Kreativnost i iskustvo.

Primera je mali milion i svaki dan ih je hiljadu da velika vecina ljudi zbog necega sto treba da im sluzi za unapredjenje kreativnosti smanjuje kreativnost. Zbog "iskustva".

Recimo neko se upravlja prema "prsolom putu" ili "pokusaju da ne bude kao prosli put" ali se ne sluzi kreativnim radom na stvaranju nekog "drugog nacina" ili jos bolje "jos jednog nacina". Ovakav stav opisuje izreka "ne treba mijenjati tim koji pobjedjuje", ili "koji ne gubi". Kreativno djelanje se nekako usmjerava na proslost i iskustva od pre su jedine cetkice, ili jedine boje za "nove" slike. Ili ih pokusavamo ne koristiti po svaku cenu.

Pokusaje da mi kreiramo iskustvo mozemo staviti na jednu, a "delanje na osnovu iskustva" na drugu stranu, i zvati ga "pustanjem da iskustvo kreira nas". Formira. Tu se treba napraviti granicna crta izmedju aktivnog filozofa i filozofa empiricara, odnosno, onoga ko nije filozof, ali zeli da bude glasnik "iskustva koje ga je zadesilo" i da to iskustvo bude filozof kojeg on samo predstavlja. Dakle, za "stroge empiricare" mozemo reci da oni misle da je iskustvo najbolji filozof, a da oni sami zele da sto manje budu filozofi, a sto vise ucenici jednog "iskustva"... Razlika je u tome sto oni filozofi "koji zele da budu filozofi" postavljaju pitanja iskustvu, a ovi drugi koji zele da "ne budu filozofi" odgovaraju kad moraju (ucitelju zivotu), al najvise slusaju i rade zadatke.

Dali je onda "sumlja u iskustvo kao sliku zivota i licnosti" osnov umeca da se postavi filozofsko pitanje? Ocigledno da jeste. Sta to onda znaci za sve one "moderne" filozofe ciji radovi se zasnivaju na svemu samo ne dovodjenju necega u pitanje, tj. na biologiji fiziologiji botanici geologiji i slicno, one filozofe koji ti pre icega filozofskog kao temelj i armaturu predstave neko "otkrice nekih nacunika iz amerike ili spanije"?

Sta znaci "sumlja u iskustvo"? To znaci sumlju u moc iskustva da "se pobrine za sve sto nam treba i da nas ucini mocnijima", i to opravdanu. Osamostaljenje od iskustva svakako je isto sto i radjanje osobe kao filozofa, i kao nekoga ko je sposoban da "saradjuje" sa iskustvom.

Slazem se za sumnju u iskustvo....

Ali ova tema ima mnogo veze sa psihom i recimo shizofrenicima narocito...

Nego da se zadrzim na psihi.....

Podeli ljude na dve grupe , one koji biraju i one koji resavaju probleme....

Oni koji biraju ce razviti sledece osobine:
-pasivnost, jer cekaju da im nesto bude ponudjeno da bi birali
-moc objasnjavanja i opravdanja, jer oni vise ili 100% svoje greske tumace kao pogresne izbore, a ne kao nedostatak znanja u resavanju problema
-selekciju iskustva , i na osnovu toga pravljenje svojeg sveta, tj svog tumacenja iskustva, te uopste nemaju potrebu da sumnjaju u tudja iskustva jer nepostoje , postoje samo svoja iskustva....iako reci govore drugo , psiha ih translira u stotinki , ne sekundi....
-svako neprijatno iskustvo se onda definise kao nesto sto treba izbeci i stvara se fobija, tj ovi ljudi su fobicari i na kraju i fobicni....
-oni su na jedan nacin najblizi tvom definisanju "pusti da me iskustvo kreira" tj njihova psihologika se razvija , a i virtuelnost sopstvenog tumacenja na osnovu "sopstvenih" dogadjaja ....
Slicni shizofrenicima , narocito anksioznim, za njih i vaze isti sistemi oblikovanja , tj stavljanjem u drugacije situacije , drugacije ga oblikujemo, drugacija mu je stvarnost i drugacije je sve.....paralelni svetovi....

Oni koji resavaju probleme:
-razvijaju aktivnost (rutina, iskustvo, nove situacije, sve to doprinosi boljem resavanju problema)
-moc povezivanja uticajnih faktora, sto je slicno "biracima" ali je ovde cest slucaj "daj oba na blic, pa sta je bolje" ili podesavanje sopstvenim mogucnostima, a ne sopstvenim pogodnostima...Osnovno pitanje je kako uraditi , a ne kako izabrati.....ili zasto izabrati...
-nema selekcije iskustva, sto otprilike znaci da se srlja u iskustva, mada u realu znaci da nema straha od pada na kolena , vec se iako boli , bas kao dete ustanes i pomislis "majku mu, za malo, ovde mi popustile noge"
-okrenutost ka novim iskustvima i padovi favorizuju skupljanje drugacijih percepcija, tj suprotno od gradjenja virtuelnog sistema tumacenja formira se riznica kako se isto moze tumaciti iz razlicitih uglova i razlicitih osoba....ne kao osnova za demagoska objasnjenja i odbranu vec kao alat za bolje razumevanje i resavanje problema
-neprijatna iskustva stvaraju oprez, ne i fobije....
-oni znaju da ih iskustva oblikuju i shvataju da je sa vise iskustva ta situacija malo izmenjena...
tj nema neminovnosti , tj psihologika iako se vlada po istim zakonima moze da bira jer ima vise iskustvenih "prinuda","navika", kalupa oblikovanja...pri tome se ne vrsi biranje , vec se deo iskustava koristi kao gorivo i punitelj zivotu potrebnih emocija, a deo kao kvalitetan put do njih....
-ovaj drugi tip ima mogucnost da iz riznice razlicitih percepcija , decentriranjem sagleda sve prednosti i mane sopstvenog ugla i percepcije, kao iz treceg lica, mada mu u tome moze smetati neuspavana ego licnost ili budno tumacenje i markiranje "to je moje...."
-ovaj drugi tip ima mogucnost da sumnja u iskustvo, jer je relativnost tumacenja osnovni alat u svakodnevnom zivotu, dok prvi tip ljudi samo iznosi sumnju u iskustvo da bi demagoski dosao do pozicije nametanja svoje virtuelne vizije i tumacenja odredjenog odnosa i zavisnosti....

