Prepodobnost kao shizofrenija ili kao prava mera?

Aphex Twin:
Govorio bih o problemu „prepodobne shizofrenije“ koja vlada medju ljudima a mahom omladincima, pa me zanima vase misljenje. Kod necrkvenih ljudi ona se često manifestuje kao gluma zbog slave ljudske ili ugadjanja ljudima a na štetu svoje duše (licnosti), što uzrokuje jedan rascep da čovek dela prema tudjoj volji a ne prema svojoj (jer nije on uvek tako dobar kako se predstavlja). Dobar ishod bi bio kada bi čovek tako delao da ugasi svoju negativnu volju u sebi, onu koja vojuje i protiv njega i protiv bližnjega. Ali, medju pobožnima (nadajmo se crkvenima) ona se javlja ako ne kao posledica lažne skromnosti a ono onda iz želje da se ostavi dobar uticaj (utisak) na ljude da i oni krenu za Hristom, što opet stvara jedan rascep jer čovek ne može izdržati da glumi vrlinu koju nije dostigao ili da pak svojim snagama preobrazi one koje okružuje. Posle izvesnog vremena kod necrkvenih se javlja čamotinja a kod crkvenih hiper-trofija. „Prepodobna shizofrenija“ je zapravo gluma svoje vrline - a ne postojanje u svojoj vrlini onako kako blagodat ustrojava - koja stvara „raskol“ u ličnosti. To je ako ne promišljeni a ono onda nesvesni problem sakrivanja svoje grešnosti. Kada je reč o rascepu takvoga tipa, mnogi verujući stradaju od svojih predubedjenja izgradjeni na literaturi pesimističkog pogleda na svet (gde se tako revnosno zaklinju u asketsku literaturu). Pozitivna askeza se ogleda u primoravanju sebe na ljubav prema Bogu i čoveku a ne u modernom „stolpovanju“ koje prevazilazi ljudske snage. Pustinjaštvo bez ljubavi i zajednice nije ništa drugo nego prelest nadmenosti onih koji žele biti većim pred Bogom i drugačijim od drugih ljudi - a nema razlike izmedju ljudi (osim po univerzalnosti neponovljivih licnosti)! Drugi problem koji ide za njim jeste problem hipertrofije, čovek umesto da čuva svoj oganj on zbog brzopletosti sagoreva i ostaje bez Duha - zato danas ima toliko ohladnelih srca od prvobitne revnosti. I ne samo od prvobitne revnosti nego i od ljubavi i postojanja u Crkvenom Hristu. Preterivanje u podvizima stvorilo je kontra-efekat, stvorilo je odbojnost prema Svetilištu (prema Jedino Svetome). A niko nije nikoga prisiljavao, čovek je uzeo samoinicijativno težinu veću od svojih snaga i on se teretom sam poklopio i sam sebe zarobio. Tako, dakle, i preterana grešnost i preterano osećanje svoje svetosti stvara jedan „shizofreni“ rascep u čovekovoj ličnosti, a smirenje nije ni u jednom ni u drugom - ono je u bezazlenosti.
:think:
Kliknite za proširenje...

Magistar Čolović:
Сјајно! Да могу дао бих ти још једну репутацију.
Браво!
Kliknite za proširenje...

Nomis:
Cista desetka za text !
Kliknite za proširenje...

:lol: Hajd Nomis,ali Čoloviću!:mrgreen:
Možda malo nepažljivije čitanje?!:think:
Kakogod,a evo ovde tema o Franji Asiškom-to šta sam napisao o njegovim motivima su motivi i ovog grešnika Afiksa...
Uzdignuće do Boga i suđenje drugima!
Dokle zavist i zloba među vernicima i takmičenje ko veruje,a ko ne?
U pravu je Jerihonac-nije samo ponavljanje teme na više mesta (insistiranje na veeeelikoj veri!:lol: koja je ustvari sumnja u svoje verovanje!) već
i građenje sopstvenog lika u božanskim visinama u pitanju!
Ja sam agnostik i meni bi ovo trebalo da je ravno ko Srem i Bačka zajedno,ali brate mili kad mi ružno deluje to takmičenje "ko će dalje da pljune"...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Moskva kao Novi Rim
Odgovora
10
Pregleda
257
Schrodinger
Schrodinger
Gajo ex
Prava Crkva?
12 13 14
Odgovora
327
Pregleda
3.425
Gajo ex
Gajo ex
M
Isus Hrist kao čovek?
24 25 26
Odgovora
629
Pregleda
5.521
Сале
Сале

Back
Top