Stigmatizacija ljudi sa psihickim problemima

Htela bih da malo prodiskutujemo o ovoj temi jer mislim da je stigmatizacija itekako prisutna u drustvu. Konkretno mislim na to da sam pomen da neko ide kod psihijatra kod ljudi izaziva podozrenje i misljenje da je takva osoba u startu manje vredna i sposobna za zivot.
Pritom bih htela da napomenem da ne mislim na teska dusevna oboljenja vec na depresiju i neuroze.

Htela bih da cujem vasa razmisljanja i iskustva po tom pitanju.

Moje misljenje je da je to proizvod predrasuda vezano za rec psihijatar, koja je zapravo bauk.
Posebno u danasnje vreme kada tempo zivota, obaveze i stresovi dovode sve cesce do anksioznosti, depresije, panicnog poremecaja itd, a i dalje su reakcije ljudi manje-vise iste

Sta mislite o svemu tome?

Odlicna tema.

U ovom drustvu (ne znam za druga) itekako postoji stigmatizacija ljudi sa psihickim problemima
ili uopste onima koji idu kod psihijatra n.pr samo radi razgovora. Cak i sami ljudi koji imaju potrebu za psihijatrom,a imaju uslove za to, idu privatno da ne bi u svom kartonu ili knjizici imali neku F dijagnozu.

Hvala na pohvali za temu Nadam se da ce se ljudi ukljuciti. To za odlazak kod privatnika si u pravu, meni to deluje u fazonu "Niko nece znati nikada osim ako mu ne kazem, samo da nisam zabelezen negde".

Upravo to. Sto znaci da negde dolazimo do toga da ljudi slabijeg imoviniskog stanja a sa psihickim
oboljenjenjem ili problemom bivaju obelezeni
za razliku od onih koji imaju novca da sebi priuste privatnog psihijatra.

Btw, ja idem kod psihijatra..eto..pa sad ako neko hoce da stigmatizira..moze

Što bi u opšte neko i morao da zna kod kog lekara neko ide?! Imam dosta prijatelja koji su išli kod psihijatra u glavnom zbog depresija ili posle ratišta ali mi nisu bili manje prijatelji od ovih koji tamo nikad nisu išli .....E sad što mnogi ljudi zaziru od takvih ljudi, jer misle da im ‚‚nešto fali‚‚ to je već druga stvar ali ja nikome neću objašnjavati kako to nije loše, nekada je čak i potrebno, ako ništa drugo da se kaže nekome šta te muči, nego da to nešto ostane u samom čoveku i pravi sve veću duševnu jamu.

Maja195:

Htela bih da malo prodiskutujemo o ovoj temi jer mislim da je stigmatizacija itekako prisutna u drustvu. Konkretno mislim na to da sam pomen da neko ide kod psihijatra kod ljudi izaziva podozrenje i misljenje da je takva osoba u startu manje vredna i sposobna za zivot.
Pritom bih htela da napomenem da ne mislim na teska dusevna oboljenja vec na depresiju i neuroze.

Htela bih da cujem vasa razmisljanja i iskustva po tom pitanju.

Moje misljenje je da je to proizvod predrasuda vezano za rec psihijatar, koja je zapravo bauk.
Posebno u danasnje vreme kada tempo zivota, obaveze i stresovi dovode sve cesce do anksioznosti, depresije, panicnog poremecaja itd, a i dalje su reakcije ljudi manje-vise iste

Sta mislite o svemu tome?

Kliknite za proširenje...

Мислим да је психијатрија једна веома битна грана медицине, посебно у данашње време.

Са разним се и реалним проблемима срећемо, самим тим није чудно да се људи декомпензују.

Требала би држава мало више да поради на том плану.

... da bi se covek lecio on mora to da zeli, bar na nekom nivou, a da bi zeleo prethodno mora da prizna da mu je to potrebno...na svetu postoji ogroman broj ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskim problemima koje bi bilo lako dijagnostifikovati i koje bi trebalo leciti ali oni to ne prihvataju i nece da se lece... najlakse je leciti one koji su najzdraviji(najposteniji)....obicno oni koji imaju najvise problema najzesce se i opiru lecenju i teze ih je leciti i postici neki uspeh

Maja195:

Htela bih da malo prodiskutujemo o ovoj temi jer mislim da je stigmatizacija itekako prisutna u drustvu. Konkretno mislim na to da sam pomen da neko ide kod psihijatra kod ljudi izaziva podozrenje i misljenje da je takva osoba u startu manje vredna i sposobna za zivot.Pritom bih htela da napomenem da ne mislim na teska dusevna oboljenja vec na depresiju i neuroze.

