Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 75

Tema: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

  1. #1
    Aktivan član
    Učlanjen
    23.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    london
    Poruke
    1.477
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Broz od 1.9.1939 do 22.6.1941

    sta je broz radio od napada nemacke na poljsku do napada nemacke na sovjetski savez?
    da li je istina da je broz u tom periodu imao bolji odnos prema nemackoj nego prema americi,britaniji,francuskoj...?
    Poslednji put ažurirao/la Hygieia : 20.11.2009. u 14:32



  2. #2
    Primećen član Major_Pavle_Djurisic (avatar)
    Učlanjen
    02.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    618
    Reputaciona moć
    38

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio Hygieia Pogledaj poruku
    sta je broz radio od napada nemacke na poljsku do napade nemacke na sovjetski savez?
    da li je istina da su brozovi komunisti u tom periodu imali bolji odnos prema nemackoj nego prema britaniji i drugim zapadnim saveznicima?
    Ne znam gde se tada Broz nalazio, ali naravno da su Nemce smatrali prijateljima, u to vreme je važio sporazum Ribentrop-Molotov.
    Vodili su propagandu protiv SAD i Velike Britanije, govoreći za njih da su buržujske i imperijalističke sile.

  3. #3
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Bas tako, veliki antifasista Tito je nakon izvrsenog puca, 29.marta 1941, dosao u Beograd i osudio ''anglofilske elemente i provokatore'' za spaljivanje nemacke zastave i razbijanje Nemackog turistickog centra. KPJ je naravno tada bila pod jakim uticajem sovjetsko-nemackog pakta.

    Evo slike i prilike. Prijateljska utakmica komunisti - Nemci, iz tog perioda (Narodni muzej u Cacku)





    SARADNjA PRE NAPADA NEMAČKE NA SOVJETSKI SAVEZ


    Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov. U svojim ilegalnim glasilima, lecima, kao i na druge načine, komunisti su širili propagandu protiv "zapadne imperijalističke klike na čelu sa Velikom Britanijom", a ne protiv Hitlerove Nemačke. Na unutrašnjem planu, njihova propaganda i dalje je bila uperena protiv "velikosrpske fašističke klike".
    Uoči i tokom Aprilskog rata 1941. godine komunisti bojkotuju mobilizaciju, a kada su naišli Nemci nisu se ustručavali da pucaju u leđa našim vojnicima, u oduševljenju zbog sloma države koju su toliko mrzeli. Tako su u Kragujevcu 11. aprila 1941, dok su nemačke trupe nadirale prema gradu, sa krova kafane "Šumadija" (na tom mestu je danas tržni centar "Šumadija", ispod hotela "Zelengora") komunisti pucali u kolonu vojnika koja se povlačila prema Gimnaziji. Ubili su sina Bože Pešića iz obližnjeg sela Cerovac. Kafana "Šumadija" je slovila kao poznato stecište komunista, jer su oba gazdina sina, Živa i Mika Đorđević, bili poznati "partijci". Istog dana, neko je takođe s leđa ubio tri vojnika kod gradskog groblja: Dragoljuba Milutinovića iz sela Živice u Dragačevu, Obrada Dostanića iz sela Turice i Caleta Petakovića iz Užica. Nije dokazano da su i ovaj zločin počinili komunisti, mada drugih sumnjivih osoba u Kragujevcu nije ni bilo.1
    Neposredno po okupaciji, zadatak prvih kragujevačkih ravnogoraca, poručnika Dragana Sotirovića, kapetana Milutina Bratkovića, kao i dvojice sveštenika, Jovana Kneževića i Andre Božića, bio je upravo pariranje komunističkoj saradnji sa Nemcima. Sotirović, Bratković, Knežević i Božić su odštampali letak sa oštrom kritikom proslave 1. maja pod okupacijom. Organizaciju proslave 1. maja pomogli su komunisti, što je bio znak podrške njihovim saveznicima Nemcima. Ravnogorci su širili mrežu koja je raznosila vest o Dražinoj odluci da se produži borba. "Istovremeno se trebalo obratiti radnicima sa zahtevom da ne idu na rad u Vojno-tehnički zavod i da ne slušaju komuniste, koji da bi se dodvorili okupatoru, nastoje da za rad mobilišu što veći broj radnika, povećavajući time ratni potencijal našeg neprijatelja i okupatora. Seljake je trebalo savetovati da ne predaju hranu nemačkim službenicima, nego da je daju ili prodaju radničkim porodicama i ženama, koje odlaze u sela da nabave što im je za decu bivalo potrebno. Pomaganje porodica ratnih zarobljenika je padalo u dužnost bogatijim seoskim domaćinstvima", piše Sotirović.2
    Iskoristivši savez sa komunistima, Nemci su u Jugoslaviji primenili jedno iskustvo iz slamanja carske Rusije 1917. godine. Tada su specijalnim vozom poslali Lenjina i njegove boljševike da izazovu građanski rat, kako bi oslabili Rusiju na frontu. Kada su u proleće 1941. Nemci videli da Srbi neće prihvatiti okupaciju, njihova tajna policija Gestapo je po okupiranim zemljama Evrope počela da sakuplja komuniste odbegle iz Španije posle poraza u građanskom ratu. Najviše ih je bilo u Francuskoj, gde su mnogi ležali u zatvorima zbog kriminalnih dela. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova FNRJ, objavljenim 1951. godine u tzv. Beloj knjizi na engleskom jeziku, "Gestapo je poslao u Jugoslaviju 150 Jugoslovena koji su se borili u Španiji".3
    Nemačke namere poklopile su se sa planovima Komunističke partije Jugoslavije, kojoj su za izvođenje revolucije bili potrebni borci sa iskustvom iz Španskog građanskog rata. Josip Broz Tito je tražio da se ovi "Španci" vrate u zemlju, istovremeno i od Kominterne i od poglavnika "Nezavisne Države Hrvatske" Ante Pavelića. Kominterna se zatim obratila Nemcima, dok je Pavelić intervenisao lično kod Hitlera. Tako je Gestapo dopratio buduće Titove generale Peku Dapčevića,4 Ivu Rukavinu, Ivana Gošnjaka, Vladimira Popovića, Kostu Nađa, Veljka Kovačevića, Vladu ćetkovića, Roberta Domanija, Srećka Manolu, Stjepana Milašinčića, Adolfa Štajnrbergera, Ivana Hariša, Izidora Štroka, Jakova Krščevića...5
    Prema knjizi "Krvava lista komunističkih zločina u Srbiji", objavljenoj 1942. godine u Beogradu, u izdanju Nedićeve vlade, posle aprilskog rata u Srbiju je poslato oko 400 komunista, koji se nazivaju "međunarodnim ološem".
    Dolazak velikog broja komunista u Srbiju, početkom leta 1941, beleži i komunistička istorija. Ona kaže da su u Srbiji postojali "najpovoljniji uslovi za dizanje ustanka". Međutim, iz komunističke istorije dalo bi se zaključiti da je među tim komunistima bilo najviše Srba, pored pripadnika ostalih "bratskih" jugoslovenskih naroda, od kojih su najpoznatiji Hrvat Josip Broz Tito i Slovenac Edvard Kardelj. Ali, u "Krvavoj listi..." tvrdi se da je tu ponajmanje bilo Srba. U ovoj knjizi navodi se spisak vodećih pripadnika Komunističke partije u Srbiji 1941, koji baca drugačije svetlo na čitavu njenu akciju. Evo tog spiska, uz prateći komentar autora knjige:
    I doista, po nepobitnim dokazima, veliki deo komunističkih vođa i političkih komesara ("politkoma", kako se potpisuju) - nisu ni Srbi, ni pravoslavni, ni sa teritorije Srbije.
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  4. #4
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Tako je utvrđeno da se među komunističkim vođama, političkim komesarima ili istaknutim komunistima, nalaze ili su se nalazila, pošto su poginula, zarobljena ili streljana, sledeća lica:

