Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
„Францускога да не би бријега, Арабијско море све потопи”, - певало се некада о бици између Француза и Арапа код Поатјеа, која је спречила инвазију Европе у осмом веку од стране Арапа. Ако смо, исто тако Немцима могли захвалити, што су пружали херојски отпор Стаљиновим хордама у другом светском рату и јуначки покушали да заштите Европу, онда са сигурношћу данас можемо рећи: „АМЕРИЧКОГА ДА НЕ БИ БРЕГА, БОЉШЕВИЧКО БИ МОРЕ ЦЕО СВЕТ ПОТОПИЛО!“
Са задовољством сам, прекуцао одломак из једне књиге чика Рајка, који ће бити добар одговор совјетофилима, национал-бољшевицима и сличнима.
Најпре мали инфо за оне који не знају, ко је овај велики борац против јудео-масонерије, у питању је клинички психолог, по опредељењу јеванђељски и светосавски националиста, који је написао десетине књига о Талмуду, Ашкеназима , Хазарима, Сефардима, фарисејима, садукејима, илуминатима, секуларистима, банкарима, хуманистима, чедоморцима, мужеложницима, либералима...
Слика из млађих дана...
„Сједињене Државе су биле водећа хришћанска земља света у последњих сто година према проценту становништва које је веровало у Бога, према високом интересовању за проучавање и проповедање Светог Писма и истина изложених у њему, према посетама Божијим службама, мисама, литургијама, приватној материјалној помоћи црквама и хришћанским обредима, интересовањем, слању и помагању мисионара, броју пастора који проповедају буђење вере и „ново рађање“ верника, као и по броју хришћанских радио и ТВ програма. Ту су биле суме добровољно приложене бројним добротворним организацијама и акцијама које претпостављају добро срце и поштовање према вери у Христа. Не постоји ниједна слободна земља на Западу која би се могла мерити са Американцима у том погледу. У хришћанском свету не постоји ниједна земља која може војно, индустријски или финансијски да се приближи Сједињеним Државама, како у погледу достигнутог места у свету, тако и у погледу могућности за даљи развој. Да није било страха од сукобљавања са овом силом, комунисти би одавно прегазили Европу и остатак такозваног хришћанског света. У касним 1970-тим, међу хришћанима се рађа свест о томе да ако се не буду ујединили и постали политички активни и организовани – пагански левичари ће до те мере расхристовити ову земљу да ће она постати лак плен бољшевика, чак и без употребе силе. Ово је била „нова десница“, коју су, разумљиво, клеветали либерални противници. Покрет за охристовљавање Сједињених Држава радо су прихватиле многе групе које су се залагале за право на живот, а против абортуса – за које се лако добија одобрење. Сви ти десни покрети имали су 4 милиона чланова и најмање 10 пута више симпатизера, ови амерички десничари су захтевали укидање мањинског статуса мужеложника и захтевали јачање САД да би могли да се издрже претњу комунизма подизањем патриотског духа и снажењем војске.“ Др. Ратибор М. Ђурђевић
Са задовољством сам, прекуцао одломак из једне књиге чика Рајка, који ће бити добар одговор совјетофилима, национал-бољшевицима и сличнима.
Најпре мали инфо за оне који не знају, ко је овај велики борац против јудео-масонерије, у питању је клинички психолог, по опредељењу јеванђељски и светосавски националиста, који је написао десетине књига о Талмуду, Ашкеназима , Хазарима, Сефардима, фарисејима, садукејима, илуминатима, секуларистима, банкарима, хуманистима, чедоморцима, мужеложницима, либералима...
Др Ратибор Ђурђевић (1915, Ристовац) студије започете у Београду завршио је 1938. у Единбургу где је дипломирао шумарство. По повратку у отаџбину, две године је радио као секретар Хришћанске заједнице младих људи. На том послу га је затекла нацистичка окупација и грађански рат који су започели комунисти. До 1943. био је ангажован у Националној служби рада генерала Милана Недића.
При Врховној команди КВуО Ратибор Ђурђевић је био предавач у мисионарско-идеолошком одсеку. Када је нацистичку сменила совјетска окупација, повлачи се и ради у избегличким логорима у Италији и Немачкој као секретар Светске хришћанске Заједнице младих људи. У то време припремао је енглеско-српски и српско-енглески речник.
