john doe
Veoma poznat
- Poruka
- 14.018
Šta je vlast morala da uradi pre solidarnog poreza
Vlada zaštitila sebe i svoj nerad
Od onih kojih ima najviše, a u Srbiji su to najsiromašniji, najlakše je uzeti. Oni ne mogu da se bune, a ni da ugroze vlast kao bogatiji i moćniji. Država je novac mogla da prikupi otpuštanjem činovnika i smanjivanjem plata, naplatom dugova javnim preduzećima ili poreza od onih koji su ga utajili ili ga ne plaćaju, ukidanjem bonusa i reprezentacije, popisom državne imovine, sprovođenjem legalizacije ili oduzimanjem imovine kriminalcima. Ali nije.
Već je sa šest odsto oporezovala sva primanja iznad 12.000 dinara. A trebalo je prvo preispitati:
1. Plate
Januarska plata u javnom sektoru, koji broji više od pola miliona, u proseku je 35.000 dinara.
U lokalnoj upravi ima viška od 8.000 do 10.000 ćata. Nadležni, umesto da im daju otkaz, samo što ih ne mole da postanu tehnološki višak i uzmu debele otpremnine – 550.000 dinara i još 15.000 dinara po godini staža.
Javna potrošnja, često pominjani termin, glavni je rezervoar iz koga se može obezbediti oko sto milijardi dinara za prazan budžet. Ova vrsta potrošnje 2006. bila je 900 milijardi, a prošle 1.200. Samo plate u javnom sektoru u istom periodu veće su za 50 odsto, izdvajanje za plate je povećano sa 200 na 300 milijardi. Ali Vlada Srbije ne želi da štedi na platama državnih službenika, kao što su, na primer, uradili Hrvati.
2. Skupština, vlada
Srbija ima 250 poslanika, a svaki od njih državu košta godišnje oko 55.000 evra. Dnevnice su doskoro isplaćivane i za sastanke poslaničkih klubova i za prisustvo na skupštinskim odborima. Tu je i naplata troškova za prevoz, često bez dokumentacije, odvojeni život, ali i besplatan prevoz i oslobađanje od putarine.
Naša zemlja ima i jednu od najglomaznijih vlada u regionu, sa čak 25 ministara. Njih opslužuje više od 220 sekretara, pomoćnika i savetnika. Srbija ima 29 okruga, a za njihovo funkcionisanje ove godine budžetom je obezbeđeno 409,6 miliona dinara. Od ovog iznosa za plate načelnika i službenika okružnih uprava obezbeđeno je 195,26 miliona dinara. Uprave svih okruga imaju između 500 i 700 zaposlenih. Niko tačno ne zna čemu služi ova administracija sem zbrinjavanju partijskih kadrova.
3. Penzije
Vraćanje penzija na nivo pre povećanja krajem prošle godine uštedelo bi državi 48 milijardi dinara. Stručnjaci su upozoravali da novca za povišicu nema, jer i to povećava javnu potrošnju. Trebalo je da dođe MMF da nam to kaže. Mogle su biti povećane samo one penzije koje su izrazito niske.
4. Porezi
Oko 60.000 preduzeća u Srbiji koja su u blokadi duguje čak 218 milijardi dinara. Zašto se ne pokreće stečaj, pitanje je za državu jer polovinu duga potražuje Poreska uprava.
Država novim merama hoće da poveća poreze i tako obezbedi 34 milijarde dinara. Nije jasno zašto mora da pravi nove poreze ako postojeće ne naplaćuje. Zna se da je samo prošle godine utajeno 13 milijardi dinara, ili više od 130 miliona evra, mada nadležni kažu da je cifra verovatno znatno veća. Svakog dana građani mogu da se uvere prilikom kupovine da u mnogim radnjama ili kafićima ne dobijaju račun, što znači da gazda ne plaća porez.
Porez na dohodak, odnosno za one bogatije, u Srbiji je 10, odnosno 15 odsto, dok u drugim zemljama za one najbogatije dostiže i 70 odsto.
Slično je i sa dažbinama za posedovanje džipova, jahti ili aviona. Vlada se, istina, setila poreza na luksuz, ali od njega planira samo tri milijarde dinara prihoda.
Poslanici, ali i ministri i sudije sa milionskim naknadama za rad u Republičkoj izbornoj komisiji neće platiti porez na dohodak.
5. Javna preduzeća
Umesto da zabrani isplatu bonusa i odredi visinu plata direktora i članova upravnih odbora u javnim preduzećima, država im je poslala zaključak u kome im kaže da treba da štede. Slično im je poručila i u vezi s reprezentacijom i korišćenjem službenih automobila i platnih kartica. Javne nabavke nije ni spominjala, a preko njih se godišnje odliju milijarde dinara.