    Aca Barnic, trgovac iz Novog Bečeja, Vencel Bauer, Aca Mežnar, Henrih Melcer, Luka Šurl, Roža Šulman, Mladen Šturza, Avram Pijade, Josif Majer, dr Kraus, dr Kurt Levi, lekar iz Zemuna sa ženom, Franc Ber, Franjo Bogve, dr Josip Buzek, lekar, Buyat Dželilović iz Gradice, Franc Bankiber, Izrailo Hasan, student medicine, Valent Horvat, Alojz Hiršl, Haim Haraban, Vinko Folinović iz Zlatara, Emerik Geduldih, Leopold Grašničar, Konrad Terglovčnik, Joža Tot, Haim Abraham sudija, Isak Solomon Anaf, advokat, Aleksandar Turk, Milutin Turoman, Johan Pakaji, Johan Rithen, Janoš Sečenji, Franc Vizek, Jure Sarić, Josif Fajl, Janoš Jerković, Josif Erjavec, Ivana Siter, Stevan Steler, Martin Mikuš, Rozalija Kern, Martin Krasno, Ivanka Kuhar, Joha Lenđel, Hajim Horovaš, Erih Koen, Isak Forka, Aleksandar Devajid, Moša Benvenisti, Moske Konfino, Isak Beara, Haim Sadikarijo, Valter Koen, Bencion Levi, Elida Ilešković, Feodor Mahin, Skuz Bamnović, Mujo Ibrić, Štefica Kosijer, Ante Mihaljević, Mika Arpad, Adam Mulaosmanović, Haim Medina, Nikola Krga, Hrvat iz Koreničkog sreza, Marko Daniti, Živa Frenč, Andrija Kokotović, Hrvat, Bela Aranji, Fadim Mulić iz Bijeljine, Petar Labeš, Živko Šinšar, Aleksandar Ušćebrka, Boganić, Jankulov, Botev, Zvonimir Odak, Masteljica, Valentin Kozomarnik, Murat, Hinko Majer, veletrgovac iz Zagreba, komandant komunističkog odreda koji je srpskim seljacima testerisao glave, Lazar Lalije, Ištvan Borota, komandant komunističkog odreda koji je sekao srpskim podoficirima, dobrovoljcima i četnicima ruke i noge, nos, uši i polne organe, Bela i njegov sin Karlo Hiršvald, Hudales, Franjo Puncer, Šober, Hribernik, Alija Fotić, Almuzlino, otac, sin i ćerka, Zdenko Senjić, Drumka ćurđević, Pera Jurković, Eva Graušnik, Hrvoje Beloš, Lujo Hitri, Mole Rabas, Jakov Albahari, Toma Vodniček, Ivan Dakler, Ivan Puhlovec, Barbareze, Vita Gutman, Ivan Ventriček, Nisim Baruh, Franjo Marter, Moša Kabiljo, Irena Munker, Ivan Katić, Hrvat, Šerif Husrefović, musliman koji je zaklao nekoliko desetina Srba, među njima i pravoslavnog sveštenika Miloševića iz Azanje: Ivan Mihar, Ivan Kap, Muhadinović, musliman iz Bijeljine, inženjer Vajner, Jevrejin iz Sarajeva, Pišega, Ivan Bajazit, Joži Baruh, Lindmajer, Ivan Garanski, Hrvat iz Sarajeva, krvoloci Murat i Smajo iz Tuzle, crevar Asim iz Sarajeva koji je umesto ovčjih i goveđih, parao creva pravoslavnih Srba usred Srbije uz pripomoć otpadnika od srpskog naroda, pravoslavne vere i zdravoga razuma.
    Eto, to su ti veliki "Srbi" koji su pošli da "oslobađaju Srbiju" time što pljačkaju srpski narod, uništavaju milijarde njegove imovine i kolju na najbestijalniji način stotine i hiljade najboljih srpskih rodoljuba.

    To su "vođe" srpskog naroda koji ga svim svojim silama guraju u nepovratnu propast.
    To je taj međunarodni ološ koji je došao da opogani, okrvavi i uništi herojsku i mučeničku Srbiju.
    Nije ni ovde ni izbliza pomenut sav taj skup međunarodnih zlikovaca, koji su pokušavali da zalude srpski narod, kako bi sam pomogao da bude uništen.
    Još stotine i stotine stranih bandita pomešalo se ovde sa najvećim ološem iz Srbije, sa odbeglim robijašima, profesionalnim razbojnicima i Ciganima.
    U jednom komunističkom biltenu pominje se da su 8. avgusta u borbi kod Kosmaja poginuli ovi komunistički banditi: Fric Rajnpreht, Nikola Zubov i Juro Kotro. U drugom jednom komunističkom izveštaju, koji je pao srpskim oružanim odredima u ruke, piše da su 8. oktobra u borbi kod Venčana poginuli komunisti Edi i Fric, a da je ranjen Mahlajger.
    U trećem jednom komunističkom dokumentu, listi Srba seljaka iz okoline Beograda, koje su ovi međunarodni banditi osudili na smrt, što neće njihovu akciju da pomažu, nalaze se i imena članova komunističke trojke, koja ima izvesne ljude da pobije. Tu komunističku trojku sačinjavaju Smajo, Edi i Boris. Sve čista sama srpska imena.6
    Dakle, akcija komunista u Srbiji nije bila srpska stvar - pa čak ni srpskih komunista - već pre svega stranaca dovedenih sa određenim ciljem. Upravo u Srbiju Kominterna je, uz pomoć Gestapoa, poslala najveću grupu profesionalnih komunističkih "revolucionara", plaćenika kakvi će se kasnije nazivati "psi rata". Prvu bazu za proširenje oni nalaze među robijašima, koji su upravo preplavili Srbiju, pošto su tokom Aprilskog rata sve kaznionice bile raspuštene. Po pravilu, žandarmi koji nisu želeli da nastave službu u okviru Komesarske uprave Milana Aćimovića, odlazili su u četnike, dok su robijaši odlazili u partizane.

    Opasna komunistička družina već tokom prve ratne godine uspela je da u Srbiji likvidira preko 1.000 civila, izvršivši pritom pljačke ogromnih razmera.

    Izvori:

    1 S. Ćirović, Gruža u četnicima, 59-60. Upravo Mika Đorđević će 1946. godine postati sudija na staljinističkom procesu generalu Mihailoviću u Beogradu, gde je glavna tačka optužbe bila - saradnja sa Nemcima.
    2 D. Sotirović i B. Jovanović, Srbija i Ravna Gora, 376-377, 383.
    3 M. Aćin Kosta, Draža Mihailović Čiča - Apostol slobode, 46.
    4 R. i Ž. Knežević, Sloboda ili smrt, 766, 761.
    5 Opširnije: Ž. Đorđević, Istinom za Srbiju.
    6 Krvava lista komunističkih zločina u Srbiji, 95-97.
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  5. #5
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941



    a kako razlikujes na slici partizane i nemce?

  6. #6
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    zamisli, po dresu

    A i vidi ovog u sredini, u belom, nema greske...hehehe

    banditi u tamnom...verovatno cvrenoj boji svoje matice...
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 20.11.2009. u 19:15
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  7. #7
    Elita Gruban (avatar)
    Učlanjen
    05.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.583
    Reputaciona moć
    333

    Podrazumevano Re: Broz od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio Hygieia Pogledaj poruku
    sta je broz radio od napada nemacke na poljsku do napada nemacke na sovjetski savez?
    da li je istina da je broz u tom periodu imao bolji odnos prema nemackoj nego prema americi,britaniji,francuskoj...?
    KPJ je samo po imenu bila politička stranka.U stvarnosti to je bila teroristička organizacija ili preciznije agentura SSSR-a koja je svoje ciljeve ostvarivala nasiljem ili terorom.

