Aли се драстично разликују резукати од истраживања до истраживања. Изгледа да су више културно него генетски повезани.
И колико, на крају, има И2 код Курда?
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Ilkin atentat: Kako je jedna žena...
- Antisemitizam i uzroci
- Kakva je glupost rad?
- Koji Srbin ne bi želeo da oslobodi...
- Ješić protiv blokadera zbog skupa
- BBC потврдио: Тони Блер се састајао са...
- Voditelj ismejao Trampa
- Odelo čini čoveka ili ne?
- Vučić otkrio kako su Rusi saterali...
Генетичка генеалогија
- Začetnik teme Kor
- Datum pokretanja
- stanje
И колико, на крају, има И2 код Курда?
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Koliko se ja secam,negde oko 20-25% kod Zazaki naroda. Treba primetiti da nije u pitanju I2a-Din. Detalji su manje pozznati.
Хвала. Изгледа да је доста заступљена И2ц хг
Чини ми се да И2ц припада Кимерцома, Кимбрима.
"The Zazas, Kird, Kirmanc or Dimilis[2][3] are an Iranian people[4] whose native language is Zazaki, spoken in eastern Anatolia. They primarily live in the eastern Anatolian provinces, such as Adıyaman, Aksaray, Batman, Bingöl, Diyarbakır, Elazığ, Erzurum, Erzincan, Gümüşhane, Kars, Malatya, Mus, Şanlıurfa, Sivas, and Tunceli provinces. Almost all speakers of the Zaza language consider themselves as Kurds and they are often counted as such by international statistics and surveys as part of the Kurdish people.[2][3][5][6][7][8][9][10][11][12]"
http://www.familytreedna.com/public/I2nosubcladeM170P215/default.aspx?section=ymap
Чини ми се да И2ц припада Кимерцома, Кимбрима.
"The Zazas, Kird, Kirmanc or Dimilis[2][3] are an Iranian people[4] whose native language is Zazaki, spoken in eastern Anatolia. They primarily live in the eastern Anatolian provinces, such as Adıyaman, Aksaray, Batman, Bingöl, Diyarbakır, Elazığ, Erzurum, Erzincan, Gümüşhane, Kars, Malatya, Mus, Şanlıurfa, Sivas, and Tunceli provinces. Almost all speakers of the Zaza language consider themselves as Kurds and they are often counted as such by international statistics and surveys as part of the Kurdish people.[2][3][5][6][7][8][9][10][11][12]"
http://www.familytreedna.com/public/I2nosubcladeM170P215/default.aspx?section=ymap
Poslednja izmena:
"Udeo doseljenog stanovništva u Srbiji od Drugog svetskog rata neprekidno je u porastu. Došljaci su 1948. činili petinu življa u Republici, danas ih je dvostruko više."
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:444368-Srbija---zemlja-doseljenika
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:444368-Srbija---zemlja-doseljenika
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Pa zar je to neka novost i zar je to prvi put u istoriji Srbije?! Uzimanje AVNOJ-evskih granica kao nekog faktora u ovakvim slucajevima je glupost. Treba se drzati etnickog kriterija.
Искрено, изненадио сам се да су баш овакве цифре.
Мислим да овде имамо кључне одговоре у вези средњевековне српске популације. http://forum.krstarica.com/showthre...ekovno-srpsko-groblje?p=25749715#post25749715
Надам се да ће то неко препознати.
Мислим да овде имамо кључне одговоре у вези средњевековне српске популације. http://forum.krstarica.com/showthre...ekovno-srpsko-groblje?p=25749715#post25749715
Надам се да ће то неко препознати.
U pravo tako.
Uzimanje 1945 kao kljucnu godinu mi najvise smeta.
Znamo dobro da je ceo prostor naseljen Srbima bio vekovima pun raznim migracijama, da ne kazemo na zalost i istrebljivanja.
Ceo prostor Sumadije je naseljen danasnjim stanovnistvom od kraja 18og veka, slicno je sa Vojvodinom. Migracije zapadno od Drine su i one bile brojne.
Ali danas je 1945 godina kljucna kao, onaj koji je dosao posle je dosljak, a onaj koji je dosao 1 generaciju pre toga je starosedeoc, debilnost totalna.
Malo je van teme, ali ipak GG nas najvise interesuje da bi vratili film u nazad i razumeli migracije.
Poslednja izmena:
Da li znamo koji tacno I2 danas ?