Htela bih da cujem vasa razmisljanja i iskustva po tom pitanju.

Moje misljenje je da je to proizvod predrasuda vezano za rec psihijatar, koja je zapravo bauk.
Posebno u danasnje vreme kada tempo zivota, obaveze i stresovi dovode sve cesce do anksioznosti, depresije, panicnog poremecaja itd, a i dalje su reakcije ljudi manje-vise iste

Sta mislite o svemu tome?

Kliknite za proširenje...

ja zaista nisam stekla takav utisak,
znam jako puno ljudi koji su odlazili kod psihijatra, a neki su i primenjivalji terapiju, sada im je mnogo bolje.

mislim da je sasvim normalno ici kod psihijatra,
kada se uzme u obzir nachin i tempo zivota koji vodimo.

Šta te briga, kakve su reakcije ? Ljudi su oduvek takvi bili i biće. Treba brinuti samo o sebi , a njih ignorisati, što je više moguće...

Psihički problemi mogu biti ozbiljni i trajati celog života. Ali mogu biti i poslednja, vrlo teška stepenica u zakasnelom emocionalnom sazrevanju, kao kod mene što je bilo. Shvati jedno, svetu pokazi masku koja je prijemčiva njegovom životinjskom instinktu , da ti ne bi zagorčali život svojom zlobom i spletkama. A u svojoj privatnosti budi 100 % ono što jesi ,ma kako neko na to potencijalno gledao

Andreavk:

... da bi se covek lecio on mora to da zeli, bar na nekom nivou, a da bi zeleo prethodno mora da prizna da mu je to potrebno...na svetu postoji ogroman broj ljudi sa ozbiljnim psihijatrijskim problemima koje bi bilo lako dijagnostifikovati i koje bi trebalo leciti ali oni to ne prihvataju i nece da se lece... najlakse je leciti one koji su najzdraviji(najposteniji)....obicno oni koji imaju najvise problema najzesce se i opiru lecenju i teze ih je leciti i postici neki uspeh

Kliknite za proširenje...

Slazem se potpuno sa tobom, ako neko ne zeli da krene u resavanje problema od toga nema nista. Neki cak pre biraju da zive sa anksioznoscu, depresijom ili cime vec i da to na neki nacin ignorisu...

OrangeC:

Šta te briga, kakve su reakcije ? Ljudi su oduvek takvi bili i biće. Treba brinuti samo o sebi , a njih ignorisati, što je više moguće...

Psihički problemi mogu biti ozbiljni i trajati celog života. Ali mogu biti i poslednja, vrlo teška stepenica u zakasnelom emocionalnom sazrevanju, kao kod mene što je bilo. Shvati jedno, svetu pokazi masku koja je prijemčiva njegovom životinjskom instinktu , da ti ne bi zagorčali život svojom zlobom i spletkama. A u svojoj privatnosti budi 100 % ono što jesi ,ma kako neko na to potencijalno gledao

Kliknite za proširenje...

Jasno mi je kakvi su ljudi, ali je zaista ohrabrenje procitati sve postove do sada. Ja sam svoj problem uspesno resila i zaista mogu da kazem da mi je terapja pomogla u svakom pogledu

Najlosije je to sto ljudi kriju takve stvari, prosto ih je sramota sto su u problemu

Svest ljudi bi trebalo da bude na mnogo visem nivou. Veoma malo se uopste govori u medijima o psihickim problemima, a i kada se govori to jako cesto ume da bude nedoreceno i sturo...

Verujem da je stigmatizacija posledica neinformisanosti. Ljudi, strašno smo primitivni!!! Ali katastrofalno!!! Ja inače nisam u fazonu da loše pričam o Srbiji ali kad je tako-tako je! U osnovi tog neznanja i neinformisanosti, naravno, krije se strah. Strah primtiivnih ljudi da će im psihički bolesnici naneti zlo, strah od nepredvidljivosti njihovog ponašanja. Pritom, primitivac smatra da poznaje sve principe funkcionisanja normalnog čoveka, i da je od njegovog zla mnogo više zaštićen!