  8. #8
    Iskusan BG5 (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.157
    Reputaciona moć
    115

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Tito poziva komuniste da izdaju Otadžbinu u aprilskom ratu:
    Srbi i Slovenci su se državnim udarom 27. marta 1941. godine opredelili zatabor antifašistickih zemalja i, kao takvi, bili su spremni na borbu protiv Sila osovine.Komunisticka partija Jugoslavije pozivala je tih dana narod da se ne bori protiv napadaca a za racun “nenarodnog vođstva” i kapitala. Oni su pozive upucivali unajkriticnijem momentu po svoj sopstveni narod u Jugoslaviji, u momentu kad jenacisticka Nemacka razjapila svoje celjusti da proguta Jugoslaviju. Evo jednog letka ucelosti koga su komunisti objavili 30. marta 1941., koji glasi:“Narodi Jugoslavije dovedeni su u opasnost okrutnim Britancima koji su bilipodstrekaci, i velikosrpskim šovinistima, koji svojim provokacijama vode zemlju u rat.Slucaj sa demoliranjem Nemackog saobracajnog biroa i incidenta sa nemackimambasadorom fon Herenom potvrđuju da mi moramo cvrsto da se odupremo takvimelementima i da sprecimo takve provocirajuce napade. Ne dozvoljavajte ovimneodgovornim elementima i imperijalistickim agentima da izvršavaju svojaprovokatorska dela, a narocito u Srbiji. Ceo narod ce se suprotstaviti onima koji žele dakoriste stanje narodnih masa za cuvanje nezavisnosti, gurajuci ga u rat zaimperijalisticke ciljeve. Mi ne želimo nikakav imperijalisticki rat, mi necemo dabudemo oružje u rukama britanskih imperijalista, dižemo se energicno protivmogucnosti da se naša država uvuce u ovaj rat, vec u samom pocetku imperijalistickograta. Mi kažemo da je ovaj rat ono što u stvari i jeste: imperijalisticki rat, gde seimperijalisticke sile bore za podelu sveta. Mi demaskiramo britanske i francuskeimperijaliste kao ratne podstrekace, koji žele da uvuku druge države u rat, da se bore zanjihove ciljeve
    http://209.85.229.132/search?q=cache...&ct=clnk&gl=uk
    „Niko nema moralno pravo nazivati se antifašistom, ako nije istovremeno i antikomunista“ - Hannah Arendt

  9. #9
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio BG5 Pogledaj poruku
    Tito poziva komuniste da izdaju Otadžbinu u aprilskom ratu:

    http://209.85.229.132/search?q=cache...&ct=clnk&gl=uk

    Dokumenti NOVJ - 1941
    Dokumenti NOVJ - 1941 - PROGLAS POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA
    SRBIJU, jun 1941.
    SRPSKI NARODE!
    RADNICI I SELjACI, RADNE ŽENE, RADNA OMLADINO I RADNA
    INTELIGENCIJO!
    Dvadeset dve godine krvave pljačkaške vladavine veliko-srpske gospode, pomagane od
    hrvatske i slovenačke gospode, nad radnim masama i ugnjetenim narodima, dvadeset dve
    godine, a, naročito poslednjih burnih godina, trgovanja sa zemljom na pijaci
    imperijalističkih razbojnika (Engleske, Francuske, Amerike, Nemačke i Italije) — sve se
    to krvavo sveti srpskom narodu i ostalim narodima Jugoslavije.
    Dvadeset dve godine postojanja Jugoslavije značile su dvadeset dve godine tamnovanja
    ugnjetenih naroda. Srpska buržoazija, naslanjajući se_ na imperijaliste, izigrala je želje i
    očekivanja srpskih vojnika, koji su 1914—18 g. lili krv od Save i Drine do Albanije i
    Soluna, verujući da to čine za svoje oslobođenje i na pomoć oslobodilačkoj borbi bratskih
    južnoslovenskih naroda. Umesto bratstva i ravnopravnosti, Makedonci, Hrvati, Crnogorci
    i Slovenci dobili su, od prvog dana, četničke bande, nesavesno, bahato činovništvo i
    dahijske namete. 1928 god. organizovano je klanje hrvatskih poslanika u skupštini, kao
    krvava predigra šestojanuarske vojno-monarhističke diktature. I do poslednjeg dana
    života Jugoslovenske države, sve srpske buržoaske partije, vodeći i potpomažući takvu
    politiku nacionalnog ugnjetavanja, trovale su odnose među narodima, ubijale kod njih
    volju za otporom i omogućile stvaranje i rovarenje zavojevačkih sila (Nemačke i Italije) u
    Hrvatskoj (frankovci-pavelićevci), Crnoj Gori, Makedoniji itd.
    Jugoslavija je za radne mase grada i sela bila prava robijašnica najcrnje bede, gladi i
    nasilja, načičkana žandarmeriskim stanicama i glavnjačama od prestonice do najmanjeg
    sela, u kojima su mučeni i ubijani najbolji sinovi naroda, a u zadnje vreme hiljade ljudi
    bacani su u logore, što danas rade okupatori. Nasiljem i pljačkom ubijala se otporna
    snaga naroda. U borbi protiv radnog naroda stvarale su se tuđineke agenture (ljotićevci,
    frankovci i dr).
    Sve srpske buržoaske partije su dvadeset dve godine smenjivale jedna drugu na vlasti i
    sve su one odbijale da uspostave odnose sa Sovjetskim Savezom. U našoj zemlji su
    belogardejske bande dobile povlašćen položaj. Iz naše zemlje su godinama regrutovani
    razni agenti-teroristi, koji su slati u SSSR da nanose štetu velikom delu sovjetskog naroda,
    tvrđavi radnih masa i ugnjetenih naroda čitavog sveta, velikom delu Lenjina i Staljina. A
    kad nas je Nemačka napala, belogardejske bande su odigrale ulogu agenture nemačkih
    imperijali-sta, izdajući našu zemlju kao što su već to hteli da učine sa svojom zemljom,
    prodajući se nemačkim imperijalistima — intervencionistima. Kad je Cvetković —
    Mačekova vlada pod pritiskom naroda uspostavila odnose sa SSSR-om, produžila je
    neiskrenu i dvoličnu politiku. Ona je učinila sve da se ne posluša glas čitavog naroda na
    čelu sa komunistima i na vreme sklopi sa SSSR-om pakt uzajamne pomoći, što bi nam
    garantovalo mir i nezavisnost. U strahu od svog naroda, buržoazija se pretvorila u petu
    kolonu nemačkog i talijanskog imperijalizma. Cvetkovićeva vlada, iako u duši za
    Englesku, odjurila je u Nemačku i uvela zemlju u Trojni pakt, pakt pljačke i
    porobljavanja varoda. Tako su vlastodršci bacili zemlju u kanџe jedne zaraćene sile —
    mirno i nasilno komadanje i porobljavanje bilo je samo pitanje dana. Vlada generala
    Simovića, iako uglavnom nije kriva za rat, pokazala se potpuno neodlučna i nesposobna
    za pripremu i vođenje odbrane. Ona je gubila dragoceno vreme u pogađanju s Mačekom i
    slovenačkim popovima i dr., dajući maha četničkim i dr. bandama, mesto da se
    nedvosmisleno oslonila na radne mase. Danas kad je nad njom nestalo narodne kontrole,
    ona se pretvorila u oruđe engleskih imperijalističkih razbojnika. I tada se jedino našao
    Sovjetski Savez da nam nesebično pruži prijateljsku ruku. Onaj isti Sovjetski Savez koga
    su bedne sluge buržoazije godinama pokušavale da oklevetaju i uprljaju.
    I za nezapamćeni slom na frontu krivica pada na srpsku buržoaziju. Videći da je to rat za
    nacionalnu slobodu, krupni kapitalisti, razni petokolonaši (ljotićevci, belogardejci,
    jerezovci i dr.), viši oficiri, policajci, sav onaj šljam što se godinama tovio na leđima
    naroda, požurio se da otvori vrata neprijatelju. Sada razni otpaci velikosrpskih
    hegemonista i agenti Londona bacaju krivicu zbog sloma na ugnjetene narode, u prvom
    redu na bratski hrvatski narod. Međutim front je prvo otvoren u Srbiji, i otvorili su ga oni
    isti koji su više od dvadeset godina prigrabljivali lavovski deo pljačke nad narodima
    Jugoslavije. Okrivljavati danas hrvatski narod, porobljen danas kao i srpski, zbog šačice
    frankovačke gospode, znači produžavati ono sejanje mržnje, onaj duh nasilja nad
    narodima, koji je tako skupo stao Srbe i Hrvate i ostale narode.
    Razni nemački agenti (ljotićevci, komesarske sluge, visoki činovnici i policajci, jerezovci
    itd.) na sav glas dreče kako se nije trebalo boriti, nego se ulaskom u špilju Trojnog pakta
    predati na milost i nemilost razbojnicima, kako smo mi izazvali Nemačku koja nije tražila
    ništa od nas itd.... A čime smo mi izazvali Nemačku? Time što narod nije hteo pokorno
    da primi tuđinski jaram, koji bi gospodi osigurao vlast.i pljačku. A zašto nas je Nemačka
    gonila u Trojni pakt kad nije od nas tražila ništa? Zbog novog evropskog poretka! —
    odgovaraju plaćena pera i prodane duše. I eto, sad smo u tom "cvetnom" evropskom
    poretku "radnih" i koncentracionih logora, miliona zarobljenika, huškanja naroda jednog
    protiv drugog — poretku nazatka, pljačke i smrti! Te prodane duše, ti Brankovići, pišu u
    "Novom vremenu" o svemu i svačemu samo da bi od naroda sakrili da su za našu nesreću
    krivi baš oni koji su prodali telo i dušu imperijalistima oba bloka, da su krivi srpski
    kapitalisti i njihov poredak pljačke, nasilja i nepravdi, koji oni danas obezbeđuju pomoću
    nemačkih okupatora, dok se pak druge kapitalističke klike nadaju da taj poredak sutra
    obezbede pomoću isto takvih razbojnika — engleskih kapitalista.
    Agenti Londona (razne kapitalističke klike, četnici i policajci, neki bedni oficiri i dr.) već
    se prikupljaju da spreče radnike i seljake da, kad za to kucne čas, osnuju svoju radničkoseljačku
    sovjetsku vlast, naslanjajući se na veliki i bratski Sovjetski Savez. Te bande hoće
    da se vrati staro, koje nas je do ovoga i dovelo. Oni hoće da krv i muke narodne budu
    uzaludne! Narod treba da ovim bandama, koje se organizuju da prolivaju njegovu krv, još
    sada pruži odlučan otpor, izoluje ih od sela i gradova i uskrati im svaku potporu.
    Slično njima, već pomenuti agenti Berlina organizuju nekakve "Ljotićeve garde" —
    policajce i kriminalne tipove za borbu protiv naroda. Oni lažu naše radnike o dobrim
    zaradama u Nemačkoj, samo da bi ih upregli u nemačku ratnu mašinu. Oni nagovaraju
    seljake da daju žito i pomažu u tome okupatorima i domaćim kapitalistima. Oni su
    radnike koji traže posla proglasili zločincima koji se hapse i gone na ne-plaćen prisilni
    rad. Jednom rečju, kao i agenti Londona, ove ulizice okupatora već rade na tome da
    spreče radnike i seljake da dođu do svoje slobode, do svoje vlasti. I ovim neprijateljima
    mora se pružiti otpor na svakom koraku i potsecati otrovne pipke iz kojih cede nevericu u
    narodne snage i narodno oslobođenje.
    U borbi protiv jednih i drugih tuđinskih agenata, sav radni narod treba da ujedini svoje
    snage protiv okupatora, za istinsko nacionalno oslobođenje u miru i socijalizmu, za vlast
    radnika i seljaka u naslonu na SSSR. Protiv domovine radnika, seljaka i ugnjetenih
    naroda — SSSR-a nemački imperijalisti, s privolom i po želji Engleske i Amerike,
    spremaju mučki napad. Oni se boje svog naroda i evropskih naroda koje su bacili u krv,
    glad, bedu, ropstvo i nezapamćene nesreće. Nikada kao danas stvar SSSR-a nije bila stvar
    čitavog srpskog naroda — njegovog konačnog oslobođenja od svih zala koja su mu
    nametnuli imperijalisti i domaća gospoda. Jačanje SSSR-a je naše jačanje, napad na njega
    je napad na nas.
    Drugovi radnici!
    Vi ste bili uvek prvi u borbi za narodnu stvar, u borbi za prava radničke klase, protiv
    imperijalizma, za socijali-zam! Vaše žrtve i žrtve vaše Komunističke partije nisu bile i
    neće biti uzaludde! Ostvarite jedinstvo radničke klase u borbi protiv socijal-demokratskih
    slugu kapitala i po-slodavačkih razbijača iz voćstva "Jugorasa"! Stvarajte savez sa
    seljacima, revolucionarni savez obespravljenih i ugnjetenih grada i sela! Zbijte se,
    proleteri, oko vaše partije, u borbi za oslobođenje vas i čitavog radnog naroda, u borbi za
    bolji svakodnevni život, u borbi za socijalizam!
    ........