Ово би могло бити занимљиво и за ову тему:
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Pa to.... vrlo je diskutabilno ko su "pravi" Srbi u Srbiji a ko su "dosljaci". Migracije na ovom prostoru su bile intenzivne i temeljite tako da se suludo pozivati na nekakav "poredak" uspostavljen 1945. Kako bi onda trebalo tretirati one koji su pred Turcima bezali sa Kosova i Makedonije na prostor danasnje BiH i Hrvatske pa se onda opet silom prilika vratili u Srbiju?!
Iako je sve to malo pokriveno oblakom mistike, izgleda da je u pitanju I2c i mozda jedan deo I2a2.
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
A kaj da delamo sa Sangajem i Korejom? Velika Srbija? a? )))) Ti dosta cesto vrsis selekciju na osnovu slicnosti i pri tome zanemarujes ostatak koji moze da negira prethodno pronadjenu slicnost. Mi za sada apsolutno nemamo pojma kakvim su jezikom govorili I2a-Din pre 2000 godina. BTW I1 i I2 su se razdvojili pre mnoooogo godina.
I koliko je puta grupacija I2a menjala jezik zadnjih 10000 godina pre nego sto se rodio I2a-din ? Vezati danas jezike sa genetskim markerima stari preko 20000 godina ne vodi apsolutno nigde.
Nisam mislio na to, ko su pravi a ko nisu. Mislio sam na preterani danasnji znacaj avnojskih granica za srpske predrasude. I to da nije samo granica u pitanju, nego i datum kada je granica postavljena, odnosno 45eta. Pre toga kao da nista nije postojalo, kako se ko nasao 45ete od Srba sa ove ili one strane avnojskih granica tako postaje ono ili ovo (u regionalnom smislu) , manje bitno kad se njegovi preci naselile, pre 1 genracije, ili pre 10 generacija. To se danas najvise oseti u Vojvodini, ko je dosao pre 45 je starosedeoc, i nije bitno da li je samo 1 ili 2 generacije u pitanju (njegov otac se naselio pre 45ete na primer), a oni koji su dosli posle 45ete su dosljaci, i ako su neki vec 3eca generacija tu danas (deda ili pra-deda dosli).
Сада се појављују тезе да су неке, елементарне, речи сачуване од првобитног језика.
Језици су се мењали значење речи прелази из језика у језик.
Од занчења појединих речи много је на промене отпорнија структура језика, мелодика, гласовни апарат...
Нравно, Јапанци и остала братија су морали независно развити исте карактеристике.Можда је у питању некакво антополошко прилагођење, рецимо она прича са хормоном раста, који утиче на карактер и мелодику језика.
Ваља прочитати:
http://www.scribd.com/doc/14959097/Milan-Budimir-Grci-i-Pelasti
"Из тога следи да су неајолски Грци ступили у симбиозу са тим Пеластима-старинцима раније но алојски Грци, будући да се истоветност поступка са лабиовеларним гутуралима у обегрупе индоевропских дијалеката може највероватније на тај начин објаснити. Ајолски Грци,међутим, које у том погледу морамо оштро одвојити од ахајских односно аркадско-кипарскихплемена, заузимају мање више најсевернији простор грчког земљишта, па се већ и са тог разлогањихово досељавање може одредити као завршна фаза грчке колонизације балканско-анадолскогпростора. Са том очигледном чињеницом, коју нам открива положај њихових насеља уисториско доба, потпуно се слаже одвојен и посебан поступак њихових говора са наслеђенимлабиовеларним гутуралима. Али ове две чињенице, које одвајају ајолска племена од свихосталих грчких племена, мислимо на географски положај њихових племена и на посебну цртуњихове фонетике, нису једини разлог због којег се намеће потреба нове поделе грчкихдијалеката. Те се две чињенице подупиру и употпуњују још једном трећом чињеницом, о којојсавестан истраживач мора водити рачуна. Та трећа чињеница састоји се у том што се суштинаајолског стиха у основи потпуно разликује од стиха и ритма код свих осталих грчких племена(в. о том важном питању најновије резултате полувековног рада мог уваженог учитеља Л.Радермахера, Anzeiger Ak. Wien 1948, 19). Ова трећа чињеница, која заједно са баритонезом ипатронимицима типа -
ιοςιοςιοςιος
