Odlazak

Ovih dana puno razmisljamo o tome da li ovde vredi ostati i boriti se , ili treba spakovati stvari i pobeci glavom bez obzira iz ove zemlje. Desi mi se s-vremena-na - vreme nesto zbog cega pozelim da odem , a onda opet pomislim sta bi sve u toj situaciji ostalo ovde, i shvatam da ne bi mogla da odem. I zato pokrecem ovu temu...

Vec dve meni bliske porodice su otisle , a ja osecam veliki poraz zbog toga....Tesko mi je palo to sto su otisli podvijenog repa. Otisli su razocarani situacijom u ovoj zemlji , trazeci za sebe i svoju decu srecu negde daleko odavde.

Da li je moguce da je ovde i Bog rekao laku noc ???

Cilj ove teme nije da pricamo o politici vec o tome da li ste spremni da odete i sta je to sto vas drzi ovde. Jesmo li nostalgicni ili smo ludi kad ostajemo ovde ??? Da li smo hrabri ili mudri kad odlazimo???

sa koferom na terminalu sigurno ne.......ostale kombinacije dolaze u obzir....barem 70% ljudi koje znam već decenijama pričaju kako su "tamo" privremeno, a meni onda sve bude jasno...i zavalim se da gledam neki film.....

Mislim da nije tu rec ni o porazu, ni o pobedama, mudrosti i sl. Jednostavno svako trazi bolje za sebe. A svi smo individualni i imamo vlastite prioritete u zivotu. Zelim samo naglasiti da nigde nije idealno i svugde ima problema. Zapravo vecinu tih probleme najcesce nosimo u koferima sa sobom pa gde god odes doneces i njih .

Ако нисам отишла од 91. до 2001. .....зашто бих сада одлазила?

Verujem da ce i ovde biti bolje. Ni napolju nije tako lagano i opusteno, morala bih duplo da se pomucim u pocetku, a i posle uvek moras da dokazujes da si jednako dobar kao i domaci. Plasim se i da vise nigde ne bih pripadala, u inostranstvu bih bila stranac, imigrant, a ovde bih bila gasterbajter - grozan izraz. U inostranstvu ne bih imala ni svoju porodicu i prijatelje u blizini, a nove prijatelje, bliske ljude u inostranstvu nisam sigurna da li bih uspela da steknem. Tako da ja ostajem ovde, pa kako bude...

ako jednom odes ti, a ne vidim ja tebe te, smatraj da sam ja tebe te ispratio

da li je mogutje da je ovde i bog rekao laku notj?

mogutje je da bog poseduje kloaq...razmisli o tome...zar ne bi bilo logichno da objedini obe fizioloshke potrebe u samo jednu rupu...

daj mi molim te reci način kako da odem i pakujem stvari koliko još ODMAH!!!!

idi na www.infostud.com pa na linkovi

moonja:

sa koferom na terminalu sigurno ne.......ostale kombinacije dolaze u obzir....barem 70% ljudi koje znam već decenijama pričaju kako su "tamo" privremeno, a meni onda sve bude jasno...i zavalim se da gledam neki film.....

Kliknite za proširenje...

Svi ljudi koje ja znam, pa i sama ja tj. nasa mala porodica nema nameru da se vraca-ju. Zasto bi? Izgradis zivot negde, pa ga onda napustis da bi opet isao iz pocetka?
To je suludo... i postoji nekoliko prikladnih termina za takve ljude od kojih je najblazi rolling stone ili tikva bez korena.

Mene zapravo iritiraju ljudi koji su tako nostalgicni i stalno nesto kao nisu sigurni... u stvari ne znaju sta hoce. To ti je dovoljno veliki problem za ceo zivot... gde god ga zivela.

Toliko od mene, nemam nameru da ucestvujem u temi u kojoj ce ljudi biti nesigurni ... smara me.

Sto sam uopste otvorila ovu temu i sama cinjenica da postoji ova tema me nervira

ali mozda je to zato sto sam neispavana... i ne mogu da spavam
Mozda sam preterala u netrpeljivosti, ali cinjenica je da me moderately nervirate sa takvim pricama... jer znam neke budale ovde koji sede na dve stolice i meni nije jasan takav zivot... odluci se i nemoj druge da davis sa tim vise...

Nemam nameru da odem.
Osecam da ovde pripadam.
Ekonomski sam situirana prosecno.

