A da bismo potvrdili da Morlaci nisu deo čobanske družine, evo citata ) Istorija evropskih jezika, Aleksander Murray:
Hippy, relax.
Izvor kaže:
- Adelung narod Vlahe zove Romano-Slověni (i on ih smatra romanizovanim Slověnima);
- Rusi narod Vlahe zovu Vlaki što na ruskom znači pastiri;
- Albanci narod Vlahe zovu čabani/čobani što na albanskom znači pastiri.
U dva zadnja slučaja radi se u srědnjověkovnom poimanju pojma vlah. On je u starom věku označavao (još) nižu klasu (a znamo koje su klase karakteristične za stari a koje za srěsnji věk).
Nama je sad interesantan stari i rani srědnji věk. Doba kada se javljaju Servi/servi, S(c)lavi/s(c)lavi i vlaki/Vlaki.
Potrěbno je samo da se držimo hronologije. Servi i s(c)lavi na latinskom znači sluge i robovi, a vlaki na srpskom znači to isto. Tu imamo jednu jednačinu sa 4 veličine koja, prěvedena na savrěmen jezik, glasi: Srbi=Slověni=Vlasi=sluge. Srbi i Sloveni su stari nazivi, a Vlaki je mlađi. Pošto su Slověne/Srbe Rimljani uzimali za robove/sluge, ostali Srbi/Slověni su te sluge/robove zvali vlaki. Istovrěmeno, za Rimljane nazivi naroda Sclavi/Servi postaje sinonim za robove/sluge - s(c)lavi/servi. Dakle, u jednom směru narodi postaju sluge/robovi (servi/sclavi) dok su u dugom směru taj isti stalež, vlaki, postaje narod - Vlaki.
Ti robovi/sluge koje Srbi/Slověni zovu vlaki a Rimljani servi/sclavi postepeno se romanizuju gubeći dobar děo svojeg slověnskog vokabulara. Dobar děo se ne romanizuje i ostaje slavenofon.
Morlaki su primorski vlaki - moro-vlaki. Nisu u pitanju nikakvi crni latini. Čak im ni ovce nisu crne kao kod Karavlaha (Crnih Vlaka). To je Lučićeva mašta. Ono što je kod Lučića relevantno, što je prěuzeo iz izvora je ovo: "Ako je něko ikog Vlahom zvao to je morao rab biti i poslednjim se slugom podrazumevati."
Dakle, hronologija (kokoške i jajeta) je slědeća:
1) prvo su postojali Slověni i Srbi prěma kojima Rimljani stvaraju svoje rěči s(c)lavus i servus (rob/sluga).
2) Slověni/Srbi rimske robove/sluge nazivaju slověnskom rěčju za težake - vlaki.
3) Srbi i najveći děo Rumuna imaju isto porěklo.
Zaključci:
1) latinske rěči (sclavus & servus) postale su od imena naroda, a ime naroda (Vlah) postalo je (opet) od slověnske rěči (vlak);
2) slověnskim se jezikom u Iliriku govorilo prě latinskog.
3) starověkovni srpski naziv za slugu/roba a srědnjověkovni za svojevrsni stalež pastira postao je etnonim za one koji nisu više govorili srpski
4) još u starom věku vlak postaje sinonim za romanofonog jer su rimske sluge govorile latinski (otud objašnjenje zašto se takav naziv koristi i za Italijane od Mađara i Poljaka, npr.)
Hippy, relax.
Izvor kaže:
- Adelung narod Vlahe zove Romano-Slověni (i on ih smatra romanizovanim Slověnima);
- Rusi narod Vlahe zovu Vlaki što na ruskom znači pastiri;
- Albanci narod Vlahe zovu čabani/čobani što na albanskom znači pastiri.
U dva zadnja slučaja radi se u srědnjověkovnom poimanju pojma vlah. On je u starom věku označavao (još) nižu klasu (a znamo koje su klase karakteristične za stari a koje za srěsnji věk).
Nama je sad interesantan stari i rani srědnji věk. Doba kada se javljaju Servi/servi, S(c)lavi/s(c)lavi i vlaki/Vlaki.
Potrěbno je samo da se držimo hronologije. Servi i s(c)lavi na latinskom znači sluge i robovi, a vlaki na srpskom znači to isto. Tu imamo jednu jednačinu sa 4 veličine koja, prěvedena na savrěmen jezik, glasi: Srbi=Slověni=Vlasi=sluge. Srbi i Sloveni su stari nazivi, a Vlaki je mlađi. Pošto su Slověne/Srbe Rimljani uzimali za robove/sluge, ostali Srbi/Slověni su te sluge/robove zvali vlaki. Istovrěmeno, za Rimljane nazivi naroda Sclavi/Servi postaje sinonim za robove/sluge - s(c)lavi/servi. Dakle, u jednom směru narodi postaju sluge/robovi (servi/sclavi) dok su u dugom směru taj isti stalež, vlaki, postaje narod - Vlaki.
Ti robovi/sluge koje Srbi/Slověni zovu vlaki a Rimljani servi/sclavi postepeno se romanizuju gubeći dobar děo svojeg slověnskog vokabulara. Dobar děo se ne romanizuje i ostaje slavenofon.