свакако није мање важна од оних двеју ранијих, није досада узимала уобзир при решавању питања како треба поделити и распоредити грчке дијалекте. Нећемо наовом месту говорити о важности ове треће чињенице за најстарију историју грчког епа и његовахеројског стиха, иако је А. Фик у своје време покушао да. ''рестаурира пра-Илијаду'' у томтобожњем праоблику на ајолском језику.Овакав језички положај старинаца, које су грчка племена затекла при свом насељавањудаје нам могућност да не само на други начин изложимо него и да боље објаснимо многе досадмрачне стране најстарије грчке историје, као и релативно брзу хеленизацију и успешнусимбиозу старих и нових Индоевропљана на југу Балканског Полуострва. И досад потпуносингуларан и необјашњив нагли полет грчког духа и културе налази своје природно објашњењеу чињеници што су творци и носиоци критско-микенске цивилизације били догрчки Пеласти.Разуме се да ће и Вл. Георгијев, и поред неких грешака, имати доста поуздано објашњенихслучајева, иако се нас двојица знатно разликујемо у погледу темпа еволуције и хромологијепалаталних и лабиовеларних гутурала у говорима старобалканских Пеласта.Како су се насеља ових старобалканских Индоевропљана ширила и према северу где сунаишли на словенска племена, или тачније речено на словенске претке, мораће се и питањесловенске етногенезе, бар уколико се односи на трипољски појас, на Бастарне, на Лугијце и натрачко-илирска племена, решавати у вези са Пеластима. Очигледно је да постоје јаке и посебневезе између речника старих Пеласта и словенских досељеника. Али поред тога, и једна и другагрупа ових индоевропских говора одудара и од келтских, тохарских и германских дијалекататиме што одржава разлику између веларних и палаталних гутурала. Ове две крупне чињенице,фонолошка и лексиколошка блискост потпомогле су претапање трачко-илирских племена условенска и свакако у знатној мери олакшале ширење словенског језичког типа према југу изападу. Али у том правцу су потребна детаљнија испитивања.Италијански антрополог Г. Серђи налази да постоје нарочито блиске везе измеђуантичких Грка и словенских племена. Не знамо у којој се мери могу прихватити овакваантрополошка тврђења, и то тим мање што су бесумње и грчка и словенска племена продукатмешања разних антрополошких типова. Женевски антрополог Е. Питар утврдио је на источномБалкану, дакле у балканско-подунавској области неких петнаест разних антрополошких типова,па је управо немогуће филологу да користи схватања и резултате тих наука. Али има нешто
друго што би могло у извесној мери да осветли Серђијеву хипотезу о грчко-словенскојблискости, против које говори поуздана лингвистичка чињеница што грчки дијалекти припадајукентумској а словенски сатемској групи.Из горњих примера и излагања види се јасно да је на класичном грчком земљишту осталопоузданих трагова који недвосмислено показују да је међу догрчким старинцима било и таквихИвдоевропљана који нису припадали кентумској групи. Таквим некентумскимИндоевропљанима изгледа да су припадала и остала племена балканско-подунавске области,која су становала јужно од словенских племена и која су већ у првим вековима наше ередолазила под јачи утицај словенских досељеника, док се нису најзад у знатној мерипословенила. Ти догрчки Индоевропљани, које ми зовемо заједничким именом Пеласти,претопили су се на југу у античко доба у Грке, а у раном средњем веку на северу у Словене.Тако би се Серђијева хипотеза могла донекле прихватити као вероватна.Лингвистичка сведочанства за ту симбиозу између грчких племена и Пеласта дата су удовољној мери, а што се тиче односа између старо-балканских Пеласта, Илира, Трачана итд. иСловена. нарочито у погледу речника, довољно је пстсетити на запажања албанолога Н. Јокла.Тако нпр. илирски назив
трговца
tergitius показује и у погледу радикалног и суфиксалногелемента потпуну подударност са словенским материјалом. Шта више суфиксални елеменат
— itius
јавља се као патронимикон на античком Пелопонесу у илирским именима и доцније условенским деминутивима и презименима. Етрусколог Е. Фетер показао је на неколико примерапостојање ликвидске метатезе у илирским дијалектима.Његовим примерима додајемо још два нова, узета из класичних језика. Први је лат. circus,коме у грчком поред хомофоног
κιρκος
одговара још и варујанта
κρικος
. Очигледно је да се оветри варијанте никако не могу објаснити законима ни грчке ни латинске историске фонетике.Али са гледишта илирског посматране постају ове промене много јасније, јер у илирском имамолексичку групу
qerk/qork
''завој, круг''.Други је пример лат. carpisculum насупрот грч.
