Global Economic Crisis site objavljuje:
Belief that U.S. is in an Economic Depression is Growing: Paul Krugman and Ambrose Evans-Pritchard Join the Chorus of Gloom and Doom
Uverenje da SAD su u ekonomskoj depresiji raste: Pol Krugman i Ambrozije Evans-Pricard pridruzuju se horu tame i sudbine
www.globaleconomiccrisis.com/blog/archives/1112
Samo u poslednjih nedelju dana, ekonomski eksperti u medijima, i to dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugman, koji pise za Njujork Tajms, i Ambrozije Evans-Pricard, urednik za medjunarodni biznis za britanski list Telegraf, upozorili su da su Sjedinjene Americke Drzave vec u pocetnoj fazi ekonomske depresije. Njihova ozebla karakterizacija USA ekonomije posle vise od godinu dana Obaminih podsticaja, kojima je prethodila TARP (program vlade Sjedinjenih americkih drzava za snazenje finansijskog sektora u vreme Busa), govori o sterilnosti i nezaustavljivoj tami.
U slucaju Pol Krugmana, njegov fokus je na katastrofalnoj nezaposlenosti u Americi, kao i njegovo uverenje da fiskalna kriza i deficiti budu osudjeni, prema njemu USA moraju da pozajmljuju i trose sve sto je potrebno da povuce nadole stopu nazaposlenosti, ili da se suoce sa jos tezom ekonomskom situacijom. Kao sto je receno pre, GEC slaze se sa Krugmanovim opisom americke ekonomije, ali ne misli da se njegov recept moze podrzati, zato sto je tvrdnja GEC zasnovana matematickim realnostima i cinjenicom da je preterani privatni dug izazvao globalnu finansijsku i ekonomsku krizu.
Ambrozije Evans-Pricard je svoju najnoviju kolumnu imao pod melanholicnim naslovom, “Sa U.S. zarobljenoj u depresiji, ovo stvarno pocinje da se oseca kao 1932.” On postavlja slucaj zasto USA boluje od depresije; snuzdene prodaje nekretnina i maloprodaje; kolapsa drzavnih budzeta i rezultujucim fiskalnim kresanjima podrzanih cak jos losijim ekonomskim pokazateljima. U njegovim ocima, jedina nada su centralne banke angazovane u drugoj rundi kvantitativnog popustanja (nazvan od strane nekih kao QE2) (QE: quantitative easing, oblik monetarne politike koji se koristi da poraste snabdevanje novcem u ekonomiju kada bankarska kamatna stopa, diskontna stopa i/ili medjubankarska kamatna stopa je blizu nule) i monetarizacija duga, sto vodi neizbeznoj inflaciji ali to je bolje od deflatorne spirale.
Ono sto je jasno iz citanja ovih uvazenih ekonomskih posmatraca je da su vrlo inteligentni ekonomisti i da oni gube nadu u stanje americke ekonomije (sto takodje znaci i globalne ekonomije) i u njihovom ocaju se hvataju za vanredne mere koje ce verovatno dalje da pogorsaju sve makro-ekonomske pokazatelje i oni su s pravom uznemireni. Zakljucnim komentarima u kolumni Evans-Pricarda zbir je strasna tama koja prozima negovo opazanje situacije:
“Mozda naivno, ja jos uvek mislim da centralne banke imaju alate da se spreci katastrofa. Pitanje je da li ce one da rade brzo dovoljno, ili cak da li zele da se odupru zaduzenom debatnom horu koji govori o likvidacijama poput onih u tridesetim godinama proslog veka. Prosle nedelje Banka za medjunarodna izravnanja (BIS: Bank for International Settlements) pozvala je na kombinovano monetarno i fiskalno stezanje, dajuci svoj veliki autoritet da se osnazi borba protiv duga, deflacije i masovne nezaposlenosti. Ako cak i BIS je izgubila zaplet, Bog neka nam pomogne.”