  10. #10
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Drugovi seljaci!
    Vi ste braća po bedi i nevolji sa radnicima i sirotinjom u gradovima. Vas gule razne1
    gazde i zelenaši, koji su dokopali opštine i vaše zemljoradničke zadruge. Vi i vaše
    familije propadate bez zemlje, bez šume, bez ispaša, dok seoske gazde (kulaci) postaju
    sve bogatiji — kako u miru tako i u ratu. Gospodske partije su vam godinama obećavale
    brda i doline, — a šta ste dočekali? Glad, nemaštinu, mukotrpan rad i nacionalno ropstvo.
    Lažu vas kad vam kažu da komunisti oduzimaju seljacima zemlju. To govore kapitalisti,
    kulaci, popovi, zelenaši i njihove sluge — koji danas služe Berlinu i Londonu i koji su se
    prepali za ono što su opljačkali od naroda, samo da bi vas sprečili da u zajednici sa
    radnicima dođete do zemlje, do slobode, do prosvete, do života dostojnog čoveka, do
    osigurane budućnosti za vas i vašu decu.
    Ne čekajte! Udružujte se među sobom, udružujte se sa radnicima u borbi protiv okupatora
    i engleskih agenata, u borbi za jedan lepši i pravedniji svet, koji ćemo mi radnici i seljaci
    moći da ostvarimo upornom borbom oslanjajući se na domovinu radnika i seljaka —
    Sovjetski Savez.
    Radne žene!
    Porobili su vam sinove, muževe i braću! Vas su bacili u najteže bespravlje i poniženje.
    Izbacuju vas sa posla, iz kancelarija i radionica, vređaju i bacaju u bedu i glad! Ubrišite
    suze i zbijte se u iste redove sa vašom radnom braćom za oslobođenje i dobro vaših milih,
    za bolji život vašeg naroda, za vašu ravnopravnost, dostojanstvo i slobodu, za srećniju
    budućnost!
    Radna inteligencijo!
    Izbačena si na ulicu ili te silom teraju da radiš protiv svog vlastitog naroda! Neprijatelji
    kulture i napretkahoće da ometu tvoj slobodan razvitak, tvoj plodotvorni rad zanapredak,
    za dobro naroda! Ne očajavaj, gore glavu! U borbi saradnim narodom i za njegove ideale
    naći ćeš spas iz bede i ne-volje, spas iz srednjevekovnog mraka u koji bi hteli da zatvore
    tebe i tvoj narod.
    Radna omladino!
    Imperijalisti i njihovi agenti hoće da te učine oruđem razbojničke ratne mašine. Hoće da
    te bace u radne logore, prave robijašnice mladosti! Tvoju želju za vedrijim životom hoće
    da iskoriste i otruju ti dušu mržnjom protiv svega što Je napredno, mlado, na nesreću
    radnog naroda i tvoga naroda! Tvoju mladost hoće da iskoriste za spasavanje dotrajalog
    kapitalizma! Širi i učvršćuj svoje poletne redove u borbi pro-tiv nasilja i dresure, protiv
    gladi i mračnjaštva, za sreću i radost koje donosi sobom socijalizam.
    Okupljajte se, radni ljudi i žene grada i sela, oko Komunističke partije, s jedinom nadom i
    verom u svoje snage i nesalomljivu silu domovine socijalizma — Sovjetskog Saveza.
    Živeo Sovjetski Savez, domovina radnog naroda citavog sveta i jedini zaštitnik
    ugnjetenih naroda!
    Živeo Josif Visarionovic Staljin, voc svetskog prole-tarijata i celokupnog naprednog
    covecanstva!
    Dole okupatori i njihove sluge!
    Dole agenti engleskog i nemackog imperijalizma!
    Živelo jedinstvo radnicke klase!
    Živeo savez radnika i seljaka!
    Živelo bratstvo i solidarnost svih naroda u borbi pro-tiv imperijalizma i
    imperijalistickih raspirivaca rata!
    Živelo bratstvo i sloga južnoslovenskih naroda!
    Živela Komunisticka internacionala! '
    Živela Komunisticka partija Jugoslavije!
    KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE,
    ................

