Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Mudžahedini su bez milosti ubijali
Priznao sam sva svoja loša dela. Moj cilj je sada da pokažem svoje potpuno pokajanje. Ne želim da me svet pamti po zlu. Mudžahedini su u Bosni bili
primljeni s radošću. Uskoro odlazim u Hag kako bih svedočio o mudžahedinima, o njihovim zločinima nad srpskim i hrvatskim narodom. Svedočiću da su bili pod kontrolom Armije BiH u postupku protiv njihovog generala Rasima Delića
Ali Hamad je rođen 13. novembra 1971. u Bahreinu. Pohađao je srednju školu, smer hemija i biologija u Bahreinu i stigao do završne godine, koju nije završio zbog, kako kaže, problema u porodici koje je tada imao. Kasnije je pohađao nepriznatu i zabranjenu vojnu akademiju u Bin Ladenovom vojnom kampu "Kulijet Džaver el Askarije" u Avganistanu. Ratovao je u Avganistanu, ali i u Bosni i Hercegovini. Bio je oficir Al kaide za kontranapad u terorističkoj mreži "Al kaida". Istupio je iz te organizacije posle napada u SAD 11. septembra 2001, posle čega je postao član međunarodne organizacije i učesnik kampanje u borbi protiv terorizma. Oženjen je državljankom BiH sa kojom ima dvoje dece. Narednog meseca će se pojaviti u haškom tribunalu kao svedok na suđenju u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na izdržavanju zatvorske kazne u Kazneno-popravnom domu "Zenica". Tokom boravka u Kazneno-popravnom domu "Zenica" napisao je autobiografsku knjigu u kojoj iskreno i bez zadrške govori o svom životu, o Al kaidi, akcijama i zločinima ove organizacije, ali i svojoj savesti, snovima i pokajanju...
Priznali ste mnogo toga u knjizi, ali pre pisanja knjige ste dospeli u zatvor. Zbog čega?
- U zatvoru sam zbog terorizma. Osuđen sam zbog krivičnog dela postavljanja i aktiviranja auto-bombe u Mostaru. Tako se navodi u optužnici. Ja negiram da je to bilo tako.
Jeste ili nije?
- Ovde je bilo važno šta je sud odlučio. To nisam učinio i valjda će doći vreme da se to dokaže. Napisao sam knjigu u kojoj sam priznao i mnoga teža dela koja sam uradio. Govorio sam o svim svojim greškama i o svemu što sam učinio. Priznao sam. Priznao sam sve svoje aktivnosti u Al kaidi. Priznao sam da sam oficir Al kaide. Priznao sam ubistvo jednog od mojih kolega za vreme rata u Bosni. To sve što sam priznao i što na sebe preuzimam, mnogo je teže i može mi doneti doživotnu robiju. Hoću da kažem da li je moguće da nisam priznao tu bombu, a priznao sam gore stvari. Da sam zaista postavio tu bombu, ja bih možda makar ćutao o tome. Ali to nisam uradio.
Koje posledice je prouzrokovala ta bomba?
- To je bila katastrofa. Srušena je trećina jedne velike zgrade. Veliki broj stanova je uništen, 100 automobila je uništeno, mnoge radnje, policijska stanica i još okolne zgrade su pretrpele veliku štetu. Bilo je dosta ranjenika. Ja sam nedavno dobio ponudu od jednog izdavača iz Mostara koji ima sedište i u Zagrebu da napišem knjigu o toj auto-bombi i da im to sve opišem. Rekao sam da ne mogu jer ne znam, jer ja to nisam uradio. I neću lagati. Nudili su mi čak i veliki novac, ali odbio sam. Jer sad čak i da kažem da jesam, ne bi mi naškodilo jer sam već skoro izdržao celu kaznu za to.
Da li znate ko je to uradio?
- Mislim da je to uradio jedan moj bivši kolega iz Al kaide, zajedno smo se borili u Bosni. U jednom trenutku policija ga je tražila da ga uhapsi, ali je on imao svoje ljude u policiji koji su mu dojavili, pa je pobegao. Inspektori su mi čak tokom ispitivanja rekli da imaju dovoljno dokaza da je to on uradio. Pošto nisu mogli doći do njega, došli su do njegovih najbližih prijatelja, u ovom slučaju do mene.
Zašto je srušena ta zgrada? Čemu je to trebalo da posluži?
- Ne znam. On je radio za Al kaidu, ali i za tajnu službu Hrvatske. Koje poslove je on obavio za Al kaidu, a koje za tajnu službu Hrvatske ne znam. Ne znam da li je Hrvatska znala da je on čovek Al kaide, ali znam da mu je jednom iz Hrvatske omogućeno da dođe sa kamionom punim oružja i to je predato mudžahedinima.
Kako izgleda život u KPD "Zenica"?
- Ja uopšte nisam zadovoljan, ali nekako moram izdržati. Postoji zakon. Međutim, oni koji sprovode pravila rade kako njima odgovara. Navešću primer, osuđenici koji rade u Livnici, a radimo svaki dan ili svaki drugi dan, po devet sati, iako je, koliko znam, uvek i svuda radni dan osam sati. Reč je o teškim fizičkim poslovima, vrlo slabo plaćenim, zaradi se 150 maraka maksimalno. Ako ja slučajno učinim kakvu grešku, odmah su spremni da me kazne i da mi ukinu neke povoljnosti koje imam, kao što su mesečni izlasci ili posete. Ako neko od službenih lica učini neku grešku prema meni, za njih ne postoji kazna. To je zato što oni nas smatraju kao đavole, a kad god ima neki problem, stražari su anđeli.
Koliko još ima ljudi u zatvoru i koja je struktura?
- U zatvoru sam od kraja 1997. godine. U početku sam tri godine boravio u jednoj velikoj spavaoni, u kojoj je obično oko 30 ljudi i taj period sam prošao uglavnom loše. Kasnije su dolazile neke delegacije iz evropskih zemalja i tražile su da se uvede ćelijski sistem. Tek od 2001. godine sam dobio jednokrevetnu sobu, odnosno ćeliju. I sada boravim u takvoj sobi i donekle sam time zadovoljan. Kada sam dobio tu sobu, mnogo mi je značilo, i to je za mene bio spas.
Da li ste imali problema sa ostalim osuđenicima, s obzirom na to da ste stranac?
- Od 2001. godine sam u kontaktu sa međunarodnim i inostranim institucijama na temu borbe protiv terorizma. Posebno protiv Al kaide. Posebno zato što ja znam gde su oni sve prisutni i zato što sam znao da su bili u Bosni za vreme rata i znam da su i dan-danas tu prisutni. To je neko moje pokajanje.
SLOBODA
Koliko još imate do isteka kazne?
- Imam još nešto manje od dve godine. Moram da kažem da ljudi koji vode ovu državu nisu korektni. Osuđen sam na 12 godina i devet meseci. Po federalnom zakonu, postoji mogućnost da osuđenik koji odsluži dve trećine kazne može da bude oslobođen. Ja sam odslužio više od dve trećine, ali meni ne dozvoljavaju da iskoristim tu mogućnost. Smatram da je to zbog toga što im moje aktivnosti ne odgovaraju. Ja sam svestan da sve što govorim i moj kontakt sa svetom, posebno sa Amerikancima, i posebno sa Haškim tribunalom ne ide na njihovu ruku. Moj cilj je da pokažem celo svoje pokajanje. Ne želim da me svet pamti po zlu. Bio sam loša osoba i želim da se promenim. Ja sam prvo pričao o svojim greškama, pričao sam o Al kaidi, o međunarodnom terorizmu. Napisao sam knjigu, ali sam govorio i o greškama drugih. Oni pokušavaju da krive samo strance koji su došli da se bore za ovu državu kao da su sami došli ovde i kao da nisu bili pod kontrolom Armije BiH. To nije istina. Da nismo bili ovde primljeni, ne bismo mogli ni doći. Najviše ih boli što ja uskoro odlazim u Hag kako bih svedočio o mudžahedinima, o njihovim zločinima nad srpskim i hrvatskim narodom i da li su bili pod kontrolom Armije BiH ili ne. Svedočiću u postupku protiv njihovog generala Rasima Delića.
Ti svi ljudi su iz daleka poslati u Bosnu za vreme rata, ali mora se govoriti i o domaćim ljudima koji su ovima omogućili da dođu. Koji su im omogućili da bez milosti ubijaju narod. Zbog toga sam za većinu Bošnjaka i naroda muslimanskog u Bosni postao izdajnik, izdajnik islama, izdajnik ljudi koji su se borili za ovu državu, a to se posebno odnosi na generale bošnjačke nacionalnosti. LJudi u zatvoru isto me ne razumeju i oni me smatraju izdajnikom. Imao sam dosta poteškoća, fizički su me napadali, pretili su mi smrću.
Prilikom prvog izlaska iz zatvora - već godinu i po dana imam tu pogodnost da mogu da izađem na nekoliko sati iz zatvora samo zahvaljujući mojoj opreznosti - nije došlo do toga da stradam. Postoje ljudi koji su planirali atentat na mene i to dva puta. Jednom prilikom mi je sipan otrov u piće. To se dogodilo unutar zatvora 1998. godine.
Drugi put su pokušali da me ubiju snajperom dok sam bio u krugu zatvora. To je učinio jedan osuđenik, inače moj bivši kolega iz Al kaide sa kojim sam se borio zajedno u Bosni, on je bio vojnik u mojoj jedinici, i on koristi pogodnosti kao i ja, odnosno ima mogućnost izlaska na nekoliko sati. Dok smo u krugu zatvora, sa obližnjeg brda, koje je vrlo blizu zida koji okružuje zatvor, vidi se kao na čistini gde je ko i ko kuda šeta.
Tako da se sa tog brda može pucati na bilo koga. Dok policija sazna šta se desilo, pošto je to brdo šumovito, on ima vremena da pobegne gde hoće.
Sigurni ste da je čovek izašao iz zatvora na nekoliko sati i otišao na brdo da vas ubije?
- Da. Nije on lično, nego je organizovao svoje ljude.
Priznao sam sva svoja loša dela. Moj cilj je sada da pokažem svoje potpuno pokajanje. Ne želim da me svet pamti po zlu. Mudžahedini su u Bosni bili
primljeni s radošću. Uskoro odlazim u Hag kako bih svedočio o mudžahedinima, o njihovim zločinima nad srpskim i hrvatskim narodom. Svedočiću da su bili pod kontrolom Armije BiH u postupku protiv njihovog generala Rasima Delića
Ali Hamad je rođen 13. novembra 1971. u Bahreinu. Pohađao je srednju školu, smer hemija i biologija u Bahreinu i stigao do završne godine, koju nije završio zbog, kako kaže, problema u porodici koje je tada imao. Kasnije je pohađao nepriznatu i zabranjenu vojnu akademiju u Bin Ladenovom vojnom kampu "Kulijet Džaver el Askarije" u Avganistanu. Ratovao je u Avganistanu, ali i u Bosni i Hercegovini. Bio je oficir Al kaide za kontranapad u terorističkoj mreži "Al kaida". Istupio je iz te organizacije posle napada u SAD 11. septembra 2001, posle čega je postao član međunarodne organizacije i učesnik kampanje u borbi protiv terorizma. Oženjen je državljankom BiH sa kojom ima dvoje dece. Narednog meseca će se pojaviti u haškom tribunalu kao svedok na suđenju u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na izdržavanju zatvorske kazne u Kazneno-popravnom domu "Zenica". Tokom boravka u Kazneno-popravnom domu "Zenica" napisao je autobiografsku knjigu u kojoj iskreno i bez zadrške govori o svom životu, o Al kaidi, akcijama i zločinima ove organizacije, ali i svojoj savesti, snovima i pokajanju...
Priznali ste mnogo toga u knjizi, ali pre pisanja knjige ste dospeli u zatvor. Zbog čega?
- U zatvoru sam zbog terorizma. Osuđen sam zbog krivičnog dela postavljanja i aktiviranja auto-bombe u Mostaru. Tako se navodi u optužnici. Ja negiram da je to bilo tako.
Jeste ili nije?
- Ovde je bilo važno šta je sud odlučio. To nisam učinio i valjda će doći vreme da se to dokaže. Napisao sam knjigu u kojoj sam priznao i mnoga teža dela koja sam uradio. Govorio sam o svim svojim greškama i o svemu što sam učinio. Priznao sam. Priznao sam sve svoje aktivnosti u Al kaidi. Priznao sam da sam oficir Al kaide. Priznao sam ubistvo jednog od mojih kolega za vreme rata u Bosni. To sve što sam priznao i što na sebe preuzimam, mnogo je teže i može mi doneti doživotnu robiju. Hoću da kažem da li je moguće da nisam priznao tu bombu, a priznao sam gore stvari. Da sam zaista postavio tu bombu, ja bih možda makar ćutao o tome. Ali to nisam uradio.
Koje posledice je prouzrokovala ta bomba?
- To je bila katastrofa. Srušena je trećina jedne velike zgrade. Veliki broj stanova je uništen, 100 automobila je uništeno, mnoge radnje, policijska stanica i još okolne zgrade su pretrpele veliku štetu. Bilo je dosta ranjenika. Ja sam nedavno dobio ponudu od jednog izdavača iz Mostara koji ima sedište i u Zagrebu da napišem knjigu o toj auto-bombi i da im to sve opišem. Rekao sam da ne mogu jer ne znam, jer ja to nisam uradio. I neću lagati. Nudili su mi čak i veliki novac, ali odbio sam. Jer sad čak i da kažem da jesam, ne bi mi naškodilo jer sam već skoro izdržao celu kaznu za to.
Da li znate ko je to uradio?
- Mislim da je to uradio jedan moj bivši kolega iz Al kaide, zajedno smo se borili u Bosni. U jednom trenutku policija ga je tražila da ga uhapsi, ali je on imao svoje ljude u policiji koji su mu dojavili, pa je pobegao. Inspektori su mi čak tokom ispitivanja rekli da imaju dovoljno dokaza da je to on uradio. Pošto nisu mogli doći do njega, došli su do njegovih najbližih prijatelja, u ovom slučaju do mene.
Zašto je srušena ta zgrada? Čemu je to trebalo da posluži?
- Ne znam. On je radio za Al kaidu, ali i za tajnu službu Hrvatske. Koje poslove je on obavio za Al kaidu, a koje za tajnu službu Hrvatske ne znam. Ne znam da li je Hrvatska znala da je on čovek Al kaide, ali znam da mu je jednom iz Hrvatske omogućeno da dođe sa kamionom punim oružja i to je predato mudžahedinima.
Kako izgleda život u KPD "Zenica"?
- Ja uopšte nisam zadovoljan, ali nekako moram izdržati. Postoji zakon. Međutim, oni koji sprovode pravila rade kako njima odgovara. Navešću primer, osuđenici koji rade u Livnici, a radimo svaki dan ili svaki drugi dan, po devet sati, iako je, koliko znam, uvek i svuda radni dan osam sati. Reč je o teškim fizičkim poslovima, vrlo slabo plaćenim, zaradi se 150 maraka maksimalno. Ako ja slučajno učinim kakvu grešku, odmah su spremni da me kazne i da mi ukinu neke povoljnosti koje imam, kao što su mesečni izlasci ili posete. Ako neko od službenih lica učini neku grešku prema meni, za njih ne postoji kazna. To je zato što oni nas smatraju kao đavole, a kad god ima neki problem, stražari su anđeli.
Koliko još ima ljudi u zatvoru i koja je struktura?
- U zatvoru sam od kraja 1997. godine. U početku sam tri godine boravio u jednoj velikoj spavaoni, u kojoj je obično oko 30 ljudi i taj period sam prošao uglavnom loše. Kasnije su dolazile neke delegacije iz evropskih zemalja i tražile su da se uvede ćelijski sistem. Tek od 2001. godine sam dobio jednokrevetnu sobu, odnosno ćeliju. I sada boravim u takvoj sobi i donekle sam time zadovoljan. Kada sam dobio tu sobu, mnogo mi je značilo, i to je za mene bio spas.
Da li ste imali problema sa ostalim osuđenicima, s obzirom na to da ste stranac?
- Od 2001. godine sam u kontaktu sa međunarodnim i inostranim institucijama na temu borbe protiv terorizma. Posebno protiv Al kaide. Posebno zato što ja znam gde su oni sve prisutni i zato što sam znao da su bili u Bosni za vreme rata i znam da su i dan-danas tu prisutni. To je neko moje pokajanje.
SLOBODA
Koliko još imate do isteka kazne?
- Imam još nešto manje od dve godine. Moram da kažem da ljudi koji vode ovu državu nisu korektni. Osuđen sam na 12 godina i devet meseci. Po federalnom zakonu, postoji mogućnost da osuđenik koji odsluži dve trećine kazne može da bude oslobođen. Ja sam odslužio više od dve trećine, ali meni ne dozvoljavaju da iskoristim tu mogućnost. Smatram da je to zbog toga što im moje aktivnosti ne odgovaraju. Ja sam svestan da sve što govorim i moj kontakt sa svetom, posebno sa Amerikancima, i posebno sa Haškim tribunalom ne ide na njihovu ruku. Moj cilj je da pokažem celo svoje pokajanje. Ne želim da me svet pamti po zlu. Bio sam loša osoba i želim da se promenim. Ja sam prvo pričao o svojim greškama, pričao sam o Al kaidi, o međunarodnom terorizmu. Napisao sam knjigu, ali sam govorio i o greškama drugih. Oni pokušavaju da krive samo strance koji su došli da se bore za ovu državu kao da su sami došli ovde i kao da nisu bili pod kontrolom Armije BiH. To nije istina. Da nismo bili ovde primljeni, ne bismo mogli ni doći. Najviše ih boli što ja uskoro odlazim u Hag kako bih svedočio o mudžahedinima, o njihovim zločinima nad srpskim i hrvatskim narodom i da li su bili pod kontrolom Armije BiH ili ne. Svedočiću u postupku protiv njihovog generala Rasima Delića.
Ti svi ljudi su iz daleka poslati u Bosnu za vreme rata, ali mora se govoriti i o domaćim ljudima koji su ovima omogućili da dođu. Koji su im omogućili da bez milosti ubijaju narod. Zbog toga sam za većinu Bošnjaka i naroda muslimanskog u Bosni postao izdajnik, izdajnik islama, izdajnik ljudi koji su se borili za ovu državu, a to se posebno odnosi na generale bošnjačke nacionalnosti. LJudi u zatvoru isto me ne razumeju i oni me smatraju izdajnikom. Imao sam dosta poteškoća, fizički su me napadali, pretili su mi smrću.
Prilikom prvog izlaska iz zatvora - već godinu i po dana imam tu pogodnost da mogu da izađem na nekoliko sati iz zatvora samo zahvaljujući mojoj opreznosti - nije došlo do toga da stradam. Postoje ljudi koji su planirali atentat na mene i to dva puta. Jednom prilikom mi je sipan otrov u piće. To se dogodilo unutar zatvora 1998. godine.
Drugi put su pokušali da me ubiju snajperom dok sam bio u krugu zatvora. To je učinio jedan osuđenik, inače moj bivši kolega iz Al kaide sa kojim sam se borio zajedno u Bosni, on je bio vojnik u mojoj jedinici, i on koristi pogodnosti kao i ja, odnosno ima mogućnost izlaska na nekoliko sati. Dok smo u krugu zatvora, sa obližnjeg brda, koje je vrlo blizu zida koji okružuje zatvor, vidi se kao na čistini gde je ko i ko kuda šeta.
Tako da se sa tog brda može pucati na bilo koga. Dok policija sazna šta se desilo, pošto je to brdo šumovito, on ima vremena da pobegne gde hoće.
Sigurni ste da je čovek izašao iz zatvora na nekoliko sati i otišao na brdo da vas ubije?
- Da. Nije on lično, nego je organizovao svoje ljude.
