Underboss_Rbc
Obećava
- Poruka
- 72
Boško Petrović – Jugoslovenski AS Španskog rata
(07.04.1911.-12.07.1937.)
Pored Ruskih pilota, mnogi dobrovoljci iz drugih zemalja su leteli za Republikansku avijaciju tokom Španskog građanskog rata.Neki su služili za novac a neki za svoja uverenja. Među njima je bio i Boško Petrović koji je postao AS u kratkim ali nasilnih nekoliko sledećih meseci tokom kojih je uništio Sedam! Nacionalnih aviona.
Budući AS, oško Petrović je rođen 7. aprila 1911 u malom selu pored Bele Palanke, Sribija. Malo toga se zna o njegovom detinstvu osim toga da je odmah posle završetka osnovne škole, otišao na Beogradski Univerzitet gde je studirao pravo. Dok je boravio u Beogradu igrao je profesionalno fudbal i čak je igrao za Državnu Reprezentaciju. Verovatno dok je bio u Srbiji se priključio komunističkom pokretu.
Nakon diplomoranja na univerzitetu, nije se zaposlio kao advokat već se prijavio u Vazduhoplovnu Školu koja se nalazila U novom Sadu, koju je završio diplomirajućo aprila 1936. Tokom obuke upozano se sa par tipova lovaca:Gourdou et Lesseure GL. 22 C-1, Avia BH-33 i Hawker Fury . Nije poznato dali je ikada služio u Jugoslovenskoj avijaciji.
Tokom Španskog civilnog rata, simpatizeri republikanaca koji su se pojavili na Balkanu, i pored ne odobravanja njihovih vlada, hiljade mladij ljudi je otišlo u Španiju. Na Božić 1936, Boško Petrović (sa pasošom pod imenom Fernandes Garsia) is a njegovim prijateljom, Sretan Dudik, stigli su u Španiju. Odmah su se prijavili u letačku školu u Albacete gde su završili kurs za 26 dana.
Jugoslovenski piloti su stavljeni da lete na Breguet XIX lakom bombarderu. Ovi prevaziđeni bombarderi, sa slabim defanzivnim naoružanjem i pritom su jako spori, bili su veoma dobre mete za lovce nacionalista. Sovjetski dobrovoljci koji su koristili ove bombardere su razvili jedinu moguću taktiku koja im je dala ikakve šanse da prežive. Oni su prilazili metama leteći nisko iznad planina, iznenada se pojavljujući iznad meta, ispuštajući bombe, i brzo bežući pre nego što neprijatelj može da otvori vatru na njih. I pored toga mnoge posade koje su letele na Breguet su poginule u akcijama. Tokom jednom od tih misija 14.februara 1937, dok je avionom pilotirao Boško Petrović sa Dudikom kao strelcom, bili su pogođeni od neprijateljske vatre. Sretan je poginuo, dok Boško i pored toga što je ranjen sleteo sa svojim avionom bezbedno.
Nakon kratkog boravka u bolnici Boško je stavljen da leti na brzim SB-2 Katushka bombarderima. Ipak s obzirom da je hteo da osveti smrt svoga prijatelja tražio je da ga premeste u lovačku eskadrilu. Nakon nekoliko letova sa SB-2, Komadant Rebulikanske avijacije, Sisneros, lično je prebacio Petrovića u El Carmoli letačku školul gde se obučavao da leti na I-15 Chato lovcu, obuku su držali Sovjetski instruktori.
Krajem maja 1937 pridružio je lovačkoj eskadrili koje su sačinjavali Španski, Ruski, američki i Austrujski piloti. To je bila 1\26 escuadrilla sa I-15 pod komandom Sovejta Soviet Ivan Yeryomenko. Ostali piloti u eskadrili koji se spominju u knjigama su bili Rusi Leonid Rybkin, Michail Yakushin, Sergey Shelyganov, Ivan Karpov, Mikhail Petrov, Anatoly Serov, Victor Kuznetsov i Vladimir Sorokin, Španci Jose Redondo i Luis Sardino, Amerikanac Albert Baumler i Austrijanac Walter Korrows i Tom Dobiash. Eskadrila je bila stacionirana u Teruel i Compasoto od Maja do Jula 1937.
Nažalost, Boško Petrović nije bio u mogućnosti da učestvuje u vazdušnim bitkama jer je Centralna komanda koristila I15-ice isključivo za napadačke akcije. Ipak, njegov talenat je oktriven kada je oborio He-51 1 Jula.