κρηπις
са варијантама старијим одликвидске метатезе,
αρπις αρβυλη
(уп.
καϑαρβυλος
поред
καταρβυλος
). За ову последњугрупу, која је ушла у класичне језике из говора античких Пеласта имамо и варијанту саполногласјем или вокалском анаптиксом после ликвиде, која гласи
αραβυλη
. Потпуноистоветан случај ликвидске метатезе пружају и следеће варијанте Асклепијева имена'
Ασκλαπιος
, '
Ασκαλαπιος
, '
Ασκληπιος
, које се не може одвојити од Хесихијевих глоса
ασκαλαβος
и
καλπαζω
, јер обележавају рептила који скаче (поскок или врста скорпиона)односно демонског или божанског претставника тог рептила.Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогомговорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаностионих племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају уурнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те такозахвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Овонарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужењесамогласника после премештања ликвиде.Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенскимдијалектима:1) некентумски карактер обају говора,2) ликвидска метатеза,3) прелаз
s
после
u
у
k/h
σαυκος δαυκος
,
δαυχνα βαυκος
, и4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да иучествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као исразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима унове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумскомкарактеру илирских говора.Да завршимо. Место досадање поделе индоевропских дијалеката на источну и западнугрупу, односно на кентумску и сатемску, морамо према садањем стању науке извршити новуподелу. Док смо грчке дијалекте распоредили у две групе место раније три или четири, кодиндоевропских дијалеката ствар стоји управо обратно: њих морамо поделити не у две него учетири групе. Прву чине тохарски са једним редом гутурала и нејасним трагом лабиовелара,другу сатемски са два реда гутурала без лабиовелара, трећу кентумски са два реда гутурала безпалатала и четврту дијалекти старих Пеласта са сва три реда гутурала.Хронологија и међусобни однос ових група мора се посебно испитивати. Кентумскагрупа и по свом географском положају блиска је јужнозападним медитеранским такозванимkреlе-говорима, а сатемска угрофинским говорима који нагињу палатализацији. И у једном и удругом правцу фонолошки систем старих Пеласта као да је имао додира. Тохарски говори,међутим, изгледа да су били поштеђени сваког утицаја са обе те стране, иако је В. Шулце уњиховој сточарској терминологији нашао трагова утицаја од северне стране."
Језици су се мењали значење речи прелази из језика у језик.
Од занчења појединих речи много је на промене отпорнија структура језика, мелодика, гласовни апарат...
Нравно, Јапанци и остала братија су морали независно развити исте карактеристике.Можда је у питању некакво антополошко прилагођење, рецимо она прича са хормоном раста, који утиче на карактер и мелодику језика.
Ваља прочитати:
http://www.scribd.com/doc/14959097/Milan-Budimir-Grci-i-Pelasti
"Из тога следи да су неајолски Грци ступили у симбиозу са тим Пеластима-старинцима раније но алојски Грци, будући да се истоветност поступка са лабиовеларним гутуралима у обегрупе индоевропских дијалеката може највероватније на тај начин објаснити. Ајолски Грци,међутим, које у том погледу морамо оштро одвојити од ахајских односно аркадско-кипарскихплемена, заузимају мање више најсевернији простор грчког земљишта, па се већ и са тог разлогањихово досељавање може одредити као завршна фаза грчке колонизације балканско-анадолскогпростора. Са том очигледном чињеницом, коју нам открива положај њихових насеља уисториско доба, потпуно се слаже одвојен и посебан поступак њихових говора са наслеђенимлабиовеларним гутуралима. Али ове две чињенице, које одвајају ајолска племена од свихосталих грчких племена, мислимо на географски положај њихових племена и на посебну цртуњихове фонетике, нису једини разлог због којег се намеће потреба нове поделе грчкихдијалеката. Те се две чињенице подупиру и употпуњују још једном трећом чињеницом, о којојсавестан истраживач мора водити рачуна. Та трећа чињеница састоји се у том што се суштинаајолског стиха у основи потпуно разликује од стиха и ритма код свих осталих грчких племена(в. о том важном питању најновије резултате полувековног рада мог уваженог учитеља Л.Радермахера, Anzeiger Ak. Wien 1948, 19). Ова трећа чињеница, која заједно са баритонезом ипатронимицима типа -
ιοςιοςιοςιος