Morlaki su primorski vlaki - moro-vlaki. Nisu u pitanju nikakvi crni latini. Čak im ni ovce nisu crne kao kod Karavlaha (Crnih Vlaka). To je Lučićeva mašta. Ono što je kod Lučića relevantno, što je prěuzeo iz izvora je ovo: "Ako je něko ikog Vlahom zvao to je morao rab biti i poslednjim se slugom podrazumevati."
Dakle, hronologija (kokoške i jajeta) je slědeća:
1) prvo su postojali Slověni i Srbi prěma kojima Rimljani stvaraju svoje rěči s(c)lavus i servus (rob/sluga).
2) Slověni/Srbi rimske robove/sluge nazivaju slověnskom rěčju za težake - vlaki.
3) Srbi i najveći děo Rumuna imaju isto porěklo.
Zaključci:
1) latinske rěči (sclavus & servus) postale su od imena naroda, a ime naroda (Vlah) postalo je (opet) od slověnske rěči (vlak);
2) slověnskim se jezikom u Iliriku govorilo prě latinskog.
3) starověkovni srpski naziv za slugu/roba a srědnjověkovni za svojevrsni stalež pastira postao je etnonim za one koji nisu više govorili srpski
4) još u starom věku vlak postaje sinonim za romanofonog jer su rimske sluge govorile latinski (otud objašnjenje zašto se takav naziv koristi i za Italijane od Mađara i Poljaka, npr.)
Hippy, relax.
Izvor kaže:
- Adelung narod Vlahe zove Romano-Slověni (i on ih smatra romanizovanim Slověnima);
- Rusi narod Vlahe zovu Vlaki što na ruskom znači pastiri;
- Albanci narod Vlahe zovu čabani/čobani što na albanskom znači pastiri.
U dva zadnja slučaja radi se u srědnjověkovnom poimanju pojma vlah. On je u starom věku označavao (još) nižu klasu (a znamo koje su klase karakteristične za stari a koje za srěsnji věk).
Nama je sad interesantan stari i rani srědnji věk. Doba kada se javljaju Servi/servi, S(c)lavi/s(c)lavi i vlaki/Vlaki.
Potrěbno je samo da se držimo hronologije. Servi i s(c)lavi na latinskom znači sluge i robovi, a vlaki na srpskom znači to isto. Tu imamo jednu jednačinu sa 4 veličine koja, prěvedena na savrěmen jezik, glasi: Srbi=Slověni=Vlasi=sluge. Srbi i Sloveni su stari nazivi, a Vlaki je mlađi. Pošto su Slověne/Srbe Rimljani uzimali za robove/sluge, ostali Srbi/Slověni su te sluge/robove zvali vlaki. Istovrěmeno, za Rimljane nazivi naroda Sclavi/Servi postaje sinonim za robove/sluge - s(c)lavi/servi. Dakle, u jednom směru narodi postaju sluge/robovi (servi/sclavi) dok su u dugom směru taj isti stalež, vlaki, postaje narod - Vlaki.
Ti robovi/sluge koje Srbi/Slověni zovu vlaki a Rimljani servi/sclavi postepeno se romanizuju gubeći dobar děo svojeg slověnskog vokabulara. Dobar děo se ne romanizuje i ostaje slavenofon.
Morlaki su primorski vlaki - moro-vlaki. Nisu u pitanju nikakvi crni latini. Čak im ni ovce nisu crne kao kod Karavlaha (Crnih Vlaka). To je Lučićeva mašta. Ono što je kod Lučića relevantno, što je prěuzeo iz izvora je ovo: "Ako je něko ikog Vlahom zvao to je morao rab biti i poslednjim se slugom podrazumevati."
Dakle, hronologija (kokoške i jajeta) je slědeća:
1) prvo su postojali Slověni i Srbi prěma kojima Rimljani stvaraju svoje rěči s(c)lavus i servus (rob/sluga).
2) Slověni/Srbi rimske robove/sluge nazivaju slověnskom rěčju za težake - vlaki.
3) Srbi i najveći děo Rumuna imaju isto porěklo.
Zaključci:
1) latinske rěči (sclavus & servus) postale su od imena naroda, a ime naroda (Vlah) postalo je (opet) od slověnske rěči (vlak);
2) slověnskim se jezikom u Iliriku govorilo prě latinskog.
3) starověkovni srpski naziv za slugu/roba a srědnjověkovni za svojevrsni stalež pastira postao je etnonim za one koji nisu više govorili srpski
4) još u starom věku vlak postaje sinonim za romanofonog jer su rimske sluge govorile latinski (otud objašnjenje zašto se takav naziv koristi i za Italijane od Mađara i Poljaka, npr.)
Nećemo šiljiti, što kaže Matija. Niko nikog ne vređa. Ako je neko nekog i zvao Vlak pogrdno, to ime nema više tu konotaciju. Ako se neko , a to je dokazano za Cincare recimo, bavio pastirskim zanimanjem i stvorio prepoznatljive sireve, to može da bude samo plus za njih.
Prva faza počinje sa Rimljanima. Osvajanje i instalacija puteva i utvrđenja. Oko utvrđenja se stvaraju naselja koja trguju sa vojskom. Ne sporim da je deo vojske ostao, poženio se, itd., ali je to zanemarljiva količina. ( majka uči dete jeziku )
