- Poruka
- 668
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/190576/Tadic-nas-nije-stitio-od-Marovicevih-trgovaca
Tadić nas nije štitio od Marovićevih trgovaca
Samo dan pre nego što će bivši ministar odbrane, Prvoslav Davinić u Parizu potpisati ugovor o zakupu satelita, Vrhovni savet odbrane SCG saglasio se drugog juna 2005. sa zakupom i naveo da podržava aktivnosti Ministarstva odbrane po tom pitanju, uz obavezu da posao ostane u domenu državne tajne, saznaje „Blic nedelje“ na osnovu zvanične dokumentacije.
Osim na ovoj, Vrhovni savet odbrane je o satelitu raspravljao i na sednici održanoj 8. marta. I tada je navedeno da se „podržavaju aktivnosti Ministarstva odbrane za uključivanje SCG u sistem satelitske kontrole prostora“, odnosno namera da se satelit zakupi. Štaviše, dva dana nakon što je Davinić potpisao sporni ugovor o zakupu koji će građane Srbije koštati 45 miliona evra, iz kabineta VSO mu je dostavljena odluka o priključenju na satelitski nadzor i kontrolu prostora. U dopisu se navodi da se usvaja Informacija o nacrtu ugovora o zakupu satelita s kompanijom „Imagesat International NV“ i predlaže se Savetu ministara da da pristanak kako bi državu SCG u čitavom poslu zastupao Jugoimport – SDPR.
Članovi VSO, Svetozar Marović, predsednik SCG, Boris Tadić predsednik Srbije, i Filip Vujanović, predsednik Crne Gore, ne samo da su bili upoznati sa detaljima ugovora, već su odlukama koje su donosili na neki način postali i naručioci posla.
Posao s izraelskom firmom na osnovu ovlašćenja koje je potpisao Davinić trebalo je da realizuje anonimno preduzeće „Carmina Creek Corporation“ s anonimnih Britanskih devičanskih ostrva . To preduzeće je još prvog marta ugovorilo sve detalje posla sa izraelskom firmom. Sve je dakle bilo poznato, i cena i servisiranje i provizije, naravno. Firmi sa Devičanskih ostrva trebalo je da pripadne oko 20 odsto ugovorene sume, odnosno nešto više od osam miliona evra.
Kao što smo već pisali, vlasnik preduzeća koje je posredovalo u poslu bio je pokojni Džefri Štajner, blizak Marovićev prijatelj. Prema Davinićevoj tvrdnji u poslednjem broju NIN-a, Marović je u Budvi ugostio Štajnera i njegovog prijatelja NATO generala Džonsa. General Džons je na neki način zloupotrebljen jer mu nije rečeno zbog čega je u Budvi, pa se tako stvorila atmosfera da od nas NATO traži da iznajmimo satelit.
Kako saznajemo, osim firme sa Britanskih devičanskih ostrva, u posao se ugradio čitav niz ljudi, a među njima čak i jedna osoba iz sveta fudbala kojoj je trebalo da pripadne čak 14 odsto ugovorene cene. I ova osoba se, baš kao i Štajner, može pohvaliti prijateljstvima s jednim članom VSO.
Ipak, u celom poslu najagilniji je bio Prvoslav Davinić, i njegovo Ministarstvo odbrane, koje je radilo i slalo nacrte ugovora i predloge VSO i Savetu ministara, koji su ih usvajali, te angažovalo posrednike.
Nije, međutim, jasno zašto je predsednik Srbije Tadić pristao da se uzme satelit, a pogotovo da se posao obavi preko posrednika sa Devičanskih ostrva. Iskustvo nas uči da u poslednjih desetak godina šta god je dolazilo sa egzotičnih ostrva imalo je ukus korupcije i provizija. Zato je zanimljiv uvid u zapisnike sa sednice VSO gde se vidi kako se ko odnosio prema nabavci satelita.
Interesantno je da Stevan Nikčević, direktor „Jugoimorta“, državnog preduzeća koje trguje vojnom opremom, nije hteo da u ime Ministarstva odbrane potpiše ugovor s najpovoljnijim ponuđačem.
Naime, njemu je Davinić još 16. maja uputio takvu molbu i naveo da će naknada biti obezbeđena kompenzacijom viškovima naoružanja sa stokova Vojske i sredstvima iz Fonda za reformu Vojske. Nikčević je u odgovoru, dva dana kasnije, izrazio spremnost na takav posao, ali da se prvo preciziraju međusobni odnosi Ministarstva odbrane i „Jugoimporta“, kao i da se deblokira račun njegovog preduzeća kod Srpske banke i na raspolaganje stavi novac dobijen od poslova u Iraku.
Poslednji pisani trag do koga je došao „Blic nedelje“ odnosi se na 9. jun. Tada je Davinić poslao Nikčeviću Ugovor o zakupu satelita i u telefonskom razgovoru tražio da ga ovaj odmah potpiše. Međutim, u „Jugoimport SDPR-u“ su konstatovali da se ugovor ne može potpisati jer nisu ispunjeni neophodni uslovi. Istog dana, u 16 časova, u Kabinetu ministra odbrane održan je sastanak na kome su, osim Davinića, bili prisutni general Kokanović, načelnik sektora za materijalne resurse, pukovnik Branko Đedović, načelnik Uprave za sistem logistike Sektora za materijalne resurse, Milana Rakić, sekretar Ministarstva odbrane, i Stevan Nikčević. On je i tada odbio da potpiše ugovor pozivajući se na nepostojanje odluke Saveta ministara kojom se njegovom preduzeću daju ovlašćenja za taj posao, naveo je i da ne postoji saglasnost nadležnih organa vojske SCG u vezi sa tehničkim uslovima eksploatacije satelita, ali i da nisu jasno definisani ni međusobni odnosi Ministarstva odbrane i „Jugoimporta“.
Teško do dogovora
Prema nezvaničnim najavama, Vlada Srbije bi na sednici u četvrtak trebalo da donese odluku o skidanju državne tajne sa slučaja „satelit“, ali i da odredi članove tima koji će pregovarati sa predstavnicima izraelskog preduzeća „Imagesat“. Međutim, bivši ambasador Srbije u Izraelu, Miodrag Isakov sumnja da će doći do pregovora.
– Ne verujem da će Izraelci sad hteti da razgovaraju o bilo kakvoj kompenzaciji. Šansu smo propustili kada su oni hteli, a ovo mi liči na zamajavanje naroda – kaže Isakov za „Blic nedelje“.
Pitanja za predsednika Tadića
1. Da li ćete kao predsednik Srbije u cilju istrage zahtevati da se skine oznaka tajnosti sa svih dokumenata koja se odnose na slučaj „satelit“?
2. Vi ste kao predsednik Srbije dva puta prisustvovali sednici Vrhovnog saveta odbrane (8.3.2005. i 2.6.2005) koji je podržao nabavku satelita. Zašto se tada niste usprotivili takvom poslu?
3. Zbog čega je, po vašem mišljenju, u tako velikom državnom poslu kao posrednik angažovana firma sa Britanskih devičanskih ostrva „Carmina Creek Corporation“ kojoj je trebalo na ime provizije da pripadne osam miliona evra?
4. Zašto kao predsednik Srbije niste prihvatili inicijativu izraelske firme „ImageSat International NV“ da se spor reši nagodbom?
5. Zbog čega je bivšem ambasadoru u Izraelu, gospodinu Miodragu Isakovu sugerisano da se ne bavi ovim problemom?
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Е ово је један од разлога, зашто ја стално понављам
да на челу Србије и у самом врху државе не могу да буду људи
који имају резервну отаџбину.....
Ово је разлог да у врху Србије могу бити само Срби.....
Tadić nas nije štitio od Marovićevih trgovaca
Samo dan pre nego što će bivši ministar odbrane, Prvoslav Davinić u Parizu potpisati ugovor o zakupu satelita, Vrhovni savet odbrane SCG saglasio se drugog juna 2005. sa zakupom i naveo da podržava aktivnosti Ministarstva odbrane po tom pitanju, uz obavezu da posao ostane u domenu državne tajne, saznaje „Blic nedelje“ na osnovu zvanične dokumentacije.
Osim na ovoj, Vrhovni savet odbrane je o satelitu raspravljao i na sednici održanoj 8. marta. I tada je navedeno da se „podržavaju aktivnosti Ministarstva odbrane za uključivanje SCG u sistem satelitske kontrole prostora“, odnosno namera da se satelit zakupi. Štaviše, dva dana nakon što je Davinić potpisao sporni ugovor o zakupu koji će građane Srbije koštati 45 miliona evra, iz kabineta VSO mu je dostavljena odluka o priključenju na satelitski nadzor i kontrolu prostora. U dopisu se navodi da se usvaja Informacija o nacrtu ugovora o zakupu satelita s kompanijom „Imagesat International NV“ i predlaže se Savetu ministara da da pristanak kako bi državu SCG u čitavom poslu zastupao Jugoimport – SDPR.
Članovi VSO, Svetozar Marović, predsednik SCG, Boris Tadić predsednik Srbije, i Filip Vujanović, predsednik Crne Gore, ne samo da su bili upoznati sa detaljima ugovora, već su odlukama koje su donosili na neki način postali i naručioci posla.
Posao s izraelskom firmom na osnovu ovlašćenja koje je potpisao Davinić trebalo je da realizuje anonimno preduzeće „Carmina Creek Corporation“ s anonimnih Britanskih devičanskih ostrva . To preduzeće je još prvog marta ugovorilo sve detalje posla sa izraelskom firmom. Sve je dakle bilo poznato, i cena i servisiranje i provizije, naravno. Firmi sa Devičanskih ostrva trebalo je da pripadne oko 20 odsto ugovorene sume, odnosno nešto više od osam miliona evra.
Kao što smo već pisali, vlasnik preduzeća koje je posredovalo u poslu bio je pokojni Džefri Štajner, blizak Marovićev prijatelj. Prema Davinićevoj tvrdnji u poslednjem broju NIN-a, Marović je u Budvi ugostio Štajnera i njegovog prijatelja NATO generala Džonsa. General Džons je na neki način zloupotrebljen jer mu nije rečeno zbog čega je u Budvi, pa se tako stvorila atmosfera da od nas NATO traži da iznajmimo satelit.
Kako saznajemo, osim firme sa Britanskih devičanskih ostrva, u posao se ugradio čitav niz ljudi, a među njima čak i jedna osoba iz sveta fudbala kojoj je trebalo da pripadne čak 14 odsto ugovorene cene. I ova osoba se, baš kao i Štajner, može pohvaliti prijateljstvima s jednim članom VSO.
Ipak, u celom poslu najagilniji je bio Prvoslav Davinić, i njegovo Ministarstvo odbrane, koje je radilo i slalo nacrte ugovora i predloge VSO i Savetu ministara, koji su ih usvajali, te angažovalo posrednike.
Nije, međutim, jasno zašto je predsednik Srbije Tadić pristao da se uzme satelit, a pogotovo da se posao obavi preko posrednika sa Devičanskih ostrva. Iskustvo nas uči da u poslednjih desetak godina šta god je dolazilo sa egzotičnih ostrva imalo je ukus korupcije i provizija. Zato je zanimljiv uvid u zapisnike sa sednice VSO gde se vidi kako se ko odnosio prema nabavci satelita.
Interesantno je da Stevan Nikčević, direktor „Jugoimorta“, državnog preduzeća koje trguje vojnom opremom, nije hteo da u ime Ministarstva odbrane potpiše ugovor s najpovoljnijim ponuđačem.