1950. прелази у Америку и бави се социјалним радом у Чикагу и, касније, у Денверу. Магистрирао је на колеџу Џорџ Вилијамс у Чикагу из области групног друштвеног рада. Докторат из клиничке психологије добија на универзитету Денвер (1958) и ради као психолог у школи за малолетнице, у војној ваздухопловној бази, на психијатријској клиници и у среском затвору у Денверу. Од 1973. године потпуно прелази на приватну праксу клиничке психологије.
Добио је диплому медицинског факултета Бечког универзитета на студијама логотерапије, коју је водио њен оснивач, проф. Виктор Е. Франкл. 1975. стекао је специјални пост-докторски статус "Diplomate in Clinical Psychology, American Board of Professional Psychology". Објавио је преко 12 стручних написа и 3 књиге из психологије, као и десетак књига из одбране хришћанства од напада његових рушитеља.
25 година био је члан стручног Удружења америчких психолога. На чланство у Удружењу поднео је оставку у знак протеста против њиховог прохомосексуалног става. Данас је члан хришћанског Удружења за психолошке студије.
У Србију се вратио 1992. да би допринео православном раду, првенствено са омладином. Од 1947.-2002. живео је у срећном браку са супругом Вером.
При Врховној команди КВуО Ратибор Ђурђевић је био предавач у мисионарско-идеолошком одсеку. Када је нацистичку сменила совјетска окупација, повлачи се и ради у избегличким логорима у Италији и Немачкој као секретар Светске хришћанске Заједнице младих људи. У то време припремао је енглеско-српски и српско-енглески речник.
1950. прелази у Америку и бави се социјалним радом у Чикагу и, касније, у Денверу. Магистрирао је на колеџу Џорџ Вилијамс у Чикагу из области групног друштвеног рада. Докторат из клиничке психологије добија на универзитету Денвер (1958) и ради као психолог у школи за малолетнице, у војној ваздухопловној бази, на психијатријској клиници и у среском затвору у Денверу. Од 1973. године потпуно прелази на приватну праксу клиничке психологије.
Добио је диплому медицинског факултета Бечког универзитета на студијама логотерапије, коју је водио њен оснивач, проф. Виктор Е. Франкл. 1975. стекао је специјални пост-докторски статус "Diplomate in Clinical Psychology, American Board of Professional Psychology". Објавио је преко 12 стручних написа и 3 књиге из психологије, као и десетак књига из одбране хришћанства од напада његових рушитеља.
25 година био је члан стручног Удружења америчких психолога. На чланство у Удружењу поднео је оставку у знак протеста против њиховог прохомосексуалног става. Данас је члан хришћанског Удружења за психолошке студије.
У Србију се вратио 1992. да би допринео православном раду, првенствено са омладином. Од 1947.-2002. живео је у срећном браку са супругом Вером.
Слика из млађих дана...
„Сједињене Државе су биле водећа хришћанска земља света у последњих сто година према проценту становништва које је веровало у Бога, према високом интересовању за проучавање и проповедање Светог Писма и истина изложених у њему, према посетама Божијим службама, мисама, литургијама, приватној материјалној помоћи црквама и хришћанским обредима, интересовањем, слању и помагању мисионара, броју пастора који проповедају буђење вере и „ново рађање“ верника, као и по броју хришћанских радио и ТВ програма. Ту су биле суме добровољно приложене бројним добротворним организацијама и акцијама које претпостављају добро срце и поштовање према вери у Христа. Не постоји ниједна слободна земља на Западу која би се могла мерити са Американцима у том погледу. У хришћанском свету не постоји ниједна земља која може војно, индустријски или финансијски да се приближи Сједињеним Државама, како у погледу достигнутог места у свету, тако и у погледу могућности за даљи развој. Да није било страха од сукобљавања са овом силом, комунисти би одавно прегазили Европу и остатак такозваног хришћанског света. У касним 1970-тим, међу хришћанима се рађа свест о томе да ако се не буду ујединили и постали политички активни и организовани – пагански левичари ће до те мере расхристовити ову земљу да ће она постати лак плен бољшевика, чак и без употребе силе. Ово је била „нова десница“, коју су, разумљиво, клеветали либерални противници. Покрет за охристовљавање Сједињених Држава радо су прихватиле многе групе које су се залагале за право на живот, а против абортуса – за које се лако добија одобрење. Сви ти десни покрети имали су 4 милиона чланова и најмање 10 пута више симпатизера, ови амерички десничари су захтевали укидање мањинског статуса мужеложника и захтевали јачање САД да би могли да се издрже претњу комунизма подизањем патриотског духа и снажењем војске.“ Др. Ратибор М. Ђурђевић
