MUŠKI ŠOVINIZAM

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
LBarbara:
Pa i to je jedan vid uživanja Gnevu Božji..:)
Ne misliš valjda da je to kazna neka?
Kako si to kategorično i zapovednički rekao ispada da muškarci po tebi ne treba da brinu o svojoj porodici?
Kliknite za proširenje...

Uzivaj u deci ... tj. u muskarcima.... ovaj, obrnuto....

.... mislim ovo drugo , da bi bilo ovo prvo,....

... tedoh reci uzivaj u prvom da bi uzivala u drugom ... :D


....

...
..
.

... izvini molim, te oprosti pardon,.... ali, sta sam hteo da ti kazem.... ???

:zimag:
z:mrgreen:
 
Mystic_:
Uzivaj u deci ... tj. u muskarcima.... ovaj, obrnuto....

.... mislim ovo drugo , da bi bilo ovo prvo,....

... tedoh reci uzivaj u prvom da bi uzivala u drugom ... :D


....

...
..
.

... izvini molim, te oprosti pardon,.... ali, sta sam hteo da ti kazem.... ???

:zimag:
z:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Hteo si da kažeš da si se opet zbunio, pa prirodno hoćeš opet da zbuniš i mene ali cvrc...:zgrudvanje:...z:mrgreen:

Šalim se naravno, razumem ja šta želiš da kažeš još samo da to približiš recimo Gnevu Božijem...z:lol:
Astronautu ne moraš i on razume...i to dobro..:cool:...
 
Mystic_:
... ne moram... ti si vec zbunjena....

nego, posustaje vam taj z. sovinizam ....

... mekane ste, a mi m.sovinisti moramo da vam damo neke prednosti ...

;)
Kliknite za proširenje...

Grešiš, po običaju..ali to je inače odlika vas osvedočeno okarakterisanih, po opredeljenju a ne karakteru muških šovinista..:lol:

A da posustaje, posustaje....jer žene najzad menjaju taktiku, koristimo datu prednost..;)

http://forum.krstarica.com/entry.php/27750-Savremenom-Vitezu
 
Poslednja izmena:
:prstic:...naravno, jednom savremenom vitezu...

Ceo je svet naša subjektivna tj. lična predstava..scena se doduše često menja, glumci defiluju, prolaze, odlaze a mi režiseri
tih sopstvenih predstava razmišljamo gde smo pogrešili kad nema aplauza, zašto taj svet ostaje ravnodušan na naš trud, zar ne vide
taj trud da predstava bude što bolja, uverljivija, jasnija...pritom uporno težimo hapy endu a najčešće se dešava tragi-komičan kraj..
 
... ovo je moj odgovor na Blog temu : Previše kolača, premalo svega ostalog....
izvinjavam se sto je tekst malo nabijen, ali takav sam kako po telu tako i po dusi...

Uzivajte... u tekstu i pozicioniranju svih nas ... ;)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Previše mesa (lovstva) i ribe (pecanja) ... premalo sakupljačica koje to umeju da začine, zgotive (zaprže) i konzumiraju...

Kako lepo reče autorka, Žena-lovac (sobzirom na neprirodnu definiciju) je promašen poziv, stil života, zanimanje, hobi, princip iliti tamo nešto peto, šesto. Sobzirom na problem iracionalnosti, projektovani virtuelni svet takve žene sa virtuelnim segmentima treba da na neki način egzistiraju kao i njeno tzv. virtuelno koplje (produžetak muškosti) kojim virtuelno lovi, kao virtuelni lovac. Kako je u takvoj situaciji manje-više sve virtuelno, tj.maja, iluzija ili nekakav san, kad-tad se potvrdjuje pitanje da je i Ona tzv. Žena-lovac virtuelna. Celu tu situaciju privremeno izvlači stvoreni paradoks kada ceremonija lovljenja i lovina postaju uspešna stvarnost te sveukupne iluzije i virtuelnosti. Ukoliko se lov i lovina ostvare, te postanu materijalna stvarnost, Žena kao skorašnji globalistički protagonist (skorojević), formalni lovac, postaje suštinski virtuelna, jer Kosmos vrši strogu ekonomsku razmenu kompenzujući san u stvarnost i stvarnost u san. Ova kompenzacija se obavlja Zakonom održanja i striktne razmene, da bi unutrasnje stanje energija u sistemu racionalno-iracionalno bilo održivo, tj. energetski što minimalnije. Priroda je ekonomicna, štura i štedljiva, što ženama nikad po prirodi ne odgovara (jer, žensko uviranje stalno zavisi od muškog izviranja koju zovemo prirodne nejednakosti muško-ženskog principa), sve dok ne shvate da ulovljen trofej treba da izbace iz fotelje tj. kuće, kako bi se konačno završila njena iluzija u razmeni za stvarnost, kada se završava obično rečima:"... neću da gajim u kući mušku svinju od 100kg, zbog 200gr kobasice..."


