Rehabilitacija, istina o streljanju i grobu Draže Mihailovića

Лекизан:

Како твоји постови не задовољавају ни један од тих принципа остаје да закључим да пишеш бајке па те не бих више задржавао.

Ако додамо на све то да су од Драже маја 1943 тражили да се са својим снагама повуче источно од Ибра, тј. да Црну Гору и Рашку област преда комунистима слика постаје потпуна.

Kliknite za proširenje...

Moji postovi su zvanicna istorija, za tebe su istorijske cinjenice bajke...lol
Slika je potpuno jasna cetnici na kraju rata, isto se nalaze gde i porazena Nemacka.

sabljar:

http://images.library.wisc.edu/FRUS/EFacs/1948v04/M/1086.jpg
http://images.library.wisc.edu/FRUS/EFacs/1948v04/M/1087.jpg

obratite paznju na stranu 1066

1. odlikovanje se daje da bi stimuliralo "anti-titoisticke elemente"
2. odlikovanje je u skladu sa americkom politikom
3. dilema kako da se obrazlozi ( spasavanje pilota, usporedba sa bugarinom petkovom)
4. vodi se racuna o izborima u italiji, i kako bi dodele odlikovanja imala utecaj na talijanske izbore 1948
5. trscanska kriza (Allied Tripartite Declaration ) 20. marta 1948
http://digicoll.library.wisc.edu/cg...S1948v03.p0592&id=FRUS.FRUS1948v03&isize=text

pretnja sa vojnom akcijom, i zauzimenjem zone"B" , koju zele pripojiti Italiji.Odlikovanje Mihailovicu je dodeljeno 29.marta 1948

Vojni logori u Italiji su bili cetnika, i ustasa (Pop Djuic i njegova Dinarska divizija, kao primer).Trebalo je dati poticaj.Zasto da ginu amerikanci/englezi, ako ima cetnika i ustasa, spremnih da to odrade.

6. ..vrlo fino receno

Da se podsetimo, isti orden dobijali i nacisti http://de.wikipedia.org/wiki/Legion_of_Merit

Raban Freiherr von Canstein
Adolf Heusinger
Josef Kammhuber
Ernst Rebentisch
Günther Rall
Johannes Steinhoff

http://de.wikipedia.org/wiki/Raban_Freiherr_von_Canstein_(General)

pukovnik tenkovske divizije Wehrmachta

http://de.wikipedia.org/wiki/Adolf_Heusinger

nacisticki general

http://de.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Foertsch

nacisticki general u SSSR-u osudjen zbog ratnih zlocina

http://de.wikipedia.org/wiki/Günther_Rall

Ovaj oborio 275 saveznickih aviona

http://de.wikipedia.org/wiki/Johannes_Steinhoff

176 oborenih saveznickih aviona, ucestvovao u borbama iznad Britanije i na ruskom frontu, leteo i na mlaznom Me 262


Hitlerovi generali, piloti, visoko-odlikovani nacisticki oficiri i piloti, u SSSR-u osudjenici za ratne zlocine, itd ...
ako su oni dobili tu medalju , onda je nisu dobili zbog anti-fasiticke borbe (kao ni draza, nego eventualno za misiju halyard, ili kao politicka gesta

Draza je u pravom drustvu

Kliknite za proširenje...

A onda lepo postavimo ukaz o odlikovanju i sve splacine koje si izneo, po ko zna koji put, bez trunke argumenata, padnu u vodu

a vec ti je tvoj vatrha na mycity napisao kakve nebuloze iznosis po pitanju ko je sve odlikovan i nabroja onolike ljude...tvoj drug vathra ti je zacepio usta i po pitanju ovih splacina koje si naveo kao razlog za odlikovanje...tamo nisi ni beknuo...ne secas se toga? Da je Draza odlikovan iz ovih razloga koje si naveo, dakle propagandnih, ovo odlikovanja ne bi zavrsilo u fioci nego bi se o njemu trubilo na sva zvona...koliko glup mozes da budes? Bas iz politickih razloga, odnosa sa tadasnjom Jugoslavijom i titom ovo odlikovanje je stavljeno u fioku, a razlozi za odlikovanje su bas ovi koji pisu u ukazu, dakle doprinos saveznickoj pobedi...i na my city te izvalise, kakav si pajac i sarlatan, a pre svega crveni ustasa

Da li i na odlikovanjima ovih koje si naveo pise da su doprineli saveznikoj pobedi????



da ti pojasnim:

„General Dragoljub Mihailović (Dragoljub Draza Mihailovic) istakao se kao glavni zapovednik Jugoslovenskih oružanih snaga i posle kao Ministar vojni, organizujući i vodeći snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra 1941. do decembra 1944. Zahvaljujući neustrašivim naporima njegovih trupa, mnogi američki avijatičari bili su spaseni i bezbedno vraćeni na savezničku stranu. General Mihailović i njegove snage, uprkos nedovoljnom snabdevanju, i boreći se pod izuzetnim teškoćama, materijalno su doprineli savezničkoj vojsci i bili učesnici u izvojevanju konačne savezničke pobede.“

Kliknite za proširenje...

hehehehhe....

Sto se tice izjave Ficroj meklina ona je tebi i tekako poznata...ne pravi se lud...a vec smo navikli da postavljas falsifikovane strane ili druga izdanja knjiga...postavi celu knjigu kad vec imas....koliko smo puta raspravljali o tome, a ti nastavljas po starom...cccc, kiseli, ne valja ti rabota...znas da uvek na kraju ispadnes smesan...sta si ti neki mazohista kad se iznova vracas po novi samar i ponavljas iste gluposti?

Utah:

Do tada smo Srbiju smatrali za prvenstveno četnički domen. Materijal koji smo im tamo ranije dostavljali izbacivan je Mihailoviću. Ali rezultati su, po mišljenju Komande Bliskog istoka, bili razočaravajući. Naročito nije dolazilo ili veoma malo do presecanja saobraćaja na pruzi Beograd—Solun. Kao što se sećate, Mihailoviću je dat ograničen period vremena, u kome je trebalo da izvrši određenu operaciju. Ovo vreme je sad isteklo, a on nije ispunio ovaj zahtev i zato je doneta važna odluka da se Saveznička misija povuče iz njegovog štaba i da mu se obustavi dalje dostavljanje materijala. Dostavljanje je odmah obustavljeno; povlačenje britanskih oficira za vezu potrajalo je duže i tek krajem meseca maja, brigadir Armstrong, moj kolega u suprotnom taboru, oprostio se od Mihailovića, koji je bio pun prekora, ali još uvek učtiv. U Donjem domu g. Čerčil je objasnio postupak vlade. "Razlog — rekao je — zašto smo obustavili snabdevanje Mihailovića oružjem i nismo mu dali podršku bio je jednostavan. On se nije borio protiv neprijatelja i, štaviše, neki njegovi potčinjeni pravili su sporazume sa neprijateljem."
NAW, T-311, Roll 175, 000119: Izvještaj o djelatnosti operativnog odjeljenja komande Jugostoka.
kralj je prvo otkacio drazu,a kada je sve bilo gotovo onda ga je ponovo priznao, i to novo prizanje je bilo od velike vaznosti....
Vidimo ko lupeta....lol

Kliknite za proširenje...

Nenad ti je vec odgovorio...ja sam ti postavio izvestaje pripadnika saveznickih misija koje opovrgavaju ovo sto iznosis, da se cetnici nisu borili protiv okupatora....ti si to naravno ignorisala....ignorisala si i sta sam Meklin koga si citirala kaze za partizane...a ako kaze ovo sto kaze kako to da su podrzali partizane, ako je kriterijum bila borba protiv okupatora?

Partizani nisu bili u stanju da za jedan ili dva dana neprekidno obustave vojni saobracaj na bilo kom od glavnih puteva.

Glavni vojni pravac koji su Nemci koristili isao je kroz Severozapadnu jugoslaviju, upravo preko teritorije u rukama partizana i on je mogao da se koristi prakticno sve vreme rata....

Stepen ostecenja koji su partizani prouzrokovali na jugoslovesnkim zeleznickim prugama, bio je toliko beznacajan da su saveznicke vazduhoplovne snage, krajem leta 44. godine, delujuci iz Italije, potrosile mnogo vremena na intezivnom i iskljucivom bombradovanju jugoslovenskih saobracajnica. Saveznicki piloti su morali da urade to sto je pune dve godine Tito obecavao da ce uraditi. Njegovi izvestaji o nanetim stetama su bili tako nepouzdani da je tokom leta 44. jedan vazan ogranak saveznickih obavestajnih sluzbi prestao da ih koristi....

Cudno je sto vojska, kako je titova propaganda isticala, od 300.000 ljudi, nije u stanju da bar privremeno obustavi saobracaj makar na jednom komunikacionom pravcu neprijatelja i to na divljem, brdovitom Balkanu.

Z.Knezev, Zapadne sile i Jugoslavija u II sv ratu 336-337
prema R.H. Markham: Tito's imperial Communism, str. 134

Koča:

Nenad ti je vec odgovorio...ja sam ti postavio izvestaje pripadnika saveznickih misija koje opovrgavaju ovo sto iznosis, da se cetnici nisu borili protiv okupatora....ti si to naravno ignorisala....ignorisala si i sta sam Meklin koga si citirala kaze za partizane...a ako kaze ovo sto kaze kako to da su podrzali partizane, ako je kriterijum bila borba protiv okupatora?

Partizani nisu bili u stanju da za jedan ili dva dana neprekidno obustave vojni saobracaj na bilo kom od glavnih puteva.

Glavni vojni pravac koji su Nemci koristili isao je kroz Severozapadnu jugoslaviju, upravo preko teritorije u rukama partizana i on je mogao da se koristi prakticno sve vreme rata....

Stepen ostecenja koji su partizani prouzrokovali na jugoslovesnkim zeleznickim prugama, bio je toliko beznacajan da su saveznicke vazduhoplovne snage, krajem leta 44. godine, delujuci iz Italije, potrosile mnogo vremena na intezivnom i iskljucivom bombradovanju jugoslovenskih saobracajnica. Saveznicki piloti su morali da urade to sto je pune dve godine Tito obecavao da ce uraditi. Njegovi izvestaji o nanetim stetama su bili tako nepouzdani da je tokom leta 44. jedan vazan ogranak saveznickih obavestajnih sluzbi prestao da ih koristi....

Cudno je sto vojska, kako je titova propaganda isticala, od 300.000 ljudi, nije u stanju da bar privremeno obustavi saobracaj makar na jednom komunikacionom pravcu neprijatelja i to na divljem, brdovitom Balkanu.

Z.Knezev, Zapadne sile i Jugoslavija u II sv ratu 336-337
prema R.H. Markham: Tito's imperial Communism, str. 134

Kliknite za proširenje...

Mihailović je neke partizanske sabotaže u Srbiji pokušao da prikaže kao dela četnika. On nakon diverzije kod Vladičinog Hana kada su partizani srušili most u depeši Đuriću naređuje: "Ubuduće misiju ne obaveštavati o akcijama partizana, već sve ono što partizani urade, izvestiti da su vaši odredi uradili."

Saveznici su brzo prozreli Mihailovićevu šaradu, i upozorili ga da odmah počne sa izvođenjem akcija protiv Nemaca. Mihailoviću je postavljen ultimatum i zadat rok da otpočne sa protivosovinskim aktivnostima prema instrukcijama savezničke Komande Sredozemlja. Budući da do tih protivosovinskih aktivnosti JVUO nije došlo, u decembru 1943. saveznici su doneli odluku da uskrate svaku pomoć Mihailoviću i da svu pomoć i podršku prenesu na partizane.
"Uz pomoć naše propagande, mi smo u našoj mašti od Mihailovića napravili nešto što on nikada ozbiljno nije ni predstavljao. Sad smo ga odbacili, jer nije ispunio naša sopstvena očekivanja."
Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR

Utah:

Mihailović je neke partizanske sabotaže u Srbiji pokušao da prikaže kao dela četnika. On nakon diverzije kod Vladičinog Hana kada su partizani srušili most u depeši Đuriću naređuje: "Ubuduće misiju ne obaveštavati o akcijama partizana, već sve ono što partizani urade, izvestiti da su vaši odredi uradili."

Saveznici su brzo prozreli Mihailovićevu šaradu, i upozorili ga da odmah počne sa izvođenjem akcija protiv Nemaca. Mihailoviću je postavljen ultimatum i zadat rok da otpočne sa protivosovinskim aktivnostima prema instrukcijama savezničke Komande Sredozemlja. Budući da do tih protivosovinskih aktivnosti JVUO nije došlo, u decembru 1943. saveznici su doneli odluku da uskrate svaku pomoć Mihailoviću i da svu pomoć i podršku prenesu na partizane.
"Uz pomoć naše propagande, mi smo u našoj mašti od Mihailovića napravili nešto što on nikada ozbiljno nije ni predstavljao. Sad smo ga odbacili, jer nije ispunio naša sopstvena očekivanja."
Ficroj Meklejn: RAT NA BALKANU glava 11 - NOVI DOGOVOR

Kliknite za proširenje...

''Mihailovic hteo da prikaze'', a sabotazama i akcijama prisustvovali licno pripadnici saveznickih misija i izvestavali o njima...hmmm...zanimljivo

Dejvid Martn, Mreza dezinformacija - Cercilova jugoslovenska greska

Avgust-decembar 1943 - Izvestaji iz britanskih i amrickih izvora koji se odnose na akcije i sabotaze Mihailovicevih snaga i na represalije protiv Mihailovicevih Srba



________________

A ko je lazno predstavljao svoje akcije i akcije cetnika pripisivao partizanima

npr rusenje pet mostova kod Mokre Gore od strane cetnika, zatim oslobodjenja Visegrada i Rogartice od strane cetnika bilo je pripisano partizanima...pored propagande Bi-Bi-Si partizani su i sami slali lazne izvestaje...o tome saveznici kazu sledece:

Ne zanmo da li su partizanski izvestaji o njihovim akcijama tacni, preterani ili potpuno lazni. Zbog toga sto smo najvecim delom prihvatali njihove iskaze o dogadjajima, retko smo imali sopstvene posmatrace medju njima.

Major Ricard Vejl, USS

http://www.drugisvetskirat.org/foru...ko-je-oslobadjao-gradove-od-nemaca-1941-1944/

S druge strane videli smo gore da su licno izvestavali o cetnickim akcijama i sabotazama

Sreco jos si mlada i zelena...moras jos mnogo, mnogo da citas...hrvatsko-komunisticka propaganda davno je prevazidjena...ostala je samo prica za male hrvate pred spavanje

koco sta dokazujes da saveznici nisu otkacili drazu ???
Tokom 1942. i prve polovine 1943. godine saveznici su preko izveštaja svojih misija, praćenjem osovinske, naročito italijanske, štampe, i putem dešifrovanja neprijateljskog radio-saobraćaja, došli do dva zaključka:
1.Mihailovićeve trupe ne pokazuju značajnu protivosovinsku aktivnost
2.Jedan broj Mihailovićevih komandanata sarađuje sa osovinskim snagama.

Zbog toga je saveznički komandant Sredozemlja, general Vilson, u maju 1943. naložio pukovniku Bejliju da Mihailoviću dostavi naređenje u kojem je između ostalog navedeno:
Apsolutno je potrebno da general Mihailović sada počne da izvršava obaveze koje je ranije prihvatio i da u ovom trenutku sarađuje u potpunosti... Mihailović ne predstavlja borbenu snagu od nekog značaja zapadno od Kopaonika. Njegove jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni već su uništene ili tesno sarađuju sa Osovinom. Isto tako je teško reći da njegove jedinice postoje u Hrvatskoj, Sloveniji i Slavoniji... Partizani predstavljaju dobru i efikasnu borbenu snagu u svim krajevima, gde jedino kvislinzi predstavljaju generala Mihailovića.
Zato je odlučeno: obavestićete Mihailovića da britanska Glavna komanda Srednjeg istoka zahteva da on, kao saveznik, prekine svaku saradnju sa Osovinom i da krene na istok, u Srbiju.
Živan L. Knežević: Why the Allies abandoned the Yugoslav Army of General Mihailović - Washington DC, 1945.

Utah:

koco sta dokazujes da saveznici nisu otkacili drazu ???

Tokom 1942. i prve polovine 1943. godine saveznici su preko izveštaja svojih misija, praćenjem osovinske, naročito italijanske, štampe, i putem dešifrovanja neprijateljskog radio-saobraćaja, došli do dva zaključka:
1.Mihailovićeve trupe ne pokazuju značajnu protivosovinsku aktivnost
2.Jedan broj Mihailovićevih komandanata sarađuje sa osovinskim snagama.

Zbog toga je saveznički komandant Sredozemlja, general Vilson, u maju 1943. naložio pukovniku Bejliju da Mihailoviću dostavi naređenje u kojem je između ostalog navedeno:
Apsolutno je potrebno da general Mihailović sada počne da izvršava obaveze koje je ranije prihvatio i da u ovom trenutku sarađuje u potpunosti... Mihailović ne predstavlja borbenu snagu od nekog značaja zapadno od Kopaonika. Njegove jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni već su uništene ili tesno sarađuju sa Osovinom. Isto tako je teško reći da njegove jedinice postoje u Hrvatskoj, Sloveniji i Slavoniji... Partizani predstavljaju dobru i efikasnu borbenu snagu u svim krajevima, gde jedino kvislinzi predstavljaju generala Mihailovića.
Zato je odlučeno: obavestićete Mihailovića da britanska Glavna komanda Srednjeg istoka zahteva da on, kao saveznik, prekine svaku saradnju sa Osovinom i da krene na istok, u Srbiju.
Živan L. Knežević: Why the Allies abandoned the Yugoslav Army of General Mihailović - Washington DC, 1945.

Kliknite za proširenje...

sreco pa postavio sam gore izvestaje pripadnika saveznickih misija, sa terena, koji demantuju i opovrgavaju gluposti i jadnu propagandu koju iznosis

A ako bas zelis da cujes sta su saveznici rekli o prvom gerilcu okupirane Evrope, djeneralu Mihailovicu, izvoli:

Pohvale i cestitke saveznickih komandanata za doprinos saveznickoj borbi protiv sila osovine



Sreco, znas da te razbucam uvek

Usmeno sam (g. Idnu) ponovio moje glavne zaključke: da je partizanski pokret od neshvatljivo većeg značaja no što se to smatra izvan Jugoslavije; da njime sasvim nedvosmisleno rukovode komunisti i da je čvrsto orijentisan ka Moskvi; da je kao pokret otpora veoma efikasan i da se njegova efikasnost može znatno povećati uz savezničku pomoć; ali, nezavisno od toga da li ćemo im pružiti pomoć ili ne, Tito i njegovi sledbenici imaće odlučujući uticaj u Jugoslaviji posle oslobođenja.

Fitzroy Maclean - Rat Na Balkanu - Glava Viii - Spoljni Svet


1944 Vis Fitzroy Maclean sa partizanima.

Evo sta kaze americki pukovnik Mekdauel o djeneralu Mihailovicu, prvom gerilcu okupirane Evrope



Mekdauel (drugi s leva) i Draza, 26. avgusta 1944 u Brajicima.

Za one poput Meklina, koji su bili zaduzeni za podrsku Titu da preuzme vlast Mekdauel kaze da su uglavnom povukli svoje pohvale za Tita, pocev od samo Cercila...npr sto se tice americkih oficira:

“Od šezdesetak američkih oficira koji su neko vreme boravili kod partizana, bezmalo svi su tamo došli s velikim simpatijama za taj pokret. Danas, međutim, teško bi se i za šestoricu njih moglo kazati da su pristalice partizana“, zapisao je Mekdauel 1970-tih godina.

Mekdaule pise o odnosu Ruzvelta prema Drazi:

“Što sam u avgustu ipak uspeo da dođem do Jugoslavije i generala Mihailovića, valja pripisati pre svega iskrenom divljenju predsednika Ruzvelta prema junaštvu i žrtvama generala Mihailovića, njegovih snaga i srpskog naroda pri spasavanju nekih pet stotina američkih avijatičara oborenih iznad Jugoslavije – poduhvata izvedenog tokom 1944. uprkos spoznaje svih da su Srbe i njihovog generala predsednik Ruzvelt i premijer Čerčil prepusitli komunistima

O Drazinom doprinosu saveznickoj pobedi, pise:

“Činjenica je da je kao generalštabni pukovnik, Dragoljub Draža Mihailović zbog svojih naprednih shvatanja bio neomiljen, pa i progonjen između dva svetska rata, od konzervativnijih činilaca u oficirskom kadru i vladi, mada se tokom svoje karijere isticao kao izuzetno sposoban vojnik. No, generalov najveći doprinos saveznicima u Drugom svetskom ratu – izvođenje tajnih operacija u Jugoslaviji i van njenih granica protiv nemačkih komunikacija u Jugoisitočnoj Evropi – imao je strateškog vojnog značaja samo zbog aktivne podrške među demokratskim prvacima ne samo u Jugoslaviji već na celom Jugoistoku, s njegovih dobro poznatih progresivnih stavova.“

Opšti Mekdauelov zaključak o Draži je sledeći:

“Ono što sam želeo da istaknem ovom studijom jeste koliko je uticaj generala Mihailovića i na prijatelje i na neprijatelje mera njegove istinske veličine. Uz to, onima koji su nasledili nešto etike od filosofije i etike Istočne Evrope, još jedan dokaz njegove veličine jeste odluka da ne napusti porobljenu otadžbinu i da ode u izgnanstvo, mada je znao da ga čeka strašna smrt. Oživljavajući u sećanju naše razgovore dok smo na konju ili pešice išli brdima i šumama Srbije i Bosne, ili posećivali seoska domaćinstva, prisećam se i snažnog utiska koji su na mene ostavili i drugi vidove njegove veličine. Pošto smo razgovarali na francuskom, moguće je da su ostali oko nas mislili da razmatramo vojnu taktiku i opštu ratnu strategiju, kao što povremeno i jesmo. Ali general je najčešće naš razgovor usmeravao ka drugim temama, ka miru i budućnosti kakvu je želeo ne samo svojoj otadžbini, već i svoj Jugoistočnoj Evropi pa i Evropi kao celini…
Da je bio u prilici da predvodi slobodnu Jugoslaviju posle rata – što bi se i desilo da premijer Čerčil i predsednik Ruzvelt nisu tako grubo pogrešili u svojoj proceni – general Mihailović ostao bi upamćen kao jedan od malobrojnih, zaista velikih lidera poratne Evrope. No, takvog smo čoveka mi iz Velike Britanije i Sjedinjenih Dražava prepustili Titu, da ga sramno i svirepo pogubi.“

Mekdauelova ponuda Draži da sa njim ode američkim avionom, 1. novembra 1944. iz Boljanića kod Doboja, i Dražino odbijanje, su dobro poznate činjenice. Mekdauel im se vraća još jednom:

“Ovde napominjem da je preko mene general ser Henri Vilson, glavnokomandujući za Jugoistok, generalu Mihailoviću poslao jednu veoma ljubaznu poruku, pozivajući ga da se evakuiše sa mnom, što je general odbio poručivši da bi radije poginuo u svojoj zemlji i među svojim narodom, nego živeo u izbeglištvu.“

Posle rata, Mekdauel je razgovarao sa prethodnim šefom američke vojne misije u Dražinom štabu, pukovnikom Alebertom Sajcom. Sumirajući njihove razgovore, on navodi:

“Pukovnik Sajc i ja delimo duboko poštovanje prema ovom čoveku koji je usred strašnog rata, i uprkos ogromnoj opasnosti po sebe, mogao tako da razmišlja i da ima toliko vere u budućnost svoga naroda. Kroz lične kontakte tokom i posle rata jasno sam uočio da je i pukovnika Sajca kao i mene obogatilo poznanstvo sa generalom koji je ratovao iza nemačkih linija u Jugoslaviji.“

“Mihailovićevo ustrojavanje spontanih ustanika pomesnih Srba protiv nemačke okupacije, između maja i oktobra 1941, u povezane vojne operacije sa jasnim taktičkim ciljevima dovoljno je, po sebi, da posvedoči njegovu veličinu kao vojskovođe…“
“Slušajući objašnjenja samog generala Mihailovića shvatio sam da je čak i u toj, prvoj fazi ratovanja, nastojao da Srbe odvrati od usredsređivanja na osvetu i ubijanje što većeg broja Nemaca, i da ih uputi ka za njihovo dobro korisnoj dužnosti pružanja što delatnije podrške glavnim saveznicima, jedinima u prilici da unište naciste.“

Mekdauel citira reči američkog kapetana Džordža Musulina:

“Ono što je na mene ostavilo najveći utisak jeste zadivljujuća bezbednosna disciplina i vojnika i seljaka. Američki vazduhoplovci (njih gotovo 400), sakupljeni su sa područja koje je zahvatalo hiljade kvadratnih milja, i svi su znali gde se nalaze. Nemci su mučili i ubijali seljake, rušili im i palili kuće, pokušavajući da saznaju gde se oboreni avijatičari kriju. Ti nesrećni ljudi, koje su britanske i američke vlasti napustile, na nemilosrdnom udaru i Nemaca i Titovih partizana, mogli su za predaju pilota dobiti više novca nego što je iko od njih mogao i da sanja da će ikada imati, ali ni jedan Amerikanac nije odan.“

“U nedeljama u kojima sam tokom leta i jeseni 1944. i ja bez prestanka putovao kroz zapadnu Srbiju i istočnu Bosnu i sam sam bio najviše zapanjen što su tako pozno u ratu mesni nacionalisti pod komandom generala Mihailovića uspešno kontrolisali područja izvan gradova, poljoprivrednu proizvodnju, pa čak i lokalnu upravu. Zavojevači – i Nemci i partizanski odredi pod komunistima – kretali su se gradovima i izvan njih isključivo u strojevom ili borbenom poretku, dok su se van gradskih atara ponosno i slobodno kretali naoružani meštani Srbi.“

Američkog pukovnika posebno su impresionirali srpski seljaci, o kojima piše:

“Srpski seljaci – bilo u Srbiji, Bosni ili zapadnoj Jugoslaviji – na osnovu svega što sam vremenom video i naučio, mogli bi se opisati naslovom jedne, svojevremeno veoma zapažene američke ili engleske knjige: Jednostavno življenje i visoko razmišljanje. U tom pogledu, oni su uvek bili zaista kulturni, a kada bi – ne odviše često – izmenili nešto u svome načinu života, činili bi to izključivo zarad boljeg obavljanja vlasti, vojne službe, ekonomskih ili intelektualnih poslova. Ali, ma kako se prilagođavali oni bi, kako to Francuzi kažu, `uto više ostajali isti`. General Mihailović mi je često navodio sličnu ocenu srpskog mentaliteta i, dok se suočavao sa svojim neizbežnim porazom i smrću, tešio se pre svega verom u seljaštvo – bilo ono srpsko, jugoslovensko ili `balkansko`.“

Zanimljiv je i Mekdauelov stav o Misiji “Haljard“ – najvećoj akciji spasavanja oborenih savezničkih pilota iza neprijateljskih linija. Posle prikaza događaja, on navodi:

“Moram, pritom, istaći izvesne činioce u ovoj akciji zbog kojih je ova epizoda jedna od najsramnijih u našoj istoriji. Spasavajući avijatičare nacionalisti su svi od reda – od običnog seljaka do generala Mihailovića – mnogo stavljali na kocku trpeći prilične gubitke ne samo u ljudstvu već i u inače oskudnoj municiji. Nije se radilo samo o okršajima već i o nemačkim represalijama protiv civila, koji su svi preko Radio Londona već mogli saznati ne samo da su ih Britanija i Amerika potpuno napustile, već i da ih napadaju kao `fašiste` i `kolaboracioniste`. No naša još veća sramota bila je u tome da nacionalisti gotovo da nisu imali ni lekova ni sanitetskog materijala i da su, na zaprepašćenje američkog medicinskog osoblja, operacije obavljane bez anestetika, ali da su za lečenje američkih avijatičara davali najbolje što su imali, a da je naš jedini gest zahvalnosti bio da se sanitetski materijal i lekovi utrošeni za njihovo lečenje nadoknade strogo prema utrošku prilikom njihovog ukrcavanja u spasilačke avione.
Istovremeno, što je našem medicinskog osoblju bilo poznato iz neposrednog iskustva, u bolnicama uspostavljenim na Jadranu za jugoslovenske partizane bilo je na raspolaganju svakog mogućeg sanitetskog materijala koji je trošen nemilice, bez vođenja računa o stvarnim potrebama.“

Sta kaze Mekdauel o Titu:

“Usled takve procene Titovih sposobnosti, general Mihailović mi je rekao da je od početka rata smatrao da, prepušten vlastitim sposobnostima i mogućnostima, Tito nije kadar da ugrozi opstanak nacionalista i njihovu borbu protiv Nemaca. Zbog toga se, i strateški i taktički, mimo psihološkog rata, general posvetio uglavnom suzbijanju rasta partizanskih snaga u zapadnoj Jugoslaviji, za to zaduživši svoje lokalne komandante. Na početku rata, naime, takođe na osnovu izvora iz partizanske organizacije, zaključio je da Tito nema nameru da se troši napadajući Nemce. Poput naših obaveštajnih službi, general je bio svestan veza jugoslovenske komunističke partije sa nacistima tokom rata.“

Robert Mekdauel, Streljanje istorije

Pogledajte prilog 286712

ova "cestitka" ( i ne samo ova) je izmisljotina jugoslovenske kraljevske vlade koji su amerikanci demantovali:

Monday, Jan. 25, 1943
In a Noble Spirit
The words were those of Lieut. General Dwight Eisenhower. But they were not released by Eisenhower's G.H.Q. in North Africa. They were not released by the U.S. War Department. They were released in London by the Yugoslav Government in Exile. Eleven days after New Year's, the Yugoslavs announced that Eisenhower had sent a New Year's greeting to General Draja Mihailovich:
"Your immortal warriors, united on their mother soil and determined to drive out the invaders in a noble spirit of sacrifice, serve the common cause of the United Nations."
General Eisenhower's words accorded with the view that most Americans held of General Mihailovich. But the message also placed General Eisenhower squarely on the painful, baffling Yugoslav political scene—a scene where General Mihailovich's Serb Nationalists are still at odds with Partisan Serbs, Croats, Slovenes (TIME, Dec. 14, Jan. 11). It was by no means certain that the U.S. Government knew enough about the complexities of the scene to justify a clean-cut commitment.
•
•
•
• Find this article at:
• http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,850244,00.html

Kliknite za proširenje...

Evo sta kaze americki pukovnik Mekdauel o djeneralu Mihailovicu, prvom gerilcu okupirane Evrope

Kliknite za proširenje...

Mekdauel nije napisao "streljanje istorije" , niti ta knjiga ima engleski original.Knjiga je jedino objavljena u Srbiji

Zasto ponavljas iste lazi kada smo to vec razmotrili...kazem ja, zaeban si ti neki mazohista ....Ajzenhauer to nikada nije demantovao, kao ni jedan saveznicki komandant...to sto si ti postavio je obican novinski clanak u propagandne svrhe, iz vremena kada se napusta Draza...naravno nigde nema potpisa Ajzenhauera, njegovovog licnog demanta ili slicno...pohvala je zabelezena i 45. a objavljena je i u novijoj knjizi na ovu temu, decembra 2009. kao jos jedna potvrda da tvoj novinski clanak iz 43. nema nikakvu vrednost uostalom postoji izvor za tu pohvalu...

Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia, Marcia Kurapovna





Nego, ne odgovori mi kiseljko, kako je to Draza odlikovan od Trumana iz propagandnih razloga, a odlikovanje potom zavrsilo u fioci???

I kako su to svi ovi ljudi u drustvu Draze:

http://en.wikipedia.org/wiki/Category:Chief_Commanders_of_the_Legion_of_Merit

sabljar:

Mekdauel nije napisao "streljanje istorije" , niti ta knjiga ima engleski original.Knjiga je jedino objavljena u Srbiji

http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Knjiga-Roberta-MekDauela-Streljanje-Istorije.html

Kliknite za proširenje...

napisao je tvoj deda

A upravo si nam dao prikaz knjige...hvala a vidis da su svi ignorisali tvoje izmisljotine u vezi knjige i na my city....posle tvog lupetanja, vathra samo pita Bonga kada ce prikaz drugog dela knjige...

inace Mekdauelova studija je poznata:

http://www.oac.cdlib.org/findaid/ark:/13030/tf8g500688/entire_text/

The Key Strategic Role of the Serbs and Their Leader, General Mihailovich, in Southeast Europe During World War Two


Nece sigurno da pise o ulozi hrvata

Duane Hudson
-„"Komunisti, koji su dobro organizovani, preduzeli su sada akciju u Crnoj Gori. Oni žele da se svi ujedine u borbi protiv okupatorskih vlasti. Mnogi nacionalni elementi stoje na drugoj strani i čekaju. Mora se zahtevati od nacionalista da se organizuju za borbu."“
-„Jedino ovo ljudstvo izgledalo je organizovano u tom delu sveta. Prošao sam skroz ovuda i stvorio visoko mišljenje o njima. U svakom mestu gde smo se noću zaustavljali nalazila se uobičajena grupa ljudi s puškama, žene sa pisaćim mašinama, organizacija, koja vrši propagandu, i prepade... Ne verujem da je Mihailović imao svoje veze i organizaciju koja je tada radila u tim krajevima.“
-„»Da ja znam da stvarno i partizani jedino vode borbu sa Nemcima i Italijanima, dok četnici sarađuju sa okupatorima a da se jedino bore protiv partizana«.
William Deakin
BOJOVNA PLANINA

podrzali su ih iz cisto politickih razloga, nakon podele interesnih sfera izmedju velike trojke...ali tesko da ti to mozes da razumes...

"General Mihailović je bio patriota, čovek velike snage i sposobnosti", navodi se u dokumentu predstavljenom na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića i dodaje da "nema dokaza da je bio kolaboracionista sa Nemcima, Italijanima ni sa vladom Milana Nedića".

Taj dokument SOE sačinio je profesor na Oksfordskom univerzitetu Vilijem Mikenzi na osnovu izveštaja britanskih obaveštajaca, koji su bili u posmatračkim misijama u Kraljevini Jugoslaviji tokom rata, naveo je istoričar Slobodan Marković, predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je ubijen Mihailović.

Istoričar Marković je, pored tog dokumenta, sudu dostavio i brojnu drugu dokumentaciju, a predao je i transkripte sednice britanskog Parlamenta, dan pre ubistva Mihailovića 17. jula 1946, po kojima ratni ministar spoljnih poslova Entoni Idn traži odgovor od svog naslednika na pitanje “Šta je Kraljevina Britanija učinila za generala Mihailovića, koji je bio prvi gerilac u Evropi u borbi protiv nacista“.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=30&nav_category=12&nav_id=562060

heheheh, izgleda da Idn nije mnogo fermao tvog Meklina, kad 46. Drazu i dalje naziva PRVIM GERILCEM EVROPE

SAVEZNICI O CETNICIMA I MIHAILOVICU

Britanski kralj Dzordz VI je 15. juna 1942. godine, podigao britansko poslanstvo kod Jugoslovenske vlade na rang ambasade.
Britanski ambasador Dzordz Rendel, je predajuci akreditivna pisma kralju Petru II Karadjordjevicu pored ostalog rekao: “Podizanje predstavnistva Njegovog Velicanstva na stepen ambasade simbolicki je gest kojim se zeli izraziti najdublje divljenje koje Britanija i cela Britanska Imperija osecaju-kao i sve slobodne zemlje sveta – prema junackom otporu protiv brutalnih napadackih sila naroda Vaseg Velicanstva i jugoslovenske rodoljubive vojske, koja se i dalje bori na tlu Jugoslavije pod komandom Vaseg ministra vojske generala Draze Mihailovica”...1


U Jugoslovenskom domu u Londonu, na Vidovdan 28.juna 1942. godine, organizovana je svecana akademija. Britanski ministar za Indiju Lepold Emeri, tom prilikom odrzao je prisutnima poduzi prigodan govor, u kome je zasao i u dalju proslost srpskog naroda. U svom govoru on je pored ostalog rekao:
“Junacki narode Jugoslavije! Srbi, Hrvati i Slovenci! Nepobedivi ratnici, koji se borite na bojnom polju sa Drazom Mihailovicem! Gradjani i gradjanke, seljaci i seljanke Jugoslavije, vi koji nikada niste klonuli duhom i koji s verom u pobedu cekate cas oslobodjenja od vasih ugnjetaca!… Samo ce istorija moci da kaze koliko je za nas bio spasonosan ovaj vremenski period od nekoliko nedelja u toku koga je prvo- bitni jugoslovenski otpor odlozio nemacki napad na Rusiju, ili, u stvari, koliko je i sada za nas spasonosna cinjenica da se na ruskom frontu ne nalaze sve one neprijateljske divizije koje nepobedni gerilci Draze Mihailovica drze danas prikovane na, u stvari, drugom frontu koji u Evropi postoji”...2


Britanski komandanti na Srednjem Istoku Klaud Okinlek, Artur Teder i Herni Harvud, poslali su 16. avgusta 1942. godine radiogram Drazi Mihailovicu, u kome se kaze:
“Sa divljenjem pratimo od vas vodjene operacije, koje su od neocenjive vrednosti za nasu saveznicku stvar. Materijalna pomoc koju mozemo da dajemo vasim trupama nije mozda trenutno velika koliko bismo mi zeleli, ali vas uveravamo da ce se preduzeti sve da i vama uputi svaka moguca pomoc.”...3


Dana 24. septembra 1942. godine, britanski ministar spoljnih poslova Entoni Idn, u svom govoru na otvaranju Jugoslovenskog doma u Londonu, pored ostalog je rekao:...
“Dobro uredjene jugoslovenske vojske vode borbu protiv neprijatelja na sopstvenom tlu, pod neobicno hrabrim vodjstvom generala Mihailovica. To je jedna vazna vojnicka cinjenica. U ovom casu neprijateljske divizije koje su preko potrebne na ruskom bojistu, ili potrebne na egipatskom bojistu, zadrzavane su borbom u Jugoslaviji.”...4


Komandant francuskih snaga u Severnoj Africi general Anri Ziro, je 11. novembra 1942. godine poslao radiogram Drazi Mihailovicu, u kome je kazao:
“Ponovo sam stupio u borbu protiv nasih zajednickih neprijatelja. Vama licno i herojskoj jugoslovenskoj vojsci zelim u ovom trenutku da izrazim i podvucem tradicionalno bratstvo po oruzju koje vlada izmedju francuske vojske i vase vojske. Izrazavam vam svoje najdublje divljenje. Vas herojski otpor i vasi uspesi probudili su i pokrenuli nacionalnu svest svih onih koji se bore protiv napadaca. Vas otpor i vas primer vode ka pobedi, koja pocinje da se radja.”...5


Nacelnik britanskog Generalstaba general Alan Bruk, je 1.decembra 1942. godine, poslao radiogram Drazi Mihailovicu povodom ujedinjenja ovakvog sadrzaja:
“U ime Carskog Generalstaba ne mogu da propustim dvadeset cetvrtu godisnjicu od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, a da ne izrazim cestitanje za divne poduhvate jugoslovenske vojske na Srednjem istoku u ovom pobedonosnom casu, nego i na vase nepobedive cetnike, pod vasom komandom, koji se bore dan i noc pod najtezim ratnim okolnostima. Uveren sam, Gospodine Ministre, da ce uskoro doci dan kada ce i sve vase snage moci da budu ujedinjene u jednoj slobodnoj i pobedonosnoj Jugoslaviji; dan kada ce neprijatelj, protiv koga se zajednicki borimo rame uz rame, biti satrven zauvek.”...6


Drzavni podsekretar SAD Samner Vels, je u radiogramu Drazi Mihailovicu od 4. januara 1943. godine kazao:
“Vlada SAD ima potpuno poverenje u patriotizam generala Mihailovica i veliko divljenje za vestinu, istrajnost i hrabrost sa kojom on i jugoslovenski patrioti oko njega nastavljaju borbu za oslobodjenje svoje zemlje. Mi smatramo da vojna akcija na koju se pozivate predstavlja cinjenicu u orjentisanju vodjstva rata od strane Ujedinjenih naroda protiv Osovine.”...7

e, moja Juta

Koča:

podrzali su ih iz cisto politickih razloga, nakon podele interesnih sfera izmedju velike trojke.ali tesko da ti to mozes da razumes...

"General Mihailović je bio patriota, čovek velike snage i sposobnosti", navodi se u dokumentu predstavljenom na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića i dodaje da "nema dokaza da je bio kolaboracionista sa Nemcima, Italijanima ni sa vladom Milana Nedića".

Taj dokument SOE sačinio je profesor na Oksfordskom univerzitetu Vilijem Mikenzi na osnovu izveštaja britanskih obaveštajaca, koji su bili u posmatračkim misijama u Kraljevini Jugoslaviji tokom rata, naveo je istoričar Slobodan Marković, predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je ubijen Mihailović.

Istoričar Marković je, pored tog dokumenta, sudu dostavio i brojnu drugu dokumentaciju, a predao je i transkripte sednice britanskog Parlamenta, dan pre ubistva Mihailovića 17. jula 1946, po kojima ratni ministar spoljnih poslova Entoni Idn traži odgovor od svog naslednika na pitanje “Šta je Kraljevina Britanija učinila za generala Mihailovića, koji je bio prvi gerilac u Evropi u borbi protiv nacista“.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=30&nav_category=12&nav_id=562060

heheheh, izgleda da Idn nije mnogo fermao tvog Meklina, kad 46. Drazu i dalje naziva PRVIM GERILCEM EVROPE

SAVEZNICI O CETNICIMA I MIHAILOVICU

Britanski kralj Dzordz VI je 15. juna 1942. godine, podigao britansko poslanstvo kod Jugoslovenske vlade na rang ambasade.
Britanski ambasador Dzordz Rendel, je predajuci akreditivna pisma kralju Petru II Karadjordjevicu pored ostalog rekao: “Podizanje predstavnistva Njegovog Velicanstva na stepen ambasade simbolicki je gest kojim se zeli izraziti najdublje divljenje koje Britanija i cela Britanska Imperija osecaju-kao i sve slobodne zemlje sveta – prema junackom otporu protiv brutalnih napadackih sila naroda Vaseg Velicanstva i jugoslovenske rodoljubive vojske, koja se i dalje bori na tlu Jugoslavije pod komandom Vaseg ministra vojske generala Draze Mihailovica”...1


U Jugoslovenskom domu u Londonu, na Vidovdan 28.juna 1942. godine, organizovana je svecana akademija. Britanski ministar za Indiju Lepold Emeri, tom prilikom odrzao je prisutnima poduzi prigodan govor, u kome je zasao i u dalju proslost srpskog naroda. U svom govoru on je pored ostalog rekao:
“Junacki narode Jugoslavije! Srbi, Hrvati i Slovenci! Nepobedivi ratnici, koji se borite na bojnom polju sa Drazom Mihailovicem! Gradjani i gradjanke, seljaci i seljanke Jugoslavije, vi koji nikada niste klonuli duhom i koji s verom u pobedu cekate cas oslobodjenja od vasih ugnjetaca!… Samo ce istorija moci da kaze koliko je za nas bio spasonosan ovaj vremenski period od nekoliko nedelja u toku koga je prvo- bitni jugoslovenski otpor odlozio nemacki napad na Rusiju, ili, u stvari, koliko je i sada za nas spasonosna cinjenica da se na ruskom frontu ne nalaze sve one neprijateljske divizije koje nepobedni gerilci Draze Mihailovica drze danas prikovane na, u stvari, drugom frontu koji u Evropi postoji”...2


Britanski komandanti na Srednjem Istoku Klaud Okinlek, Artur Teder i Herni Harvud, poslali su 16. avgusta 1942. godine radiogram Drazi Mihailovicu, u kome se kaze:
“Sa divljenjem pratimo od vas vodjene operacije, koje su od neocenjive vrednosti za nasu saveznicku stvar. Materijalna pomoc koju mozemo da dajemo vasim trupama nije mozda trenutno velika koliko bismo mi zeleli, ali vas uveravamo da ce se preduzeti sve da i vama uputi svaka moguca pomoc.”...3


Dana 24. septembra 1942. godine, britanski ministar spoljnih poslova Entoni Idn, u svom govoru na otvaranju Jugoslovenskog doma u Londonu, pored ostalog je rekao:...
“Dobro uredjene jugoslovenske vojske vode borbu protiv neprijatelja na sopstvenom tlu, pod neobicno hrabrim vodjstvom generala Mihailovica. To je jedna vazna vojnicka cinjenica. U ovom casu neprijateljske divizije koje su preko potrebne na ruskom bojistu, ili potrebne na egipatskom bojistu, zadrzavane su borbom u Jugoslaviji.”...4


Komandant francuskih snaga u Severnoj Africi general Anri Ziro, je 11. novembra 1942. godine poslao radiogram Drazi Mihailovicu, u kome je kazao:
“Ponovo sam stupio u borbu protiv nasih zajednickih neprijatelja. Vama licno i herojskoj jugoslovenskoj vojsci zelim u ovom trenutku da izrazim i podvucem tradicionalno bratstvo po oruzju koje vlada izmedju francuske vojske i vase vojske. Izrazavam vam svoje najdublje divljenje. Vas herojski otpor i vasi uspesi probudili su i pokrenuli nacionalnu svest svih onih koji se bore protiv napadaca. Vas otpor i vas primer vode ka pobedi, koja pocinje da se radja.”...5


Nacelnik britanskog Generalstaba general Alan Bruk, je 1.decembra 1942. godine, poslao radiogram Drazi Mihailovicu povodom ujedinjenja ovakvog sadrzaja:
“U ime Carskog Generalstaba ne mogu da propustim dvadeset cetvrtu godisnjicu od ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, a da ne izrazim cestitanje za divne poduhvate jugoslovenske vojske na Srednjem istoku u ovom pobedonosnom casu, nego i na vase nepobedive cetnike, pod vasom komandom, koji se bore dan i noc pod najtezim ratnim okolnostima. Uveren sam, Gospodine Ministre, da ce uskoro doci dan kada ce i sve vase snage moci da budu ujedinjene u jednoj slobodnoj i pobedonosnoj Jugoslaviji; dan kada ce neprijatelj, protiv koga se zajednicki borimo rame uz rame, biti satrven zauvek.”...6


Drzavni podsekretar SAD Samner Vels, je u radiogramu Drazi Mihailovicu od 4. januara 1943. godine kazao:
“Vlada SAD ima potpuno poverenje u patriotizam generala Mihailovica i veliko divljenje za vestinu, istrajnost i hrabrost sa kojom on i jugoslovenski patrioti oko njega nastavljaju borbu za oslobodjenje svoje zemlje. Mi smatramo da vojna akcija na koju se pozivate predstavlja cinjenicu u orjentisanju vodjstva rata od strane Ujedinjenih naroda protiv Osovine.”...7

e, moja Juta

Kliknite za proširenje...

podrzali su ih iz cisto politickih razloga, nakon podele interesnih sfera izmedju velike trojke

Utah:

Duane Hudson
-„"Komunisti, koji su dobro organizovani, preduzeli su sada akciju u Crnoj Gori. Oni žele da se svi ujedine u borbi protiv okupatorskih vlasti. Mnogi nacionalni elementi stoje na drugoj strani i čekaju. Mora se zahtevati od nacionalista da se organizuju za borbu."“
-„Jedino ovo ljudstvo izgledalo je organizovano u tom delu sveta. Prošao sam skroz ovuda i stvorio visoko mišljenje o njima. U svakom mestu gde smo se noću zaustavljali nalazila se uobičajena grupa ljudi s puškama, žene sa pisaćim mašinama, organizacija, koja vrši propagandu, i prepade... Ne verujem da je Mihailović imao svoje veze i organizaciju koja je tada radila u tim krajevima.“
-„»Da ja znam da stvarno i partizani jedino vode borbu sa Nemcima i Italijanima, dok četnici sarađuju sa okupatorima a da se jedino bore protiv partizana«.
William Deakin
BOJOVNA PLANINA

Kliknite za proširenje...

Ne znam da li ovde lazes ti ili tvoj izvor, posto je Hudson licno ucestvovao u cetnickim akcijama i izvestavao o njima. Dikin je dobijao takve izvestaje pa je i on morao znati Dikin je inace sef misije u Titovom stabu...Dakle Dikin neme pravu sliku vec prenosi ono sto cuje od partizana...s druge strane, ovi u Titovom stabu su i sami sirili propagandu u korist Tita jer im je to i bio zadataka, da dodvedu Tita na vlast...sve sto si ti postavila su reci pripadnika saveznickih misija u Titovom stabu...predstavnici saveznickih misija u Drazinom stabu govore bas suprotno...npr sta kaze Mensfild, direktan svedok dogadjaja kod cetnika:



britanski oficiri za vezu:



Sve to postoji u izvestajima koje sam postavio ali ti ih ne citas....nije ni bitno da ih ti citas bitno je da drugi vide...evo samo jedan primer da dokazemo kakve neistine iznosis, npr Hudson:



Ne znam da li lazes ti ili Dikin ali to vise nije ni bitno jer je to sto si postavila raskrinkano kao notorna neistina i glupost...

Pripadnici saveznickih misija, pukovnik Bejli i Brigadir Armstrong, misija kod Draze, svedoce da se oni zajedno sa cetnicima bore protiv Nemaca dok komunisti izbegavaju Nemce i napadaju cetnike



WO - War Office
Cavern 2 je sifrovano ime za radio-telegrafsku stanicu Bejlija i Armstronga

Drugi svjetski rat kod nas ne more se sagledavati brez da se sagleda revolucija i kontrarevolucija, brez da se sagleda srpsko-srpski sukob partizani i cetnici, brez da se sagleda genocid nad srpskim narodom u tkz. hrvatskoj drzavi, zatim tesko nasljedje tkz. jugoslovenske drzave (tkz. kraljevine) koji je uzrok najveceg moguceg zla u vezi svega sto se tad desavalo na tome dijelu Balkana...

Kakvi tkz. fasisti i tkz. antifasisti, kakav tkz. okupator i sl, gluposti... To je sasvim sporedno... Niti cetnici niti partizani Njemcima nijesu mogli ni pera odbiti, pa cak da su se zajedno tukli protiv Njemaca u najvecoj "slozi i ljubavi"...
Taman tolko kolko mogu lavu stete nanjeti komarci i podguzne muve... Naravno da su oni lavu dosadni, ali lav mlatne repom strese se i to je to.

A tkz. utah odvali onako nesto za svoju dusu a od svega ostane samo pljesan.

Sta moze ovde da se procita, kako se samo draza borio protiv okupatora, a partizani su saradjivali sa okupatorm. Draza je u svim bitkama pobedio, a partizani niijednu bitku nisu vodili....Savezanici su bili odusevlejnim drazom, a tita nisu mogli ocima da vide....i onda su ipak saveznici otkacili drazu iz ''politickih'' razloga, a tita sto je saradjivao sa okupatora priznao cak i kralj.....lol
Da se manimo bajki, i da vidimo pravu istoriju
Glava III
POLITIČKA I PROPAGANDNA AKTIVNOST
„VLADE NARODNOG SPASA"
SARADNJA SA ČETNIČKIM POKRETOM
DRAŽE MIHAILOVIĆA
Činjenica je da je najviše kontakata između Nedićeve vlade i četnika
Draže Mihailovića bilo tokom 1941. i 1944. godine, iako saradnja
nije prekidana za sve vreme rata. Isto tako, pored Nedića, većina njegovih
ministara, čak i najveći germanofili, na primer: Milan Aćimović,
Dimitrije Ljotić, Dragi Jovanović, Tanasije Dinić i drugi, imali su posredne
ili neposredne veze sa ovom nacionalističkom organizacijom, i to
svaki od njih iz sopstvenih pobuda, i sa znanjem i odobravanjem nemačkih
okupatora.
Milan Aćimović se najviše eksponirao u kontaktima sa četničkim
pokretom DM.
Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979., str. II/209-210.

И наравно 2 моја питања на која је Јута поново избегла одговоре, и око којих ће наравно и даље обилазити као киша око Крагујевца.

1. Ако су Савезници одбацили четнике као сараднике Немаца а партизане прихватили као борце против истих, зашто то нису учинили када је рат још био неизвестан и када је борбеност била на много већој цени, него када су Немци дефинитивно прешли у дефанзиву и када се већ знао победник?
2. Каква је то сарадња четника и Немаца да Немци за својим сарадником подигну 2 потернице и једну јавну наредбу, а против његове војске као својих савезника покренуз 30 већих и мањих операција?

Ненад:

И наравно 2 моја питања на која је Јута поново избегла одговоре, и око којих ће наравно и даље обилазити као киша око Крагујевца.

1. Ако су Савезници одбацили четнике као сараднике Немаца а партизане прихватили као борце против истих, зашто то нису учинили када је рат још био неизвестан и када је борбеност била на много већој цени, него када су Немци дефинитивно прешли у дефанзиву и када се већ знао победник?

Kliknite za proširenje...

Ко је био довољно паметан схватио је још крајем 1941. ко ће победити.
Одлука да се четници више не подржавају и да подршка партизанима се чудно подудара са постављањем прислушне станице у Барију, која је ухватила доста занимљивих депеша од свих зараћених страна на Балкану.

Ненад:

2. Каква је то сарадња четника и Немаца да Немци за својим сарадником подигну 2 потернице и једну јавну наредбу, а против његове војске као својих савезника покренуз 30 већих и мањих операција?

Kliknite za proširenje...

Нередовна.

Utah:

Sta moze ovde da se procita, kako se samo draza borio protiv okupatora, a partizani su saradjivali sa okupatorm. Draza je u svim bitkama pobedio, a partizani niijednu bitku nisu vodili....Savezanici su bili odusevlejnim drazom, a tita nisu mogli ocima da vide....i onda su ipak saveznici otkacili drazu iz ''politickih'' razloga, a tita sto je saradjivao sa okupatora priznao cak i kralj.....lol
Da se manimo bajki, i da vidimo pravu istoriju
Glava III
POLITIČKA I PROPAGANDNA AKTIVNOST
„VLADE NARODNOG SPASA"
SARADNJA SA ČETNIČKIM POKRETOM
DRAŽE MIHAILOVIĆA
Činjenica je da je najviše kontakata između Nedićeve vlade i četnika
Draže Mihailovića bilo tokom 1941. i 1944. godine, iako saradnja
nije prekidana za sve vreme rata. Isto tako, pored Nedića, većina njegovih
ministara, čak i najveći germanofili, na primer: Milan Aćimović,
Dimitrije Ljotić, Dragi Jovanović, Tanasije Dinić i drugi, imali su posredne
ili neposredne veze sa ovom nacionalističkom organizacijom, i to
svaki od njih iz sopstvenih pobuda, i sa znanjem i odobravanjem nemačkih
okupatora.
Milan Aćimović se najviše eksponirao u kontaktima sa četničkim
pokretom DM.
Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji: Kvislinška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979., str. II/209-210.

Kliknite za proširenje...

Dejvid Martin citira Voltera Robertsa o ''saradnji'' Mihailovica i Nedica



Dejvid Martin pise o laznim obavestenjima iz tog perioda protiv Mihailovica, sto saveznickih, sto partizanskih...kasnije daje hronoloski pregled akcija i sabotaza cetnika iz saveznickih izvestaja




___________________

A kako je zaista izgledala ova ''saradnja'' najbolje se moze pokazati na primeru Milana Kalabica, oca Nikole Kalabica...dakle Draza je svakako imao svoje ljude infiltrirane u Nediceve redove, ciji je zadatak bio obavestajna sluzba, nabavka oruzja i municije itd...kada bi ti ljudi bili otkriveni od strane Nemaca bili bi najsurivije muceni i potom ubijani...a tako se ne radi sa svojim saveznicima...

Draza izvestava Jugoslovensku izbeglicku vladu u Londonu kako je zavrsio Milan Kalabic kada je otkriven od strane Nemaca, depesom od 23. decembra:

Nemci su streljali majora Milana Kalabica, kao jednog od nasih saradnika. Uzasno su ga mucili i valjali po staklu. Kalabica je smatrao Nedic za svog najboljeg prijatelja ali nije preduzeo nikakve korake da ga spase. U stvari, Kalabic je bio nas najodaniji saradnik i ucinio je velike usluge nasoj strani. 46

46 Knjiga o Drazi, prvi tom, 173

Kalabic nikog nije odao. To potvrdjuje i Krakov, koji opisuje kako su ga Nemci likvidirali:

Njega su gestapovci izdvojili i za njega spremili specijalnu stazu preko koje je imao da prodje do gubilista, dok su drugi bili postedjeni tog zverskog poslednjeg mucenja. U stazu kojom je imao da ide, vodjen na celicnom lancu drzanom sa obe strane od po jednog gestapovca, zabijeni su komadi razbijenih boca, sa ostrim vrhovima u vis okrenutim. Kalabic je bosonog morao da koraca preko ostrog stakla, koje mu se zarivalo u meso, seklo misice i vene. Zalivao je krvlju posrcuci svaku stopu te staze mucenja i jedva je ziv dovucen do mesta streljanja gde su ga dotukli. 50

50 S. Krakov, General Milan Nedic, knjiga 2, 469

______________________

S druge strane, ne vidim nista lose i da je saradnje bilo, narocito na kraju rata (Juta, Nedic nije bio nikakav Pavelic kako ti zelis da prikazes...LOL) jer i sam Hitler je znao da mu preti veca opasnost od srpske vojske nego od komunista

Posto je krajem avgusta 1944. Nojbaheru, fon Vajksu I generalu Jodlu objasnio da su ‘’Velikosrbi…jedini drzavotvorni element’’ I ‘’jedini pravi ljudi’’ na Balkanu, Hitler je zakljucio da Nemacka ‘’mora sve velikosrpske planove najostrije da suzbija…Jedna srpska vojska ne sme da postoji. Bolja je cak izvesna komunisticka opasnost’’.

dr Ivan avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima
(W. Warlimont, ‘’Im Hauptquartier der Deutschen Wehrmacht, 1939-1945’’, Frankfurt, 1962, s.499 ; T-77-781-5507576.)

vathra:

Ко је био довољно паметан схватио је још крајем 1941. ко ће победити.
Одлука да се четници више не подржавају и да подршка партизанима се чудно подудара са постављањем прислушне станице у Барију, која је ухватила доста занимљивих депеша од свих зараћених страна на Балкану.


Нередовна.

Kliknite za proširenje...

Gospodine vathra, sve vise i vise me iznenadjujete...da ne kazem nisko padate...ali dobro...ako je to vas jedini odgovor na Nenadovo pitanje, ja sam prezadovoljan kako ste vi to konstruktivno objasnili

Sto se tice ovog prvog...kako onda objasnjavate to da je Bi-Bi-Si sakrio ili nije objavio nemacku poternicu za Drazom vec samo onu za Titom i kako to da je akcije cetnika na mostovima i zauzimanje nekih gradova, cemu su licno prisustvovali pripadnici saveznickih misija kod Draze pripisao partizanima...kakva je potreba za tim ako je stvar jasna i ako imaju pouzdane informacije ko sta radi??? stvar je ocigledna, ne moze se protiv toga...jasno je da je odluka donesena iz politickih razloga...Takodje, da li vam je poznato da su pripadnici saveznickuh misija kod Draze imali potpunu slobodu kretanja, cak je Draza insistirao da komuniciraju sa narodom, da su cesto licno ucestvovali u cetnickim akcijama dok su kod partizana bukvalno imali status ratnih zarobljenika, bez slobode kretanja, retko kad ucestvujuci u partizanskim akcijama i imajuci pravi uvid u situaciju, osim onoga sto bi culi od partizana...pa otuda je i usldeio zakljucak americkog majora Ricard Vejla, oficira za vezu kod Tita, i to 1944:

Ne znamo da li su partizanski izvestaji o njihovim akcijama tacni, preterani ili potpuno lazni. Zbog toga sto smo najvecim delom prihvatali njihove iskaze o dogadjajima, retko smo imali sopstvene posmatrace medju njima

Richard Weil, OSS Documentation on Mihailovic, Operation Balkan (Vasington D.C. Nacionalni arhiv)

I Dejvid Martin zakljucuje:

Tesko je reci koliko je bila vazna uloga partizanske vojske u oslobodjenju Srbije. U nekoliko navrata oni su napadali Nemce, narocito posle spajanja sa Crvenom Armijom, do cega je doslo oko 10. oktobra. Ali tvrdnje iznete u njihovim kominikeima toliko su naduvane i tako cesto u suprotnosti sa izvestajima njihovih ruskih i bugarskih saveznika da je zaista tesko odvojiti stvarnost od maste. Taj posao otezava i cinjenica da su saveznicki oficiri za vezu prisustvovali tek malom broju akcija za koje su partizani tvrdili da su ih izveli. Posle ulaska Crvene armije u Srbiju prema njima se postupalo pre kao prema neprijateljim anego prema saveznicima koji su partizansku vojsku snabdeli najvecim delom naoruzanja i materijala, koji su obucavali njene vojnike i lecili njene ranjenike.

...Svim tim nejasnocama valja dodati brojne slucajeve, o cemu svedoce americki oficiri, u kojima su partizani tvrdili da drze gradove koje su u stvari drzali Mihailovicevi ljudi - pa da se covek zapita, koliko u stvari, treba verovati u celu tu partizansku bajku?

O dve partizanske armije koje su prodrle u Srbiju, sa zapada i jugozapada, sa sigurnoscu se moze reci da su ucinile malo ili nista da bi se sukobile sa Nemcima sve dok se nisu sastale sa Crvenom armijom ispred Beograda.

Od novopecenih partizana zarobljenih u borbama sa Mihailovicevim jedinicama u okolini Uzica, pukovnik Mekdauel je saznao da se ni jedan jedini put nisu borili protiv Nemaca. Napadali su samo centike.

Po meni ovde upravo lezi najveca izdaja komunista...Za napad na Srbiju i borbu protiv cetnika iskljucivo oni su u svoje redove primili ustase, bugare, albance...Dejvid Martin nastavlja:

''Oslobadjaju nas'', govorili su sprski seljaci, ''komunisti zajedno sa ustasama, Bugarima, Albancima, Madjarima, Italijanima. Ukratko, ''oslobadjaju'' nas svi oni koji su nas za vreme rata klali.''

I to je zaista istina...i najtuznije od svega...i najveca izdaja, neuporedivo veca od svega onoga za sta su komunisti optuzivali djenerala Mihailovica...

boldovano citirano iz:

Dejvid Martin, Mreza dezinformacija - Cercilova jugoslovenska greska

Prorocke reci vladike Nikolaja, 1916. godine, koje imaju veze kako sa ovom temom tako i sa danasnjom situacijom...Kada sam citao poslednje reci zapitao sam se ko su Englezi da od Srba i djenerala Mihailovica, u ovom slucaju, traze iznova i iznova nove zrtve i nova zalaganja, dok su druge evropske narode savetovali da ne srljaju i ne ginu uzalud, da pruzaju pasivan otpor dok ne dodje pravi trenutak...i koji je to narod u evropi dao vece zrtve od Srba...

Господо и пријатељи
Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па, ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентерберијском који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла пред његовим Височанством, краљем Џорџем Петим, и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.
Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да је он саграђен од најскупоценијег материјала донешеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.
Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овогa храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа, народа који пет векова стоји као стамена брана Азијатском мору на јужној капији Европе. А, кадa би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показати: ,,Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.“ Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Шилера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју. Када је Европа вршила смело кориговање и богова и људи из прошлости и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно, ми смо као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју. Док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар са својом храбром војском стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.

Где су? Изгинули бранећи Европу.
Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.

http://www.pogledi.rs/evropski-dug-srbiji/

Do početka 1942. godine "ravnogorski pokret istopio se u redovima Nedićeve milicije i konačno se ponovo pojavio, umanjen, u Crnoj Gori."U Srbiji su kod kvislinške uprave ostali legalizovani mnogi četnički komandanti:
Predrag Raković (Ljubićki četnički odred)
Vučko Ignjatović (Požeški četnički odred)
Miloš Glišić (Požeški četnički odred)
Manojlo Korać (Užičko-požeški četnički odred)
Nikola Mladenović (Crnogorski četnički odred)
Radovan Stojanović (Takovski četnički odred)
Vojislav Pantelić (Jadranski/Podrinski četnički odred)
Živan Lazović (u beogradskom okrugu)
Borivoje Rajković (u Kosjeriću)
Miloje Mojsilović (Jelički četnički odred)
Dušan Smiljanić (Gružanski četnički odred)
Ljuba Jovanović (komandant Srpske državne straže u Zaječaru)
Nikola Kalabić, i drugi.
William Deakin, BOJOVNA PLANINA