  11. #11
    Ističe se John McClane (avatar)
    Učlanjen
    07.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nakatomi Plaza (1988), Dulles International Airport in Dulles, Virginia (1990)...
    Poruke
    2.379
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    60

    Podrazumevano Re: Broz od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio Gruban Pogledaj poruku
    KPJ je samo po imenu bila politička stranka.U stvarnosti to je bila teroristička organizacija ili preciznije agentura SSSR-a koja je svoje ciljeve ostvarivala nasiljem ili terorom.
    Па мање више, тако су све комунистичке партије у свету функционисале, тј. под туторством СССР - а. СССР је помагао како финансијски, политички, тако и материјално КПЈ.
    Yipee-ki-yay, motherfucker!

  12. #12
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio Koča Pogledaj poruku
    Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova FNRJ, objavljenim 1951. godine u tzv. Beloj knjizi na engleskom jeziku, "Gestapo je poslao u Jugoslaviju 150 Jugoslovena koji su se borili u Španiji".3
    Nemačke namere poklopile su se sa planovima Komunističke partije Jugoslavije, kojoj su za izvođenje revolucije bili potrebni borci sa iskustvom iz Španskog građanskog rata. Josip Broz Tito je tražio da se ovi "Španci" vrate u zemlju, istovremeno i od Kominterne i od poglavnika "Nezavisne Države Hrvatske" Ante Pavelića. Kominterna se zatim obratila Nemcima, dok je Pavelić intervenisao lično kod Hitlera. Tako je Gestapo dopratio buduće Titove generale Peku Dapčevića,4 Ivu Rukavinu, Ivana Gošnjaka, Vladimira Popovića, Kostu Nađa, Veljka Kovačevića, Vladu ćetkovića, Roberta Domanija, Srećka Manolu, Stjepana Milašinčića, Adolfa Štajnrbergera, Ivana Hariša, Izidora Štroka, Jakova Krščevića...5
    .
    Što sve ne nalupa ova pseudopovijesnica, to nije za mozak.
    Španjolski borci (među njima Maks Baće, glavni organizator NOB-a u Dalmaciji, čovjek s čijim rođakom radim) jedva je iz logora u Francuskoj izvukao živu glavu. Na sve moguće načine probijali su se u ex-Yu (Baći je pomoglo što je bio poliglot- govorio je španjolski, francuski, njemački, engleski, ruski, talijanski), a na ulasku u NDH, kad su iz Slovenije prelazili Sutlu, od njih trojice jedan je zaglavio jer su ga ustaše primijetili i odmah ubili.

    Teza o tobožnjem Pavelićevom dosluhu s Kominternom, vis-a-vis španjolski boraca, toliko je glupa da ne znam kako i njeki apologet četnika može izvaliti takvu idiotariju. Ako su vam ovo izvori i "spoznaje"- aferim, nije ni čudo da ste izgubili rat i da ste osuđeni da izgubite bilo kakav ozbiljniji sukob.

    I onda nek vam Ameri daju kakav orden tipa- na Floki, eto glođi.

  13. #13
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Hrobi, ako imas nesto konkretno i argumentovano izvoli, ako ne, ne drvi i ne spamuj temu bezveze svojom standardnom potrebom....

    Evo i crvene ustase nista ne kriju....pogledajte samo ovaj tekst gore

    ___________________

    Da vidimo sta se desavalo jos ranije...da zadjemo malo dalje u proslost....komunisti i ustase braca po cilju...Bore se za istu stvar, njihov program se ne razlikuje....

    Tema je odlicna i sve je ovo od velike vaznosti...posle toga nikom ni najmanje nije cudna njihova dalja saradnja, u II sv.ratu, koja je naravno bila tabu tema....Ovako, sve je vrlo jasno....

    Takodje vazno da se shvati cija su vojska bili partizani, i koji je glavni i osnovni cilj....

    ____________________

    1. "KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE POZDRAVLjA USTAŠKI POKRET..."

