Дакле, род R1a дошао је на Балкан пре око 9000 година, претпоставља се да је основао Лепенски Вир, и почео да се расељава по Европи. У Европи су већ одавно живели носиоци рода I, образованог пре око 45.000 година, и кромањонци су, сасвим могуће, исто били рода I. Пре око 20.000 година род I се разишао на родове I1 и I2, и по завршетку леденог доба у Европи образован је род I2a. Али ратова између R1a и I2a није било, у сваком случају, археолози то нису пронашли, као што нису пронашли никакве трагове ратова у Винчи. Изгледа да је то било златно доба мирног живота у Европи. Тако је трајало све до пре 5.000–4.800 година.
А онда се десило нешто ужасно. Готово све хаплогрупе-родови из Европе нестају. ДНК археологија види наглу промену становништва у Европи у III хиљадулећу п.н.е. Исто види ДНК генеалогија: према њеним подацима, становништво Европе је пре око 4.500 година „враћено на нулу“ и прошло је, како генетичари кажу, „грлић боце популације“. Ишчезла је хаплогрупа G2a, најраширенија у „Старој Европи“, и ма где да су ДНК археолози копали, свугде се испољавала све до пре 5.000 година. Нестала је хаплогрупа E-V13 која је, према ископавањима, у Европи живела пре 7.000 година. Садашње становништво E-V13 у Европи (и свугде) почиње од заједничког претка који је живео пре 3.600 година. Нестала је хаплогрупа I1, која је имала најстарију историју у Европи, али заједнички предак свих садашњих носилаца I1 исти је у читавој Европи, од Атлантика до Урала, и живео је пре само 3.400 година. Из Европе су нестале хаплогрупе R1a и I2a, сада најзаступљеније на Балкану и у Србији, и сада ћемо рећи подробније о њиховој судбини.
Хаплогрупа I2a поцепала се попола – један део је побегао на Британска острва, други – на Дунав. Затребало је преко 2.000 година, од пре 4.500 па до пре 2.300 година, да би хаплогрупа I2a у дунавском региону кренула да расте и почне да насељава Источну Европу. ДНК генеалошки прорачуни показују да сви I2a у читавој Источној Европи – од Грчке на југу па до Прибалтика на северу − имају истог заједничког претка који је живео пре 2.300 година, крајем прошле ере, по свој прилици на Дунаву. Према томе, Словени хаплогрупе I2a тек почетком наше ере почињу да се шире по Источној Европи, што су и археолози запазили. Највећи број представника рода I2a населио се на Балкану, и зато је тај род назван „динарским“,пошто их тамо има највише у читавој Европи.
Род R1a, тачније, његови преживели представници, побегли су на Руску низију, и ускоро се род разишао на неколико миграционих грана. Део њих упутио се на југ, преко Кавказа у Месопотамију, тамо ушао у историју под именом митанијских Аријеваца (савременаСирија), и прошао до полуострва Арабија. Сада њихови потомци међу Арапима чине до 9% укупног мушког становништва. Други део Аријеваца прошао је са Руске низије до Средње Азије, тамо живео око 500 година, и пре око 3.500 година прешао на Иранску висораван.
...
Али, премда сам рекао да су у III хиљадулећу п.н.е. готово сви родови-хаплогрупе ишчезли из Европе, заправо није тако. Остала је исто европеидна хаплогрупа R1b која је у Европу приспела пре 4.800 година на Пиринеје, и пре 4.500 година са стране Блиског истока, и у приближно исто време са стране Прицрноморја, као и с истока ка савременој Пољској. Другим речима, Европу су са разних страна у клешта захватили Ербини (носиоци хаплогрупе R1b). У исто време страдала је култура Винче. У исто време побегли су сви родови-хаплогрупе „Старе Европе“. Једина хаплогрупа која није страдала, већ се штавише увећавала без било каквих прекида, била је R1b. Иста је и археолошка култура звонастих пехара. Зато не пролазе приче како је трагедија у Европи из III хиљадулећа п.н.е. била последица нагле промене климе. Хаплогрупа R1b је током неколиких столећа населила читаву Средњу и Западну Европу и од тада остаје најраширенија европска хаплогрупа, на коју отпада око 60% мушког становништва Средње и Западне Европе. То је знатан део Шпанаца, Португалаца, Баска, Енглеза, Ираца, Шкотланђана, Француза, Белгијанаца, Немаца. Насупрот томе, у Источној Европи сада су углавном хаплогрупе R1a (северније) и I2a (јужније).
