Nesumnjivo Hrvati

Luur:
Mrkalj (a i mnogi drugi na ovom forumu) smatra da su Srbin i Sloven sinonimi pa vjerujem da to kaže u tom duhu.
Kliknite za proširenje...

Da, otprilike. Ja mislim da su Srbi pre dolaska Turkohorvata i Tatarobugara Južni Sloveni bez Venda. U tom smislu su čakavcu Srbi. Dakle, pre dolaska Turkohorvata u 9. veku.

dolinalima:
Чакавски Срби? Немојмо претеривати, нисмо Хрвати.
Kliknite za proširenje...

Nije preterivanje, Srbi ili svi Južni Sloveni bez kajkavaca (Venda).
 
oralni terorista:
Kolega dragi, čak i iz ovog u osnovi dobronamernog posta se vidi tehnologija.
Današnjim Hrvatima "kultura" služi kao sredstvo dokazivanja,a ne polazna tačka.

Dakle, Dubrovčani bi bili Srbi da smo svi jednoverni na ovom prostoru, a da je sve ostalo isto. (Ovo, naravno uslovno govoreći, jer u slučaju iste veroispovesti, neke stvari ne bi mogle biti iste, ali da to stavimo po strani). Bili bi Srbi ne zato što su Srbi bolji ili gori od nekog, već iz dva razloga: zato što su veći narod i u tom periodu su bili "predvodnici" u regionu i zato što je verska tj crkvena pripadnost bila konačna odrednica, posebno u tim prelaznim područjima.

Kultura bi bila važna negde gde je ima. Ovde nema prave kulture. Originalne, trajnije i one koje daje posledice i nasleđe. Nije je bilo i pitanje da li će je ikad biti.
Jasno je da svi mi volimo da se lupamo u naša "kulturna prsa", s tim što Hrvati to rade posebno patetično uz maksimalno komplikovanje.
Kliknite za proširenje...

Nisi me razumio ovo za kulturu.

Htio sam reći kako su se Srbi i Hrvati podijelili po kulturološkim linijama a ne da su Hrvati "kulturniji" od Srba jer je to potpuno relativno. Kao što je jasno da su argumenti o nekakvoj genetskoj različitosti ili sličnosti potpuno promašeni(jer onda nema razloga da ne uključimo i Mađare, Bugare, Slovence u to).

Vrlo je teško špekulirati što bi bilo da su svi na ovim prostorima jedne vjere a da je sve ostalo isto, npr ja isto tako mogu, na relativno racionalnoj argumentaciji reći kako bi svi juznoslavenski katolici dospjeli na podrucje Habz.Monarhije postali moderni Hrvati jer to se prakticki i dogodilo sa rimokatolicima i unijatima. Srbija kao entitet u to vrijeme nije postojala(15-19st) i moguće je da bi Hrvatstvo ispunilo taj vakuum s obzirom da je Hrvatska ocuvala određen kontinuitet. Hoću reći, pravoslavlje je očuvalo i proširilo Srbe u jednakoj mjeri kao što ih je ograničilo.

A moguć je i scenarij da bi od kasnijeg 19-og stoljeca srpska ideja, sponzorirana od moderne srpske države potpuno prevladala nad manjim hrvatskim i slovenskim čak, ali onda nužno moramo krenuti tek od polovine 19-og stoljeća jer od tada srpska i hrvatska ideja počinju svoje moderno nadmetanje dok su do tad ili koegzistirale ili uopće nisu bile u kontaktu.

Usudio bi se reći da bi jednovjerstvo rezultiralo sa puno povoljnijim razvojem ovih prostora nego postojeće stanje. I da bi vrlo vrlo vjerojatno juzni Slaveni bili ujedinjeni sa odredenim rezidualnim regionalnim imenima. Možda bi Italija bila najbliži primjer.
 
sumljiv_tip:
" Dubrovčani na nekoliko mjesta,kad su unajmljivali placenike i sl. tražili upravo Hrvate, našeg jezika i katolike "Croati della lingua nostra e cattolici" kao i da je kulturna razmjena, dopisivanje, ženidba bila jaka sa ostalim dalmatinskim gradovima. Dalmatinsko-dubrovački krug jelte."
Kliknite za proširenje...