    Osnovni zadatak sa kojim su komunisti poslati u Jugoslaviju, odnosno Srbiju - nasilno uzimanje vlasti, bio je prvi uzrok njihove nemoći da stupe u ozbiljnu borbu protiv Sila osovine. Ispunjeni bezgraničnom mržnjom prema "klasnom neprijatelju", domaćem i bilo kom drugom, bili su nesposobni da se, makar "za sada", preusmere na novi kolosek. Pritisnuta nemačkim trupama, Moskva je tražila skrivanje komunističkih simbola, saradnju sa četnicima i isticanje savezništva sa Engleskom i Amerikom. Međutim, Staljin je za tako nešto milione nevinih ljudi poslao u smrt. Najčešća optužba u zloglasnim čistkama bila je upravo "agent Zapada". Zato su pred jugoslovenske komuniste iskrsavale dileme: da li su antikomunističke direktive iz Moskve samo provere njihove odanosti| Ako jesu, kako sutradan dokazati nevinost, kada pred komunističkim sudom uopšte nema odbrane| Šta ako pripadnici odeljenja za vezu sa njima budu streljani zbog "špijunaže u korist Zapada"|
    Nije, međutim, samo "klasno pitanje" uslovljavalo da se komunisti bore pre svega protiv četnika. Ima tome još najmanje dva razloga. Prvi se tiče njihove opšte snage, tj. slabosti. Budući tek jedna od stotinak jugoslovenskih partija, oni realno nisu ni mogli da postignu neki uspeh protiv nemačke sile. Da su joj se suprotstavili svim snagama, kao na rečima, nema sumnje da bi bili potpuno satrveni. U prvoj godini ratovanja samo jednom nisu mogli da izbegnu veći sudar sa Nemcima, kada su ovi napali njihovu "Sovjetsku republiku" u Užicu. U paničnom begu komunisti nisu uspeli da izvuku ni svoje ranjenike: Nemci su ih stigli i poubijali na Zlatiboru. S druge strane, komunistima je nedostajao osnovni preduslov za gerilsko ratovanje, a to je podrška naroda. U ogromnoj većini, narod je bio sa svojom regularnom vojskom, iza koje su stajali kralj, vlada, crkva, pa i sve druge političke stranke. Tako su komunisti sledili logiku nemoćnog sileyije, prema kojoj treba napasti onog koga već svi drugi (i jači) napadaju, dakle - četnike.
    Sledeći - a to je i najvažniji - razlog okretanja oružja na srpsku vojsku takođe je vezan za prirodu komunizma, ali ovoga puta ne za "klasno", već za "nacionalno pitanje". Komunistička teorija uči da u svakoj višenacionalnoj zajednici većinski narod "ugnjetava" i "eksploatiše" manjinske narode. U Sovjetskom Savezu na stub srama stavljeni su Rusi, a u Jugoslaviji Srbi. Još Peti kongres Kominterne, održan 1924. godine, zahtevao je izdvajanje Hrvatske, Slovenije i Makedonije iz sastava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Štaviše, tada je izričito naglašeno da je za jugoslovenske komuniste na prvom mestu "nacionalno pitanje", zbog čega oni ne treba da se boje "raspaljivanja nacionalnih strasti" i "plamenih elemenata nacionalnih pokreta". Komunistička partija Jugoslavije donela je rezoluciju o nacionalnom pitanju, sa sledećom osnovnom tezom: "Jugoslavija je produkt svetskog imperijalističkog rata, u kojoj se kao vladajuća nacija javlja srpska, koja ugnjetava sve ostale narode u Jugoslaviji". Dakle, srpska nacija, a ne "srpska buržoazija". Ovakvim stavovima stvarana je genocidnost komunista prema Srbima, koja će doći do izražaja već na početku ustanka 1941. godine.1
    Na tim osnovama je Četvrti kongres KPJ, održan 1928, pozvao radničku klasu da "svestrano pomaže borbu raskomadanog i ugnjetavanog albanskog naroda za nezavisnu i ujedinjenu Albaniju", dok je Četvrta zemaljska konferencija 1934. godine osudila "okupaciju Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Kosova, Bosne i Vojvodine od strane srpskih trupa".
    Najbolje saradnike među "plamenim elementima nacionalnih pokreta" komunisti su našli u ustašama. Prva poznata dokumenta o saradnji ustaša i komunista potiču iz 1929. godine - po jedan strani i domaći.
    Strani dokument je izveštaj italijanske obaveštajne službe ministarstvu inostranih poslova u Rimu, pod naslovom "Ponašanje Hrvata prema Srbiji". Italijanski obaveštajci pisali su, 24. avgusta te 1929. godine, kako se "hrvatski separatistički pokret razvija u jednu široku organizaciju", koja obuhvata Hrvatsku seljačku stranku i hrvatske komuniste. Naredni izveštaji beleže "uzlaznu liniju" ove saradnje.2
    Dokument domaćeg porekla iz 1929. godine je osuda jednog od istaknutih komunista, Andrije Hebranga, pred Sudom za zaštitu države, "zbog rada sa ustaškom organizacijom na rušenju države Kraljevine Jugoslavije".3
    Saradnja komunista i ustaša u ovo doba nije bila tajna. Primera radi, glasilo Komunističke partije Jugoslavije, "Proleter", u broju 28 iz 1932. godine objavljuje članak "Ustaški pokret u hrvatskim krajevima". U članku je, između ostalog, pisalo i ovo:
    U poslednje vrijeme počinje da se širi osobito u Lici i Sjevernoj Dalmaciji ustaški pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. Bilo je više sukoba između naoružanih ustaša i žandara. Među Šibenikom i Benkovcem ustaše su digli u zrak četiri žandarske kasarne. U sukobima u Lici zarobili su ustaše 5 žandara i odveli ih sa sobom kao taoce. Vlada je, da uguši pokret, proglasila opsadno stanje u tim krajevima, poslala tamo 1400 žandara, tri bataljona vojske, dva kavalerijska odreda strojnih pušaka (mitraljeza) i jednu brdsku bateriju. Osim toga su poslati neregularni odredi tako zvane "Narodne odbrane" Koste Pećanca (srpski komite)...
    Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu. Dužnost je svih komunističkih organizacija i svakog komuniste da taj pokret potpomognu, organizuju i predvode. U isto vrijeme, Komunistička partija ukazuje na dosadašnje nedostatke i pogreške u tom pokretu, koje se razjašnjavaju tim da u pokretu dosada znatan uticaj imaju hrvatski fašistički elementi (Pavelić-Perčić), kojima nije u interesu da protiv velikosrpske vojno-fašističke diktature razvijaju jedan lički masovni pokret, jer se boje da bi se takav pokret okrenuo ne samo protiv diktature nego i protiv njih i njihovih italijanskih gospodara. Zbog toga se oni ograničavaju na akcije malih odreda i metode individualnog terora.
    Borba za raširenje masovne baze ustaškog pokreta, protiv individualno-terorističkih metoda hrvatskih fašista - to je zadaća komunista. Velikosrpska vojno-fašistička diktatura ne može da se obori samo akcijama malih grupica ljudi bez učešća najširih masa. I to ne samo u hrvatskim, nego i u srpskim krajevima. A da bi se u borbu uvukle najšire mase, potrebno je da se one zainteresuju sa odgovarajućim parolama. Borba za nacionalno oslobođenje treba da bude ispunjena konkretnim sadržajem i da obuhvati pitanje zemlje, dugova, poreza, borbe protiv mjesnih bogataša-lihvara... Pavelić i ostala fašistička gospoda neće da istaknu zahtjev i da se bore za to, da se zemlja oduzme od veleposjednika, crkava, manastira i države i da se razdijeli besplatno i sa inventarom siromašnim seljacima... Zbog toga oni (komunisti - prim. aut) uzimaju najaktivnijeg učešća u ustaškom pokretu i predvode taj pokret, vezujući borbu ustaša za nacionalno oslobođenje sa borbom širokih masa radnog naroda za rad, hljeb, zemlju i slobodu.4
    Prema tome, komunisti su pokušavali da omasove ustaški pokret, vezivanjem njegove nacionalne dimenzije ("oslobođenje hrvatskog naroda"), sa svojim klasnim programom ("socijalno oslobođenje"), ali i da mu se nametnu kao lideri.
    Pored ovoga, komunisti su štampali letak u kome su se obratili "cijelom hrvatskom narodu sa pozivom da svim snagama podupre borbu ustaša", i čak "radnicima i seljacima Srbije" da "svim snagama" pomognu "borbu ustaša i naroda u Lici i Hrvatskoj"!5
    Od 1935. godine Staljin napušta politiku razbijanja Jugoslavije, procenivši da bi ona mogla biti amortizer eventualnog Hitlerovog napada na Sovjetski Savez. Ipak, to nije značilo da komunisti menjaju svoju nacionalnu politiku. Njihova nova parola bila je: "Mala i slaba Srbija - jaka Jugoslavija". Zadržani su svi osnovni elementi nacionalne politike iz prethodnog perioda, s tim što su se sada imali primenjivati u okviru Jugoslavije. Sa svoje strane, Kominterna je organizovala likvidaciju svih Srba u vrhu KPJ, da bi na njihovo mesto postavila Hrvate na čelu sa Josipom Brozom Titom.
    Tako su komunisti, jednako kao i prema "klasnom neprijatelju", raspirivali mržnju i prema srpskom narodu u celini, dok su na drugoj strani isticali strategijski značaj Hrvata. Među ovima su im i dalje najveći prijatelji bili ustaše. Prijateljstvo između ustaša i komunista učvršćeno je u jugoslovenskim zatvorima, gde su se sretali kao politički osuđenici.
    Tokom Drugog svetskog rata, vlada generala Milana Nedića preštampavala je i širila sporazum o saradnji, koji su komunisti i ustaše potpisali u sremskomitrovačkoj kaznionici 1935. godine. U sporazumu, pored ostalog, stoji:
    Svesni teškoće u borbi, bez obzira na podvojenost u odnosu na društveni poredak, vođstvo hrvatskog narodnog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji, ovlašćeno i sporazumno sa svim prvacima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledeći
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  14. #14
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941



    Ovaj sporazum je očuvan u prepisu, ali ne i u originalu. Tako danas postoje dva mišljenja: prvo, da je sporazum zaista postojao, i drugo, da je reč o nedićevskom falsifikatu upotrebljenom u ratnoj propagandi.
    Pristalice prve teze tvrde da se ono što piše u sporazumu zaista dešavalo, dok je osnovna tvrdnja pristalica druge teze da se Budak u to vreme nalazio u emigraciji, a ne u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.
    Možda se nikada neće utvrditi da li je ovaj sporazum postojao ili ne, međutim, iz jednog autentičnog ustaškog dokumenta s početka rata 1941. godine, vidi se da je upravo Budak bio najveći pobornik saradnje sa komunistima.
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  15. #15
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941









    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  16. #16
    Iskusan BG5 (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.157
    Reputaciona moć
    115

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio kiseli1 Pogledaj poruku
    Dokumenti NOVJ - 1941 - PROGLAS POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA
    SRBIJU, jun 1941.
    To je proglas iz juna, a Nemačka je napala Jugoslaviju u aprilu. E komunisti...
    „Niko nema moralno pravo nazivati se antifašistom, ako nije istovremeno i antikomunista“ - Hannah Arendt

  17. #17
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    pa njihova otadzbina nije Jugoslavija vec SSSR

    Kao sto vidimo do nemackog napada na SSSR oni su u prijateljstvu, a veliki antifasista Tito osudjuje svaki napad na svoje prijatelje...

    Ta saradnja nastavljena je i u toku rata...staro prijateljstvo ne zaboravlja se tek tako....

    Ah, ti cuveni martovski pregovori
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  18. #18
    Buduća legenda Jacob (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    48.935
    Reputaciona moć
    688

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Molim drzite se teme a tema je podsetimo se - sta su komunisti u Jugoslaviji radili DO napada na SSSR.
    Tek kad ti komarac sleti na jaja, shvatis da se nesporazumi mogu resiti nenasilnim putem

  19. #19
    Elita Gruban (avatar)
    Učlanjen
    05.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.583
    Reputaciona moć
    333

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Citat Original postavio Jacob Pogledaj poruku
    Molim drzite se teme a tema je podsetimo se - sta su komunisti u Jugoslaviji radili DO napada na SSSR.
    O temi je rečeno sve što treba da se kaže.Ko ne veruje da su Broz i KPJ bili na strani Hitlera neka potraži brojeve lista "Proleter" u periodu od 1.9.1939 do 22.6.1941.
    Čistimo dvorišta, podrume, šupe i odnosimo nepotrebne stvari
    Skupljamo staro gvoždje, stare motore, veš mašine, akumulatore i ostale sekundarne sirovine

  20. #20
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    "obznanom" oz 30 decembra 1920 godine, KPJ je stavljena izvan zakona, i njen rad zabranjen. 1921 godine , 2 augusta proglasen je zakon o zastiti drzave, koji je imao poseban clan o komunistima

    http://hr.wikipedia.org/wiki/Obznana
    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1...83.D1.80.D0.B5

    Politička kriza koja je nastala nakon ubistva u Skupštini, uticala je da kralj Aleksandar 6. januara 1929. godine izvrši državni udar, ukine Ustav iz 1921, raspusti Narodnu Skupštinu i zavede diktaturu je značila obračun sa levičarskim pokretima i partijama.