Tokom ovog perioda eskadrila je aktivno učestvovala i operaciji Brunete ali je malo videla borbi jer je Republikanska komanda planirala da ofanzivu završi sa trupama na zemlji od Franka u regionu Madrida. Određena su dva pravca napredovanja: Glavni iz regiona Valdemorilio u pravcu Brunete (selo sa populacijom od oko hiljadu ljudi) i dalje južno u pravcu Alacorna; Drugi, pomoćni napad – iz regiona malo severno od Madrida, blizu okupirane tačke Villaverde u pravcu Alacorna, gde bi prsten trebao da se zatvori.
Da bi problem bio ispunjen moguće je bilo sjediniti 18 brigada(prikazano u 8 divvizija, sve ukupno oko 35 hiljada ljudi). Napredovanje je bilo podržano sa 164 artiljerisjka oruđa,130 tenkova i oklopljenih vozila is a svim bobeno spremnim avionima republike Španije (bez severnog dela fronta)-136 aviona. Iz Sovjetskih arhiva struktira Republikanske avijacije je bila:
Aerodrom, tip aviona, broj
• Barrajos I-15 13
• Alcala de Henares I-16 18
• Torrejon de Ardos I-16 20
• Talamanca R-Z 20
• Comporeal R-Z 10
• Villamor R-Z 20
• Quintanar de la Orden R-Z 13
• Tembleke SB-2 10
• Madridehos SB-2 12
Avioni nacionalista u regionu dolaska bilu su zastupljene u sledećim brojevima.
Do početka Jula : Italijani – 2 grupe Fiat CR.32 (6 eskadrila), grupa Romeo Ro.37, Nacionaliasti - grupa Heinkela He 45, eskadrila Aero 101, 6 grupa Ju 52, Nemačko – izviđački avioni iz A / 88. ukupno 200 aviona. Sa početkom napada republikanaca, u pomoć naionalistima cela avijacija uključujući i tri nemačke lovačke eskadrile su pridotade praktično: 1. i 3. - na He 51, 2. - na Bf 109, sve tri eskadrile iz K. / 88 ona Ju 52 i experimentalna jedinica-eskadrila VB/88 na He 111, su se transformisale u 4. K / 88. Republikanska komanda je pribeležila kvantitativnu superiornost aviona kod nacionalista.
Ovo je bio težak period za 1\26. Piloti su pravili po 4 do 5 borbnih misija dnevno i neprijatelj ih je brojčano nadjačao u skoro svakoj misiji. Tokom ovog preioda boško je oborio još tri aviona (Fiat CR.32) u nedelji.
U svitanje 6. Jula 1937 Yereomenkova escuadrilla je letelo iznad Severne železničke stanice u Madridu kada su primetili grupu He-51 koja leti ka njima. Neočekivano He-51 su bili napadnuti od strane deset I-16 iz 1\21 escuadrilla kojoj je komandovao Minaev. tri He-51 su bila oborena iznad Kraljičinog mosta. Minavev eskadrila se pridružila Yeryomenko�s eskadrili leteći iznad Boadilla protiv grupe Do-17 bombardera. Boško Petrović zajedno sa Yeryomenkom, Kuznetsovim, Rybkinkovim napali su i oborili jedan Do-17. Pilot se spasao iskočivši padobranom i zarobljen je od strane republikanaca. Tokom ispitivanja, rekao je da je savetnik Himmler-a. U tom dvoboju Kuznetsov i Rybkin su srušili još jedan Do-17.
Togdana dogodile su se još neke borbr. Već u sumrak 19 squadron (10 ŤFiatsť) iz grupe Ť Asso di Bastoni ť napao je Yeryomenkovu eskadrilu, vraćajući se sa izviđačke misije (12 I - 15). Učesnik ove bitke Michael Yakushin je opisao tu bitku u kolekciji “Poema o kryliah"
Gubici neprijatelja u borbama, je pribeležena kao_ 5 lovaca (2 su sagorela padajući ka zemljii 3 su pala na zemlju), kod drugih, - 2 aviona su bila uništena i 3 oštećena sva obaranja su registrovana kao grupna pobeda.
Italijani su priznali da su 6-7 Jula izgubili tri ŤFiatsť i dva pilota, moguće je da se sa sigurnošću prikažu gubici: kao 1 uništen lovac od Italijana Mario Vercellio je izgubljen, još jedan pilot je iskočio iz oštećenog aviona, i ostala tri koja su oštećena prilikom prinudnog sletanja. Medju oštećenim avionima koji su spomenuti: A. Mattai i komandirgrupe A. Zotti, imali su 9 pobeda.