Cini mi se da je na mom mestu lako nemati dilemu, jer ni ja ni moj muz nemamo sta da ponudimo u inostranstvu osim fizikalisanja, a ovde radimo ono sto volimo.

Verovatno je onima koji bi nesto mogli da urade tesko da se odluce jer je to sansa za bolji zivot, a opet i rizik i potpuna promena nacina zivota. Onima koji imaju decu ta odluka biva jos teza...

imam 30 godina, solidan posao i ok platu za nase uslove, imam muza, mamu, sestru, tetke,prijatelje...za mene ne bi nigde bilo bog zna bolje...jer posao na ovakvom mestu u inostranstvu nikad ne bih dobila, znaci morala bih da cistim i perem sudove , da ne vidjam sve moje drage ljude onda kad ja hocu, cak i da ih ne cujem telefonom...uuuu, to ne mogu ni da zamislim jer me odmah zaboli dusa...ljudi koji zele da odu to treba da prelome do neke 20-22 godine...mozda i kasnije pod uslovom da se ovde nigde nisu skrasili...moj muz bi odmah krenuo, nije vezan kao ja

Kao mladja bila sam izricita u tome da treba bezati odavde i kopala i rukama i nogama da odem. Onda sam otisla na duze vreme i lepo se snasla, ali kad mi je ponudjeno da ostanem - odbila sam. Shvatila sam da se nasi (ili bilo ciji) tesko snadju za neki pristojan zivot, uglavnom se konobarise i pere sudje po restoranima, sto sam i ja radila ali jedno vreme. Kad sam shvatila da ce mi to biti jedina opcija ako ostanem, a da cu kuci imati vece sanse za pristojan posao s diplomom, lako sam se odlucila. Da dodam jos i da su me ucili sta je televizor i pokazivali mi kako se odvrce topla voda na slavini, poprilicno mi je preselo. Bilo je to interesantno iskustvo u odredjenoj fazi zivota, ali ne bih volela da zivim tako celog zivota.
Nakon toga sam jos jednom pokusala da odem sa suprugom, ali na sigurno. Mladi, fakultetski obrazovani sa odlicnim znanjem jezika, 5 porodica je garantovalo da ce se brinuti za nas - i odbiju nas!!! U isto vreme su se iselili neki sa sela, sa pozavrsavanim osnovnim skolama. I tu smo shvatili da njima trebaju polupismeni iseljenici (bez uvrede) koji ce za male pare da obavljaju njihove prljave poslove, koje oni sami nece. Ne trebaju im ljudi sa skolom koji ce traziti bolje poslove i zauzimati njihova radna mesta.
Hvala, ali onda cu ipak ostati tu. Nisam emotivno vezana za ovu zemlju samo mi ponos ne da da trpim tudja go.vna
Otisla bih jedino kad bi mi/nam neka ozbiljna firma ponudila siguran, dobar, kulturan posao sa svim beneficijama koje imaju i domaci zaposleni. A da pravim karijeru od peraca sudja do konobara, ne pada mi na pamet, nije me dzabe mama skolovala.

I ja imam 30 godina i vec sam 4.5 "tamo negde na zapadu". Da je lako, nije, na nekim stavrima se dobija, na nekima gubi ali to je svesna "zrtva". Dosli smo muz ( tadasnji decko ) i ja zato sto u Beogradu nismo videli neku perspektivu da gradimo nas zivot. Oboje fakultetski obrazovani, bez veza i vezica za neki normalan posao, smo jedva sastavljali kraj sa krajem da bi placali iznajmljeni stan. ( ni sada ne znam kako smo to uspevali). Nismo imali babe i dede da nasledimo neku nekretninu, ja nisam zelela da
zivim(o) sa mojim roditeljima u stanu sa jednom spavacom sobom, koji je jos i salonski pa je sve povezano i jedva da ima privatnosti. Od mojih nismo mogli da ocekujemo pomoc, oni i ovako jedva sastavljaju kraj sa krajem sa jednom lekarskom platom ( otac dipl ing pod "stare dane" je ostao bez posla a u tim godinam i niko ga vise nece kad ima toliko mladjih nezaposlenih). Muzeva majka zivi u provinciji, ima dovoljno za sebe ali ne i nas da izdrzava ( sto i da ima ne bih zelela). Neku perspektivu u bliskoj buducnosti mi nismo videli i zato smo se odlucili na odlazak. Naravno da je bilo tesko pocinjati od nule, sticati nove poznanike i prijatelje u mentalitetu toliko razlicitom od naseg, uciti novi jezik...
Ali, dobili smo to da imamo miran i situiran zivot sa redovnim primanjima, odlazak na godisnji vise ne predstavlja luksuz, mozemo normalno da gradimo porodicu a da ne razbijam glavu da li cu sa detetom sutra ostati na ulici jer nece biti para za stanarinu.
Naravno da mi nedostaju i familija i prijatelji i neki "mali rituali" koje smo imali, ali barem vodim zivot sa mnogo mane stresa.
I ne razmisljam da li sam ovde "privremeno" ili "stalno". Tu sam dok mi je ovde bolje, ako se desi u nekoj buducnosti da ce mi u Beogradu biti bolje, super, sumnjam da sam bilo sta izgubila boravkom na zapadu, naprotiv, mislim da samo moze biti plus i u zivotnom i u radnom iskustvu.
Na zalost, to je realnost u kojoj zivimo.