    Na inicijativu Kominterne, KPJ je pozvala narod da se oružano suprostavi diktaturi. Vlada generala Petra Živkovića posle ovog poziva je krenula svim sredstvima da uništi KPJ. Prva žrtva je bio politički sekretar KPJ Đura Đaković. U ovim akcijama policije i režima stradali su još i Nikola Hećimović, sekretrar Crvene pomoći, kao i članovi CK KPJ Marko Mašanović, Rista Samardžić, Božo Vidas Vuk, Bracan Bracanović i sedmorica sekretara SKOJ-a.

    Do sredine 1932. godine, samo pred Državnim sudom za zaštitu države održana su 83 sudska procesa protiv komunista. Na robiju od 15 godina osuđeni su između ostalih: Josip Kraš, Đuro Pucar, Ivan Milutinović, Otokar Keršovani, Edvard Kardelj, Jovan Veselinov, Aleksandar Ranković, Boris Kidrič i ostali.

    Od 1929. do 1932. nekoliko puta su smenjivani čelni ljudi Partije. U leto 1930. godine, po odluci Kominterne, na čelu novog rukovodstva došli su Filip Filipović i Anton Mavrak. Već naredne godine formirano je privremeno rukovodstvo s Filipom Filipovićem na čelu, a 1932. tu funkciju preuzima Milan Gorkić.

    KPJ nije imao nikakav razlog da voli srbijanski rezim, ali je KPJ imao jugoslovensku orijentaciju, i nikakvu ljubav prema nemcima, za razliku od srpskih politicara, koji su tu ljubav otvoreno iskazivali i po novinama. pakt o prijateljstvu izmedju sovjetskog saveza i nemacke , je drzavni ugovor izmedju dve drzave, a ne izmedju njihovih ideologija. za staljina, je to znacilo da je izolirao nemacku od engleza, i da ne mogu napraviti ujedinjeni evropski front protiv SSSR-a. za nemce je to bilo osiguranje ledja, kada budu krenuli, na osvajanje evrope.

    Od najvećeg značaja za pripreme koje je KPJ preduzimala u cilju osposobljavanja za naredne istorijske zatadke koji su se nalazili, bila je Peta konferencija koja je održana od 19. do 23. oktobra 1940. godine u predgrađu Zagreba.

    Osnovni zaključci su bili da je konferencija razradila političku liniju KPJ u uslovima Drugog svetskog rata. Partija nije dolazila u sukob sa Kominternom ali je slobodnije tumačila njenu generalnu liniju, analizirajući nacionalnu stvarnost.

    Na kraju je konferencija izglasala novi Centralni komitet od 29 članova i 9 kandidata za članove, a za generalnog sekretara je izabran Josip Broz Tito. KPJ je u to vreme imala 7.000, a SKOJ 17.800 članova

    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F...9A%D0%9F%D0%88

    U poznatom članku Hrvatski ustaše I komunisti (1978.) Bruno Bušić se trsio, navođenjem
    fragmenata članaka iz Proletera, glasila CK KPJ, dokazati kako su komunisti iz Hrvatske
    bili u cijelosti solidarni s pokušajem hrvatskih nacionalista da oružanom borbom dokrajče
    velikosrpsku okupaciju, razbiju Jugoslaviju i stvore neovisnu Hrvatsku.3
    Iz konteksta izvučeni vatreni poklici protiv diktature "krvavog kralja Aleksandra
    poslednjeg", a pogotovo poziv partijskoga glasila iz prosinca 1932., u kojem se kaže:
    "Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se
    potpuno na njihovu stranu.Dužnost je svih komunističkih organizacija i svakog
    komuniste da taj pokret potpomognu,organiziraju i predvode",zgodni su za ostavljanje
    takvog dojma.Bušić se nije zadržao samo na tome, negose potrudio uvjeriti čitatelja u
    dosljednu hrvatsku orijentaciju komunista iz Hrvatske, ponudivši čak "dokaze" da je
    Kominterna na prvome svom kongresu bila protivna jugoslavenskoj državi, a da su prvaci
    kasnijega partizanskog pokreta u Hrvatskoj(Hebrang, Nazor) također bili boric za
    hrvatsku državnost. Stoga se žestoko okomio na Bakarićevu izjavu iz 1971., da
    su samo "frankovci bili tvrdi na pitanju hrvatske države".Iako iz perspektive
    prognaničkog beznađa shvatljiva, politička tendencija, kojoj je žrtvovana znanstvena
    ozbiljnost I sustavno promišljanje, u ovom je tekstu više nego bjelodana. Bušić je
    nesumnjivo bio previše inteligentan, da ne bi bio svjestan kako je njegov članak zapravo
    simpatična pripovijest za neupućene, ali je njime htio polučiti drugi cilj: pokazati I
    dokazati hrvatskim nacionalistima odnosno Hrvatima uopće, da komunisti nisu
    posve neupotrebljivi u borbi za nacionalno oslobođenje i državno osamostaljenje.
    Također je komuniste htio poučiti, da pripadnost komunističkoj ideologiji ne mora
    nuždno značiti nacionalni mazohizam odnosno odricanje od nacionalnog
    identiteta.
    Raščlanjujući način na koji su odnos komunista prema prvoj opsežnijoj ustaškodomobranskoj
    akciji prikazivali jugoslavenski pisci (D. Lukač, D. Pešić,
    Lj. Tadić, Z. Nenezić i dr.), a koji se -samo s drugim ciljem i s nakanom kompromitiranja
    čak i komunista iz Hrvatske - podudara s propagandnim ocjenama B. Bušića ili F.
    Tuđmana, Boban je posve uvjerljivo pokazao da se ne može govoriti o komunističkoj
    potpori hrvatskom separatizmu:
    "Politika 'razbijanja' Jugoslavije (navodnici u izv.!) koju je formulirala Kominterna, i
    vodila KPJ, može se samo uvjetno nazvati razbijanjem Jugoslavije.
    'Razbijanje' Jugoslavije nikada nije bilo svrha sama po sebi, cilj sam po sebi.
    Uvijek je to bilo u funkciji revolucije na dvije pretpostavke: a) klasnorevolucionarnoj
    (obrazovanje radničkoseljačkih vlada i radničko-seljačkih republika)
    i b) državnopravnoj (stvaranje federacije balkanskih radničko-seljačkih
    republika).
    Samo uz gornje pretpostavke KPJ se orijentirala na 'razbijanje' Jugoslavije".5
    Jasan dokaz za to pružaju kako partijski dokumenti, tako i politika Komunističke
    partije Jugoslavije, koja je dosljedno slijedila smjernice Kominterne i vanjskopolitičke
    interese "prve zemlje socijalizma".6
    Upravo zbog takve uvjetovanosti svoje političke taktike, KPJ unatoč svim bučnim
    frazama o pravu na samoodređenje i poklicima protiv diktature, nije uspjela
    privući znatniji broj pristaša, niti postatisimbolom čak ni socijalnoga, a kamoli
    nacionalnog oslobođenja.

  21. #21
    Domaćin Grunf1942 (avatar)
    Učlanjen
    11.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.302
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Eve ga šta znam da je radio u to vreme:

    14. 12. 1939. - Veliki antifašistički protest u Beogradu
    27. 03. 1941. - Nacionalna revolucija
    "Da je Linkoln živ, prevrnuo bi se u grobu!"
    - Džerald R. Ford(1913-2006), 38. američki predsednik

  22. #22
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    i publicist iz Londona Nora Belof, autor knjige Jugoslavija - jedan rat koji se mogao izbeci, govori o onome sto je danas svima jasno i o cemu pisemo ovde...