9 Jula Boško je oborio Bf-109B u vazdušnoj borbi iznad Avilla. Ovo mu je bila 5-ta pobeda i postao je AS. (Ima nekih neslaganja u dokumentacijama, neki izvori spominju da je 9. Jula Yeyomenkova eskadrila zajedno sa podrškom od I-16 koji je vodio Ptukhin borili su se protiv 6 Bf-109B iznad Madrida. Zajedno Bošhko i Ptukhin napali su Bf-109 i oborili su ga).
12 Jula je bio poslednji dan života od Boška Petrovića. Ujutru Rybkinov let (sa Luis Sardina akao desnim pratiocem i Boškom sa leva) je naređeno da napadnu-presretnu He-111B dalekometni-izviđački avion koji je leteo iznad Sierra de Guadarrama planina. He-111 je oboren od strane Petrovića. Dok su se tri I-15- ice vraćale nazad napadnute su od strane dva Fiata koji su se iznenada pojavili iznad aerodrome Soto. Jedan Fiat je napao Avion ofd Petrovića i oštetio ga. Ipak nakon par minuta Fiat je bio oboren od strane Sardine iznad pisteza sletanje.
Kasnije te večeri desila se još jedna bitka. Bombarderi nacionalista su bombardovali Brunete . Boadilla put gde su 13ta i 15th Internacionalne brigade bile u ofanzivi. Eskadrila I-15-ica (Yeryomenko sa Kuznetsov i Karpov kao pratiocem, Rybkin, Serov, Sorokin, Petrović i Baumler) napali su bombardere iznad brda Mosquito i Rommanillas. Šest Fiata je napala Yeryomenkov let ali je jedan Fiat oboren od strane Kuznetsova i još jedan pd strane Boška. Onda je odjedanput , Boško izgleda izgubio kontrolu nad svojim avionom i srušio se. Pilot je nestao.
Boško Petrović je imao samo 26 godina kada je poginuo. On je jedini AS u celoj istoriji Jugoslovenske avijacije. Oborio je sedam aviona nacionalist, četiri su bili Italijanski Fiati CR. 32 koji su msatrani kao odličan protivnik na Španskom nebu. Isto tako nemože se zaboraviti ni obaranje Messerschmitt Bf-109B.
(07.04.1911.-12.07.1937.)
Pored Ruskih pilota, mnogi dobrovoljci iz drugih zemalja su leteli za Republikansku avijaciju tokom Španskog građanskog rata.Neki su služili za novac a neki za svoja uverenja. Među njima je bio i Boško Petrović koji je postao AS u kratkim ali nasilnih nekoliko sledećih meseci tokom kojih je uništio Sedam! Nacionalnih aviona.
Budući AS, oško Petrović je rođen 7. aprila 1911 u malom selu pored Bele Palanke, Sribija. Malo toga se zna o njegovom detinstvu osim toga da je odmah posle završetka osnovne škole, otišao na Beogradski Univerzitet gde je studirao pravo. Dok je boravio u Beogradu igrao je profesionalno fudbal i čak je igrao za Državnu Reprezentaciju. Verovatno dok je bio u Srbiji se priključio komunističkom pokretu.
Nakon diplomoranja na univerzitetu, nije se zaposlio kao advokat već se prijavio u Vazduhoplovnu Školu koja se nalazila U novom Sadu, koju je završio diplomirajućo aprila 1936. Tokom obuke upozano se sa par tipova lovaca:Gourdou et Lesseure GL. 22 C-1, Avia BH-33 i Hawker Fury . Nije poznato dali je ikada služio u Jugoslovenskoj avijaciji.
Tokom Španskog civilnog rata, simpatizeri republikanaca koji su se pojavili na Balkanu, i pored ne odobravanja njihovih vlada, hiljade mladij ljudi je otišlo u Španiju. Na Božić 1936, Boško Petrović (sa pasošom pod imenom Fernandes Garsia) is a njegovim prijateljom, Sretan Dudik, stigli su u Španiju. Odmah su se prijavili u letačku školu u Albacete gde su završili kurs za 26 dana.