Glavni gubici u JP nastaju zbog toga što je urađeno malo u restrukturiranju, liberalizaciji poslovanja i privatizaciji.
Samo EPS-u potrošači duguju 43 milijarde dinara. Ima dosta dužnika koji duguju ogromne sume. Tako, oko sedam hiljada domaćinstava u Beogradu duguje po više od 100.000 dinara. Šta je vlast učinila da naplati ova potraživanja? A koliko sutra iz budžeta će se finansirati gradnja dve elektrane. Da su ova sredstva naplaćena makar i prinudno, deo bi se slio i u praznu državnu kasu.
6. Imovina
Vlada Srbije troši milione da iznajmi kancelarije sa svoje službenike jer nema „gde da ih smesti“. Država ne zna, niti radi nešto da sazna šta je sve u njenom vlasništvu širom zemlje, ko to koristi i pod kojim uslovima. Ništa nije ništa urađeno da se lokalne samouprave i javna preduzeća širom Srbije nateraju da prijave državnu imovinu koju koriste. Kako Vlada Srbije upravlja državnom imovinom, pokazuje i slučaj državnih stanova. Ukupno, Vlada ima u vlasništvu 128 stanova, ali čak 106 ne koristi jer su uzurpirani. Samim tim nema od njih prihode, a ima rashode za iznajmljivanje.
7. Legalizacija
Širom Srbije ima od 400.000 do miliona bespravno izgrađenih objekata. Cena za legalizaciju kretala se od pet do 250 evra po kvadratu. Država je i ovde mogla da poveća svoje prihode od nekoliko stotina miliona evra. Popis je počeo 2003. godine, ali je do danas legalizovano tek desetak odsto prijavljenih objekata.
8. Imetak kriminalaca
Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom važi od 1. marta. Može se samo naslutiti koliko bi novca na ovaj način moglo da se prikupi. Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo je da formira specijalnu jedinicu za finansijske istrage koja će imati čak 125 ljudi, a Ministarstvo pravde Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, sa 25 zaposlenih. Zasad specijalna jedinica, koja bi trebalo da otkriva spornu imovinu i prikuplja dokaze, nije formirana.
Vlada zaštitila sebe i svoj nerad
Od onih kojih ima najviše, a u Srbiji su to najsiromašniji, najlakše je uzeti. Oni ne mogu da se bune, a ni da ugroze vlast kao bogatiji i moćniji. Država je novac mogla da prikupi otpuštanjem činovnika i smanjivanjem plata, naplatom dugova javnim preduzećima ili poreza od onih koji su ga utajili ili ga ne plaćaju, ukidanjem bonusa i reprezentacije, popisom državne imovine, sprovođenjem legalizacije ili oduzimanjem imovine kriminalcima. Ali nije.
Već je sa šest odsto oporezovala sva primanja iznad 12.000 dinara. A trebalo je prvo preispitati:
1. Plate
Januarska plata u javnom sektoru, koji broji više od pola miliona, u proseku je 35.000 dinara.
U lokalnoj upravi ima viška od 8.000 do 10.000 ćata. Nadležni, umesto da im daju otkaz, samo što ih ne mole da postanu tehnološki višak i uzmu debele otpremnine – 550.000 dinara i još 15.000 dinara po godini staža.
Javna potrošnja, često pominjani termin, glavni je rezervoar iz koga se može obezbediti oko sto milijardi dinara za prazan budžet. Ova vrsta potrošnje 2006. bila je 900 milijardi, a prošle 1.200. Samo plate u javnom sektoru u istom periodu veće su za 50 odsto, izdvajanje za plate je povećano sa 200 na 300 milijardi. Ali Vlada Srbije ne želi da štedi na platama državnih službenika, kao što su, na primer, uradili Hrvati.
2. Skupština, vlada
Srbija ima 250 poslanika, a svaki od njih državu košta godišnje oko 55.000 evra. Dnevnice su doskoro isplaćivane i za sastanke poslaničkih klubova i za prisustvo na skupštinskim odborima. Tu je i naplata troškova za prevoz, često bez dokumentacije, odvojeni život, ali i besplatan prevoz i oslobađanje od putarine.