Ovo je donekle tačna konstatacija. Tražili su prvenstveno katolike iz okolnog područja ali je veoma diskutabilno da li su svi ti katolici bili Hrvati.

Вук Горски:
Па добро, Коре, јесмо ли о овоме већ расправљали једном приликом ?
Још једном, ово није тачно. Југословенска идеја је настала у Хрватској, а њен заметак је у Илирском покрету. То што је данас у Хрватској на снази десничарска парадигма и што своју југословенску прошлост крију као змија ноге, не мења чињеницу да је међу њима у прошлости било великих Југословена. Навео сам ти пример да данашња ХАЗУ носи то име тек од 1991. године. Пре тога је од оснивања 1867. носила име ЈАЗУ. Прва југословенска, милитантна, унитаристичка организација, била је ОРЈУНА у чијем је саставу, поред Срба, било и јако пуно Хрвата.
Kliknite za proširenje...

Nije mi jasno šta je sporno?

- - - - - - - - - -

Kroasanije:
Htio sam reći kako su se Srbi i Hrvati podijelili po kulturološkim linijama a ne da su Hrvati "kulturniji" od Srba jer je to potpuno relativno.
Kliknite za proširenje...
Podeljeni su po zonama uticaja AU i Turaka. Tamo gde su bili AU, svakako je bilo više kulture i civilizacije nego pod Turcima. Paradoksalno, u trenutku dolaska Turaka na Balkan oni su imali znatno veći stepen kulture i civilizacije od zapada.
 
sumljiv_tip:
Ja sam iskreno jako skeptican prema ovom :)... mozda je tako bilo u ranom veku izmedju Arapa i Evropljena, ali u poznom srednjem veku, iskreno sumnjam.
Kliknite za proširenje...

Pa recimo, svaki janjičar je morao proći školovanje od ja mislim 7 godina, morao je učiti perzijsku i arapsku literaturu, prao se nekoliko puta dnevno(vjera jelte) a po završetku službe dobivao je penziju, što je nedosegnuto do 19-og stoljeca u Europi(ovo sam procitao u Vojnoj Povijesti izdanje Vecernjeg lista).

Međutim, opće je prihvaćeno da Europa tehnološki i kulturno prestiže Osmanlije negdje na prelasku u 17. stoljeće, Austrija se od 18-og stoljeća strahovito brzo modernizira pod Marijom Terezijom i Josipom II tako da ta razlika biva još jače izražena. Tako je meni Mrkalj npr smiješan kad prosipa mudrosti o Hrvatima-Srbima i slicno a manje vise svatko u Hrvatskoj, bez obzira na nacionalnost moze pratiti svoje pretke barem od 1700-tih ako obiđe matice, jer ako ništa, sve se prilično dobro knjižilo a tome se pridaje nekakva mistika.
 
Kroasanije:
Pa recimo, svaki janjičar je morao proći školovanje od ja mislim 7 godina, morao je učiti perzijsku i arapsku literaturu, prao se nekoliko puta dnevno(vjera jelte) a po završetku službe dobivao je penziju, što je nedosegnuto do 19-og stoljeca u Europi(ovo sam procitao u Vojnoj Povijesti izdanje Vecernjeg lista).

