МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/189508/Oni-da-plate-satelit
Oni da plate satelit
Ako ima pravde, trošak od 45 miliona evra u aferi „satelit“ trebalo bi da plate Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Davinić zato što je potpisao štetan ugovor, a ostala trojica zato što ga nisu zaustavili iako su kao članovi tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane SCG bili upoznati sa detaljima o zakupu izraelskog satelita.
Davinić je u Parizu potpisao ugovor po kojem je firmi sa Devičanskih ostrva, kao ministar odbrane, dao ovlašćenja da u ime državne zajednice zaključi posao sa Izraelcima. Kako saznajemo, Davinić je za parafiranje ugovora posedovao i odobrenje Saveta ministara tadašnje države, što nedvosmisleno pokazuje da po izbijanju afere niko od odgovornih nije mogao biti iznenađen.
- Svi su bili upoznati sa dešavanjima. Posao su inicirali Crnogorci, a nije im trebalo mnogo da se dogovore sa Tadićem i Davinićem. Tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica nije hteo da se meša jer je računao na Marovića po pitanju opstanka državne zajednice. Da bi iznajmljivanje satelita išlo što lakše stvorena je atmosfera da to od nas NATO zahteva – kaže izvor „Blica nedelje“, koji je želeo da ostane anoniman, a u periodu afere „satelit“ obavljao je visoku državnu funkciju.
Indikativno je da je u višemilionski posao bila uključena firma sa Devičanskih ostrva – „Carmina creek corporation“. Vlasnik ove firme bio je izvesni Džefri Štajner, koji je preminuo pre tri godine. Štajner je, po svedočenju Davinića, bio dobar Marovićev prijatelj, koji je imao razvijene veze sa NATO administracijom. Navodno je upravo iz toga i proistekao izgovor članova VSO da je posao oko nabavke satelita zapravo direktiva NATO.
„Blic nedelje“ nije uspeo da pronađe ni jednu jedinu referencu koja bi ovo preduzeće preporučila za posredovanje u ovom poslu, a zvanično objašnjenje koje se tiče poveravanja posla ovoj of-šor kompaniji nikada nije dato. Postavili smo ga i akterima afere, ali je ono do zaključenja broja ostalo bez odgovora.
Naš sagovornik navodi i da su o svim detaljima koji su se pojavljivali nakon izbijanja afere, redovno bili obaveštavani predsednik Tadić, premijer Koštunica, Vlada Srbije, ali i javni pravobranilac Milan Marković. Potvrđuje i da je satelit bio preplaćen. Mile Isakov, bivši ambasador u Izraelu, tvrdi da je zakup satelita trebalo da košta oko 20 miliona evra, a da je ostali iznos naduvan i verovatno je trebao da pripadne nekome. Jedino se ne zna da li jednoj osobi ili je plen trebalo da podeli više njih.
Nakon izbijanja afere i podnošenja tužbe, sve poslove oko eventualnog dogovora sa Izraelcima preuzelo je Ministarstvo finansija, dok je za pravna pitanja bio zadužen pravobranilac Milan Marković. Naš list je već pisao da se čitava ujdurma mogla preduprediti ili istragom protiv Davinića ili nagodbom sa Izraelcima. Međutim, ništa od toga nije učinjeno, što otvara sumnju u scenario nadležnih da je odgovornost samo Davinićeva.
S tim se slaže i Miodrag Isakov, koji još tvrdi da smo čitav slučaj mogli da rešimo nagodbom, koja je bila otvorena i neposredno nakon što je presuda bila doneta.
- Nije mi jasno zašto ništa nije urađeno. Još krajem 2008. pisao sam Cvetkoviću i Tadiću. Naveo sam da je spor okončan, da se očekuje presuda, da postoje velike šanse da ćemo izgubiti, a da Izraelci hoće nagodbu. Nakon što sam predložio da neko sedne i razgovaramo, stigla mi je poruka da se ne mešam, jer su to vojne stvari koje radi vojni ataše. Kada sam pitao atašea o čemu je reč, odgovorio mi je da je dobio naređenje da se ne meša jer je to državna stvar. Ljudi u „Imidžsetu“ su i neposredno nakon presude, rekli da ponuda i dalje stoji. To sam, uprkos opomeni, ponovo preneo jer sam smatrao da je to moja dužnost – kaže Isakov.