Naime, njemu je Davinić još 16. maja uputio takvu molbu i naveo da će naknada biti obezbeđena kompenzacijom viškovima naoružanja sa stokova Vojske i sredstvima iz Fonda za reformu Vojske. Nikčević je u odgovoru, dva dana kasnije, izrazio spremnost na takav posao, ali da se prvo preciziraju međusobni odnosi Ministarstva odbrane i „Jugoimporta“, kao i da se deblokira račun njegovog preduzeća kod Srpske banke i na raspolaganje stavi novac dobijen od poslova u Iraku.
Poslednji pisani trag do koga je došao „Blic nedelje“ odnosi se na 9. jun. Tada je Davinić poslao Nikčeviću Ugovor o zakupu satelita i u telefonskom razgovoru tražio da ga ovaj odmah potpiše. Međutim, u „Jugoimport SDPR-u“ su konstatovali da se ugovor ne može potpisati jer nisu ispunjeni neophodni uslovi. Istog dana, u 16 časova, u Kabinetu ministra odbrane održan je sastanak na kome su, osim Davinića, bili prisutni general Kokanović, načelnik sektora za materijalne resurse, pukovnik Branko Đedović, načelnik Uprave za sistem logistike Sektora za materijalne resurse, Milana Rakić, sekretar Ministarstva odbrane, i Stevan Nikčević. On je i tada odbio da potpiše ugovor pozivajući se na nepostojanje odluke Saveta ministara kojom se njegovom preduzeću daju ovlašćenja za taj posao, naveo je i da ne postoji saglasnost nadležnih organa vojske SCG u vezi sa tehničkim uslovima eksploatacije satelita, ali i da nisu jasno definisani ni međusobni odnosi Ministarstva odbrane i „Jugoimporta“.
Teško do dogovora
Prema nezvaničnim najavama, Vlada Srbije bi na sednici u četvrtak trebalo da donese odluku o skidanju državne tajne sa slučaja „satelit“, ali i da odredi članove tima koji će pregovarati sa predstavnicima izraelskog preduzeća „Imagesat“. Međutim, bivši ambasador Srbije u Izraelu, Miodrag Isakov sumnja da će doći do pregovora.
– Ne verujem da će Izraelci sad hteti da razgovaraju o bilo kakvoj kompenzaciji. Šansu smo propustili kada su oni hteli, a ovo mi liči na zamajavanje naroda – kaže Isakov za „Blic nedelje“.
Pitanja za predsednika Tadića
1. Da li ćete kao predsednik Srbije u cilju istrage zahtevati da se skine oznaka tajnosti sa svih dokumenata koja se odnose na slučaj „satelit“?
2. Vi ste kao predsednik Srbije dva puta prisustvovali sednici Vrhovnog saveta odbrane (8.3.2005. i 2.6.2005) koji je podržao nabavku satelita. Zašto se tada niste usprotivili takvom poslu?
3. Zbog čega je, po vašem mišljenju, u tako velikom državnom poslu kao posrednik angažovana firma sa Britanskih devičanskih ostrva „Carmina Creek Corporation“ kojoj je trebalo na ime provizije da pripadne osam miliona evra?
4. Zašto kao predsednik Srbije niste prihvatili inicijativu izraelske firme „ImageSat International NV“ da se spor reši nagodbom?
5. Zbog čega je bivšem ambasadoru u Izraelu, gospodinu Miodragu Isakovu sugerisano da se ne bavi ovim problemom?
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Е ово је један од разлога, зашто ја стално понављам
да на челу Србије и у самом врху државе не могу да буду људи
који имају резервну отаџбину.....
Ово је разлог да у врху Србије могу бити само Срби.....
Poslednja izmena:
Problem je u tome sto ste iskompleksirani, mislite da ste vrsta iznad, neko i nesto, prisvajate i sto nije vase. Vidis to narodu na ovijem prostorima ne godi i onda dok godj imaju jednog poput Mila faraona da udara kontru nece bit' problema. 