Nadam se da sam uspeo da pojasnim veliku vaznost koju licnost i decije obrazovanje moze i ima na filozofski pristup i domet jednog filozofa, bez obzira na znanje koje pokupi iz knjiga.....

Posledice ove moje psiho teorije:
-roditelji oblikuju filozofa demagoga, istoricara ili filozofa sumnja u iskustvo, tako sto daju saveti ili daju zabrane.....tako sto nivelisu i zabrane i poslusnost, a ne postavljaju trojstvo smes, ne smes, moras.
-obrazovanje u nizim razredima oblikuje ljude u jedan ili drugi tip, jer dete je i socijalno bice....

Elita ima sanse da stvara filozofe koji sumnjaju , ne elita u smislu novca , vec elita u smislu okolnosti pod kojima zivi dete i osoba....postovanje, poverenje, koncept ponasanja prema drugima od strane roditelja, postovanje i uspeh u skoli i slicno.....

Filozof bez licne koristi.....ne samo na papiru , vec i u dusi.....

Objasni malo bolje o cemu pises.

Ja pod kreacijom iskustava nisam mislio na shizofreno padanje u slike iskustava koje nemaju veze sa realnoscu, jos manje sa kreativnoscu, vec na aktivan rad koji se odvija u stvarnosti i koji ce mozda nesto izmijeniti na bolje.

Nema tu velike razlike kako ti se cini , prevazidji odbojnost prema reci shizofreno....

Kreirati iskustvo = pokusati da uradis nesto gde ti iskustvo ne pomaze i ne crta "plan" za to. DOSADASNJE ISKUSTVO KAZEM, to jest, steci nova iskustva.

Tu nema nista shizofreno, to je cak suprotno od shizofreniji.

ILI (isto to samo malo drugacije)

BOLJE RAZUMETI STARA ISKUSTVA I IZ NJIH IZVUCI ZAKLJUCKE KOJE PRE NISI, u cilju otkrivanja necega.

To su dva postupka (a ima verovatno i vise?) kreiranja iskustava.

Razgovor sa nekim koji je vodjen bez predrasuda je jedno takvo kreiranje iskustva. Ne vidim tu nista sizofreno, pre bih rekao da je to suprotno od shizofrenije.

Freudov pokusaj da vrati secanja je jedno takvo kreiranje iskustava, jer da bi se to uradilo moras sumljati u "nemogucnost da se neko priseti pomocu nekog rada" o kojoj iskustvo govori, i misliti da "mozda ipak moze", recimo, moras reci "ne znam dali je to moguce, i ako mi ISKUSTVO kaze da takav postupak ne postoji (postupak da se vrate secanja)".

Pokusaj japanaca da se oslobode, o kojem mi govorase jedan (ja msilim) latentan shizofrenicar je isto tako prica o jednom "kreiranju iskustva", koja se tice i sredstava, i veoma je sposobna da izazove neke emocije u onome ko ju slusa:
Oduzeli su na jednom ostrvu seljacima japanskim sve moguce metalne predmete (zna se zasto), i ucinili ih robovima.
Ovi su smislili karate, i nun caku (caklje) i td.

Dakle, tako je stvoren Karate i ovi su se valjda oslobodili (nisam pitao jesu li), u glavnom, imali su neke sanse, i ako im dotadasnje iskustvo nije moglo "govoriti o tome da je moguce golim rukama i drvenim oruzjem" uraditi ista protiv oruzane sile.

Ili recimo smisljanje nove zabave = svako takvo smisljanje zabave (recimo, igri sa kartama) je pokusaj da se kreira iskustvo. Ne mozes reci za igranje karti ili rizika da je shizofrenija.

Ili odlazak na neko mesto gde nema devojaka u potrazi za njihovim drustvom. Iskustvo kaze "u taj lokal nikad ne dolazi preko 2 devojke i to u drustvu (znaci, zauzete)" a ti recimo platis cigana da svira tu, i to neku "od pre 1000 godina etno" muziku, i onda se skupe bas one kakve recimo volis, tj. neke koje nisu "trendy fensi" i "turbo" a isto vole folk (kad bi to voleo) ali kao etno bas kao i ti.
Dok se u svim drugim lokalima pusta samo turbo f i tehno recimo, koji ti recimo ne volis na primer kao.

I onda kreiras iskustvo. Ima li tu slicnosti sa sizofrenijom? Ja mislim da ne.