Sa kumovljeve slave juce sam dosao prenatrpan svakakvim mislima. Uzrok mojim mislima su bili mladi parovi, mnogi od kojih su upravo docekali svoje prvo dete. Istina, samo je jedan par dosao sa bebicom od 5 meseci (koju su odmah stavili da spava 
) ali sam primetio specificnost tih ljudi. Naime, ocevi su delovali malo umorni a majke su bukvalno SIJALE i zracile nekom posebnom svetloscu. Ljubav koja je bila toliko "in-your-face" medju tim ljudima, bez obzira sto su oni samo mirno sedeli, pricali i jeli je bila fascinantna. Nesto najlepse sto sam imao prilike da vidim u decembru ove godine - zasigurno.
Par puta te veceri, a iskreno i ranije mi se desavalo da pomislim da se tako nesto MENI nece desiti. NE ZNAM ZASTO, ali jednostavno mi je taj osecaj kao da gledam film - nesto strano sto se meni nece desiti. Ne bih voleo da se tako nesto desi jer JAKO ali stvarno JAKO volim decu. Istovremeno se odusevljavam pri samoj misli da cu imati 4. sjajnih klinaca koji ce jurcati po dvoristu i igrati se sa psom i tako dalje.
Da li neko od vas ima slicne strahove i kako izlazite sa njima na kraj?
PS: a mislim da bi mi pomoglo i samo da kazete nesto kao "ma ne brini, bice sve ok"
I jos nesto sam konstatovao - znaci ne sto su nase - ali nase devojke su tako fantasticne da je to nesto nepojmljivo. barem meni. ustvari, napisacu nesto posebno pa cu okaciti negde...
) ali sam primetio specificnost tih ljudi. Naime, ocevi su delovali malo umorni a majke su bukvalno SIJALE i zracile nekom posebnom svetloscu. Ljubav koja je bila toliko "in-your-face" medju tim ljudima, bez obzira sto su oni samo mirno sedeli, pricali i jeli je bila fascinantna. Nesto najlepse sto sam imao prilike da vidim u decembru ove godine - zasigurno.Par puta te veceri, a iskreno i ranije mi se desavalo da pomislim da se tako nesto MENI nece desiti. NE ZNAM ZASTO, ali jednostavno mi je taj osecaj kao da gledam film - nesto strano sto se meni nece desiti. Ne bih voleo da se tako nesto desi jer JAKO ali stvarno JAKO volim decu. Istovremeno se odusevljavam pri samoj misli da cu imati 4. sjajnih klinaca koji ce jurcati po dvoristu i igrati se sa psom i tako dalje.
Da li neko od vas ima slicne strahove i kako izlazite sa njima na kraj?
PS: a mislim da bi mi pomoglo i samo da kazete nesto kao "ma ne brini, bice sve ok"
I jos nesto sam konstatovao - znaci ne sto su nase - ali nase devojke su tako fantasticne da je to nesto nepojmljivo. barem meni. ustvari, napisacu nesto posebno pa cu okaciti negde...
