На Београдској тврђави.
По Јакшићима, који су опевани и у народним песмама. Средњевековна српска властелинска породица, с родоначелником Јакшом Брежичићем, војводом деспота Ђурђа Бранковића... "Диоба Јакшића", и "Женидба Тодора Јакшића", где се помиње и ово:
Ја сам била, ја сам дангубила
Више б'јела града Бијограда,
Гледајући чуда великога,
Ђе дијеле браћа очевину,
Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане.
Лијепо се браћа погодише,
Очевину своју под'јелише:
Дмитар узе земљу Каравлашку,
Каравлашку и Карабогданску,
И сав Банат до воде Дунава;
Богдан узе Сријем земљу равну,
Сријем земљу и равно Посавље,
И Србију до Ужица града;
Дмитар узе доњи крај од града
И Небојшу на Дунаву кулу;
Богдан узе горњи крај од града
И Ружицу цркву насред града.
....
Право оде своме Бијограду
И одведе дилбер Иконију,
Право ј’ води у Ружицу цркву,
Те се вјенча с њоме по закону .
Иначе, ту је још један пример где народна песма одступа од историјских чињеница, пошто историјски Јакшићи нису добијали у посед Београд, а хиперболише се и за остало набројано, иако јесу при војним походима извесно време ту боравили, имали поседе као угарски вазали по деловима данашње Србије, но и другде и ратовали су за Угарску приликом неких напада на Османлије.
С друге стране, јесте историјска чињеница да од Јакшића порекло води руски цар Иван Грозни, како би оно Нушић рекао "по женској линији"...
*****
А кад смо већ код Јакшића куле, још је занимљивије питање, то јест одговор на њега : шта се налази подно ње, у ходницима, између цркве Ружице и капеле свете Петке?