Međutim, opće je prihvaćeno da Europa tehnološki i kulturno prestiže Osmanlije negdje na prelasku u 17. stoljeće, Austrija se od 18-og stoljeća strahovito brzo modernizira pod Marijom Terezijom i Josipom II tako da ta razlika biva još jače izražena. Tako je meni Mrkalj npr smiješan kad prosipa mudrosti o Hrvatima-Srbima i slicno a manje vise svatko u Hrvatskoj, bez obzira na nacionalnost moze pratiti svoje pretke barem od 1700-tih ako obiđe matice, jer ako ništa, sve se prilično dobro knjižilo a tome se pridaje nekakva mistika.
Kliknite za proširenje...

Zar zaista mislis da je Turska naucno, tehnoloski i u pogledu umetnosti, naprednija od evropske renesanse? :) Gde je njihov Mikeladjelo, Rafaelo, Van Ajk, Leonardo, Galileo? Koji su njihovi dometi? 150 godina im je trebalo da naprave najobicniji cisti derivat Aja Sofije ( Plava Dzamija ) i tu su stali. Sta su to novo oni doneli, osim naravno organizacije, koja je jedno vreme bila vrlo efikasna. Cak i kada gledas period srpskog vazalstvo prema turskoj, sta su oni trazili od Srba, tesku konjicu, minere i baliste, upravo one tehnoloski najprefinjenije vojne vestine i tehnologije, koje sami ili nisu posedovali ili nisu posedovali u dovoljnoj meri.
 
sumljiv_tip:
Zar zaista mislis da je Turska naucno, tehnoloski i u pogledu umetnosti, naprednija od evropske renesanse? :) Gde je njihov Mikeladjelo, Rafaelo, Van Ajk, Leonardo, Galileo? Koji su njihovi dometi? 150 godina im je trebalo da naprave najobicniji cisti derivat Aja Sofije ( Plava Dzamija ) i tu su stali. Sta su to novo oni doneli, osim naravno organizacije, koja je jedno vreme bila vrlo efikasna. Cak i kada gledas period srpskog vazalstvo prema turskoj, sta su oni trazili od Srba, tesku konjicu, minere i baliste, upravo one tehnoloski najprefinjenije vojne vestine i tehnologije, koje sami ili nisu posedovali ili nisu posedovali u dovoljnoj meri.
Kliknite za proširenje...

Naravno da ne mislim niti sam to napisao:D

Napisao sam samo da su u nekim stvarima bili propulzivniji i bolje organizirani nego protivnici na koje su naisli, a nesto kasnije ih u svakom pogledu Europa prestize.
 
Kroasanije:
Naravno da ne mislim niti sam to napisao:D

Napisao sam samo da su u nekim stvarima bili propulzivniji i bolje organizirani nego protivnici na koje su naisli, a nesto kasnije ih u svakom pogledu Europa prestize.
Kliknite za proširenje...

Pa u organizaciji, tu su bili dobri, ispred Evrope, bar negde do 17. stoleca. Ima tu i nekih ovako specificnih kulturoloskih elemenata vrlo bitnih za srednji vek, Car Dusan ima jednu suprugu i jednog sina, ako on ne valja ili pandrkne prerano :D, raspad sistema, Turski Sultan ima ih na stotine, mogu da biraju i najjaci medju njima ostaju.
 
Kor:
Nije mi jasno šta je sporno?
Kliknite za proširenje...

Реченица коју сам подебљао: да су Хрвати склони сепарацији. То једноставно не стоји. Код Хрвата је, као и код Срба, постојао увек један значајан део популације који је био пројугословенски расположен, нарочито током 19-ог века. Са друге стране, ''сепаратиста'' је било и код једних и код других. Код Хрвата је та опција нажалост победила и данас је апсолутно доминантна.
 
sumljiv_tip:
Ja sam iskreno jako skeptican prema ovom :)... mozda je tako bilo u ranom veku izmedju Arapa i Evropljena, ali u poznom srednjem veku, iskreno sumnjam.
Kliknite za proširenje...

