срби су се борили против Тамерлана – и Тамерлан је нестао са својом крвавом славом, Срби су се борили против Авара – а где су они данас? Кроз целу нашу историју, ми смо се борили против народа, великих по сили, али и по неправди и зато осуђених на пропаст. Тиме су наши ратови оправдани и наша историја достојанствена и светла. Циљ народа Србије, једне мале тачке на земаљској кугли, јесте правда целог света. Јединствена је српска историја. То није један низ страшних и смешних анегдота, као историје понеких племена; наша народна историја је једна дубока драма. Једна истинска драма. Једна сакрална драма. Страдање је централни факт наше историје. Српски народ је незнани јунак који не тражи за своја херојска дела ни признања ни почасти. Очевидно наше место у светској историји обележено је борбом народа за своју слободу.
Poslednja izmena:
