Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
Политичари нас воде у амбис!
Преостаје нам једино да се надамо да Срби као народ без елите, националне статегије, ипак неће пропасти . Приоритетни - биолошки опстанак и економски опоравак, обнова националног духа, интегритета и самопоштовања- каже др Милан Брдар
Као народ тонемо, нестајемо, заједничка држава нам је искасапљена, привреда уништена, национално достојанство једног од најстаријих народа на Балкану срозано је срамотно. Срби више не виде излаз, ни из политичке, економске, социјалне кризе, а нема ни ко да их поведе. Додатно онеспокојава реалност, јер у постојећим политичким околностима није остало пуно за наду, нити нам је делом дају они који данас представљају „политичку елиту” у Србији. И то без перспективе да је могућ брз опоравак.Уосталом, ко уопште данас мисли о националном програму? Нема ни ко да га сачини!То каже др Милан Брдар, социолог, фолозоф, редовни професор, сада предавач на Факултету за културу и медије „ Мегатренд” универзитета. Проф. Брдар је један од водећих српских интелектулаца, мислећих људи, чија оправдана критичка реч каткад сече оштро као сабља, а на рачун је наше актуелне политике.Речју, она је погубна и српски народ води право у амбис.
Ако је судити лаконском „слову” др Милана Брдара тешко да ћемо се у догледно време озбиљније бавити националним програмом, разлози су, указује наш саговорник, бројни и све очигледнији!На наше питање , куда Србију воде њени политичари, проф. Брдар је одговорио прилично песимистички и са великом дозом скепсе у било какав бољитак.
– Изгледа да ни сами срспки политичари не знају куда воде Србију , а да им прича о Европи добро дође као рационализација и оправдање. За сада, Србија иде само у даље пропадање, а то значи да је , у првом реду , обавеза да се то спречи. Србија би требало да крене путем осигурања свог опстанка, почев од решавања питања економије, привреде, беле куге ... наравно, без празних прича о Европи и варљивим интеграцијама- каже проф. др Милан Брдар.
Да ли наша држава има национални програм?
– Према мом мишљењу , Србија нема националну стратегију, јер нема ко да је направи, формулише.
Ко је, по вашем мишљењу, кривац?
– Сматрам да, у првом реду, одговорност за то сноси политичка интелектуална квазиелита. У ствари, чињеница је да немамо ни једну ни другу, а тиме ни изгледе да артикулишемо сопствени национални интерес.
Шта би један национални програм морао да садржи?
– У првом реду, озбиљан концепт опстанка националне државе и народа.Затим, јасно дефинисање националног интереса у прилог одржања српског идентитета и интегритета. Такође, оријентација на економски опоравак и борбу против „беле куге“, и треће, тражење поузданијих партнера у свету од ових досадашњих. Притом , не треба да се плашимо ни одустајања од чланства у Европску унију, које је ионако фиктивно, само у сновима. Важније је да, прво у својој кући заведемо ред, јер нам то никаква Европа неће учинити уместо нас.
Коме је у интересу да Србија лута без те јасне водиље ?
– У интересу је свима који имају било шта против нас, а таквих, нажалост, није мало. Пријатељства постоје једино у лицемерју дипломатског језика.
Шта треба да се уради да би се коначно покренула кључна тачка наше националне стратегије?
– Несумњиво, прво треба да се ослободимо ове владајуће коалиције, што је нереално. Да се, потом, направи озбиљна влада националног спаса. Изгледа да је ово још нереалније. Реално је очекивати коалиције, само што оне неће бити озбиљне онолико, колико је Србији у кризи неопходно.Као што рекох, Србија нема праву елиту и то је сав проблем. Други проблем је у томе што све зависи од политичких странака. Зато нам ништа не значи ако тврдимо да имамо врхунске стручњаке, пошто они само преко странака могу да дођу „на права места“, А то је исто као да их немамо. Тим пре, што странке забораве на општи интерес откако дођу на власт и мисле само на свој интерес опстанка, па макар то било по цену пропасти земље.
Шта је од приоритетног значаја за нас као за народ који полако губи и национални дух, традицију , идентитет ...
– Преостаје нам једино да се надамо да Срби као народ без истинске елите, националне статегије, ипак, неће пропасти. Проблем је у томе што с оваквом елитом пропадамо много брже. Дакле, приоритети су: биолошки опстанак нашег народа и економски опоравак, обнова националног духа, интегритета и самопоштовања.
Прокоментаришите све присутнији проблем Аутономне покрајине Војводине, војвођански Статут, у том смислу, став актуелне власти.
– Актуелна власт у Србији дозволила је да нацрт Статута прође војвођанску Скупштину, па сада не зна шта да ради! То је врло неодговорно понашање, пошто ће војвођанска клика ићи на интернационализацију, при чему ће наша несамоуверена власт сигурно изгубити. Иначе, покрајине су комунистички производ и последњи остатак титоизма. Решење проблема Војводине само је једно: укидање аутономије и задржавање региона Срем, Банат, Бачка. Пошто се све партије боје да то и помену, покрајина ће остати, али ће због тога и проблем сепаратизма бити хроничан, све док се Војводина уз помоћ страног фактора не отцепи.
Како оцењујете политичку атмосферу у земљи, уз постојеће - економске, друштвене, социјалне проблеме?
– Мислим да је катастрофално. Део катастрофе је и то што актуелна власт у Србији не схвата да су избори једини начин да спасе оно мало достојанства и да се ослободи одговорности за даље пропадање државе.
Србија је далеко од било какве стабилности, у исто време Европа нас неће и уцењује- уз омаловажавање. Данашњи политичари нас све више удаљавају од правих и вековних пријатеља - Русије и уопше , словенских народа.
– Такозване „ демократске снаге” после 2000. године чини група прозападних и проамеричких лоби група које знамо као политичке странке. У овој или оној коалиционој комбинацији оне ће нас држати за оне који нас гурају у пропаст: за Сједињене Америчке Државе и Европску унију. Њима су вазално привржени исто онолико, колико сада презиру Руску Федерацију и Кину. Сетиће их се када будемо треснули о ледину, кад будемо остали без ичега, па више не будемо интересантни ником у свету.
Космет као да је за српске политичаре већ стављен „ад акта”. Затварају се очи пред највећом трегедијом нашег народа!
– Гледано кроз историју власт у Србији, па и у бившој Југославији, увек је жмурила, дакле, и за време титоизма, слобизма, жмури и ових девет година. А сви су глумили велику бригу за Косово и Метохију. У том погледу, мислим да нам нема помоћи, поготово сада када нам је отет Космет. Уз овакву домаћу политику, плашим се, да могу само још више да отму, никако да нам врате отето.
Биљана Живковић
Преостаје нам једино да се надамо да Срби као народ без елите, националне статегије, ипак неће пропасти . Приоритетни - биолошки опстанак и економски опоравак, обнова националног духа, интегритета и самопоштовања- каже др Милан Брдар
Као народ тонемо, нестајемо, заједничка држава нам је искасапљена, привреда уништена, национално достојанство једног од најстаријих народа на Балкану срозано је срамотно. Срби више не виде излаз, ни из политичке, економске, социјалне кризе, а нема ни ко да их поведе. Додатно онеспокојава реалност, јер у постојећим политичким околностима није остало пуно за наду, нити нам је делом дају они који данас представљају „политичку елиту” у Србији. И то без перспективе да је могућ брз опоравак.Уосталом, ко уопште данас мисли о националном програму? Нема ни ко да га сачини!То каже др Милан Брдар, социолог, фолозоф, редовни професор, сада предавач на Факултету за културу и медије „ Мегатренд” универзитета. Проф. Брдар је један од водећих српских интелектулаца, мислећих људи, чија оправдана критичка реч каткад сече оштро као сабља, а на рачун је наше актуелне политике.Речју, она је погубна и српски народ води право у амбис.
Ако је судити лаконском „слову” др Милана Брдара тешко да ћемо се у догледно време озбиљније бавити националним програмом, разлози су, указује наш саговорник, бројни и све очигледнији!На наше питање , куда Србију воде њени политичари, проф. Брдар је одговорио прилично песимистички и са великом дозом скепсе у било какав бољитак.
– Изгледа да ни сами срспки политичари не знају куда воде Србију , а да им прича о Европи добро дође као рационализација и оправдање. За сада, Србија иде само у даље пропадање, а то значи да је , у првом реду , обавеза да се то спречи. Србија би требало да крене путем осигурања свог опстанка, почев од решавања питања економије, привреде, беле куге ... наравно, без празних прича о Европи и варљивим интеграцијама- каже проф. др Милан Брдар.
Да ли наша држава има национални програм?
– Према мом мишљењу , Србија нема националну стратегију, јер нема ко да је направи, формулише.
Ко је, по вашем мишљењу, кривац?
– Сматрам да, у првом реду, одговорност за то сноси политичка интелектуална квазиелита. У ствари, чињеница је да немамо ни једну ни другу, а тиме ни изгледе да артикулишемо сопствени национални интерес.
Шта би један национални програм морао да садржи?
– У првом реду, озбиљан концепт опстанка националне државе и народа.Затим, јасно дефинисање националног интереса у прилог одржања српског идентитета и интегритета. Такође, оријентација на економски опоравак и борбу против „беле куге“, и треће, тражење поузданијих партнера у свету од ових досадашњих. Притом , не треба да се плашимо ни одустајања од чланства у Европску унију, које је ионако фиктивно, само у сновима. Важније је да, прво у својој кући заведемо ред, јер нам то никаква Европа неће учинити уместо нас.
Коме је у интересу да Србија лута без те јасне водиље ?
– У интересу је свима који имају било шта против нас, а таквих, нажалост, није мало. Пријатељства постоје једино у лицемерју дипломатског језика.
Шта треба да се уради да би се коначно покренула кључна тачка наше националне стратегије?
– Несумњиво, прво треба да се ослободимо ове владајуће коалиције, што је нереално. Да се, потом, направи озбиљна влада националног спаса. Изгледа да је ово још нереалније. Реално је очекивати коалиције, само што оне неће бити озбиљне онолико, колико је Србији у кризи неопходно.Као што рекох, Србија нема праву елиту и то је сав проблем. Други проблем је у томе што све зависи од политичких странака. Зато нам ништа не значи ако тврдимо да имамо врхунске стручњаке, пошто они само преко странака могу да дођу „на права места“, А то је исто као да их немамо. Тим пре, што странке забораве на општи интерес откако дођу на власт и мисле само на свој интерес опстанка, па макар то било по цену пропасти земље.
Шта је од приоритетног значаја за нас као за народ који полако губи и национални дух, традицију , идентитет ...
– Преостаје нам једино да се надамо да Срби као народ без истинске елите, националне статегије, ипак, неће пропасти. Проблем је у томе што с оваквом елитом пропадамо много брже. Дакле, приоритети су: биолошки опстанак нашег народа и економски опоравак, обнова националног духа, интегритета и самопоштовања.
Прокоментаришите све присутнији проблем Аутономне покрајине Војводине, војвођански Статут, у том смислу, став актуелне власти.
– Актуелна власт у Србији дозволила је да нацрт Статута прође војвођанску Скупштину, па сада не зна шта да ради! То је врло неодговорно понашање, пошто ће војвођанска клика ићи на интернационализацију, при чему ће наша несамоуверена власт сигурно изгубити. Иначе, покрајине су комунистички производ и последњи остатак титоизма. Решење проблема Војводине само је једно: укидање аутономије и задржавање региона Срем, Банат, Бачка. Пошто се све партије боје да то и помену, покрајина ће остати, али ће због тога и проблем сепаратизма бити хроничан, све док се Војводина уз помоћ страног фактора не отцепи.
Како оцењујете политичку атмосферу у земљи, уз постојеће - економске, друштвене, социјалне проблеме?
– Мислим да је катастрофално. Део катастрофе је и то што актуелна власт у Србији не схвата да су избори једини начин да спасе оно мало достојанства и да се ослободи одговорности за даље пропадање државе.
Србија је далеко од било какве стабилности, у исто време Европа нас неће и уцењује- уз омаловажавање. Данашњи политичари нас све више удаљавају од правих и вековних пријатеља - Русије и уопше , словенских народа.
– Такозване „ демократске снаге” после 2000. године чини група прозападних и проамеричких лоби група које знамо као политичке странке. У овој или оној коалиционој комбинацији оне ће нас држати за оне који нас гурају у пропаст: за Сједињене Америчке Државе и Европску унију. Њима су вазално привржени исто онолико, колико сада презиру Руску Федерацију и Кину. Сетиће их се када будемо треснули о ледину, кад будемо остали без ичега, па више не будемо интересантни ником у свету.
Космет као да је за српске политичаре већ стављен „ад акта”. Затварају се очи пред највећом трегедијом нашег народа!
– Гледано кроз историју власт у Србији, па и у бившој Југославији, увек је жмурила, дакле, и за време титоизма, слобизма, жмури и ових девет година. А сви су глумили велику бригу за Косово и Метохију. У том погледу, мислим да нам нема помоћи, поготово сада када нам је отет Космет. Уз овакву домаћу политику, плашим се, да могу само још више да отму, никако да нам врате отето.
Биљана Живковић