    Tito kao agent kominterne prima upustva direktno iz Moskve. Naravno, deli Staljinovo misljenje o paktu sa Nemcima i u svojim aktivnostima i propagandi radi u korist Nemacke i Sila osovine.

    Ona je citirala njegove opaske o anglo-francuskom imperijalizmu i dokaze iz arhiva ''rojalista'' o teskocama koje su imali kada su komunisti organizovali strajkove protiv proizvodnje oruzja i sabotiranje u armiji.

    Dakle, sam Tito, ''veliki antifasita'', sve dok Nemci nisu napali SSSR, bio je protiv saveznika. Ona ga naziva zakasnelim patriotom, koji je to postao samo kako bi dobio podrsku, iako je godinama pre toga, u skladu sa stavovima kominterne bio za slom Jugoslavije, kao nepozeljne tvorevine Versajskog sporazuma iz 1919. godine.
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 07.12.2009. u 01:15
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  23. #23
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    12.387
    Reputaciona moć
    177

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    cinjenice:

    Vodja jugoslovenskih komunista Tito, aprilski rat i kapitulaciju Kraljevine Jugoslavije docekao je u Zagrebu. On je 8. maja 1941. godine presao u Beograd, u kome je ostao sve do odlaska u partizane. Dok se Draza Mihailovic lomatao po Ravnoj Gori, ziveci po kolibama, u klasicnim gerilskim uslovima, i organizovao pokret otpora protiv okupatora,Tito je lagodno ziveo prvo u Zagrebu, a potom u vili porodice Ribnikar u Beogradu, koji su bili vlasnici lista “Politika”, udaljen samo nekoliko stambenih blokova od nemacke komande.

    I Gestapo i i ustaska tajna policija znaju ko je i gde je...naravno, niko ga ne dira

    Sve do 22. juna 1941. godine, na snazi je bio pakt o nenapadanju i saradnji izmedju Nemacke i SSSR. Kako je Kominterna bila orudje u rukama SSSR-a, a KPJ clanica Kominterne, to je KPJ na osnovu ovog ugovora imala blagonaklon stav prema okupatoru sve do 22. juna. Dok je Mihailovic razvijao svoju antiokupatorsku djelatnost, KPJ nije nista preduzimala protiv okupatora.

    Poentu razloga za ustanak KPJ ne vidi u tome sto je okupirana njena drzava, vec sto je Nemacka napala jednoideoloski SSSR. Kod Mihailovica je bilo sasvim obrnuto. Njega se ideologija nije ticala, vec cinjenica da je njegova zemlja okupirana.

    Rezimski komunisticki istoricar Dragoljub Petrovic, u jednom clanku objavljenom u “Vojnoistorijskom glasniku” za 1968. godinu, o tom periodu i ovaj problematici je napisao: “Berlin je planski vodio politiku trpeljivosti prema komunistima, kako bi sakrio svoje prave namere prema Sovjetskom Savezu. Zato su i nemacki okupacioni organi bili tolerantni prema pripadnicima KPJ.” Ovim je Petrovic ne samo neuspjesno pokusao da opravda saradnju KPJ u naznacenom periodu sa okupatorom, nego je u stvari posredno i priznao da je nje bilo.

    O ovom periodu svjedoci potporucnik Pavle Meskovic ovako:

    “Izdajnicka uloga komunista u rusenju nase vojske svima je poznata. Komunisti, ubaceni na vazna mesta u svim vojnim ustanovama, vrsili su sabotaze na svakom koraku. To je nasa vojska osetila 6. aprila 1941. Od 6. aprila do kapitulacije nase vojske, bezbroj zrtava pada od ruke komunista, jer su oni bili prethodnici Hitlerove horde. Komunisti su tada bili verna peta kolona svog velikog saveznika Hitlera.
    Potpuna okupacija Srbije komunistima najvise godi. Oni su ravnopravni okupatoru. Javna bezbednost ne postoji, i svi komunisticki zlocinci izlaze iz zatvora. Nema vlasti pred kojom bi odgovarali za svoja nedela. Dok ceo narod ide zavijen u crno, bezi od susreta sa Nemcima, zatvara se u kuce pre policijskog casa, ne pali ni svetlost u kucama, - komunisti, snabdeveni nocnim “ausvajzima”, ispod ruke sa Nemcima, lumpuju i terevence sa “saveznicima”, slaveci narodnu nesrecu. Nesmetano vrse svoja nedela hapseci najispravnije i ubacujuci za taoce one koji im smetaju. Snove komunista o nesmetanom radu rusi 22. juni 1941..........

    Major Vojislav D. Pantelic je isti period opisao na ovaj nacin:

    “Treba istaci ovde rad komunista. Oni su sve do 22. juna bili veliki prijatelji sa Gestapoom. Tek posle napada na Rusiju i poziva Staljinovog 2. jula da se dignu na otpor, komunisti su se osetili na terenu. Ceo mesec juli, mali komunisticki odredi, od 10 do 30 ljudi, napadali su zandarmeriske stanice, razoruzavali zandarme, pljackali novac iz drzavnih ustanova. U selu Bela Crkva kod Valjeva, neki Zikica Jovanovic, Komandant Valjevskog partizanskog odreda, jacine 10 komunista, ubije na jednom zboru dva Srbina zandarma. Taj dogadjaj Tito slavi kao “pocetak ustanka u Srbiji”. Za Tita i komuniste, ustanak je poceo ubijanjem Srba zandarma, koji su skoro listom bili tajno potcinjeni organizaciji pukovnika Mihailovica, a samo formalno pod Nedicevom vladom. Ceo avgust komunisti su napadali zandarmeriske stanice i palili opstinske arhive. Tako su napali u julu stanice u Raci, Peckoj, Kamenici; u avgustu u Mionici, V. Plani, Svrljigu, Knicu, Lajkovcu i Bajinoj Basti. u Bajinoj Basti i Vlasotincima opljackali su poreske uprave i odneli sav drzavni novac. Nemce su napali tek 1. septembra u Krupnju i 10. septembra kod Ljiga. Tako su oni za tri meseca Nemce napali samo dvaput; inace su ubijali Srbe, i to nazvali borbom protiv okupatora. .....
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 07.12.2009. u 01:15
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  24. #24
    Ističe se
    Učlanjen
    13.09.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.204
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    1.to se zove cetnicka politicka propaganda, a ne cinjenice
    2. cinjenice su da je jugoslovenska kraljevska vojska izgubila rat , zbog nesposobnosti svog oficirskog kadra, nepremnosti da se bore, i superiorne tehnicke i vojne snage protivnika
    3. KPJ je bila godinama zabranjena partija koja nije brojala vise od 8 hiljada clanova, od kojih su u armiji , mozda bili 400. ako 400 ljudi moze da razbije jednu armiju, svaka cast kvaliteti takve vojske
    4. svega 6 generala od ukupnog broja nisu bili srbi
    5. kljucna armija za obranu jugoslavije je bila 3 armija pod komandom nedica, koja se predala, nakon dva dana, i on nije odveden u zarobljenistvo, nego je dobio nagradu, da postane srpski peten, ne zbog spasa nacije, nego zbog svojih personalnih ambicija. kod srba se svi vade na "vise nacionalne interese". sve svinjarije su radili " da bi spasili narod" to je formula koja pokriva sve.
    6. cetnici su se predali u sklopu svojih armija (onih 6 i po bataljona ) bez borbe, zajedno sa svojim komandama. sta su i njih komunisti sabotirali?. takve srbijanske junacine...
    Poslednji put ažurirao/la Jacob : 07.12.2009. u 16:48

  25. #25
    Elita Gruban (avatar)
    Učlanjen
    05.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.583
    Reputaciona moć
    333

    Podrazumevano Re: Brozovi komunisti od 1.9.1939 do 22.6.1941

    Kiseli ,fašistička Italija je napala Grčku 1940 godine .Koliko je dobrovoljaca KPJ otišlo da se bori protiv te fašističke agresije.
    Čistimo dvorišta, podrume, šupe i odnosimo nepotrebne stvari
    Skupljamo staro gvoždje, stare motore, veš mašine, akumulatore i ostale sekundarne sirovine

Slične teme

  1. DSS komunisti
    Autor Eraserhead u forumu Politika
    Odgovora: 112
    Poslednja poruka: 06.07.2007., 12:01

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •