B
Branka_bg
Gost
Cao svima ... Ja sam Branka iz Beograda i htela bih da mi date savet tj, vase misljenje.
Vec skoro tri godine sam ludo zaljubljena u jednog predivnog muskarca. Ja sam u kasnim tridesetim, imam 2 cerke tinejdzerke i razvedena sam. Njega sam upoznala pre tri godine na poslu i od starta sam luda za njim. On je pet godina mladji od mene (ima 33 a ja 38) i kad smo se upoznali bio je solo. Od prvog dana smo se sprijateljili i od tada pa do danas se ne odvajamo. Na poslu svi pricaju da smo zajedno a mi to ni ne poricemo, mada to nije istina. Jednostavno nas boli uvo sta misle drugi ljudi, sto nas ogovaraju i tako to. Na poslu se samo druzimo jedno sa drugim i tako reci separatisemo se od svih (sto su oni primetili i ne prestaju da nas tracare).
Problem je nastao kada se on, par meseci nakon sto smo se upoznali ozenio. Nemam pojma odakle je izvukao tu devojku, nisu bili zajedno ni dva meseca kad je ozenio. Ja sam za nju saznala dve nedelje pre vencanja. Preklinjala sam ga da se ne zeni, govorila mu da to nece funkcionisati itd. ali me nije poslusao i ozenio se. Onda je otputovao sa njom na medeni mesec u Italiju ali me je odande zvao po deset puta dnevno. Osecala sam da nije srecan, da tu nesto fali ...
Kasnije me je upoznao sa zenom. Ona je odmah ukapirala da ga ja volim i zamrzela me. Stalno ga je terala da bira izmedju nje i mene. Non-stop su se svajdali. Prisustvovala sam hiljadama njihovih svadja. Stalno joj je govorio kako je luda sto pravi scene, kako sam mu ja samo najbolja drugarica i kako nikada ne bi mogao da me posmatra kao zenu. Zato nisam ni smela da mu kazem sta osecam.
A ipak od kada se ozenio vise je bio sa mnom nego sa njom. Mesec dana nakon vencanja otisli smo zajedno na more (eksurzija, oboje smo profesori). Tu jesen smo opet isli zajedno na Palic (tada smo i saznali da mu je zena trudna). Onda me je na zimu ubedio da opet vodimo zajedno na ekskurziju. Rekao je da sa njom stvari ne funkcionisu, da se stalno svadjaju zbog mene itd. Onda sam mu ponudila da prestanemo da se druzimo ali nije hteo ni da cuje za to. Rekao mi je da mu prijateljstvo sa mnom znaci milion puta vise od zene i da ce je ostaviti ako nastavi da prica lose o meni.
A posle tog zimovanja stvari su postale nikad gore. Zena mu je poludela (nisu tada bili u braku ni godinu dana) i poceli su da se svadaju non-stop. Ona me je trazila, histerisala, pretila mi a ja nisam mogla da je ubedim da izmedju nas stvarno nema nicega. A onda k'o za baksuz kad smo otputovali na ekskurziju na Palic (godinu dana nakon njihovog vencanja) zena mu se porodila i posle ga optuzila da se on vukao sa mnom dok se ona mucila u porodilistu. Uglavnom dobili su sina i beba je stvarno preslatka. To je bilo u maju ove godine. Ovog leta smo nas dvoje opet vodili decu na more i kad smo se vratili on je ostavio zenu. Nisam mu trazila da to uradi, jednosavno je jedan dan dosao kod mene sa stvarima i rekao da vise ne moze da je trpi i da sam bila u pravu kad sam rekla da taj brak nece potrajati. Naravno primila sam ga kod mene i sada, par meseci kasnije on jos uvek zivi sa mnom i mojim cerkama koje ga obozavaju kao i on njih. Skoro da se razveo, ostaje jos samo da potpise neke papire i sve ce biti gotovo ... Ja ne znam da li gresim ali cini mi se da me on voli. Stalno trazi neki izgovor da me zagrli, uhvati za ruku, poljubi (doduse u obraz). Svaki dan mi kupuje cvece, kupuje mi neke sitne poklone i stvarno je divan prema meni. Brani me od svih kolega koji me ogovaraju tj, zbog mene se posvadjao sa celim kolektivom. Da li je moguce da sve to sto radi za mene radi iz prijateljstva ili tu ima nesto vise ? Ako me voli zasto nikada nije pokusao da mi pridje (milion puta smo spavali u istom krevetu a on me uvek samo poljubi za laku noc i nista). Da li da ucinim prvi korak i da mu, kad bude slobodan, kazem da ga volim ?
