Tema Dana
gost komentator
Paradoks
Autor: ALEKSANDAR JUGOVIĆ, direktor SPOa | 16.10.2009. - 05:00
Svaka velika reforma značila je povratak starim vrednostima. Svršetak mračnoga srednjeg veka doneo je ponovno oživljavanje antike. Dobro, a šta je sa nama?
Sve je konfuzno do te mere da bismo teorijom paradoksa mogli da poverujemo da je to normalno.
Devedesete godine donele su ratove. Glavni akteri, što se tiče srpske strane, bili su Miloševićevi ljudi: Ratko, Radovan, Milan dakle, zajedno sa Miloševićem koji je nastavljač, leve, Titove ideologije. Oni koji su prezirali Dražu Mihailovića i sve što podseća na desno, obeleženi su, i primljeni u svesti sveta, ali čini mi se i srpskog naroda kao nekakvi „četnici”. Ravnogorski pokret je bio proamerički i prozapadno orijentisan, a ti „crveni četnici” iz devedesetih su najveći zagovornici Saveza Rusije, Belorusije i nas.
Posle rata, došao je red na suočavanje sa ratom. Čuđenje, masovne grobnice. Prvi put u svojoj istoriji, narod koji je pretrpeo najveće nesreće, stradalnike Jasenovca, Jadovna, Korićke jame, Sremskog fronta (na kome je poginulo najviše mladih iz mesta okolo Ravne gore) poistovećuju sa njegovim dželatima iz prošlosti. Za zločince se proglašavaju četnici, tj. onih 100.000 na čelu sa generalom Mihailovićem koji su ubijeni i bačeni u masovne grobnice od 1944. do 1946. Dva puta su ubijeni nepravdom. U Drugom svetskom ratu su proglašeni zločincima i ubijeni, a u poslednjim ratovima tako mrtvi su opet ubijali. To je verovanje u paradoks.
Komunisti su prvi iskopali masovne grobnice (Kapičić kaže da su čistili smeće) u istoriji Srbije. Pošto je taj zločin za koji su svi znali i sada znaju prošao nekažnjeno, čak je i veličan, sasvim je logično da se ponovio. Otuda masovne grobnice na prostorima bivše SFRJ i s kraja dvadesetog veka. Istorija se ponavlja.
Idemo dalje. Paravojne formacije u Drugom svetskom ratu porazile su regularnu vojsku - Jugoslovensku vojsku u otadžbini. To se desilo i u ratovima devedesetih. Paravojne formacije porazile su regularnu vojsku - JNA.
A danas, veliki deo onih koji se predstavljaju kao desničari u Srbiji prihvatio je ideologiju Titove levice i srpskih komunista s kraja dvadesetog veka. Njihovo desničarenje predstavlja podršku Titovoj, Miloševićevoj, Mladićevoj… ideologiji, a sve prijatelje sa Zapada, vekovne saveznike desne Srbije, proglašavaju neprijateljima. Tako da se paradoks nastavlja.
Zanimljiv tekst.
Ko su u Srbiji desničarske stranke i koje stvarno bore za srpsku tradiciju ili je sve zloupotreba naroda zbog politike i glasova?
Da li je stavljanje kokarde i dizanje tri prsta istinski ili marketing?
Zašto i danas teško ide sa objašnjavanjem dešavanja pred kraj i posle drugog svetskog rata?
gost komentator
Paradoks
Autor: ALEKSANDAR JUGOVIĆ, direktor SPOa | 16.10.2009. - 05:00
Svaka velika reforma značila je povratak starim vrednostima. Svršetak mračnoga srednjeg veka doneo je ponovno oživljavanje antike. Dobro, a šta je sa nama?
Sve je konfuzno do te mere da bismo teorijom paradoksa mogli da poverujemo da je to normalno.
Devedesete godine donele su ratove. Glavni akteri, što se tiče srpske strane, bili su Miloševićevi ljudi: Ratko, Radovan, Milan dakle, zajedno sa Miloševićem koji je nastavljač, leve, Titove ideologije. Oni koji su prezirali Dražu Mihailovića i sve što podseća na desno, obeleženi su, i primljeni u svesti sveta, ali čini mi se i srpskog naroda kao nekakvi „četnici”. Ravnogorski pokret je bio proamerički i prozapadno orijentisan, a ti „crveni četnici” iz devedesetih su najveći zagovornici Saveza Rusije, Belorusije i nas.
Posle rata, došao je red na suočavanje sa ratom. Čuđenje, masovne grobnice. Prvi put u svojoj istoriji, narod koji je pretrpeo najveće nesreće, stradalnike Jasenovca, Jadovna, Korićke jame, Sremskog fronta (na kome je poginulo najviše mladih iz mesta okolo Ravne gore) poistovećuju sa njegovim dželatima iz prošlosti. Za zločince se proglašavaju četnici, tj. onih 100.000 na čelu sa generalom Mihailovićem koji su ubijeni i bačeni u masovne grobnice od 1944. do 1946. Dva puta su ubijeni nepravdom. U Drugom svetskom ratu su proglašeni zločincima i ubijeni, a u poslednjim ratovima tako mrtvi su opet ubijali. To je verovanje u paradoks.
Komunisti su prvi iskopali masovne grobnice (Kapičić kaže da su čistili smeće) u istoriji Srbije. Pošto je taj zločin za koji su svi znali i sada znaju prošao nekažnjeno, čak je i veličan, sasvim je logično da se ponovio. Otuda masovne grobnice na prostorima bivše SFRJ i s kraja dvadesetog veka. Istorija se ponavlja.
Idemo dalje. Paravojne formacije u Drugom svetskom ratu porazile su regularnu vojsku - Jugoslovensku vojsku u otadžbini. To se desilo i u ratovima devedesetih. Paravojne formacije porazile su regularnu vojsku - JNA.
A danas, veliki deo onih koji se predstavljaju kao desničari u Srbiji prihvatio je ideologiju Titove levice i srpskih komunista s kraja dvadesetog veka. Njihovo desničarenje predstavlja podršku Titovoj, Miloševićevoj, Mladićevoj… ideologiji, a sve prijatelje sa Zapada, vekovne saveznike desne Srbije, proglašavaju neprijateljima. Tako da se paradoks nastavlja.
Zanimljiv tekst.
Ko su u Srbiji desničarske stranke i koje stvarno bore za srpsku tradiciju ili je sve zloupotreba naroda zbog politike i glasova?
Da li je stavljanje kokarde i dizanje tri prsta istinski ili marketing?
Zašto i danas teško ide sa objašnjavanjem dešavanja pred kraj i posle drugog svetskog rata?
