Tebi...

E,danas,
dans mi je dan
za prijatelje i drugove.
Ovo malo slobodnog vremena
danas posvecujem
njima.

Naravno,tu sam
i za tebe,obzirom
da si mi ti i prijatelj
i drug,i sve.Volim te.







Izmedju tebe i mene ,
ochekujem,
da vishe nece imati nesporazuma,kao
ni tajni,niti bilo kakvih iznenadjenja.

Ispod mojih koraka
kada se lishce prevrne
i zashumi Razvigor
pevacu ti pod prozorom ...



Obecavam

"Jesam ti dao svoje srce,
i zato sam se vratio.
Vec sam odlucio da odem sa tobom,
i to je u redu."

Znam ko sve moze da ti procita P.P. zato ja moje brishem odmah,
i zato necu da ti pishem tako.
Secam se kada si doshla na ovaj forum.Chinilo mi se da si srecna i nisam te dirao
do momenta kada sam smatrao da ti treba malo vetra u ledja.
Obecao sam nekome da netju hakovati vishe nishta pa ni moje prve naloge kojima sam zaboravio shifre i sve ostalo.A i ovaj cu ubrzo zaboraviti s tim shto bih sada voleo da mi ti dash i ime i avatar.
Sada vec nisam siguran da si citala moja bela slova ...
Po nekada izbegnem da kazem celu istinu ali jednu stvar sam ti rekao do kraja:
-Svaka suza koju sam izazvao me boli i pokushavam da je zalecim ali
tvoja bi me ubila!
i zato sam se odlucio da ti ovo napishem.
Ako se ponovo budesh pitala "shta hocu" odgovor bi bio isti:
-Ne znam dok ti ne budem pogledao u ochi - mozda muz ,mozda ljubavnik,mozda prijatelj,mozda poznanik mozda ...kako se vec dogovorimo
ali
moramo pricati.Onako - pravo i ljudski.
Ovako , vishe , postaje bolno za obadvoje.

There's a world ,
Outside my doorstep
Flames over, everyone's heart
Don't you see them shining,
I want to hear them
Beating for me

U oči me pogledaj


Poštedi me velikih riječi i tužnih pjesama
i svih tvojih presuda,
evo, stojim tu, u oči me pogledaj
i kaži bez oklijevanja i straha
" neka si prokleta ! "
Evo, ja stojim tu,
i kada sam bježala ja bih se vraćala
pred kišu otrovnih metaka,
živa sam pred svakim ostala,
ravno u oči život gledam
i nikom, pa ni tebi, da mi krv mržnjom otruje,
ja ne dam !
O da, rado bih da oganj mržnje sve sagori !
Do korijena ! Da nigdje ne ostane trag sjećanja !
Ali, dragi moj, ja od mržnje nisam sazdana
i, ne dam svoja sjećanja
u koja su sva moja sutra utkana.
Ne sipaj otrov skriven iza zavjesa,
saspi ga dok me u oči gledaš
poput istinskog pravednika .
Čega se plašiš ? Dva oka umorna ?
Ah, da, moja te ironija ubija,
kako sam samo bezdušna !
Poštedi me praznih priča
ja nisam jedna iz gledališta
koja će tapšati kad spusti se zavjesa,
Čaga se plašiš kad dobro znaš
da svaka moja partija pokera
otvorenih karata je odigrana.
U oči me pogledaj !
I jednom za svagda zapamti
ono što pročitaš u njima !
Evo, ja sam tu,
skupi tu mrvu istine i hrpu ponosa
kojim se šepuris kao fazan,
stavi na lice najbolji osmjeh i
prospi po njemu sav prezir
gomilan svih ovih godina,
samo me poštedi te šarade,
velikih riječi i tužnih pjesama.

nn

( lakše je sve...iza zavjese...proglasiš nekoga ludim, paranoičnim, kako ti se ćefne...i sve to...iza zavjese...
sreća pa nije sve tako gadno...iza zavjese...)