Psycho_86:

Verujem da je stigmatizacija posledica neinformisanosti. Ljudi, strašno smo primitivni!!! Ali katastrofalno!!! Ja inače nisam u fazonu da loše pričam o Srbiji ali kad je tako-tako je! U osnovi tog neznanja i neinformisanosti, naravno, krije se strah. Strah primtiivnih ljudi da će im psihički bolesnici naneti zlo, strah od nepredvidljivosti njihovog ponašanja. Pritom, primitivac smatra da poznaje sve principe funkcionisanja normalnog čoveka, i da je od njegovog zla mnogo više zaštićen!

Kliknite za proširenje...

Upravo to, po principu "Znam ja sta je normalno i ispravno".
Losa prica skroz, ali nadam se da ce se to vremenom promeniti. Na zapadu su ljudi po tom pitanju opusteniji, ali mislim da ce stigmatizacija uvek postojati tj. da ce uvek makar donekle psihijatrijski problemi biti tabu tema.
Sta mislite o tome?

Definitivno ce uvek biti tabu tema, manje ili vise.

Maja195:

Jasno mi je kakvi su ljudi, ali je zaista ohrabrenje procitati sve postove do sada. Ja sam svoj problem uspesno resila i zaista mogu da kazem da mi je terapja pomogla u svakom pogledu

Najlosije je to sto ljudi kriju takve stvari, prosto ih je sramota sto su u problemu

Svest ljudi bi trebalo da bude na mnogo visem nivou. Veoma malo se uopste govori u medijima o psihickim problemima, a i kada se govori to jako cesto ume da bude nedoreceno i sturo...

Kliknite za proširenje...

Gde??

sunchaya:

Gde??

Kliknite za proširenje...

Prvo u Dragise Misovica, a posto je doktorka presla u Palmoticevu onda tamo.

Pozdrav svima,

Ja idem kod psihjijatra i uopšte mi nije neprijatno da to bilo kome kažem, jer mislim
da je veća sramota za onoga ko misli da je odlazak kod bilo kog lekara nešto nenormalno.


Nažalost za to je krivo naše društvo.

Kao prvo što nas je dovelo u situaciju da je ogroman broj ljudi u totalnoj depresiji
(pogledajte ljude oko sebe svi su u žurbi, pognutih glava, zamišljeni "u nekom svom fazonu",
bauljaju okolo kao "zombiji").

Kao drugo upravo zbog depresija i sl. sve je veći broj nasilja, akoholizma, droge,
samoubistava... jer ljudi traže "izlaz" na pogrešne načine.

Kao treće u "normalnom" svetu ljudima je psihijatar tj. više psihoterapeut maltene kao
"član porodice", sa kojima se vidjaju i zbog sitnih banalnosti tipa "ugiuno mu kućni
ljubimac".

Ja nisam "duševni bolesnik", nego neko čiji je život ispunjen sa puno stresnih situacija i
oni koji znaju samo delić kažu "Svaka ti čast ja ne bih iždrzala-o ni 3min".

Na sve opštu žalost kod nas se smatra manjom sramotom, ako je neko alkoholičar i pri tom
maltretira svoju porodicu i pri tome im nanosi i psihičku i fizičku ogromnu, u gomili
slučajeva i nepopravljivu štetu!

Psycho_86:

Verujem da je stigmatizacija posledica neinformisanosti. Ljudi, strašno smo primitivni!!! Ali katastrofalno!!! Ja inače nisam u fazonu da loše pričam o Srbiji ali kad je tako-tako je! U osnovi tog neznanja i neinformisanosti, naravno, krije se strah. Strah primtiivnih ljudi da će im psihički bolesnici naneti zlo, strah od nepredvidljivosti njihovog ponašanja. Pritom, primitivac smatra da poznaje sve principe funkcionisanja normalnog čoveka, i da je od njegovog zla mnogo više zaštićen!

Kliknite za proširenje...

Upravo tako..