Naša zemlja ima i jednu od najglomaznijih vlada u regionu, sa čak 25 ministara. Njih opslužuje više od 220 sekretara, pomoćnika i savetnika. Srbija ima 29 okruga, a za njihovo funkcionisanje ove godine budžetom je obezbeđeno 409,6 miliona dinara. Od ovog iznosa za plate načelnika i službenika okružnih uprava obezbeđeno je 195,26 miliona dinara. Uprave svih okruga imaju između 500 i 700 zaposlenih. Niko tačno ne zna čemu služi ova administracija sem zbrinjavanju partijskih kadrova.
3. Penzije
Vraćanje penzija na nivo pre povećanja krajem prošle godine uštedelo bi državi 48 milijardi dinara. Stručnjaci su upozoravali da novca za povišicu nema, jer i to povećava javnu potrošnju. Trebalo je da dođe MMF da nam to kaže. Mogle su biti povećane samo one penzije koje su izrazito niske.
4. Porezi
Oko 60.000 preduzeća u Srbiji koja su u blokadi duguje čak 218 milijardi dinara. Zašto se ne pokreće stečaj, pitanje je za državu jer polovinu duga potražuje Poreska uprava.
Država novim merama hoće da poveća poreze i tako obezbedi 34 milijarde dinara. Nije jasno zašto mora da pravi nove poreze ako postojeće ne naplaćuje. Zna se da je samo prošle godine utajeno 13 milijardi dinara, ili više od 130 miliona evra, mada nadležni kažu da je cifra verovatno znatno veća. Svakog dana građani mogu da se uvere prilikom kupovine da u mnogim radnjama ili kafićima ne dobijaju račun, što znači da gazda ne plaća porez.
Porez na dohodak, odnosno za one bogatije, u Srbiji je 10, odnosno 15 odsto, dok u drugim zemljama za one najbogatije dostiže i 70 odsto.
Slično je i sa dažbinama za posedovanje džipova, jahti ili aviona. Vlada se, istina, setila poreza na luksuz, ali od njega planira samo tri milijarde dinara prihoda.
Poslanici, ali i ministri i sudije sa milionskim naknadama za rad u Republičkoj izbornoj komisiji neće platiti porez na dohodak.
5. Javna preduzeća
Umesto da zabrani isplatu bonusa i odredi visinu plata direktora i članova upravnih odbora u javnim preduzećima, država im je poslala zaključak u kome im kaže da treba da štede. Slično im je poručila i u vezi s reprezentacijom i korišćenjem službenih automobila i platnih kartica. Javne nabavke nije ni spominjala, a preko njih se godišnje odliju milijarde dinara.
Glavni gubici u JP nastaju zbog toga što je urađeno malo u restrukturiranju, liberalizaciji poslovanja i privatizaciji.
Samo EPS-u potrošači duguju 43 milijarde dinara. Ima dosta dužnika koji duguju ogromne sume. Tako, oko sedam hiljada domaćinstava u Beogradu duguje po više od 100.000 dinara. Šta je vlast učinila da naplati ova potraživanja? A koliko sutra iz budžeta će se finansirati gradnja dve elektrane. Da su ova sredstva naplaćena makar i prinudno, deo bi se slio i u praznu državnu kasu.
6. Imovina
Vlada Srbije troši milione da iznajmi kancelarije sa svoje službenike jer nema „gde da ih smesti“. Država ne zna, niti radi nešto da sazna šta je sve u njenom vlasništvu širom zemlje, ko to koristi i pod kojim uslovima. Ništa nije ništa urađeno da se lokalne samouprave i javna preduzeća širom Srbije nateraju da prijave državnu imovinu koju koriste. Kako Vlada Srbije upravlja državnom imovinom, pokazuje i slučaj državnih stanova. Ukupno, Vlada ima u vlasništvu 128 stanova, ali čak 106 ne koristi jer su uzurpirani. Samim tim nema od njih prihode, a ima rashode za iznajmljivanje.
7. Legalizacija
Širom Srbije ima od 400.000 do miliona bespravno izgrađenih objekata. Cena za legalizaciju kretala se od pet do 250 evra po kvadratu. Država je i ovde mogla da poveća svoje prihode od nekoliko stotina miliona evra. Popis je počeo 2003. godine, ali je do danas legalizovano tek desetak odsto prijavljenih objekata.
8. Imetak kriminalaca
Zakon o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom važi od 1. marta. Može se samo naslutiti koliko bi novca na ovaj način moglo da se prikupi. Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo je da formira specijalnu jedinicu za finansijske istrage koja će imati čak 125 ljudi, a Ministarstvo pravde Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, sa 25 zaposlenih. Zasad specijalna jedinica, koja bi trebalo da otkriva spornu imovinu i prikuplja dokaze, nije formirana.