On je za naš list već naveo da nagodba znači da nema viška od 20 miliona evra i da je pušteno da se sudski spor izgubi kako bi ista suma bila isplaćena, samo na drugi način. On tvrdi i da je smenjen sa mesta ambasadora deset dana nakon što je poslao poslednje pismo Tadiću i Cvetkoviću, u kojem je zahtevao ozbiljnu istragu o slučaju. Kako tvrdi, nakon povratka u Srbiju nisu ga primili ni predsednik ni premijer, iako običaj to nalaže. Povrh svega, objašnjenje za opoziv nikada nije dobio.
Čini se da će se i ova afera završiti samo na novinskim stupcima. U državnim krugovima bliskim slučaju „satelit“ veruju da Davinić nikada neće biti osuđen. Smatra se da zna previše o brojnim malverzacijama koje su prethodile aferama „pancir“ i „satelit“, te da ne sme biti stavljen u situaciju u kojoj bi mogao da kaže sve što zna. Osim Davinića, niko od aktera ove afere nikada nije pozvan na odgovornost.
Slučaj „satelit“ je pod oznakom državne tajne još iz vremena SCG. Ovu oznaku nose rezultati istrage sprovedene u Ministarstvu odbrane, ali i ugovor koji je potpisan u Parizu. Skidanjem oznake tajnosti mnoge stvari bi bile jasnije, međutim, takvu inicijativu još niko nije pokazao. Razlog može biti što bi rezultati inkriminisali mnoge, a oznaku može skinuti predsednik Tadić, Vlada Srbije ili Skupština Republike Srbije.
Zvaničnici ćute
O čitavoj situaciji ne izjašnjavaju se Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Od predsednika Republike Srbije do zaključenja broja nismo dobili nikakav odgovor. U kancelariji Aleksandar Ćurčića, Davinićevog advokata nam je rečeno da je Ćurčić na putu. U kabinetu Svetozara Marovića niko se nije javljao na naše pozive.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ћуте....?
Ћуте и даље раде шта хоће......
А народ?
И народ ћути и плаћа очигледну пљачку....
Oni da plate satelit
Ako ima pravde, trošak od 45 miliona evra u aferi „satelit“ trebalo bi da plate Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Davinić zato što je potpisao štetan ugovor, a ostala trojica zato što ga nisu zaustavili iako su kao članovi tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane SCG bili upoznati sa detaljima o zakupu izraelskog satelita.
Davinić je u Parizu potpisao ugovor po kojem je firmi sa Devičanskih ostrva, kao ministar odbrane, dao ovlašćenja da u ime državne zajednice zaključi posao sa Izraelcima. Kako saznajemo, Davinić je za parafiranje ugovora posedovao i odobrenje Saveta ministara tadašnje države, što nedvosmisleno pokazuje da po izbijanju afere niko od odgovornih nije mogao biti iznenađen.
- Svi su bili upoznati sa dešavanjima. Posao su inicirali Crnogorci, a nije im trebalo mnogo da se dogovore sa Tadićem i Davinićem. Tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica nije hteo da se meša jer je računao na Marovića po pitanju opstanka državne zajednice. Da bi iznajmljivanje satelita išlo što lakše stvorena je atmosfera da to od nas NATO zahteva – kaže izvor „Blica nedelje“, koji je želeo da ostane anoniman, a u periodu afere „satelit“ obavljao je visoku državnu funkciju.
Indikativno je da je u višemilionski posao bila uključena firma sa Devičanskih ostrva – „Carmina creek corporation“. Vlasnik ove firme bio je izvesni Džefri Štajner, koji je preminuo pre tri godine. Štajner je, po svedočenju Davinića, bio dobar Marovićev prijatelj, koji je imao razvijene veze sa NATO administracijom. Navodno je upravo iz toga i proistekao izgovor članova VSO da je posao oko nabavke satelita zapravo direktiva NATO.
„Blic nedelje“ nije uspeo da pronađe ni jednu jedinu referencu koja bi ovo preduzeće preporučila za posredovanje u ovom poslu, a zvanično objašnjenje koje se tiče poveravanja posla ovoj of-šor kompaniji nikada nije dato. Postavili smo ga i akterima afere, ali je ono do zaključenja broja ostalo bez odgovora.
