Гопчевић, Спиридон, публициста, историчар, астроном (Трст, Италија, 9. VII 1855 —Берлин, Немачка, 1937)
Palata Spiridonovog oca u Trstu, gradjena 1850, pet godina pre njegovog rodjenja
Palazzo Gopcevich at Via Rossini 4, danas muzej "Civico Museo Teatrale Carlo Schmidl".
Потиче из бродовласничке трговачке бокељске породице. Отац Спиридон,
бродовласник, мајка Лујза Еменов из Беча. У раној је младости остао без оца. Основну школу завршио је у Трсту, класичну гимназију 1873. у Мелку (Аустрија), трговачку школу и конзерваторијум у Бечу. Приватно је учио војну и поморску школу, историју, етнографију, природне науке и лингвистику. После мајчине смрти прекинуо је школовање и започео новинарску каријеру извештавајући са ратних жаришта.Приватно је учио војну и поморску школу, историју,етнографију, природне науке и лингвистику. После мајчине смрти прекинуо је школовање и започео новинарску каријеру извештавајући са ратних жаришта.
Седамдесетих година XIX в. боравио је у Црној Гори. Израдио је први урбанистички
план Цетиња. Био је добровољац у босанско-херцеговачком устанку (1875) и у
црногорско-турском рату (1876). Дошао је у сукоб са кнезом Николом Петровићем.
Своје извештаје је објавио на немачком језику у посебном делу Црна Гора и Црногорци.Као дописник Wiener algemeine Zeitung-a пратио је рад Албанске лиге и њеносупротстављање одлукама Берлинског конгреса. Резултат ове експедиције написао је у делу Горња Арбанија и њена лига. Извештавао је 1882. о устанку у Боки Которској и Херцеговини и о египатској кризи. Као дописник Berliner Tagblatt-a извештавао је о српско-бугарском рату 1885. а о томе написао књигу Бугарска и Источна Румелија. По налогу владе Краљевине Србије, за месечну плату пропутовао је Бугарску и Македонију (1888) па написао дело о етнографским односима Старе Србије и Македоније и направио Етнографску карту Македоније и Јужне Србије. Сматрао је Краљевину Србију стожером окупљања Јужних Словена, као и да сваком Србину мора бити идеал сједињење свих сународника у једну велику српску државу. Био је у дипломатској служби Краљевине Србије.
Уређивао је многе немачке листове и у њима сарађивао. У Бечу је издавао
часопис Die Welt (1889) и уређивао дневник Wiener Tagespost. Новинарство је напустио1893. Кратко је био у затвору због противрежимских написа.
Из Беча је отишао у Мали Лошињ 1893. и бавио се астрономијом. Основао је, уз новчану помоћ аустријске владе,прву звездарницу Manora Sternnjarte у Хрватској и био њен управник (1893—1909).Опсежно је посматрао Месец, Венеру, Марс, Јупитер и Сатурн. По томе је постао познати веома признат а његове радове објављивали су најпознатији часописи оног времена.Дописивао се са значајним астрономима. Временом, без научних доказа почео је даизноси нове претпоставке, чиме је његов углед пољуљан. Услед финансијскихпотешкоћа продао је инструменте и затворио звездарницу. Издавао је и уређивао први астрономски часопис у Хрватској на немачком језику Astronomische Rundschau (1899—1908). Један врх на Месецу носи име по његовом надимку Бренер. Кратко је поседовао опсерваторијум у Лусинпиколу. Напустио је астрономију 1909. и отишао у Америку.
Тамо је написао две опере. Вративши се у Беч 1914, посветио се политици и
публицистици. Први светски рат провео је у Бечу. У то време до изражаја је дошло
његово аустрофилско опредељење и промена мишљења о Србима и њиховој борби
сматрао је да Јужни Словени треба да се уједине у склопу Аустроугарске и да зарате
против Русије. После рата живео је повучено у Берлину.
Свестрано образован, писао је историјска дела, романе, новеле, драме, песме,
географске расправе и опере. Сарађивао је у преко 60 часописа и 86 дневних листова. На српском и немачком језику објавио је велики број књига из историје Балкана. Његова дела су превођена на руски, чешки и француски језик. Говорио је 13 језика. Пропутовао је Европу, САД, Малу Азију, Сибир, Палестину и Африку. Бавећи се бродарством, радио је пројекте о модернизовању паробродарства и трговачке морнарице. Оженио се Манором из богате аустријске племићке породице. Потписивао се као Leo Brenner и Triestanski. Дописивао се са Гарибалдијем, Гледстоном и другим значајним личностима.Одликован је Орденом Св. Саве.
ДЕЛА: Montenegro und Montenegriner, Leipzig, Pariz 1877; Der turco-montenegrinische Krieg 1876—1878,Wien 1879; Die Türken und ihre Freunde und die Ursachen der serbisch-bulgarischen Erhebung, Wien 1878;Oberalbanien und seine Liga, Leipzig 1881; Vor dem Revolutionstribunal, Wien 1882; Bulgarien undOstrumelien mit besonderer Berücksichtigung des Zeitraumes von 1876—1886, Leipzig 1886; Studien über
aussereuropäisch Kriege jüngster Zeit, Leipzig 1887; Die Schätze der Azteken, Berlin 1887; KriegsgeschichtlicheStudien. Erste Reihe: Beiträge zur neueren Kriegsgeschichtliche der Balkan-Halbinsel, Leipzig 1887; Serbien und die Serben, Leipzig 1888; Makedonien und Alt-Serbien, Wien 1889; Македонија, етнографски односи
Македоније и Старе Србије, Београд 1889; Етнографска карта Македоније и Јужне Србије, Београд1889; Der Schatz des Alten vom Berge, Wien 1890; Die Welt, Wien 1890; Ethnographische Karte von Alt, Wien1890; Истина о Македонији, одговор на Хорнов клеветнички спис „Народност Македонских Словена”,Београд 1890; Стара Србија и Македонија, I—II, Београд 1890; Горња Арбанија и њена лига, Нови Сад
1893; Handbuch für Amateur-Astronomen, Leipzig 1898; Spaziergänge durch das Himmelszelt, Leipzig 1898;Beata, Berlin 1898; Neue Spaziergänge durch das Himmelszelt, Berlin 1903; Seeschiffahrt Gopčević. Eine Umwälzung in der österreichischen Handelsmarine, Berlin 1907; Das Fürstentum Albanien, Berlin 1914;
Geschichte von Montenegro und Albanien, Gotha 1914; Russland und Serbien, München 1916;Kulturgeschichtliche Studien, Bonn, Leipzig 1920; Österreichs Untergang, Berlin 1920; SerbokroatischesGesprächsbuch verunden mit kurzer Sprachlehre und Wörterverzeichnis, Heidelberg 1920; Црногорско турски рат 1876—1878, Београд 1963.