Kroasanije ti je već odgovorio dosta toga. Turci su nakon svojih osvajanja došli do znanja i tehnologija koje su posedovali Arapi, Persi i još neki napredni narodi iz perioda pre Renesanse. Matematika, hemija, astronomija i brojne druge nauke su razvijane tamo a ne u Evropi. Evropa do Renesanse je praktično totalni mrak u svakom pogledu. Najveća nesreća Turske je bila u tome što je islam izuzetno konzervativno učenje koje nije veliki ljubitelj reformi, modernizacije i civilizacijskog progresa. Tako se desilo da je kod njih vreme praktično stalo i umesto da iskoriste svoju prednost, oni ostaju zarobljeni u vremenu svoje najviše slave.

Вук Горски:
Реченица коју сам подебљао: да су Хрвати склони сепарацији. То једноставно не стоји. Код Хрвата је, као и код Срба, постојао увек један значајан део популације који је био пројугословенски расположен, нарочито током 19-ог века. Са друге стране, ''сепаратиста'' је било и код једних и код других. Код Хрвата је та опција нажалост победила и данас је апсолутно доминантна.
Kliknite za proširenje...
Vučino, majku mu, Hrvati su kroz istoriju imali dve nacionalne struje. Jedna od njih je bila projugoslovenska, dok je druga bila antijugoslovenska. Sada, recimo, vlada ova druga struja, dok je u nekim periodima prevladavala prva. Sve to zavisi od odnosa snaga na međunarodnoj sceni i konkretnog položaja Hrvata u odnosu na druge narode. Tamo postoje i dve praktično separatne nacionalističke struje od kojih je jedna sekularna a druga fundamentalno katolička. Komplikovana je to priča.
 
Kroasanije:
Nisi me razumio ovo za kulturu.

Htio sam reći kako su se Srbi i Hrvati podijelili po kulturološkim linijama a ne da su Hrvati "kulturniji" od Srba jer je to potpuno relativno. Kao što je jasno da su argumenti o nekakvoj genetskoj različitosti ili sličnosti potpuno promašeni(jer onda nema razloga da ne uključimo i Mađare, Bugare, Slovence u to).

Vrlo je teško špekulirati što bi bilo da su svi na ovim prostorima jedne vjere a da je sve ostalo isto, npr ja isto tako mogu, na relativno racionalnoj argumentaciji reći kako bi svi juznoslavenski katolici dospjeli na podrucje Habz.Monarhije postali moderni Hrvati jer to se prakticki i dogodilo sa rimokatolicima i unijatima. Srbija kao entitet u to vrijeme nije postojala(15-19st) i moguće je da bi Hrvatstvo ispunilo taj vakuum s obzirom da je Hrvatska ocuvala određen kontinuitet. Hoću reći, pravoslavlje je očuvalo i proširilo Srbe u jednakoj mjeri kao što ih je ograničilo.

A moguć je i scenarij da bi od kasnijeg 19-og stoljeca srpska ideja, sponzorirana od moderne srpske države potpuno prevladala nad manjim hrvatskim i slovenskim čak, ali onda nužno moramo krenuti tek od polovine 19-og stoljeća jer od tada srpska i hrvatska ideja počinju svoje moderno nadmetanje dok su do tad ili koegzistirale ili uopće nisu bile u kontaktu.

Usudio bi se reći da bi jednovjerstvo rezultiralo sa puno povoljnijim razvojem ovih prostora nego postojeće stanje. I da bi vrlo vrlo vjerojatno juzni Slaveni bili ujedinjeni sa odredenim rezidualnim regionalnim imenima. Možda bi Italija bila najbliži primjer.
Kliknite za proširenje...