Naš sagovornik navodi i da su o svim detaljima koji su se pojavljivali nakon izbijanja afere, redovno bili obaveštavani predsednik Tadić, premijer Koštunica, Vlada Srbije, ali i javni pravobranilac Milan Marković. Potvrđuje i da je satelit bio preplaćen. Mile Isakov, bivši ambasador u Izraelu, tvrdi da je zakup satelita trebalo da košta oko 20 miliona evra, a da je ostali iznos naduvan i verovatno je trebao da pripadne nekome. Jedino se ne zna da li jednoj osobi ili je plen trebalo da podeli više njih.
Nakon izbijanja afere i podnošenja tužbe, sve poslove oko eventualnog dogovora sa Izraelcima preuzelo je Ministarstvo finansija, dok je za pravna pitanja bio zadužen pravobranilac Milan Marković. Naš list je već pisao da se čitava ujdurma mogla preduprediti ili istragom protiv Davinića ili nagodbom sa Izraelcima. Međutim, ništa od toga nije učinjeno, što otvara sumnju u scenario nadležnih da je odgovornost samo Davinićeva.
S tim se slaže i Miodrag Isakov, koji još tvrdi da smo čitav slučaj mogli da rešimo nagodbom, koja je bila otvorena i neposredno nakon što je presuda bila doneta.
- Nije mi jasno zašto ništa nije urađeno. Još krajem 2008. pisao sam Cvetkoviću i Tadiću. Naveo sam da je spor okončan, da se očekuje presuda, da postoje velike šanse da ćemo izgubiti, a da Izraelci hoće nagodbu. Nakon što sam predložio da neko sedne i razgovaramo, stigla mi je poruka da se ne mešam, jer su to vojne stvari koje radi vojni ataše. Kada sam pitao atašea o čemu je reč, odgovorio mi je da je dobio naređenje da se ne meša jer je to državna stvar. Ljudi u „Imidžsetu“ su i neposredno nakon presude, rekli da ponuda i dalje stoji. To sam, uprkos opomeni, ponovo preneo jer sam smatrao da je to moja dužnost – kaže Isakov.
On je za naš list već naveo da nagodba znači da nema viška od 20 miliona evra i da je pušteno da se sudski spor izgubi kako bi ista suma bila isplaćena, samo na drugi način. On tvrdi i da je smenjen sa mesta ambasadora deset dana nakon što je poslao poslednje pismo Tadiću i Cvetkoviću, u kojem je zahtevao ozbiljnu istragu o slučaju. Kako tvrdi, nakon povratka u Srbiju nisu ga primili ni predsednik ni premijer, iako običaj to nalaže. Povrh svega, objašnjenje za opoziv nikada nije dobio.
Čini se da će se i ova afera završiti samo na novinskim stupcima. U državnim krugovima bliskim slučaju „satelit“ veruju da Davinić nikada neće biti osuđen. Smatra se da zna previše o brojnim malverzacijama koje su prethodile aferama „pancir“ i „satelit“, te da ne sme biti stavljen u situaciju u kojoj bi mogao da kaže sve što zna. Osim Davinića, niko od aktera ove afere nikada nije pozvan na odgovornost.
Slučaj „satelit“ je pod oznakom državne tajne još iz vremena SCG. Ovu oznaku nose rezultati istrage sprovedene u Ministarstvu odbrane, ali i ugovor koji je potpisan u Parizu. Skidanjem oznake tajnosti mnoge stvari bi bile jasnije, međutim, takvu inicijativu još niko nije pokazao. Razlog može biti što bi rezultati inkriminisali mnoge, a oznaku može skinuti predsednik Tadić, Vlada Srbije ili Skupština Republike Srbije.
Zvaničnici ćute
O čitavoj situaciji ne izjašnjavaju se Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Od predsednika Republike Srbije do zaključenja broja nismo dobili nikakav odgovor. U kancelariji Aleksandar Ćurčića, Davinićevog advokata nam je rečeno da je Ćurčić na putu. U kabinetu Svetozara Marovića niko se nije javljao na naše pozive.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ћуте....?
Ћуте и даље раде шта хоће......
А народ?
И народ ћути и плаћа очигледну пљачку....
(naravno sem Srba, Rusa i ajd Kineza)