Jugoslovenski piloti su stavljeni da lete na Breguet XIX lakom bombarderu. Ovi prevaziđeni bombarderi, sa slabim defanzivnim naoružanjem i pritom su jako spori, bili su veoma dobre mete za lovce nacionalista. Sovjetski dobrovoljci koji su koristili ove bombardere su razvili jedinu moguću taktiku koja im je dala ikakve šanse da prežive. Oni su prilazili metama leteći nisko iznad planina, iznenada se pojavljujući iznad meta, ispuštajući bombe, i brzo bežući pre nego što neprijatelj može da otvori vatru na njih. I pored toga mnoge posade koje su letele na Breguet su poginule u akcijama. Tokom jednom od tih misija 14.februara 1937, dok je avionom pilotirao Boško Petrović sa Dudikom kao strelcom, bili su pogođeni od neprijateljske vatre. Sretan je poginuo, dok Boško i pored toga što je ranjen sleteo sa svojim avionom bezbedno.
Nakon kratkog boravka u bolnici Boško je stavljen da leti na brzim SB-2 Katushka bombarderima. Ipak s obzirom da je hteo da osveti smrt svoga prijatelja tražio je da ga premeste u lovačku eskadrilu. Nakon nekoliko letova sa SB-2, Komadant Rebulikanske avijacije, Sisneros, lično je prebacio Petrovića u El Carmoli letačku školul gde se obučavao da leti na I-15 Chato lovcu, obuku su držali Sovjetski instruktori.
Krajem maja 1937 pridružio je lovačkoj eskadrili koje su sačinjavali Španski, Ruski, američki i Austrujski piloti. To je bila 1\26 escuadrilla sa I-15 pod komandom Sovejta Soviet Ivan Yeryomenko. Ostali piloti u eskadrili koji se spominju u knjigama su bili Rusi Leonid Rybkin, Michail Yakushin, Sergey Shelyganov, Ivan Karpov, Mikhail Petrov, Anatoly Serov, Victor Kuznetsov i Vladimir Sorokin, Španci Jose Redondo i Luis Sardino, Amerikanac Albert Baumler i Austrijanac Walter Korrows i Tom Dobiash. Eskadrila je bila stacionirana u Teruel i Compasoto od Maja do Jula 1937.
Nažalost, Boško Petrović nije bio u mogućnosti da učestvuje u vazdušnim bitkama jer je Centralna komanda koristila I15-ice isključivo za napadačke akcije. Ipak, njegov talenat je oktriven kada je oborio He-51 1 Jula.
Tokom ovog perioda eskadrila je aktivno učestvovala i operaciji Brunete ali je malo videla borbi jer je Republikanska komanda planirala da ofanzivu završi sa trupama na zemlji od Franka u regionu Madrida. Određena su dva pravca napredovanja: Glavni iz regiona Valdemorilio u pravcu Brunete (selo sa populacijom od oko hiljadu ljudi) i dalje južno u pravcu Alacorna; Drugi, pomoćni napad – iz regiona malo severno od Madrida, blizu okupirane tačke Villaverde u pravcu Alacorna, gde bi prsten trebao da se zatvori.
Da bi problem bio ispunjen moguće je bilo sjediniti 18 brigada(prikazano u 8 divvizija, sve ukupno oko 35 hiljada ljudi). Napredovanje je bilo podržano sa 164 artiljerisjka oruđa,130 tenkova i oklopljenih vozila is a svim bobeno spremnim avionima republike Španije (bez severnog dela fronta)-136 aviona. Iz Sovjetskih arhiva struktira Republikanske avijacije je bila:
Aerodrom, tip aviona, broj
• Barrajos I-15 13
• Alcala de Henares I-16 18
• Torrejon de Ardos I-16 20
• Talamanca R-Z 20
• Comporeal R-Z 10
• Villamor R-Z 20
• Quintanar de la Orden R-Z 13
• Tembleke SB-2 10
• Madridehos SB-2 12
Avioni nacionalista u regionu dolaska bilu su zastupljene u sledećim brojevima.
Do početka Jula : Italijani – 2 grupe Fiat CR.32 (6 eskadrila), grupa Romeo Ro.37, Nacionaliasti - grupa Heinkela He 45, eskadrila Aero 101, 6 grupa Ju 52, Nemačko – izviđački avioni iz A / 88. ukupno 200 aviona. Sa početkom napada republikanaca, u pomoć naionalistima cela avijacija uključujući i tri nemačke lovačke eskadrile su pridotade praktično: 1. i 3. - na He 51, 2. - na Bf 109, sve tri eskadrile iz K. / 88 ona Ju 52 i experimentalna jedinica-eskadrila VB/88 na He 111, su se transformisale u 4. K / 88. Republikanska komanda je pribeležila kvantitativnu superiornost aviona kod nacionalista.
