Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.211
Iako predizborne kampanje još nisu počele nazire se velika izlaznost i već sad je većina građana jasno opredeljena za koju će stranku ili koaliciju glasati, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je uradila agencija Stratedžik marketing (Strategic Marketing).
"Da su parlamentarni izbori održani sredinom marta, kada je istraživanje sprovedeno, najviše glasova računato u odnosu na broj opredeljenih koji hoće da izađu na izbore, dobila bi Srpska radikalna stranka (SRS) - 39 odsto", kazao je agenciji Beta direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević.
Sledile bi koalicija predvođena DS-om sa 37 odsto glasova, koalicija DSS-NS sa 10 odsto, zatim LDP i koalicija predvođena SPS-om sa po 6 odsto, što znači da u odnosu na prethodna dva istraživanja obavljena početkom marta i sredinom februara nema ozbiljnih promena i da se raspoloženje birača stabilizuje.
"Politička scena Srbije se očigledno 'ukrupnjava' i u pogledu broja relevantnih partija uprošćava, ali se, uprkos tome, ne nazire kako i ko bi mogao da formira Vladu nakon ovih izbora, s obzirom da će najverovatnije biti potrebna tri partnera da bi se došlo do parlamentarne većine", naglasio je Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, DS i SRS su u dugoročnom trendu povećanja svog rejtinga, a nedavni predsednički izbori ne samo da su potvrdili dominaciju te dve partije nego su ih još dodatno ojačali.
Uprkos praktično najveće do sada zabeležene popularnosti, svako od njih bi morao da dobije podršku još bar dva jaka partnera od stranaka koje po trenutnoj situaciju ulaze u parlament, a to su koalicije DSS-NS, LDP i koalicija SPS-PUPS-JS.
"Teško da se išta može promeniti čak i ukoliko uspešnim kampanjama drugih DS i SRS se za donekle spuste, a ostale za toliko podignu svoju popularnost", ocenio je Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, tek ukoliko bi neko od najozbiljnih takmaca ostao ispod cenzusa, situacija bi se promenila značajnije i jedna od dve partije koje bi u tom scenariju prešle pet odsto mogla bi se naći u ulozi onoga ko može da odredi da li će Srbija dobiti radikalsku ili demokratsku vladu.
Istraživanje pokazuje da iako smatraju da su nezaposlenost, životni standard i korupcije uz rešavanje statusa Kosova najveći problemi države, građani ipak izdvajaju Kosovo i EU kao teme koje će ih opredeljivati ili koje ih već opredeljuju za koga će glasati.
"Evropska orijentacija građana Srbije je izuzetno velika, oko 70 odsto bi glasalo na referendumu za priključenje Srbiji Evropskoj uniji", dodao je direktor Stratedžik marketinga.
Bogosavljević dalje navodi da se slika menja ako se postavi pitanje tretmana Kosova u tom procesu, pa 28 odsto ostaje pri stavu bez ikakvih uslova za Kosovo, dok 18 odsto smatra da EU kao organizacija ne treba da prizna Kosovo ali da Srbija treba da nastavi u pravcu EU, što spušta procenat onih koji su za priključenje Srbije EU na 44.
Nasuprot tome je 26 odsto onih koji jesu za EU, ali pod uslovom da svi ugovori sa EU važe na čitavoj teritoriji Srbije koja uključuje i Kosovo i Metohiju, kao i 17 odsto onih koji su protiv priključenja EU dok zemlje koje su priznale Kosovo ne povuku svoje priznanje.
Istraživanje javnog mnjenja Srbije je redovno mesečno istraživanje Stratedžik marketinga i sprovedeno je na slučajnom reprezentativnom uzorku od 1.040 građana Srbije sa pravom glasa.
Istraživanje je obavljeno od 17. do 19. marta 2008, a marginalna greška uzorka je bila plus-minus 3,2 odsto.
Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji biće održani 11. maja.
(Beta)