POMAGAJTE !
Vec skoro tri godine sam ludo zaljubljena u jednog predivnog muskarca. Ja sam u kasnim tridesetim, imam 2 cerke tinejdzerke i razvedena sam. Njega sam upoznala pre tri godine na poslu i od starta sam luda za njim. On je pet godina mladji od mene (ima 33 a ja 38) i kad smo se upoznali bio je solo. Od prvog dana smo se sprijateljili i od tada pa do danas se ne odvajamo. Na poslu svi pricaju da smo zajedno a mi to ni ne poricemo, mada to nije istina. Jednostavno nas boli uvo sta misle drugi ljudi, sto nas ogovaraju i tako to. Na poslu se samo druzimo jedno sa drugim i tako reci separatisemo se od svih (sto su oni primetili i ne prestaju da nas tracare).
Problem je nastao kada se on, par meseci nakon sto smo se upoznali ozenio. Nemam pojma odakle je izvukao tu devojku, nisu bili zajedno ni dva meseca kad je ozenio. Ja sam za nju saznala dve nedelje pre vencanja. Preklinjala sam ga da se ne zeni, govorila mu da to nece funkcionisati itd. ali me nije poslusao i ozenio se. Onda je otputovao sa njom na medeni mesec u Italiju ali me je odande zvao po deset puta dnevno. Osecala sam da nije srecan, da tu nesto fali ...
Kasnije me je upoznao sa zenom. Ona je odmah ukapirala da ga ja volim i zamrzela me. Stalno ga je terala da bira izmedju nje i mene. Non-stop su se svajdali. Prisustvovala sam hiljadama njihovih svadja. Stalno joj je govorio kako je luda sto pravi scene, kako sam mu ja samo najbolja drugarica i kako nikada ne bi mogao da me posmatra kao zenu. Zato nisam ni smela da mu kazem sta osecam.
A ipak od kada se ozenio vise je bio sa mnom nego sa njom. Mesec dana nakon vencanja otisli smo zajedno na more (eksurzija, oboje smo profesori). Tu jesen smo opet isli zajedno na Palic (tada smo i saznali da mu je zena trudna). Onda me je na zimu ubedio da opet vodimo zajedno na ekskurziju. Rekao je da sa njom stvari ne funkcionisu, da se stalno svadjaju zbog mene itd. Onda sam mu ponudila da prestanemo da se druzimo ali nije hteo ni da cuje za to. Rekao mi je da mu prijateljstvo sa mnom znaci milion puta vise od zene i da ce je ostaviti ako nastavi da prica lose o meni.
A posle tog zimovanja stvari su postale nikad gore. Zena mu je poludela (nisu tada bili u braku ni godinu dana) i poceli su da se svadaju non-stop. Ona me je trazila, histerisala, pretila mi a ja nisam mogla da je ubedim da izmedju nas stvarno nema nicega. A onda k'o za baksuz kad smo otputovali na ekskurziju na Palic (godinu dana nakon njihovog vencanja) zena mu se porodila i posle ga optuzila da se on vukao sa mnom dok se ona mucila u porodilistu. Uglavnom dobili su sina i beba je stvarno preslatka. To je bilo u maju ove godine. Ovog leta smo nas dvoje opet vodili decu na more i kad smo se vratili on je ostavio zenu. Nisam mu trazila da to uradi, jednosavno je jedan dan dosao kod mene sa stvarima i rekao da vise ne moze da je trpi i da sam bila u pravu kad sam rekla da taj brak nece potrajati. Naravno primila sam ga kod mene i sada, par meseci kasnije on jos uvek zivi sa mnom i mojim cerkama koje ga obozavaju kao i on njih. Skoro da se razveo, ostaje jos samo da potpise neke papire i sve ce biti gotovo ... Ja ne znam da li gresim ali cini mi se da me on voli. Stalno trazi neki izgovor da me zagrli, uhvati za ruku, poljubi (doduse u obraz). Svaki dan mi kupuje cvece, kupuje mi neke sitne poklone i stvarno je divan prema meni. Brani me od svih kolega koji me ogovaraju tj, zbog mene se posvadjao sa celim kolektivom. Da li je moguce da sve to sto radi za mene radi iz prijateljstva ili tu ima nesto vise ? Ako me voli zasto nikada nije pokusao da mi pridje (milion puta smo spavali u istom krevetu a on me uvek samo poljubi za laku noc i nista). Da li da ucinim prvi korak i da mu, kad bude slobodan, kazem da ga volim ?
POMAGAJTE !