Ovo je bio težak period za 1\26. Piloti su pravili po 4 do 5 borbnih misija dnevno i neprijatelj ih je brojčano nadjačao u skoro svakoj misiji. Tokom ovog preioda boško je oborio još tri aviona (Fiat CR.32) u nedelji.
U svitanje 6. Jula 1937 Yereomenkova escuadrilla je letelo iznad Severne železničke stanice u Madridu kada su primetili grupu He-51 koja leti ka njima. Neočekivano He-51 su bili napadnuti od strane deset I-16 iz 1\21 escuadrilla kojoj je komandovao Minaev. tri He-51 su bila oborena iznad Kraljičinog mosta. Minavev eskadrila se pridružila Yeryomenko�s eskadrili leteći iznad Boadilla protiv grupe Do-17 bombardera. Boško Petrović zajedno sa Yeryomenkom, Kuznetsovim, Rybkinkovim napali su i oborili jedan Do-17. Pilot se spasao iskočivši padobranom i zarobljen je od strane republikanaca. Tokom ispitivanja, rekao je da je savetnik Himmler-a. U tom dvoboju Kuznetsov i Rybkin su srušili još jedan Do-17.
Togdana dogodile su se još neke borbr. Već u sumrak 19 squadron (10 ŤFiatsť) iz grupe Ť Asso di Bastoni ť napao je Yeryomenkovu eskadrilu, vraćajući se sa izviđačke misije (12 I - 15). Učesnik ove bitke Michael Yakushin je opisao tu bitku u kolekciji “Poema o kryliah"
Gubici neprijatelja u borbama, je pribeležena kao_ 5 lovaca (2 su sagorela padajući ka zemljii 3 su pala na zemlju), kod drugih, - 2 aviona su bila uništena i 3 oštećena sva obaranja su registrovana kao grupna pobeda.
Italijani su priznali da su 6-7 Jula izgubili tri ŤFiatsť i dva pilota, moguće je da se sa sigurnošću prikažu gubici: kao 1 uništen lovac od Italijana Mario Vercellio je izgubljen, još jedan pilot je iskočio iz oštećenog aviona, i ostala tri koja su oštećena prilikom prinudnog sletanja. Medju oštećenim avionima koji su spomenuti: A. Mattai i komandirgrupe A. Zotti, imali su 9 pobeda.
9 Jula Boško je oborio Bf-109B u vazdušnoj borbi iznad Avilla. Ovo mu je bila 5-ta pobeda i postao je AS. (Ima nekih neslaganja u dokumentacijama, neki izvori spominju da je 9. Jula Yeyomenkova eskadrila zajedno sa podrškom od I-16 koji je vodio Ptukhin borili su se protiv 6 Bf-109B iznad Madrida. Zajedno Bošhko i Ptukhin napali su Bf-109 i oborili su ga).
12 Jula je bio poslednji dan života od Boška Petrovića. Ujutru Rybkinov let (sa Luis Sardina akao desnim pratiocem i Boškom sa leva) je naređeno da napadnu-presretnu He-111B dalekometni-izviđački avion koji je leteo iznad Sierra de Guadarrama planina. He-111 je oboren od strane Petrovića. Dok su se tri I-15- ice vraćale nazad napadnute su od strane dva Fiata koji su se iznenada pojavili iznad aerodrome Soto. Jedan Fiat je napao Avion ofd Petrovića i oštetio ga. Ipak nakon par minuta Fiat je bio oboren od strane Sardine iznad pisteza sletanje.
Kasnije te večeri desila se još jedna bitka. Bombarderi nacionalista su bombardovali Brunete . Boadilla put gde su 13ta i 15th Internacionalne brigade bile u ofanzivi. Eskadrila I-15-ica (Yeryomenko sa Kuznetsov i Karpov kao pratiocem, Rybkin, Serov, Sorokin, Petrović i Baumler) napali su bombardere iznad brda Mosquito i Rommanillas. Šest Fiata je napala Yeryomenkov let ali je jedan Fiat oboren od strane Kuznetsova i još jedan pd strane Boška. Onda je odjedanput , Boško izgleda izgubio kontrolu nad svojim avionom i srušio se. Pilot je nestao.
Boško Petrović je imao samo 26 godina kada je poginuo. On je jedini AS u celoj istoriji Jugoslovenske avijacije. Oborio je sedam aviona nacionalist, četiri su bili Italijanski Fiati CR. 32 koji su msatrani kao odličan protivnik na Španskom nebu. Isto tako nemože se zaboraviti ni obaranje Messerschmitt Bf-109B.