Znam da nisi mislio da u Hrvati kulturniji od Srba, a i da jesi, nikakav problem.
Nisu se podelili po kulturološkim linijama, jer "kulturološkog" nema. I to što postoji je verskog tj crkvenog porekal u najvećoj meri tako da se opet vrtimo oko crkve.
Znači nemamo jasnu i kontinuiranu istoriografiju, pola prošlosti nam je nagađanje i prepis prepisa, ostaje samo jezik i crkva. Jezik otpada, i na kraju opet - crkva. Još kad se sve spusti na nivo prosečnog stanovnika ovih krajeva, pa još 19/20 vek, to je to...to je ono što oni razumeju. Kakva kultura i ostale priče. Između ostalog zato su današnji Hrvati presmešni kad počnu da rastežu o nekakvim "dokazima pripadnosti". Stvari su dosta jednostavnije.
 
Kor:
Vučino, majku mu, Hrvati su kroz istoriju imali dve nacionalne struje. Jedna od njih je bila projugoslovenska, dok je druga bila antijugoslovenska. Sada, recimo, vlada ova druga struja, dok je u nekim periodima prevladavala prva. Sve to zavisi od odnosa snaga na međunarodnoj sceni i konkretnog položaja Hrvata u odnosu na druge narode. Tamo postoje i dve praktično separatne nacionalističke struje od kojih je jedna sekularna a druga fundamentalno katolička. Komplikovana je to priča.
Kliknite za proširenje...

Тако је, управо сам о томе и говорио ; зато не треба уопштавати.
 
HE11_0137.jpg


Hrvatska književnica i pedagoginja Jagoda Truhelka rođena je 5. veljače 1864. u Osijeku u obitelji učitelja Antuna Vjenceslava (Čeha koji se doselio u Hrvatsku 1854.) i Marije (Nijemice iz Mađarske). Od majke je nasljedila točnost i urednost, a od oca radišnost.
 
TY8yzDR.jpg


Ankica Barbir, moja rođakinja po ocu

Ankica Barbir-Mladinović

Započela je novinarsku karijeru na Zagrebačkoj televiziji, gdje je uz reportaže i izvještaje više od 10 godina uređivala i udarnu informativnu emisiju - Dnevnik.

Dobitnica je ugledne nagrade Hrvatskog novinarskog društva Zlatno pero, te više nagrada za uređivanje i vođenje Dnevnika.

Početkom '90-tih izvještava sa Sisačkog ratišta, ali s naraslim nacionalizmom postaje "nepodobna" i odlazi s Hrvatske televizije.

Stalna dopisnica Radija Slobodna Europa postaje 1994. godine i otada je s mikrofonom obišla gotovo sva ratom stradala hrvatska područja, sva izbjeglička i prognanička naselja, te zabilježila brojne ljudske priče i sudbine.
 
RUWSTHn.jpg

Jasmina Nikić

Jasmina Nikić je nezaobilazna točka općeg znanja generacija koje su odrastale u prošlom stoljeću. Ova prelijepa spikerica Televizije Zagreb rođena 1941. godine, savršena je govornica i utemeljiteljica Službe za jezik i govor Hrvatske televizije. 1998. godine pokrenula je i Novinarsku školu na HTV-u. Evo što je o Jasmini, ljubimici malih ekrana, zabilježio Plavi vjesnik daleke 1967. godine, na samim počecima njene karijere. Smiješak na licu zagrebačke TV ­spikerice Jasmine Nikić označio je kraj emisije. Prema dogovoru, krenuo sam po nju u TV ­studio u Šubićevoj ulici. „Mama nas već čeka kod kuće, ako nije spriječena nekim iznenadnim poslom“, rekla mi je Jasmina. Te subotnje večeri bio sam njen gost. Probijajući se kroz saobraćanju gužvu, jednom sam snažnije pritisnuo kočnicu. Jasmina je prigušeno kriknula. „Oprostite, ali od one moje nezgode uvijek sam napetih živaca. To je prvi put nakon sudara da opet sjedim na prednjem sjedištu. Poslije službe, bilo je već prilično kasno, odvezli smo se da nešto pojedemo i kući. U neposrednoj blizini kuće na nas je naletio kombi…“ Dva ožiljka na čelu jedva se zamjećuju. S ljetnim suncem sasvim će nestati. Jasmina se zadovoljno smješka. A o onom što se zbilo i što je proživjela iščekujući vrijeme skidanja zavoja, o tome ne želi govoriti. Očito joj je odlanulo kad je manevar okretanja automobila pred njenom kućom bio izveden. Dočekala nas je njena majka Ana. Jedan ispitivački pogled kroz leće naočala i ljubazan osmijeh, kako to već znaju gledati i smiješiti se nastavnici. Jasminina majka je profesorica. „Mama, vidi! Kako ti se sviđa krzno?“, pita ju Jasmina. „Ne suviše. Mislim da bi trebalo…“, realno prosuđuje mama. I dok nekoliko trenutaka kasnije već pričamo o Jasmininu pozivu, mama mi objašnjava: „Znate što, ja sam ovako … puštam na volju. Neka radi što hoće. Uvjerena sam da neće ništa loše napraviti. Tako je odgojena. Nina, je li dobra kava?“ Jasmina daje pohvalu. Snimam pa provjeravam „Ali nemojte po tome steći krivu predodžbu! Mama me inače kritizira …“, kaže Jasmina. „Uh, strašno! Ja mislim da sam njen najgori kritičar. Bolje da je i ne gledam na ekranu. Nisam naučena na te nove akcente, pa se onda uvijek objašnjavamo. To su strane riječi koje su se udomaćile: kompozitor, telefon“, odgovara majka. Profesoricu Anu Nikić sigurno prolaze srsi kad to sluša. Ali što se jezika tiče, kći joj je ravnopravan partner. Jasmina izgleda kao da je tek prošle godine maturirala. A zapravo već posjeduje diplomu Filozofskog fakulteta i priprema radnju iz jezika u okviru postdiplomskog studija. Osim toga, studira engleski jezik. „Snimam neka čuda, pa ispitujem ljude. Radnja bi se mogla nazvati: sadašnje stanje u hrvatskosrpskom jeziku. Snimam pa provjeravam. Mama je najčešće prvi pokusni kunić, kao što su obično roditelji žrtve.“ Kad li na sve to stigne? Mnoge njene kolegice zapele su na studiju zbog posla. „Stignem i u kino, kazalište, na koncerte i na sastanke s momkom. Nađe se vremena za sve. Samo ga treba znati rasporediti. Ne mislim onako strogo vojnički, na minutu precizno. Volim improvizacije. Što se tiče poslovnih sastanaka, uvijek sam tačna. A što se tiče drugih dogodi se zakašnjenje koje je donekle i svojstveno mom rodu.“ Jasmina Nikić, Helga Vlahović, Ksenija Urličić Jasmina Nikić (foto: RTV revija, A. Jelečanin) Sarmica može i sutra ujutro Jasmina govori tečno, živo. Njeno je lice vrlo izražajno. Smatra se da TV­spikerice moraju biti lijepe žene. „Ja ne mislim da za ekran čovjek mora biti u klasičnom smislu lijep. Ali potrebne su sve one druge komponente koje ga čine simpatičnim. Od ljepote je potrebnija prihvatljiva simpatičnost. Toplina je važnija od ljepote“, kaže Nikić. Pa i u životu je tako. Šarm je na prvom mjestu. Jer žena bez šarma… Ona je svjesna da ima mnogo šarma. Zna kako se treba nasmiješiti u objektiv foto­kamere. Ali svaki pokušaj da snimimo majku s Jasminom uzaludan je. „Ja sam žena, a poznato vam je da su žene tašte“, brani se prof. Ana Nikić. „Nisam se slikala godinama. Moja posljednja snimka je napravljena kad sam imala 35 godina.“ U njihovu dvosobnom stanu vlada ugodna atmosfera. U polumraku jedne sobe svjetluca TV­ekran. U drugoj sobi veliki stol pod teškim kovanim lusterom, vitrina s kristalom i veliki klavir. Jasmina prebire po tipkama i priča: „Gotovo nikad ne sviram. Ponekad možda, u nekim posebnim raspoloženjima. Učila sam klavir devet godina.“ „Smatrala sam da je neophodan muzički odgoj, „objašnjava mama. „Bude čovjeku ponekad teško i jedino ga muzika može rasteretiti, utješiti…“ Na polici kolor­fotografija Jasminina brata, koji je trenutno na usavršavanju u Americi. „Uvijek smo se dobro slagali. Štaviše, nikad nisam s djecom imala problema, premda sam ostala s njima sama. Nisu se stidjeli nikakva posla. Takvi su i danas. Toliko nam je lijepo da se plašim da se djeca neće htjeti odlučiti da napuste kuću“, priča majka. Djeca se teško nakanjuju da promijene tu atmosferu. Jasmina šuti i smješka se. Pletenu stoličicu na kojoj je Jasmina sjedila dok je bila mala djevojčica mama još uvijek čuva. „Znate kako je. Studij traje prilično dugo. Ako se i u roku diplomira, čovjek je navršio dvadeset četiri godine. Zatim je tu postdiplomski studij…“ Slobodna subota za TV­spikera je gotovo kao premija na lutriji. Zato se opraštam. „Ti ćeš, dušo, pomoći mamici sarmicu praviti“, nagovara mama Jasminu. „Ne večeras, mama. Sutra ujutro ćemo to napraviti. Ipak je subota. Već me čeka društvo …“ „Uvijek se plašim. I ono se dogodilo u subotu … Dobro, dušo, čuvaj mi se.“ /autor: Ivan Kreutz, Plavi vjesnik, prosinac 1967. / Yugopapir / Ovaj tekst objavljen je na portalu MojeVrijeme.hr. Kod prenošenja objavite ime portala i važeći link: http://www.mojevrijeme.hr/magazin/2015/02/jasmina-nikic-sarma-moze-cekati/
 