Joan:

Pozdrav svima,

Ja idem kod psihjijatra i uopšte mi nije neprijatno da to bilo kome kažem, jer mislim
da je veća sramota za onoga ko misli da je odlazak kod bilo kog lekara nešto nenormalno.


Nažalost za to je krivo naše društvo.

Kao prvo što nas je dovelo u situaciju da je ogroman broj ljudi u totalnoj depresiji
(pogledajte ljude oko sebe svi su u žurbi, pognutih glava, zamišljeni "u nekom svom fazonu",
bauljaju okolo kao "zombiji").

Kao drugo upravo zbog depresija i sl. sve je veći broj nasilja, akoholizma, droge,
samoubistava... jer ljudi traže "izlaz" na pogrešne načine.

Kao treće u "normalnom" svetu ljudima je psihijatar tj. više psihoterapeut maltene kao
"član porodice", sa kojima se vidjaju i zbog sitnih banalnosti tipa "ugiuno mu kućni
ljubimac".

Kliknite za proširenje...

Види, ствари стоје овако:
1. Ја сам запазио да управо у најразвијенијим европским земљама (тамо где је животни стандард највиши) људи "бауљају као зомбији", па чак и млади. Они нису имали рат и сурову транзицију као ми, па су опет у тешкој депресији. У Србији на улици можеш да видиш много више насмејаних људи него на Западу. Тамо су људи "опијени" гомилањем безвредних материјалних вредности и не стижу да живе живот. У једном Копенхагену, Амстердаму, Стокхолму, Франкфурту, можете видети бучне и расположене људе једино петком и суботом увече, када се "убију" од дроге и алкохола. У току радне недеље, навуку камене фаце...
Најсрећније људе, дефинитивно сам сретао у Африци (црном делу). Сиромашни али насмејани, расположени, никада љути...Осим онде где им Запад не ували грађански (међуплеменски) рат. Њихов је мото "ППП" - да сваког дана имају "шта да поједу, попију и појебу".

2. Какав је то "нормалан свет" који је зависан од психолептика и психијатара, и где људи одлазе истима када им угине барска корњача?

Ne znam baš koliko su srećni kad je prosečni životni vek u Nigeriji 46 a Zambiji 37 godina, dok je prosečan životni vek u Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji 80 godina.
U mnogim delovima Afrike ne postoji osnovna komunalna infrakstutura.

Zašto onda ako su tako srećni emigriraju u nesrećnu Zapadnu Evropu?

Odlaze u Zapadnu Evropu jer im je tamo bolje.

sasha_bgd:

Види, ствари стоје овако:
1. Ја сам запазио да управо у најразвијенијим европским земљама (тамо где је животни стандард највиши) људи "бауљају као зомбији", па чак и млади. Они нису имали рат и сурову транзицију као ми, па су опет у тешкој депресији. У Србији на улици можеш да видиш много више насмејаних људи него на Западу. Тамо су људи "опијени" гомилањем безвредних материјалних вредности и не стижу да живе живот. У једном Копенхагену, Амстердаму, Стокхолму, Франкфурту, можете видети бучне и расположене људе једино петком и суботом увече, када се "убију" од дроге и алкохола. У току радне недеље, навуку камене фаце...
Најсрећније људе, дефинитивно сам сретао у Африци (црном делу). Сиромашни али насмејани, расположени, никада љути...Осим онде где им Запад не ували грађански (међуплеменски) рат. Њихов је мото "ППП" - да сваког дана имају "шта да поједу, попију и појебу".

2. Какав је то "нормалан свет" који је зависан од психолептика и психијатара, и где људи одлазе истима када им угине барска корњача?

Kliknite za proširenje...

Uh.... Delimično jesi u pravu, ali da li si razmišljao o tome koliko se način života razlikuje u Africi i savremenijem delu Evrope koji spominješ? Misliš li da se život savremenog Evropljanina može svesti samo na moto PPP? Brz, savremen način života rađa i mnogo više psihičkih tegoba. Razmisli o tome da su crnci u Africi mnogo manje izloženi gomili stimulusa koji mogu biti potencijalni stres? Ako pogledaš listu najstresogenijih događaja u životu pojedinca, primetićeš zapravo da mnogi stresovi sa te liste nisu dostupni uopšte ,,crnom delu'' Afrike. I ne možeš tvrditi da ti crnci nikada nisu ljuti. Sreća, tuga, bes, iznenađenje, gađenje i strah su bazične emocije prisutne kod svakog čoveka na svetu!

fos:

Ne znam baš koliko su srećni kad je prosečni životni vek u Nigeriji 46 a Zambiji 37 godina, dok je prosečan životni vek u Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji 80 godina.
U mnogim delovima Afrike ne postoji osnovna komunalna infrakstutura.

Zašto onda ako su tako srećni emigriraju u nesrećnu Zapadnu Evropu?

Odlaze u Zapadnu Evropu jer im je tamo bolje.

Kliknite za proširenje...

Ti govoris o standardu a standard ne podrazumeva i srecu.

Pola Nemacke je na antidepresivima, da ne pominjem USA gde je prozac kao zvaka.

Visok standard i godine zivljenja ne podrazumevaju zadovoljstvo i srecu.

Psycho_86:

Daj bonu

Kliknite za proširenje...

Ne dam

Waterfall:

Ti govoris o standardu a standard ne podrazumeva i srecu.

Pola Nemacke je na antidepresivima, da ne pominjem USA gde je prozac kao zvaka.

Visok standard i godine zivljenja ne podrazumevaju zadovoljstvo i srecu.

Kliknite za proširenje...

Pre četiri godine socijalni psiholozi su radili istraživanje o subjektivnom zadovljstvu životom u različitim zemljama. Utvrđeno je da je zadovljstvo u korelaciji sa finasijskom situacijom u zemlji, kvalitetom zdravstvene zaštite i mogućnošću obrazovanja.

Najveće subjektivno zadovoljstvo životom je u Danskoj, Švajcarskoj i Austriji a najmanje u afričkim zemljama. Veoma nisko subjektivno zadovljstvo životom je u Rusiji i Belorusiji.

fos:

Ne znam baš koliko su srećni kad je prosečni životni vek u Nigeriji 46 a Zambiji 37 godina, dok je prosečan životni vek u Švedskoj, Nemačkoj i Holandiji 80 godina.
U mnogim delovima Afrike ne postoji osnovna komunalna infrakstutura.

Zašto onda ako su tako srećni emigriraju u nesrećnu Zapadnu Evropu?

Odlaze u Zapadnu Evropu jer im je tamo bolje.

Kliknite za proširenje...

...ne radi se o tome koliko dugo neko zivi nego da li zivi bez bolesti...u africi ljudi umiru od gladi i bolesti koje je lako leciti ali nemaju uslova, jedu ih lavovi, velika je smrtnost beba... u razvijenim zemljama 60 -70% ljudi pati od nekog stepena shizoidne dezorijentacije, u americi deci prepisuju prozak...kao kultura mi polako ludimo, pitanje je zasto...nije opravdanje "u africi ljudi zive krace"

Cinjenica je da je zivotni standard u Evropi i USA nesto sto se ne moze uporediti sa situacijom u Africi. Isto tako se slazem da bolji zivotni standard nije garancija mentalnog zdravlja nacije i nosi teskoce, zahtevi i obaveze su veliki, svi jurimo za obrazovanjem, poslom i parama a dobar deo zivota prolazi pored svih nas. Hteli ne hteli to je i nas uhvatilo

Ne treba zaboraviti cinjenicu da je Afrika decenijama iza zapada po mnogo cemu i da imaju manje stresnih faktora koje imaju ljudi u savremenim drzavama ali ih i dalje muce velika glad, bolesti i kratak zivotni vek. Veliko je pitanje gde je sreca u celoj toj prici?

Nisam sigurna da li je smrt kucnog ljubimca navedena kao prrimer banalnog razloga za odlazak kod psihijatra? Mozda nisam dobro shvatila, ali ako sam u pravu htela bih da kazem da se ne slazem sa tim. To se vodi kao jedan od jacih stresova, cak i bolest ljubimca a kamoli smrt. Svi to razlicito podnose i mislim da ako covek oseti potrebu da ode kod psihijatra (vazi za bilo koju drugu situaciju) treba to da ucini a ne da guta i da se junaci jer kasnije se to obije o glavu.

Dopada mi se diskusija, aktivno ucestvujete samo ne bih da se udaljimo od teme