свакако није мање важна од оних двеју ранијих, није досада узимала уобзир при решавању питања како треба поделити и распоредити грчке дијалекте. Нећемо наовом месту говорити о важности ове треће чињенице за најстарију историју грчког епа и његовахеројског стиха, иако је А. Фик у своје време покушао да. ''рестаурира пра-Илијаду'' у томтобожњем праоблику на ајолском језику.Овакав језички положај старинаца, које су грчка племена затекла при свом насељавањудаје нам могућност да не само на други начин изложимо него и да боље објаснимо многе досадмрачне стране најстарије грчке историје, као и релативно брзу хеленизацију и успешнусимбиозу старих и нових Индоевропљана на југу Балканског Полуострва. И досад потпуносингуларан и необјашњив нагли полет грчког духа и културе налази своје природно објашњењеу чињеници што су творци и носиоци критско-микенске цивилизације били догрчки Пеласти.Разуме се да ће и Вл. Георгијев, и поред неких грешака, имати доста поуздано објашњенихслучајева, иако се нас двојица знатно разликујемо у погледу темпа еволуције и хромологијепалаталних и лабиовеларних гутурала у говорима старобалканских Пеласта.Како су се насеља ових старобалканских Индоевропљана ширила и према северу где сунаишли на словенска племена, или тачније речено на словенске претке, мораће се и питањесловенске етногенезе, бар уколико се односи на трипољски појас, на Бастарне, на Лугијце и натрачко-илирска племена, решавати у вези са Пеластима. Очигледно је да постоје јаке и посебневезе између речника старих Пеласта и словенских досељеника. Али поред тога, и једна и другагрупа ових индоевропских говора одудара и од келтских, тохарских и германских дијалекататиме што одржава разлику између веларних и палаталних гутурала. Ове две крупне чињенице,фонолошка и лексиколошка блискост потпомогле су претапање трачко-илирских племена условенска и свакако у знатној мери олакшале ширење словенског језичког типа према југу изападу. Али у том правцу су потребна детаљнија испитивања.Италијански антрополог Г. Серђи налази да постоје нарочито блиске везе измеђуантичких Грка и словенских племена. Не знамо у којој се мери могу прихватити овакваантрополошка тврђења, и то тим мање што су бесумње и грчка и словенска племена продукатмешања разних антрополошких типова. Женевски антрополог Е. Питар утврдио је на источномБалкану, дакле у балканско-подунавској области неких петнаест разних антрополошких типова,па је управо немогуће филологу да користи схватања и резултате тих наука. Али има нешто
друго што би могло у извесној мери да осветли Серђијеву хипотезу о грчко-словенскојблискости, против које говори поуздана лингвистичка чињеница што грчки дијалекти припадајукентумској а словенски сатемској групи.Из горњих примера и излагања види се јасно да је на класичном грчком земљишту осталопоузданих трагова који недвосмислено показују да је међу догрчким старинцима било и таквихИвдоевропљана који нису припадали кентумској групи. Таквим некентумскимИндоевропљанима изгледа да су припадала и остала племена балканско-подунавске области,која су становала јужно од словенских племена и која су већ у првим вековима наше ередолазила под јачи утицај словенских досељеника, док се нису најзад у знатној мерипословенила. Ти догрчки Индоевропљани, које ми зовемо заједничким именом Пеласти,претопили су се на југу у античко доба у Грке, а у раном средњем веку на северу у Словене.Тако би се Серђијева хипотеза могла донекле прихватити као вероватна.Лингвистичка сведочанства за ту симбиозу између грчких племена и Пеласта дата су удовољној мери, а што се тиче односа између старо-балканских Пеласта, Илира, Трачана итд. иСловена. нарочито у погледу речника, довољно је пстсетити на запажања албанолога Н. Јокла.Тако нпр. илирски назив
трговца
tergitius показује и у погледу радикалног и суфиксалногелемента потпуну подударност са словенским материјалом. Шта више суфиксални елеменат
— itius
јавља се као патронимикон на античком Пелопонесу у илирским именима и доцније условенским деминутивима и презименима. Етрусколог Е. Фетер показао је на неколико примерапостојање ликвидске метатезе у илирским дијалектима.Његовим примерима додајемо још два нова, узета из класичних језика. Први је лат. circus,коме у грчком поред хомофоног
κιρκος
одговара још и варујанта
κρικος
. Очигледно је да се оветри варијанте никако не могу објаснити законима ни грчке ни латинске историске фонетике.Али са гледишта илирског посматране постају ове промене много јасније, јер у илирском имамолексичку групу
qerk/qork
''завој, круг''.Други је пример лат. carpisculum насупрот грч.
κρηπις
са варијантама старијим одликвидске метатезе,
αρπις αρβυλη
(уп.
καϑαρβυλος
поред
καταρβυλος
). За ову последњугрупу, која је ушла у класичне језике из говора античких Пеласта имамо и варијанту саполногласјем или вокалском анаптиксом после ликвиде, која гласи
αραβυλη
. Потпуноистоветан случај ликвидске метатезе пружају и следеће варијанте Асклепијева имена'
Ασκλαπιος
, '
Ασκαλαπιος
, '
Ασκληπιος
, које се не може одвојити од Хесихијевих глоса
ασκαλαβος
и
καλπαζω
, јер обележавају рептила који скаче (поскок или врста скорпиона)односно демонског или божанског претставника тог рептила.Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогомговорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаностионих племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају уурнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те такозахвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Овонарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужењесамогласника после премештања ликвиде.Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенскимдијалектима:1) некентумски карактер обају говора,2) ликвидска метатеза,3) прелаз
s
после
u
у
k/h
σαυκος δαυκος
,
δαυχνα βαυκος
, и4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да иучествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као исразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима унове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумскомкарактеру илирских говора.Да завршимо. Место досадање поделе индоевропских дијалеката на источну и западнугрупу, односно на кентумску и сатемску, морамо према садањем стању науке извршити новуподелу. Док смо грчке дијалекте распоредили у две групе место раније три или четири, кодиндоевропских дијалеката ствар стоји управо обратно: њих морамо поделити не у две него учетири групе. Прву чине тохарски са једним редом гутурала и нејасним трагом лабиовелара,другу сатемски са два реда гутурала без лабиовелара, трећу кентумски са два реда гутурала безпалатала и четврту дијалекти старих Пеласта са сва три реда гутурала.Хронологија и међусобни однос ових група мора се посебно испитивати. Кентумскагрупа и по свом географском положају блиска је јужнозападним медитеранским такозванимkреlе-говорима, а сатемска угрофинским говорима који нагињу палатализацији. И у једном и удругом правцу фонолошки систем старих Пеласта као да је имао додира. Тохарски говори,међутим, изгледа да су били поштеђени сваког утицаја са обе те стране, иако је В. Шулце уњиховој сточарској терминологији нашао трагова утицаја од северне стране."
Poslednja izmena:
И71
Zainteresovan član
- Poruka
- 233
Германско порекло
http://www.dodaj.rs/?l/Kd/4OjYb3Ks/germaniceurope.gif
Итало-келтско порекло
http://www.dodaj.rs/?3P/xc/4mDDCAXP/celticeurope.gif
Извор: http://www.eupedia.com/europe/maps_Y-DNA_haplogroups.shtml
http://www.dodaj.rs/?l/Kd/4OjYb3Ks/germaniceurope.gif
Итало-келтско порекло
http://www.dodaj.rs/?3P/xc/4mDDCAXP/celticeurope.gif
Извор: http://www.eupedia.com/europe/maps_Y-DNA_haplogroups.shtml
Poslednja izmena:
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Germani su za razliku od Slovena imali malo drugacije mehanizme ekspanzije. Iako ove karte mogu da mnogo toga kazu, isto tako mogu i da dovedu do netacnih zaklucaka.
http://archive.org/stream/TiborZivkovic-SloveniIRomeji#page/n167/mode/2up
У овом раду има зкључак да су се, на простору Србије, динарци и Словени мало и јако касно мешали.
http://svetlost.org/podaci/rase_kojima_pripadaju_srbi_i_hrvati.pdf
"НОРДИДИ Фенонордиски расни тип. (Фенонордиска подраса). По свом телесном изгледу стоји некако између Теутонордиског и Далонордиског расног типа. А тако исто и по цртама лица. Мишићи и кости лица по својим облицима потпуно одговарају Динарским одликама, о којима ћe сада бити речи. Лубања је краћа, маље је долихоморфна од теутонске и далске лубање. Доста крута коса боје је црвенкастоплаве, а нарочито брци и брада. Очи су воденоплаве."
...