Ukoliko dalje nastavimo, utvrdićemo da u istoj meri u istoj stvarnosti ne postoji ni Žena-pecaroš, jer kao što žena nema stvarno muško koplje, nema ni stvarnu mušku pecaljku. Ona u prošlosti u pećini nije izmislila ni koplje ni pecaljku, jer nema onu mušku funkcionalnu erektivnu stvarčicu, te nije mogla ni izvršiti lucidnu, inventivnu i seksualnu revolucionarnu projekciju za razliku od njenog muškarca koji to dobro radi sa svojim djokislavom (koji jest malo više na svoju ruku, ali nerazdvojni drugar deleći i dobro i zlo) , te uspešno sve te stvari izvodi. Ne zaboravimo da je pecaljka isto kao i koplje produžetak muškosti, samo što pecaljka simbolizuje Eros i spermu, dok koplje Tanatos i krv. Dakle, u oba slucaja postoji unutrašnji utisak koji se zove klackalica san/java, dok budjenje predstavlja središnji oslonac klackalice, tj. razliku i njenu kontrolu, jedine tanane granice izmedu sna i jave, tj. Iracionalnog i racionalnog, tj.aktivne i pasivne slie, tj.muškarca i žene. Biti iracionalan znači sanjati iracionalno i biti njegov racionalni sanjar, a sanjati zdravo, znači imati noću redovnu erekciju i normalnu hipofizu. Za sve to moze se reći da ima i žena, ali recimo da je to simbolično i razvodnjeno u onolikoj meri koliko se i Kosmos ponekad ružno poigrava sa ženama.


Epilog za Žene:
Ali, ako žena koristi svoj princip ženstvenosti ona ce umesto pecaljke/koplja (Erosa/Tanatosa) koristiti svoju žensku zamku kojom će kao sakupljačica sve (muške) životinjice koje upadnu lepo i strpljivo pokupiti i smazati, svakako ono što joj je po volji da svari. Dakle, Ona može biti sposobna sakupljačica, ukoliko ima dobro podešenu zamku, da princip muškog subjekta, presvari u objekat koji je što bliži njenim uverenjima (dok joj ne dosadi i šutne objekat iz fotelje ili iz kuce zajedno sa foteljom). Naravno da je za ženu najtraženiji suficit kontrola muškog uma, jer Ona nema realnu mušku pecaljku iliti koplje kojom se stiče produžetak snalažljivog, lucidnog, aktivnog, iracionalnog i kreativnog muškog uma. Ona zato ima svoju racionalnu, pasivnu, nepogrešivu zamku da zarobi gore pomenuti muški iracionalni, ali po njenom individualnom karakteru odgovarajuću verziju muškog uma. Medjutim, ironija se poigra uvek pred velikim izborom ulovljenih muških iracionalnosti u kombinaciji sa njenim sve nespremnijim, nekreativnijim globalističkim karakterom koji je tako divno laže da zna šta radi i da je sada njena epoha za lov, ... nažalost, sve češće je za Nju ulov siromašan, čak sa rastućom tendencijom nezadovoljstva i promašenosti, ako je verovati žalopojkama statistike, po ženskim forumskim ćoškovima i to baš sada u 21.veku, kada širom sveta fabrike proizvode agencije, a agencije štancuju milione stranica formalno-pravnih propisa u oblasti prava i sloboda.
Iz svega gore izloženog i obrazloženog, autorka nedvosmisleno potvrdjuje ovu autorovu Nadnauku, sopstvenom pasivnom ženskom silom izgovarajući sledeću realnu mogucnost i racionalnost: "A ja?! Sedeću mirno na bregu, mirisaću cveće i učiti pčele da piju čaj..... " – prevedeno na mantru: "Svesno sedi moje podsvesno na osmatračnici i strpljivo čeka da neko pridje i upadne u moju zamku, posle ću da procenim šta ću, kako ću i da li mogu sa Njim..."

EPILOG za Muškarce:
Muškarac je stvoren da udovoljava, daje i stvara materijalni i duhovni suficit ženi. Tako je oduvek bilo, žena pre nikad nije bila sama, stoga je prirodno da bude stalno socijalizovana i štićena grupom. Ukoliko nije Ona zamera i pati. Ko će da bude uz Nju, ako neće On. Ona mora da ima decu, čak i kada ih nema, ponaša se kao da ih ima, te joj treba više svega nego što može da troši. A može bogami, mnogo da troši. Bez obzira na svu tu žensku ćudljivost, gospodin On ne treba da se osvrće za njom, već za Njom (Boginjom), ali zato treba da bude istovremeno i Eros i Tanatos što nije lako za njega. U miru (pecaljka) Eros u ratu (koplje) Tanatos. Zato, erekcija (Eros/Tanatos) mora biti stalno tiha, preteća i tinjajuća zanimljivost kao dopuna za žensku pasivnost u vidu nezamislivo nepredvidljivih iracionalnosti raznih ljubavi i ratova, raznovrsnih ideja, koje pokreću skrivene resurse i moć iz neveroatnog u verovatno, iz iracionalnog u racionalno. Ali takav muškarac je nadčovek, čovek-bog, onaj koji hoće i može sve, hiperborejac za kojeg nema prepreka i nemogućeg. I to je problem globalizma, ako muškarci ponovo budu eksplozivno sagorevali krv i spermu. On kao takav, alhemijskim venčanjem, ostvaruje svoj poredak, ali i tudje snove sa zajedničkim sistemom vrednosti, razvaljuje postojeće društvene okove, ali i stvara sopstvene da utamniči protivnike i njihove klanove, muževno eliminišući slabe genetske promašaje, ostavljajući svojoj deci prokletstvo i večitu obazrivost . Takav neimenovani i nekrunisani arhaični Kralj (koji ne priznaje krunisanja ni svrgavanja), vladar-sveštenik ako ima sebi ravnu i odgovarajuću boginju da mu naboj božansko-ljudsko-životinjske strasti poništava u pravom i taktičnom trenutku, postaje i ostvaruje onog koji jeste, jer žena vlada (njime), dok on zapoveda (njoj). Od svega ovoga inspirativno navedenog, suprotan je onaj globalistički svakodnevnik, dosadno ponavljajući ukalupljeni jadnik koji se ulaguje, laska i pretvara da liči više na žensko nego na muško. Ti latentni transseksualci i homoseksualčići, postajući svakim danom sve više pedofili, gade se sopstvenog muškog mirisa i smrada sopstvenih hemisjkih i hormonskih sastojaka sve će učiniti da više ne prolivaju ni znoj ni spermu, o krvi da i ne pričamo, samo da bi što više neoriginalno ličili, pa čak i mirisali na svoje drugarice. Ipak, kada takav muškarac i postane nečija drugarica, priroda ih nagna da ponekad iskukaju nešto (seks,ljubav,porodica) od zbunjenog primerka tzv.ženskog roda i principa. U istoj meri je sve pravdajuće u onolikoj meri kao što i žene-lovci love takve ruinirane muške bezvoljne i bezsvesne životinjice. Na kraju sterilne bajke One ih zaslužno strpaju kao glupe neinventivne I bezvoljne zamorce u kavez (za kućne ljubimce) , a one jadnike duhom slabe, fizički zamrznu kako im ne bi palo na pamet da se podsete, da su prirodni ratnici i lovci. Na kraju krivica je obostrana i ničija, kada zabludno se preparira i mumificira muškarac kao Faraon zajedno sa kućnom foteljom umesto sarkofaga . Kućna fotelja koja je po pravilu izvor ženskog nezadovoljstva u odsustvu snage Erosa/Tanatosa, zokonito završava na globalističkom smetlištu podljudskosti, bezvoljnosti i bezstrašća.

ARMAGEDON
Nekoliko ovakvih uzastopnih generacija (4 kolena kažu drevne knjige), koje genetski unižavaju volju i svest trebalo bi da bude dovoljno da potvrde istinitost Eugenike. Zna se odavno da će metod mlitavog i sporog globalizma pobediti metod tvrdog, radikalnog i munjevitog nacizma. Klanovi za svetsku dominaciju su samo drugačiji po stilu . Ciljevi su isti. Koga je briga kada će se dogoditi, i da li vremena još ima ili nema … dogodiće se.
Od svih Vas čitaoca, ne očekujem junački otpor, jer ćete samo pogoršati stanje i ubrzati proces hranjenja i uvećavanja Zveri. Izmišljeni terorizam je ubio ratove. Istorija je dovedena do samog kraja i na izdisaju je…
Zasada samo posmatrajte okolinu, druge učesnike i preispitivajte sebe, druge ili to radite međusobno, … , jer ste evidentirani tamo gde mislite da egzistirate … bićete uskoro prozvani…

U potpisu sopstvenog trojstva (nas trojice istovremeno)
JA, moje JASTVO, i onoga koji JESTE
 
Slušaj TI, Nabijeni Trojni z:p,
otkriću ti jednu tajnu: žena je tihi predator, i zna sve fore&fazone kako da muškarca ubedi u to da je ON lovac. Nije li i đavolov najveći trik da ubedi ljude da ne postoji?

Trik postoji odvajkada:
neka prva, praistorijska žena, odabrala je svog lovca i pre nego što je on nju primetio. Nije joj bilo potrebno koplje ilištaveć; imala je dobro zašiljene bradavice, široke kukove i pogled ranjene srne – što je oduvek sjajan recept za lov na lovce. Borba prsa u prsa između dva pola ne postoji (izuzev u koitusnom klinču), kao ni jedan drugi frontalni napad (ako se ne računa atak na vizuelnu percepciju); napad se odvija podmuklo, iz zasede. Dok muškarac spava i sanja svoj naredni potez u budućim osvajanjima, žena je već iskalkulisala o čemu bi on mogao sanjati i otišla korak ispred: ona, naime, tačno zna da će joj muškarac ponuditi šargarepu na štapu i predstaviti joj šargarepu kao koplje/buzdovan i da on misli kako ona misli da je šargarepa jedinstvena, najveća, van konkurencije, pobedonosna, te da se štap lako može slomiti osmehom, suzama, pogledom, ispuštanjem maramice, odglumljenom ulogom nevinosti bez zaštite. Kada se muškarac jednom upeca na priču o svojoj neophodnosti i izuzetnosti u ženinom životu, njenoj potrebi da baš ON bude muškarac koji će je darivati šargarepom, dotični postaje lovina.
Ali ovde, naravno, mislim na Alfa ženku koje su se nameračile na Alfa mužjake.

Alfa ženke nisu zainteresovane za druge mužjake osim Alfi, iako se može desiti da u ranoj mladosti, nedovoljno iskusne i samosvesne, pogrešno procene lovinu, te ulove nešto što im ne treba i što, poput tereta, vuku za sobom celog života. No, ako je Alfa ženka sažaljive prirode i sklona izazovima, ona će i takvog muškarca pokušati da preoblikuje u sebi približno ravnog. Nasuprot Alfa ženama, Alfa muškarci se mnogo češće zaebu, pa im se od krajnje prosečne ili ispodprosečne žene učini posebna … i nikada, ili prekasno shvate da su pogrešno odabrali. Dok oni shvate, prosečna žena pretvorila je zajednički život u Muke po Muškarcu (monotonija, gubljenje ambicija, zadovoljavanje sitnicama i proglašavanje sitnica za sreću, uzaludno traženje odgovora u pitanju “ko je kriv, zar JA?”, gubitak lovačkog instinkta i – paralelno - stalnu potrebu da se taj instinkt povrati kroz trening bezuspešnog traganja za Pravom). Na kraju balade život se pretvara u nametnuti SUživot sa cimerkom, kuvaricom, praljom i spremačicom, u gledanje utakmica, ispijanje piva, otimanje o stranu kreveta, sinhrono prdenje i podrigivanje. Od nekadašnjeg Alfa muškarca, dakle, ostane neka bivša polualfa te se, po logici stvari, tada postavlja pitanje da li je bivši Alfa ikada i bio – Alfa.

Žena vrlo dobro zna šta je njeno najmoćnije oružje: nahraniti ego odabranog muškarca. On će, stoga, ako je vredan njenog truda i dobar kandidat za stvaranje potomstva, biti “najpametniji, najlepši” i “najbolji ljubavnik” kojeg je do tada imala a neretko i “jedini”. Muškarac nikada neće reći ženi da je ona bila “jedina” čak i ako jeste, pošto smatra da bi odabrana partnerka bila zblanuta njegovim neiskustvom. Muškarac gradi oko sebe arhetipski oreol ratnika, ne shvatajući da žena ne pravi mnogo drame oko pitanja pobeda i poraza: ukoliko je odabrani muškarac pobednik tj uspešni ratnik, žena će ga poštovati i voleti; ukoliko je odabrani muškarac poražen tj neuspešan ratnik, ženu će dirnuti njegova karma i opet će ga voleti. Naravno – ako je odlučila da ga voli, odnosno ako ga je odabrala. Dakle, voleće ga i u jednom i u drugom slučaju. Žene vole i neuspešne, mlitave, beskarakterne, zapuštene, smrdljive, ružne, loše, zle, pijane, drogirane, agresivne, s manjkom ili viškom testosterona, lude itd. muškarce. Žene su, u suštini, nepopravljivi idealisti i romantici, čak i kada delaju racionalno. Žene lako praštaju muškarčeve greške, čak i kada su osvetoljubive. Žene nastavljaju da vole muškarce čak i kada im kažu da ih mrze. Žene su retko ravnodušne; one uvek ostavljaju malo prostora i za drugu, treću ... petu šansu.

Za razliku od njih, muškarci biraju žene-frankenštajne: po obrascu iz svojih polucijskih maštarija i, ujedno, po slici velike mame: zavodljive, lepe, rasplodne, uvek spremne da udovolje, ali i da dobro kuvaju i pedantno peglaju – naravno, i u tim prilikama podjednako privlačne kao i u seksi satenskom negližeu. Njegova privrženost uvek polazi od same žene, objekta zaljubljenosti: ako ga objekat razočara, izneveri, ako ga se zasiti, on nikada neće tražiti krivicu u sebi, već u ženinim zagorelim ručkovima, ženinim pogrešno odabranim prijateljicama, njenim roditeljima, njenim borama, njenim iznenada uočenim krivim nogama, aljkavosti, načinu kako se oblači, jede, češlja ... svemu onom što mu na početku nije smetalo. Nikada joj neće oprostiti što je izneverila njegova očekivanja, i potražiće drugu, savršeniju, mlađu, no opet identičnu onoj sa početka misije pronalaženja Idealne (ženu-frankenštajna).
Muškarac je sebi oprostio starenje, ženi nije. On je sebi oprostio zakržljalost ratništva, ženi neće oprostiti nijednu pogrešku iz svog davno utvrđenog obrasca. Stoga me nije mnogo začudio dokumentarac kojeg sam sinoć gledala („Tabu“): o muškarcima koji su, umesto životnih partnerki, izabrali – lutke. To nisu erotske lutke na naduvavanje već lutke u prirodnoj, ljudskoj veličini, anatomske verne kopije žena savitljivih udova. One mogu da sede, prekrste noge, ali ne mogu ono, ovim muškarcima najbitnije – da se kreću, govore i MISLE. Dotični mušarci ne vole žene od krvi i mesa koje hodaju, zvocaju i razmišljaju. Ništa lakše od večito lepe, mlade žene koje se može nositi pod rukom, položiti na krevet (fotelju, pod, veš mašinu), i kojoj se lako rašire silikonske noge i gnjave silikonske grudi u nemoj atmosferi bezuslovnog pristajanja. Po potrebi takva se žena može i okačiti o luster, tući, gaziti, šutirati. Ona nikada nema primedbe a kada se ofuca od previše upotrebe, lako se baci i zameni drugim modelom.

Kompatiblinost današnjeg muško-ženskog para ne zavisi toliko od uloge polova u društvu koliko od individualnog poimanja uloga u bračnom partnerstvu. Konačno, ravnopravnosti u jenom odnosu nikada nije bilo niti će biti, nezavisno od pola, jer je jedan partner uvek jači i zahtevniji – bilo da je to muškarac ili žena, i partnerstvo je uvek neki blagi sado-mazo odnos na dobrovoljnoj osnovi.
 
Poslednja izmena:
Ovaj ,nazočni,jedini feminista na Balkanu potvrđuje tužnu istoriju Alfa ženki da nijedna nije lapila
dostojnog Alfa mužjaka jer đukac jedan je toliko promiskuitetan da več i na javi,a u snu da ne
pričamo meša imana svojih voljenih kao kakav mikser ili mašina za mlevenje mesa...Pošto sam
uvek zavideo Alfa mužjacima-mislio sam da neću nikad dopreti do neke vampice Alfice,ali
da izvinete -toliko me.......(neću ipak napisati-domislite sami) da se od njih bilo i teže odbraniti,
a za otresanje je trebala,ne samo lukavstvo već i umetnička imaginacija...Konačno se jedne
nisam mogao rešiti-sva veština i silne logike i filozofske doktrine,nisu pomagale,mada ona (kako
i dolići Alfi)i dalje tvrdi da bih bio momak da se ona nije na mene sažalila (bokte,a drugi brak-samo
Alfe imaju svoju posebnu Alfa tvrdoglavu logiku-ONE SU UVEK U PRAVU!):heart2::heart2::heart2:
 
Malo šale, ali i zbilje. Tačno. Šta će biti kada ispišemo i isprorokujemo puno šale i puno zbilje

Ima tu nečeg, ima boga mi ima,… jer sve je odavno zapisano.
Zar Princip nije uvek princip da bi se zvao princip (ono sto je vise od zakona, nuznosti i proročanstva), bio neko Alfa, beta, ..., omega.

Međutim, slušaj istinu o Alfi muškarcu ako je vec sporedna tema, ... Alfa nije sve ovo:
1.) Nije Alfa neko ko traži od svoje žene da prihvati sebe kao kenjkavo mlečno zakeralo (mamin sin za stolom ili na njonji), koje često traži rezance sa makom ili sirom, štrudle ili pite i svu onu bebeću hranu koja se žvaće mlečnim zubima, guta ili srče na slamku.

2.) Nije Alfa onaj koji traži da vodi ženu (samoprozvanu damu) preko ulice, preko hodnika do WC-a, preko blata do betona, tretirajući je kao prezaštićenu princezu ili nekrunisanu i ucveljenu kraljicu.