attachment.php

Massimo Savić


Massimo Savić takođe je srpskog porekla. Otac mu je iz okoline Šapca i završio je na službi u Hrvatskoj kao profesionalni vojnik. Tamo se oženio i dobio sina koji se posvetio muzici i uzeo umetničko ime Masimo. Ipak, za razliku od većine svojih "srpskih" kolega, Savić nikada nije bio nacionalista, niti se uvlačio HDZ-u.

"Masimo je bio velika zvezda pop muzike. Njegova kuća je bila zagrebački "Jugoton". Moja mama se pre godinu dana čula sa njim i plakali su zajedno. Poslednje što znam o njemu je da živi u Kopru. Imao je nesreću da nije krio da voli Beograd. Zezao se sa svojim srpskim poreklom. Govorio u Zagrebu, gde je živeo skoro čitav svoj život, bez ikakvih zlih namera, ili nacionalističkih ambicija: "kakav sam ja to Hrvat kada se prezivam Savić? Ja sam Srbin..." Kada smo se razišli vratio se u Zagreb, ali ga se "Jugoton" prvi lišio kao uljeza da ne bi slučajno imali problema što rade sa jednim Savićem. Rat je totalno promenio njegov život. Masimo je plemenit i ne gleda stvari zlim očima i on verovatno nije ni sanjao da neko ima razloga da se povlači sa scena samo zato sto se preziva Savić. " (Dragana Šarić - Bebi Dol, intervju: časopis Cool - izdanje Telegrafa 22/12/1995)

Massimo Savić se rodio 6.6.1962. u Puli od majke Elde i oca Srđa Savića. Do treće godine živi u mjestu Raša u Istri.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
  • Zatvorena
Zasto Hrvati imaju svest o svom juznoslovenskom poreklu, a Srbi nemaju?
Odgovora
23
Pregleda
652
đavolčić
đavolčić

Back
Top