..."Da dodam jos i da su me ucili sta je televizor i pokazivali mi kako se odvrce topla voda na slavini, poprilicno mi je preselo"...

mora da si bila u americi...

O ne, u Londonu. Ljubazna porodica u kojoj sam u pocetku bila smestena (ubrzo sam pobegla, iznajmila sebi stan) mi je pokazala kako se pali radio, menjaju kanali na TV-u, odvrce topla voda i koristi tus... jos ponesto ali sam zaboravila

gudajoka:

nije me dzabe mama skolovala.

Kliknite za proširenje...

eto... u ovoj recenici lezi tvoj problem
1. mislis da si sa zavrsenom skolom bolja od nekog bez te iste skole
2. mislis da to sto ti mama kaze da si pametna onda to sigurno mora biti istina
3. mislis da si iznad pranja sudova
4. mislis da roditelji imaju obavezu da te finansiraju i pomazu sa babysitter-skim akcijama bar dok ne odes u penziju

Ako su ti dali da peres sudove i nosis pice to znaci da se nisi za bolje izborila. Niko nece na slepo da ti da neki finiji posao koji podrazumeva vecu odgovornost i veci rizik. Pa i ja ti ne bih dala da mi radis posao na slepo... dzabe ti fakultet.

1. Draga moja ne mislim da sam bolja od neskolovanih ljudi, nego da imam veci izbor poslova koje mogu da trazim i koji me ispunjavaju. Moj muz nema fakultet, pa ga opet cenim i divno se slazemo
2. Ne mislim da sam pametna zato sto tako moja mama kaze nego zato sto sam to dokazala kroz zivot u kom sam poprilicno uspela
3. Ne mislim da sam iznad pranja sudova jer svi koji me znaju, znaju da sam jos od srednje skole zaradjivala dzeparac konobarisanjem ili pranjem istih, prala sofersajbne po pumpama,.... Samo mislim da za tu vrstu posla postoji uzrast do kog je prihvatljivo. Radila sam to i tu i napolju i bilo mi je super, ali kao privremeni poslic za studenta ili srednjoskolca. Radila bih ga sigurno opet ako bi me muka naterala, ali kako sada stvari stoje ne bih sigurno ostavila dobro placen kancelarijski posao u Srbiji da bih prala sudje po belom svetu.
4. Da si malo pratila moje ranije postove, kao sto nisi, shvatila bi da mene roditelji ne finansiraju jos od faksa i ne cuvaju mi dete jer daleko zive. Moj muz i ja imamo dobre poslove, lepo placene, sami smo kupili stan i kola i sami brinemo o svom detetu. Mislim da je to u Srbiji prilicno veliki uspeh s obzirom na situaciju.
Nisam mislila nikoga da vredjam, ali ti si se iz nekog razloga osetila prozvana. U kojoj si se kategoriji nasla, ne znam i nije moj problem. Zato ti zelim svu srecu u tom spajzu u kom si zaglavila

gudajoka:

1. Draga moja ne mislim da sam bolja od neskolovanih ljudi, nego da imam veci izbor poslova koje mogu da trazim i koji me ispunjavaju. Moj muz nema fakultet, pa ga opet cenim i divno se slazemo
2. Ne mislim da sam pametna zato sto tako moja mama kaze nego zato sto sam to dokazala kroz zivot u kom sam poprilicno uspela
3. Ne mislim da sam iznad pranja sudova jer svi koji me znaju, znaju da sam jos od srednje skole zaradjivala dzeparac konobarisanjem ili pranjem istih, prala sofersajbne po pumpama,.... Samo mislim da za tu vrstu posla postoji uzrast do kog je prihvatljivo. Radila sam to i tu i napolju i bilo mi je super, ali kao privremeni poslic za studenta ili srednjoskolca. Radila bih ga sigurno opet ako bi me muka naterala, ali kako sada stvari stoje ne bih sigurno ostavila dobro placen kancelarijski posao u Srbiji da bih prala sudje po belom svetu.
4. Da si malo pratila moje ranije postove, kao sto nisi, shvatila bi da mene roditelji ne finansiraju jos od faksa i ne cuvaju mi dete jer daleko zive. Moj muz i ja imamo dobre poslove, lepo placene, sami smo kupili stan i kola i sami brinemo o svom detetu. Mislim da je to u Srbiji prilicno veliki uspeh s obzirom na situaciju.
Nisam mislila nikoga da vredjam, ali ti si se iz nekog razloga osetila prozvana. U kojoj si se kategoriji nasla, ne znam i nije moj problem. Zato ti zelim svu srecu u tom spajzu u kom si zaglavila

Kliknite za proširenje...

Nemoj da se ljutis gudajoko... a ne znam sta ti imas protiv spajza... meni su oni uvek bili mnogo interesantna mesta.

Naravno da nemam pojma u kakvim ti uslovima zivis, a moj post se nije obracao tebi direktno, nego generalno ljudi u Srbiji tako misle... da su iznad necega jer boze moj imaju skolu. I dalje mislim da si u krivu sto se toga tice... Skola sama za sebe nista ne znaci, osim to da je neko imao viska novca da te finansira dok ucis. Za svoje mesto pod suncem moras da se izboris ako napustis roditeljsko gnjezdo... jer te niko drugi po inerciji nece paziti i maziti... sve ide po zaslugama.

Meni je mnogo lepo u mom spajzu, moje obrazovanje se isplatilo, pa eto mogu da zaradim vise nego sto mogu da potrosim, a posla imam i vise nego sto mogu da postignem da uradim... hvala na lepim zeljama, sigurna sam da nisi bila iskrena, ali ipak... lepo mi skresala

OK, drago mi je zbog tebe. Ali mi je drago i zbog sebe

gudajoka:

OK, drago mi je zbog tebe. Ali mi je drago i zbog sebe

Kliknite za proširenje...

Naravno da je i meni drago i zelim da kazem da ne rade svi nasi ljudi kao konobari i sudopere. Samo je stvar u tome sto su ljudi koji su spremni na rizik oni koji nemaju sta da izgube brojniji u redovima fizickih radnika, nisko kvalifikovanih. Oni su spremniji na kompromis i generalno lakse nalaze posao, pa lakse ostaju u inostranstvu. I ja nisam imala sta da izgubim, meni je bilo finansijski mnogo ugodnije u Srbiji, uvek sam imala nekog da me pokrije ako nastradam... ali ja to nisam zelela, htela sam sama da izgradim svoje carstvo. 8-) carstvo tako ti deluje kada nesto veliko sam postignes 8)

Teze je otici kad se ima porodica, deca i koliko toliko situiran zivot. Mislim da nikad ne bi otisla da sam imala muza i decu. Ja sam otisla odmah posle fakulteta. Bukvalno zbog karijere. Nisam imala porodicu, moji roditelji nisu bili u gradu gde sam zavrsila univerzitet tako da sam bila sama kako god okrenes.
Sto se zapada tice, moze se lepo znaci ukoliko se covek imalo potrudi. Dovoljno je malim prstom maknuti i jednu jedinu vijugicu mozga pokrenuti da se ne peru sudovi i da se ne fizikalise, U sustini nema nasih koji to rade, uglavnom su to filipinci, meksikanci i slicni koje ruku na srce ne krasi bas neka intreligencija. Mi se snadjemi i mislim da nije u problem u poslu nego u nostalgiji. Mnogi nasi ljudi nikad ne prebole odlazak i vecito mastaju o povratku. I tako im prodje zivot a da nista ne urade da ga promene.

Mirka šizika:

Ovih dana puno razmisljamo o tome da li ovde vredi ostati i boriti se , ili treba spakovati stvari i pobeci glavom bez obzira iz ove zemlje. Desi mi se s-vremena-na - vreme nesto zbog cega pozelim da odem , a onda opet pomislim sta bi sve u toj situaciji ostalo ovde, i shvatam da ne bi mogla da odem. I zato pokrecem ovu temu...

Vec dve meni bliske porodice su otisle , a ja osecam veliki poraz zbog toga....Tesko mi je palo to sto su otisli podvijenog repa. Otisli su razocarani situacijom u ovoj zemlji , trazeci za sebe i svoju decu srecu negde daleko odavde.

Da li je moguce da je ovde i Bog rekao laku noc ???

Cilj ove teme nije da pricamo o politici vec o tome da li ste spremni da odete i sta je to sto vas drzi ovde. Jesmo li nostalgicni ili smo ludi kad ostajemo ovde ??? Da li smo hrabri ili mudri kad odlazimo???

Kliknite za proširenje...

Koliko godina ima tvoje dete, Mirka? Ako je mala, emigracija znaci da ce porasti i biti Kanadjanka, Engleskinja, Amerikanka, Nemica, Cehinja... Mozes da se trudis koliko hoces, da je ucis srpski, ali tvoje price o mirisu lipe i setnjama po Dorcolu njoj nece znaciti nista... To je zivot u inostranstvu (pogotovo ako odes na drugi kontinent), izmedju ostalog. Tako da... niko ne moze da kaze sta je bolje

ra-ta-tat:

nego generalno ljudi u Srbiji tako misle... da su iznad necega jer boze moj imaju skolu. I dalje mislim da si u krivu sto se toga tice... Skola sama za sebe nista ne znaci, osim to da je neko imao viska novca da te finansira dok ucis. Za svoje mesto pod suncem moras da se izboris ako napustis roditeljsko gnjezdo...

Kliknite za proširenje...

A ljudi sede po studentskim domovima i vlažnim suterenskim iznajmljenim stanovima jer im se sviđa takav život.

Možda za neke, koji su očito odrasli jedući iz srebrne kašike, školovanje podrazumeva "višak nečijeg novca", ali ne možeš da generalzuješ stvari.
A ovo za roditeljsko gnezdo si u pravu. Ali vidiš, nekima napuštanje tog gnezda počinje mnogo ranije. Neko se mnogo namuči da stekne nešto što je tebi dato jer se "ima viška". I zato ne vidim ništa loše u tome da takva osoba smatra da je "iznad nečega jer ima školu". Ona se za to izborila.

gudajoka:

Kao mladja bila sam izricita u tome da treba bezati odavde i kopala i rukama i nogama da odem. Onda sam otisla na duze vreme i lepo se snasla, ali kad mi je ponudjeno da ostanem - odbila sam. Shvatila sam da se nasi (ili bilo ciji) tesko snadju za neki pristojan zivot, uglavnom se konobarise i pere sudje po restoranima, sto sam i ja radila ali jedno vreme. Kad sam shvatila da ce mi to biti jedina opcija ako ostanem, a da cu kuci imati vece sanse za pristojan posao s diplomom, lako sam se odlucila. Da dodam jos i da su me ucili sta je televizor i pokazivali mi kako se odvrce topla voda na slavini, poprilicno mi je preselo. Bilo je to interesantno iskustvo u odredjenoj fazi zivota, ali ne bih volela da zivim tako celog zivota.
Nakon toga sam jos jednom pokusala da odem sa suprugom, ali na sigurno. Mladi, fakultetski obrazovani sa odlicnim znanjem jezika, 5 porodica je garantovalo da ce se brinuti za nas - i odbiju nas!!! U isto vreme su se iselili neki sa sela, sa pozavrsavanim osnovnim skolama. I tu smo shvatili da njima trebaju polupismeni iseljenici (bez uvrede) koji ce za male pare da obavljaju njihove prljave poslove, koje oni sami nece. Ne trebaju im ljudi sa skolom koji ce traziti bolje poslove i zauzimati njihova radna mesta.
Hvala, ali onda cu ipak ostati tu. Nisam emotivno vezana za ovu zemlju samo mi ponos ne da da trpim tudja go.vna
Otisla bih jedino kad bi mi/nam neka ozbiljna firma ponudila siguran, dobar, kulturan posao sa svim beneficijama koje imaju i domaci zaposleni. A da pravim karijeru od peraca sudja do konobara, ne pada mi na pamet, nije me dzabe mama skolovala.

Kliknite za proširenje...

Potpisujem, i nebitno je gde si bila, svuda su manje-vise ista iskustva.