3.) Nije Alfa taj neki koji će da svaljuje, iskrivljuje ili prema njoj usmerava: sopstvenu krivicu ,lenjosti, agresivnost, nepravdu, sopstvenu zablokiranosti, zbunjenost nesigurnost, neodlučnost u inspiracij, potentnosti, kreativnosti, angažovanosti, itd... da ne pričam o nekim tamo fizičkim i duhovnim manama i izgovorima , gimnastikama u maltretiranjima itd ...
4.) Nije Alfa tamo neki ... bla, bla
, već Alfa je obrnuto i suprotno od svega gore pomenutog, a to je redosledom sledeće:

1.) On je neko ko nije mamino zakeralo i tatin neuspešan projekat, neko ko ne pita šta ima za jelo, kako je spremljeno i u kojim posudama, da li je slatko-kiselo-slano, da li je preprženo ili presno, ima li čačkalica, samo salveta na stolu itd, jer On je taj prvenstveni muški princip, pa tek onda tzv. Alfa, jedući hranu kao energetsko gorivo. On jede tako površno da se vidi koliko je zaokupljen suštinom, kada njegovi mehanički i vojnički pokreti sami govore da je za njega hrana samo visoko oktansko gorivo sa kojim se sagorevaju proteini i ugljohidrati u sopstvenoj zveri. U božanskom smislu, nadčoveka i izdižući svoj muški princip iznad sebe kao Zver, On ume da napravi od obroka i obred, podigne hranu na viši stupanj vertikalom, žrtvujući po neko jare, jagnje i prase praveći sakralni ritual. Na taj način On se sjedinjuje sa Njim i približava se božanskim kada, ritual, ceremonija i obrok mora da zadovolje najviše standarde u smrtnom i besmrtnom aspektu.
Isto tako je za odevanje, za obuvanje, za stanovanje itd ... što čitalac može sam analogijom da dođe do zaključka, šta je To nešto ispoljeno u muškom svakodnevnom principu (pa tek onda Alfi) suština, a šta forma.

2.) On je onaj koji vodi ženu kroz život i to tako „čvrsto“ držeći je za ruku, da Ona vrlo dobro zna šta je čeka u svakom budućem polju, šumi, planini, proplanku. Ali, on je onaj koji je i privremeno i povremeno ostavlja sa decom na istim tim mestima idući ispred nje kao prethodnica rizikujući, ratujući, krčeći i šireći nove mogućnosti. Da bi se realizovale nove mogućnosti ona ne sme da bude malo vode na dlanu koja će se lako prosuti bez njegovog prisustva. On je onaj koji pokreće pohode, dok je na njoj uspostavljeni sistem koji se zove dom i deca.

3.) On je taj, koji je osluškuje, miriše, proba i stalno je posmatra, jer ona je vlasništvo njegove druge polovine, ona je takva kakva jeste, a ne onakva kakva nije. Trudiće se da je principom unapredi, da joj uveća vrednost, da joj objasni spoljni širi svet i kosmos koji ne razume iz ugla muškarca, ratnika, lovca, da je tera da raste kao ličnost. On je taj koji svoju ženu ne štedi, suzbija joj zavist, veštičarsku zlovolju, pakost, cifranje, šminkanje, guranje u zajednici, modiranje, ... ali je tera raznim metodama, ako treba i pritiscima da pomera granice mišljenja, shvatanja, postojanja, naravno nestrpljivo... Za njega je teranje svakodnevni posao češće samo tiha i umna aktivnost, ponekad bes božiji. On drži ključ, dok Ona drži bravu čak i kada nisu zajedno. On vrsi na nju evolutivni pritisak i tera je preko Y(X) hromozoma na njen X(X) hromozom.

Sto se tiče plastičnih žena, ima jedno rešenje kojim se eliminišu i odstranjuju takvi muškarci. Na žalost rešenje nije globalističko u duhu ovog vremena, već nacističko.
Antička definicija žene iz ugla muškarca: Žena je mekano biće između muškarca i deteta.
Globalistički um ne ume suštinski da shvati ovu definiciju predstave i simbolizma, jer je netolerantan i površan.

Malo šale, ali i zbilje. Tačno. Šta će biti kada ispišemo i isprorokujemo puno šale i puno zbilje :zblesav:
Ima tu nečeg, ima boga mi ima,… jer sve je odavno zapisano… da li znamo da čitamo svoje kodove, ostade nezapisano samo.

:zimag:
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top