"Рекли смо да Херцеговачки расни тип има све карактеристике класичне Динарске расе, и морфолошке и функционалне особине, једино што су му дужице слабије пигментисане, светлије боје. Замислимо сад други један тип који је у свом диферентовању отишао мало даље, тип који би у свему одговарао Динарском расном типу, али који би био светле комплексије. О том сам типу већ неколико пута писао, па се стога овде нећу много задржати. Њега је свакако детаљно описао и одредио Lebzelter. To је његова Норска раса. Назвао га је по римској области Норикуму. Тај тип одговара, а можда се и поклапа са Галатском расом Guiart-a2. Haлазимо га дакле и ван Југославије. Ја сам га назвао Плавом динарском расом, или како бих сада рекли — Плавим динарским расним типом. Из истог разлога што Херцеговачки тип није згодно назвати Савским, мислим да и овом типу не одговара назив по Норикуму. Њега нарочито сретамо свуда онде где и класичну Динарску расу.
13
Плави динарски расни тип има светлу комплексију. Боја косе није сасвим плава већ више кестењавоплава, кестењавоплава са црвенкастим примесама, то је ''руса'' коса — црвенкастоплава, или жутоплава. Нарочито црвенкасте тонове видимо код бркова и браде. И кожа је јаче ружичаста и мање мрка од коже Динарског расног типа. Површински капиларни систем богатији је, разгранат, нарочито по образима. Комплексија нас потсећа на тонове Фенонордиског расног типа. Постоје и друге разлике између класичног и Плавог динарца. Оне на први мах нису толико фрапантне, али су у ствари веома карактеристичне и важне. Рекли смо да су код Динараца осетни прелази између фронталног и темпоралног дела главе, да су развијени надочни лукови. Код Плавог динарског типа те су одлике истакнуте; кости, сви прелази, све облине оштрије су, грубље. Услед развијености чела, нешто јаче истакнутог потиљка (не увек) индекс главе је нижи него што је код класичног Динарца (по једним подацима средња вредност 83,16!). Маљавост је нешто јаче развијена, чак би могли рећи да су Плави динарци рутави. Телесне су пропорције исте као и код Динарског типа, само што је тело још јаче издужено, телесна је висина за неколико милиметара виша. Све нас то потсећа на Фенонордиске одлике. Ми би дакле унеколико могли да повежемо Динарску групу раса са Нордиском групом раса. Узгред да поменемо да је Р. Јеремић1 1925 публиковао извесна своја антропометриска опажања из Тузланске области. И он налази светле високе људе. То је висока ксантобрахикефалија, како ју Јеремић назива према ранијој терминологији."
У овом раду има зкључак да су се, на простору Србије, динарци и Словени мало и јако касно мешали.
http://svetlost.org/podaci/rase_kojima_pripadaju_srbi_i_hrvati.pdf
"НОРДИДИ Фенонордиски расни тип. (Фенонордиска подраса). По свом телесном изгледу стоји некако између Теутонордиског и Далонордиског расног типа. А тако исто и по цртама лица. Мишићи и кости лица по својим облицима потпуно одговарају Динарским одликама, о којима ћe сада бити речи. Лубања је краћа, маље је долихоморфна од теутонске и далске лубање. Доста крута коса боје је црвенкастоплаве, а нарочито брци и брада. Очи су воденоплаве."
...
"Рекли смо да Херцеговачки расни тип има све карактеристике класичне Динарске расе, и морфолошке и функционалне особине, једино што су му дужице слабије пигментисане, светлије боје. Замислимо сад други један тип који је у свом диферентовању отишао мало даље, тип који би у свему одговарао Динарском расном типу, али који би био светле комплексије. О том сам типу већ неколико пута писао, па се стога овде нећу много задржати. Њега је свакако детаљно описао и одредио Lebzelter. To је његова Норска раса. Назвао га је по римској области Норикуму. Тај тип одговара, а можда се и поклапа са Галатском расом Guiart-a2. Haлазимо га дакле и ван Југославије. Ја сам га назвао Плавом динарском расом, или како бих сада рекли — Плавим динарским расним типом. Из истог разлога што Херцеговачки тип није згодно назвати Савским, мислим да и овом типу не одговара назив по Норикуму. Њега нарочито сретамо свуда онде где и класичну Динарску расу.
