Српске бебе у казаматима

M

Manjaca

Obećava
Poruka
99
Ubijane cele porodice
E. V. N., 4. jul 2006

KRVAVI pir bojovnika Nasera Orića koji je započeo na Božić 7. januara 1993. nastavio se nepunih 10 dana kasnije u Skelanima. Pre zore, 16. januara, svirepo je ubijeno 60 stanovnika i više od 90 ranjeno.
Napad su izvršile veoma brojne muslimanske naoružane formacije koje su regrutovane sa područja Srebrenice, Bratunca i Vlasenice, svi pripadnici Armije BiH.
O njihovoj svireposti svedoči i likvidacija dvojice dečaka, braće Aleksandra i Radisava Dimitrijevića. Prvi je imao šest, a drugi devet godina. Na njih je zapucano kada su pokušali da pretrče most na Drini, da bi pobegli. Aleksandar je odmah ubijen, a Radisav je bitku za život izgubio nekoliko meseci kasnije, na Vojno-medicinskoj akademiji.
Nažalost, tu je ubijeno i ranjeno nekoliko desetina stanovnika iz okupiranih Skelana i okolnih sela koji su pokušali da potraže spas bekstvom preko jedinog mosta na Drini, koji su muslimani držali pod stalnom unakrsnom vatrom.

SPALJENO DO TEMELJA

SVI koji su uspeli da se izvuku iz svojih napadnutih sela, nastojali su da se prebace na teritoriju Srbije i sklone u Bajinu Baštu i okolna srpska sela koja su bila pod zaštitom jugoslovenske policije i vojske. Srbe koji su se vratili sačekale su nesagledive posledice muslimanskog napada tokom njihovog relativno kratkog prisustva u Skelanima i okolnim srpskim selima. Srpska naselja - opljačkana i do temelja spaljena. Nije pošteđena ni srpska pravoslavna crkva.
Prema rečima patologa dr Zorana Stankovića, koji je obavio obdukciju tela, seljani Skelana bili su surovo pogubljeni.
- Tela su pronađena u dva navrata. Prvi put u sobi jedne od očuvanih kuća obdukovano je 11 tela, a pre toga 33 - rekao je Stanković. - Ubijena je cela porodica Ristić. Novak rođen 1951, njegova supruga Ivanka, rođena 1950. i njihova kći Mitra koja je tada imala 20 godina. Pronašli smo i njihovu rođaku Milanku koja rođena 1930. godine.
Njeno telo je bilo u stanju početne truleži, objašnjava nam dr Stanković, zbog čega nije bilo moguće da se utvrdi pravi uzrok smrti. Ipak, rane na njenom telu - krv u dušniku i dušnicama, natopljenost njene odeće krvlju oko vrata, govorili su da je smrt bila nasilna.
- Preminula je usled iskrvavljenja iz presečene obe zajedničke karotidne arterije, vene jogularne i presečenog dušnika. Videli su se i presecanje i sekotine na prednjoj strani korena vrata. Sve to potvrđuje da je bila zaklana. Pored svega toga, oštrim predmetom bili su joj odsečeni i člankovi prstiju obe šake, a na licu je imala utisnuti prelom kostiju.
Ali, ovo nije bio jedini napad na skelansko područje. Još pre tog 16. januara, armija Nasera Orića pohodila je tri sela u tom delu Podrinja, 14. decembra 1992.
U ranim jutarnjim časovima, jake muslimanske snage iz Srebrenice i okolnih opština napale su srpski deo sela Sikirić. Atar je opljačkan i uništen, a veliki broj meštana ubijen veoma svirepo hladnim oružjem posle zarobljavanja.
Prilikom napada, gotovo podjednako, stradali su malobrojni branioci kao i meštani koji su pokušali da se odbrane. Posle osvajanja, muslimani su opljačkali imovinu i prikupljenu letinu, stoku, i sve što se moglo odneti. Ostalo su razorili i spalili. U ovom selu je registrovano 18 ubijenih. Prema svedočenjima malobrojnih preživelih, odgovorni za ovaj zločin su Naser Orić, Zulfo Tursanović, Ibrahim Manđić i drugi.

SPAS PREKO DRINE

SELO Bjelovac napadnuto je istog dana, u nekoj vrsti lančanog pohoda na srpska naselja koja se duž Drine graniče sa Srbijom. Preživeli meštani su spas potražili preko Drine, a jedino i istovremeno rizično sredsvo za to bili su im čamci. Tu je registrovano 25 žrtava. Sva imovina je poharana. Posebno stoka, hrana i letina. Oni koji su preživeli pokolj, kao odgovorne za zločin pominju svoje poznanike muslimane, nekadašnje školske drugove i saradnike na poslu - Nasera Orića, Zulfa Tursanovića i druge. U ovom selu, kao i u mnogim drugim, ubijane su čitave porodice. U Bjelovcu je stradao Radivoje Matić, i njegove ćerke Gordana (1967) i Snežana (1965). Supruga Savka uspela je da preživi.
Istog dana, Loznička Rijeka u opštini Bratunac, sravnjena je sa zemljom u ranim jutarnjim časovima. To je bio već drugi napad na to mesto. Posle toga, selo je ostalo pusto. Registrovano je 17 ubijenih, a odgovorni za zločin su isti.
U Orićevom pohodu, 14. decembra, napadnuto je i selo Brana Bačići. Akcije su izvele muslimanske oružane jedinice iz sastava cersko-srebreničke operativne grupe Armije BiH, pod komandom milicionera Nasera Orića. Osim njega, prepoznati su i Murat Avdić, Muhamed Jahić, Murat Durić, Munib Bećirović, Fadić Šahbaz, Šaban Muminivić, Mušan Osmanović i drugi. Posle teških borbi, selo se uglavnom odbranilo, ali je živote izgubilo petoro ljudi.
Haški tribunal nije prihvatio nijedno od ovih ubistava. Kažu, nije bilo dokaza. A, još prošle godine, Orić je oslobođen optužbi za pljačke, bezobzirna razaranja...
V. POPOVIĆ - E. RADOSAVLJEVIĆ


KRAVICA, MESTO NEZAPAMĆENIH ZVERSTAVA ORIĆEVIH HORDI
I BEBE U KAZAMATIMA

KRAVICA - Poverenje, pomirenje i tolerantnost između Srba i Bošnjaka presudom Haškog suda Naseru Oriću su i te kako poljuljani u srednjem Podrinju. U kafanama su do pre nekoliko dana zajedno sedeli i pričali o obnovi porušenih kuća i Srba i Bošnjaka, o donacijama. Sada, jedni likuju, drugi su razočarani.
Zar nije zločin zarobiti sedmomesečnog Nemanju Filipovića u Bjelovcu, iz kreveca, njegovu sestru Oliveru koja je imala samo tri godine i majku Miru. Bilo je to 14. decembra 1992. Selo spaljeno, ubijeno 109 Bjelovčana. Među njima deca, starci i žene, koje su silovane. Bili su u Naserovim kazamatima. Zamenjeni su posle 60 dana tamnovanja i zlopaćenja. Zapamtili su sve strahote. Porasli Olivera i Nemanja. Neće da se slikaju. I njihova baka Dostana je bila u Naserovim kazamatima. Ubili su joj sina Dragana i supruga Dragoljuba.
Kravica, mesto nezapamćenog zločina.
- Moj sin Radomir poginuo je 1. juna 1992. Vraćao se kući iz Bratunca - govori majka Vinka Milošević (69). Izgubila sina jedinca i zeta. Kada je čula za presudu Naseru Oriću, pala je u nesvest. Kći Rada bila blizu, polivala je vodom. Jedva je vratila u život.
- Iskopali su grob moga sina na Božić, 1993. Taj isti Naser Orić mu je skinuo zlatnu ogrlicu. Boža, moj muž, presvisnuo od bola za sinom. Naserove horde poubijale su sve na šta su naletele. Dve glave njegovi podanici su odneli u Srebrenicu.Šutirali su ih na školskom igralištu - kaže Vinka.
Ratko Nikolić (61) iz kravičkog zaseoka Zonića. Ranjen na Božić, sakrio se u obližnju šumu. Krio se nekoliko dana, ali ga uhvatili. I on preživeo pakao Naserovih kazamata.
- Tukli su nas gvozdenim i drvenim palicama, vađeni su nam zubi, seckani mišići i soljeni. Moji me nisu poznali kada sam razmenjen - kaže Nikolić.
Kraj rata 156 Kravičana nije dočekalo. Poubijani su na kućnim pragovima. Više od 120 je ranjeno. Ginuli su brat do brata, očevi i sinovi. Devet žena u Magašićima je zaklano. Utrobe rasporene u vidu krsta.
P. V.

PRIJAVA IZ RS PROTIV 49 SARADNIKA NASERA ORIĆA ZA RATNE ZLOČINE
ZATRLI SELA OKO SKELANA

SREBRENICA - Okružno javno tužilaštvo Bijeljine podnelo je 17. marta 2004. godine Sekretarijatu za odnose sa Haškim tribunalom Republike Srpske (predmet KT.70/01) krivičnu prijavu haškom sudu za ratni zločin nad Srbima u Podrinju, protiv Nasera Orića i njegovih saradnika: Zulfe Tursunovića, Abdurahmana Malkića, Hakije Meholjića, Safeta Omerovića zvanog Miš i još 44 osobe iz Srebrenice i okoline. Svi oni su bili pod direktnom komandom Nasera Orića, sa kojim su planirali i izvršavali zločine nad srpskim narodom u selima Podrinja i Birča.
 
Iz ovog predmeta podignuta je optužnica samo protiv Nasera Orića, a za ostale predmet je vraćen u Tužilaštvo BiH u Sarajevu, gde neće ništa da komentarišu dok se ne pokrene postupak. Direktor Sekretarijata za odnose sa haškim sudom RS Jovan Staić kaže da su pismeno tražili od suda u Hagu objašnjenje šta je sa ovim predmetom još prošle godine, ali nisu dobili odgovor ni do dan-danas. - Poubijani smo na svojim kućnim pragovima. Ovde u Srebrenici, a i u susednom Bratuncu, zlotvori se šetaju slobodno, iako su krvavih ruku do ramena. Još ih postavljaju na javne funkcije, a naše sunarodnike hapse u Federaciji BiH - kaže Miloš Milovanović, sekretar Boračke organizacije Srebrenice.

