Dobro, pošto sam završio sa lingvistikom, i osvrtom na dosad publikovane radove iz oblasti GG, mogao bih dati par osvrta na grčku mitologiju, za koje mi se čini da mogu biti zanimljivi za temu; pa da se malo posvetim nekim drugim stvarima:
http://ucionicaistorije.files.wordp...CB7AD3/2011/12/robert-graves-grcki-mitovi.pdf
"Neki tvrde da nije tano da je Prometej stvorio ljude, niti da se ma koji ovek izlegao iz zmijinih
zuba. Oni kažu da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem
mestu u Atici1, i da se prvi ovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego što je i
Mesec postao. On je bio Zeusov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atenin vaspita dok je još bila
devojica.2
b) Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a živeli su bezbrižno i nisu morali da rade;
hranili su se slatkim žirom, divljim voem i medom koji je kapao sa drvea, pili ovije i kozje mleko i
nikada nisu starili, mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije teže padala od sna. Njih više nema, ali se
njihov duh održao i ispoljava se u smernosti seoskog življa, u onima koji donose sreu i u zaštitnicima
pravde.
c) Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase su takoe bili sazdani po božanskom liku, a jeli su
hleb. Bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne poslušaju, iako su mogli da dožive
i stotinu godina. Bili su svaalice i glupi i nisu prinosili žrtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali meu
sobom. Zeus ih je sve uništio.
d) Zatim je došla bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoružani
bronzanim oružjem. Jeli su meso i hleb i uživali u ratovanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna
Smrt.
e) etvrta rasa ljudi bila je takoe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otmeniji ljudi. Oevi su im bili
bogovi, a matere smrtne žene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, uestvovali u argonautskom pohodu
i u trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
f) Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici etvrte rase. Oni su
degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, puteni, neposlušni sinovi, izdajice.3"
"Ostrvo Rod bilo je svojina Meseeve Boginje Danaje"
"Galateja — mlečnobela,"
"65 PIGMALION I GALATEJA
Pigmalion, Belov sin, zaljubio se u Afroditu, pa kako ona nije htela da mu se pusti, on napravi njen
kip od slonovae i stavi ga u svoju postelju, molei je da se sažali na njega. Ušavši u svoj kip, Afrodita ga
ožive u Galateju, a ona rodi Pigmalionu Pafa i Metarmu. Paf, Pigmalionov naslednik, bio je otac Kinira, koji
je osnovao kiparski grad Paf i tamo sagradio uveni hram Afroditi.1"
"Na Pirinejima se udvarao i sahranio bebriku princezu
Pirenu, po kojoj je ovaj planinski venac dobio ime; prialo se da i reka Dunav izvire u blizini grada koji nosi
njeno ime; Herakle je zatim pohodio Galiju, gde je ukinuo stari varvarski obiaj da ubijaju strance i svojim
mnogobrojnim dobrim delima pridobio toliko ljudi da je mogao da osnuje veliki grad Alesiju, »Lutanje«, u
znak seanja na svoja putovanja. Gali su Alesiju poštovali kao matini grad vaskolike svoje zemlje, a
pokorio ga je tek Kaligula. Gali sebe smatraju potomcima Herakla i stasite princeze Galate, koja ga je
izabrala za ljubavnika i izrodila radniki narod.15"
"Бел (грчка митологија)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Бел
Бел (старогрчки: Βῆλος) је према Есхилу Либијин и Посејдонов син, Агенеров брат близанац. Био је владар Египта, а за супругу је имао Анхиноју, ћерку бога реке Нил. Имао је близанце Египта и
Данаја, а као његови синови спомињу се и Кефеј и Финеј. По Вергилију, Бел је феничански краљ, отац картагинске краљице Дидоне. Опустошивши Кипар, прихватио је Теукра и помогао му да освоји острво.[1] Херодот га у својој Историји спомиње као оца Нина, митског оснивача Асирског царства и града Вавилона. (в. Нино Белов).[2]"
Досадан си са својим измишљотинама, имаш јасно постављено да