13
Плави динарски расни тип има светлу комплексију. Боја косе није сасвим плава већ више кестењавоплава, кестењавоплава са црвенкастим примесама, то је ''руса'' коса — црвенкастоплава, или жутоплава. Нарочито црвенкасте тонове видимо код бркова и браде. И кожа је јаче ружичаста и мање мрка од коже Динарског расног типа. Површински капиларни систем богатији је, разгранат, нарочито по образима. Комплексија нас потсећа на тонове Фенонордиског расног типа. Постоје и друге разлике између класичног и Плавог динарца. Оне на први мах нису толико фрапантне, али су у ствари веома карактеристичне и важне. Рекли смо да су код Динараца осетни прелази између фронталног и темпоралног дела главе, да су развијени надочни лукови. Код Плавог динарског типа те су одлике истакнуте; кости, сви прелази, све облине оштрије су, грубље. Услед развијености чела, нешто јаче истакнутог потиљка (не увек) индекс главе је нижи него што је код класичног Динарца (по једним подацима средња вредност 83,16!). Маљавост је нешто јаче развијена, чак би могли рећи да су Плави динарци рутави. Телесне су пропорције исте као и код Динарског типа, само што је тело још јаче издужено, телесна је висина за неколико милиметара виша. Све нас то потсећа на Фенонордиске одлике. Ми би дакле унеколико могли да повежемо Динарску групу раса са Нордиском групом раса. Узгред да поменемо да је Р. Јеремић1 1925 публиковао извесна своја антропометриска опажања из Тузланске области. И он налази светле високе људе. То је висока ксантобрахикефалија, како ју Јеремић назива према ранијој терминологији."
Poslednja izmena:
nije neki problem pobediti aids i mnoge polne boleštine. treba se samo biti veran partneru. ponašanje važi i za pedere.
smišljeni totalni genocid mi deluje tehnicki neizvodljiv u ono vreme. a u koje jeste?)
različita otpornost, neizgradjena antitela, na viruse i bakterije bi mogao biti odgovor za stradanje evropskih starosedeoca. epidemije slične onim koje su španski osvajači doneli indijancima. ili neka druga genetska specifičnost bi pre moglia biti uzrokom stradanja.kao naprimer negativni rezus faktor kod baska.
kor. trebaju mi podatci odnosa I2a.din.south: I2a.din.morth za srbiju, crnu goru, bih, hrvatsku, makedoniju, albaniju, grcku, rumuniju i bugarsku? ima li gde tako sto?
hvala.
Poslednja izmena:
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
snouden;
A kaj da delamo sa onim silnim arheoloskim nalazima po zap. Evropi i Skandinaviji gde su zabelezene brojne smrskane lobanje u masovnim grobnicama?
A kaj da delamo sa onim silnim arheoloskim nalazima po zap. Evropi i Skandinaviji gde su zabelezene brojne smrskane lobanje u masovnim grobnicama?
Ako ti spomenem naziv tog sajta, neki od "savesnih" modera ce to da udalji. Ima dosta o tome u okviru ove teme. BTW, po nekim rezultatima Din-S je prisutan u velikom procentu i kod Bugara i kod Rumuna (cca. 40%) a ne kao sto se mislilo do sada da se srece u tragovima. Doduse, malo je cudno da se toliko veliki procenat pojavljuje posle 7-8 godina....
svrstajmo u svirepost prema neprijatelju. a ne smisljeno etnicko ciscenje. za smisljenost treba organizovanost i netrpeljivost na celokupnoj teritoriji kojom se vlada. tako sto je mogao ciniti rim. pa ni on tako detaljno procesljati svaku vukojebinu. a i ostavio bi tragove o tome.
a ko bi u skandinaviji?
pa ako znas a ti pusti relevantne linkove.
savesnost na web adresu?
I2a-din.south je u vreme nakon pada rima bio mlad i malobrojan. pa su njegove migracije, posebmo od 7 veka, vezane za nama relativno poznata desavanja. mozda bi mogli sto povezati.
Han-Solo
Aktivan član
- Poruka
- 1.810
Хан, Можеш ли да поставиш линк да видимо одакле си исчупао ову табелку ?
35% R1а је одлика само оних Македонаца који су живели и изгледа оставили и дан данас своје гене око и у солунско поље.
Вардаро-Моравска долина има пуно мање...нажалост.
35% R1а је одлика само оних Македонаца који су живели и изгледа оставили и дан данас своје гене око и у солунско поље.
Вардаро-Моравска долина има пуно мање...нажалост.
Han-Solo
Aktivan član
- Poruka
- 1.810
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ovo je falsifikat.
И71
Zainteresovan član
- Poruka
- 233
- stanje