Belief that U.S. is in an Economic Depression is Growing: Paul Krugman and Ambrose Evans-Pritchard Join the Chorus of Gloom and Doom
Uverenje da SAD su u ekonomskoj depresiji raste: Pol Krugman i Ambrozije Evans-Pricard pridruzuju se horu tame i sudbine
www.globaleconomiccrisis.com/blog/archives/1112
Samo u poslednjih nedelju dana, ekonomski eksperti u medijima, i to dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugman, koji pise za Njujork Tajms, i Ambrozije Evans-Pricard, urednik za medjunarodni biznis za britanski list Telegraf, upozorili su da su Sjedinjene Americke Drzave vec u pocetnoj fazi ekonomske depresije. Njihova ozebla karakterizacija USA ekonomije posle vise od godinu dana Obaminih podsticaja, kojima je prethodila TARP (program vlade Sjedinjenih americkih drzava za snazenje finansijskog sektora u vreme Busa), govori o sterilnosti i nezaustavljivoj tami.
U slucaju Pol Krugmana, njegov fokus je na katastrofalnoj nezaposlenosti u Americi, kao i njegovo uverenje da fiskalna kriza i deficiti budu osudjeni, prema njemu USA moraju da pozajmljuju i trose sve sto je potrebno da povuce nadole stopu nazaposlenosti, ili da se suoce sa jos tezom ekonomskom situacijom. Kao sto je receno pre, GEC slaze se sa Krugmanovim opisom americke ekonomije, ali ne misli da se njegov recept moze podrzati, zato sto je tvrdnja GEC zasnovana matematickim realnostima i cinjenicom da je preterani privatni dug izazvao globalnu finansijsku i ekonomsku krizu.
Ambrozije Evans-Pricard je svoju najnoviju kolumnu imao pod melanholicnim naslovom, “Sa U.S. zarobljenoj u depresiji, ovo stvarno pocinje da se oseca kao 1932.” On postavlja slucaj zasto USA boluje od depresije; snuzdene prodaje nekretnina i maloprodaje; kolapsa drzavnih budzeta i rezultujucim fiskalnim kresanjima podrzanih cak jos losijim ekonomskim pokazateljima. U njegovim ocima, jedina nada su centralne banke angazovane u drugoj rundi kvantitativnog popustanja (nazvan od strane nekih kao QE2) (QE: quantitative easing, oblik monetarne politike koji se koristi da poraste snabdevanje novcem u ekonomiju kada bankarska kamatna stopa, diskontna stopa i/ili medjubankarska kamatna stopa je blizu nule) i monetarizacija duga, sto vodi neizbeznoj inflaciji ali to je bolje od deflatorne spirale.
Ono sto je jasno iz citanja ovih uvazenih ekonomskih posmatraca je da su vrlo inteligentni ekonomisti i da oni gube nadu u stanje americke ekonomije (sto takodje znaci i globalne ekonomije) i u njihovom ocaju se hvataju za vanredne mere koje ce verovatno dalje da pogorsaju sve makro-ekonomske pokazatelje i oni su s pravom uznemireni. Zakljucnim komentarima u kolumni Evans-Pricarda zbir je strasna tama koja prozima negovo opazanje situacije:
“Mozda naivno, ja jos uvek mislim da centralne banke imaju alate da se spreci katastrofa. Pitanje je da li ce one da rade brzo dovoljno, ili cak da li zele da se odupru zaduzenom debatnom horu koji govori o likvidacijama poput onih u tridesetim godinama proslog veka. Prosle nedelje Banka za medjunarodna izravnanja (BIS: Bank for International Settlements) pozvala je na kombinovano monetarno i fiskalno stezanje, dajuci svoj veliki autoritet da se osnazi borba protiv duga, deflacije i masovne nezaposlenosti. Ako cak i BIS je izgubila zaplet, Bog neka nam pomogne.”
