Ne bih mogla svoj zivot da zamislim a da ga bar u jednom njegovom delu ne provedem kao majka (bioloska ili adoptivna) nekog neznog malog bica kome cu pomoci da se razvije u zrelu, odgovornu i nadam se srecnu osobu.
Brak kao i odluka o potomstvu su stvar licnog izbora. Roditeljstvo ne treba nuzno vezivati sa brakom, narocito danas, kada postoji jedan veliki broj samohranih ili razvedenih roditelja.
Danas u svetu pa i u Srbiji postoji ozbiljan problem sterilnih brakova (u Srbiji se procenjuje da je svaki 4-5 brak sterilan) i ja ne smatram da takve brakove i zivote ljudi u takvim brakovima treba smatrati "promasenim" (ovo a propos diskusije "o promasenosti zivota u braku bez dece"). To su samo duboko nesrecni ljudi koji i pored najvece zelje ne mogu da imaju decu. Uspesnost jednog braka ne zavisi od dece, brakovi se razvode (postaju "promasenim") bili oni sa decom ili bez dece uglavnom iz slicnih razloga - cuvene "nepremostive razlike izmedju supruznika". Poznajem mnogo ljudi koji nisu bili te srece da ostvare potomstvo i nisam primetila da su im zivoti promaseni, mnogi od njih su jako uspesni u svom poslu, imaju skladne brakove i jedan deo njih prazninu koja u njihovim zivotima postoji popunjava brigom o detetu nekog od rodjaka (ako vec sami nisu usvojili dete) vode ga na putovanja, izlete, i ponekad se toliko vezu za to dete da ga cini mi se vole jednako kao njegovi bioloski roditelji. Meni su ovakve price uvek bile dirljive jer je u pitanju bezuslovna ljubav, nista se ne ocekuje ali se bespostedno daje i poklanja.
Takodje, ne smatram da su supruznici koji ne zele potomstvo za osudu jer verovatno imaju dobre razloge za takav stav. Roditeljstvo je pomalo umetnost, pomalo tezak rad, najvise uzivanje (mada mislim da bi moji roditelji imali nekih primedbi na ovo poslednje
) i treba dobro proceniti koliko smo spremni za njega. Ljudi koji procene da nisu dovoljno ili uopste spremni za potomstvo ne treba ni da ga imaju. To je mnogo korektnije od radjanja i ostavljanja dece "na brigu i staranje" bakama i dekama, tetkama i tecama. Verujem da takvi supruznici imaju vec isplaniran zivot koji ne ukljucuje decu i da savrseno dobro znaju sta od zivota zele i sta mogu da ocekuju. Na pocetku sam rekla da brak nije nuzan za roditeljstvo (ali je pozeljan), a u ovom slucaju se pitam cemu brak?
P.S. moram priznati da jos nisam upoznala osobu koja ne zeli decu (izuzimajuci moju mladju sestru ali ona se ne racuna posto kod nje ima jos mnogo unsolved issues )