Po komandnoj odgovornosti, ili kao pripadnici vojnih jedinica bošnjačke Armije BiH, ovim predmetom se tereti ukupno 49 osoba za zločine nad Srbima na širem područiju Srebrenice, ističu u Sekretarijatu. Podizanja optužnice od Tužilaštva BiH još nema.
Po Krivičnom zakonu RS, 49 osumnjičenih se tereti za genocid, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ranjenika i bolesnika, kao i zločin nedozvoljivih sredstava borbe. Zločini su počinjeni od maja 1992. do kraja leta 1993. godine u mesnim zajednicama Skelani i Kravica, odnosno selima: Ratkovići, Međa, Greben, Borovac, Zalazje, Ažlica, Krnjići, Toplica, Podrid, Oparci, Stanatovići, Tuk, Fakovići, Divovići, Radijevići, Boljevići, Kutiješi, Kostolomci, Žabokvica, Brežani, Podravanje, Loznica, Bjelovac....Predmet Sekretarijatu je dostavljen iz Okružnog suda u Bijeljini. Na ovim prostorima uništena su do temelja 134 srpska sela, poubijan je veliki broj civila, staraca žena i dece. Prema dosadašnjoj evidenciji, stradalo je 1.230 osoba dok se za 80 osoba iz srebreničkih kazamata još traga. Samo je 14. decembra 1992. godine u Bjelovcu stradalo 106 osoba, na Božić 1993. godine u Kravici je izginulo 46 osoba za jedan dan.
P. VASOVIĆ Miodrag Popov: "Suze su iste vere" LJUDI ODLAZILI BEZ POVRATKA
NA putu od Srebrenice do Skelana, prolazi se kroz muslimansko mesto Osmače. Tu su meštani postavili zasedu i čekali ko će se prvi od Srba pojaviti: naišao je kamion koji je prevozio Srbe iz nekog seoca za Skelane. Napadnuti su, poginulo je svih sedmoro ljudi koji su bili u vozilu. Planinu je trebalo učiniti nesigurnom i puteve opasnim po život. Svi pravci putovanja su presečeni. Život je postao veliki rizik. Gde god da se ode, povratne karte nije bilo.

Zalazje, 8. maj 1992. Te večeri svojim kolima vozio se Goran Zekić ka Srebrenici. Ništa ne sluteći, smatrajući da je noć njegova isto kao i njegovih komšija, prolazio je kraj sela Zalazje. Iznenada, ali nimalo slučajno, znajući ko je u kolima, iz zasede iskaču "zemljaci" iz Srebrenice i mučki ga ubijaju. Zekić nije bio ni švercer oružja, niti se bavio sumnjivim poslovima, još manje je bio neprijatelj bilo kojeg naroda. Sve suprotno, ali u ovakvim vremenima mnogo opasnije od toga - bio je običan građanin Srebrenice, i jedan "uzgredan", ali u ovim vremenima važan podatak, opasan po život: bio je, kako se to kaže, ugledan Srbin. Narodni poslanik skupštine BiH, poznati sudija i predsednik Srpske demokratske stranke opštine Srebrenica.

Već sutradan, počelo je veliko iseljavanje Srba iz Srebrenice i cele opštine. Nastala je panična bežanija ka Drini, oko Drine i preko Drine. Ne jednim, ni prvim, ali tim pucnjem zavrešen je zajednički život dva naroda u jednom gradu. Otpočela je sezona lova na Srbe.
"Od strane dva lica muslimanske nacionalnosti obavešteni smo da se Sinanović Mevludin, autoprevoznik iz Bratunca, bavi nelegalnom nabavkom i distribucijom oružja na području opštine Bratunac i Srebrenica, gde je prodato oko 1.000 pištolja duge i kratke 'devetke'. Sinanović je u više navrata zajedno s jednim brojem svojih istomišljenika, zamaskiran četničkim obeležjima, obilazio muslimanska sela na ovom području, kod čijih meštana je izazivao uznemirenje, a nedavno je u kafani 'Sarajka' u Bratuncu sa jednom grupom lica pretukao Đurković Đorđa, iz razloga, kako je sam izjavio, što je 'Srbina zatekao u kafani'" - Poverljiv izveštaj, Centar SS Tuzla, sektor Službe državne sigurnosti br. 948, od 4. 9. 1991. godine.

Žutica, 21. maj 1992. Kamion je bio jedino privatno sredstvo za javni prevoz putnika, kojim su se mogle prelaziti veće daljine, jer autobusa odavno nije bilo. Saobraćaj se uglavnom odvijao na sopstvenu odgovornost, i to nije bilo pitanje hrabrosti, već potrebe ljudi da zbog obaveza odlaze u obližnja mesta. Krenu ljudi i na najgore ne misle. Tog dana, oko 15 časova, stari kamion vozio je ljude na putu Srebrenica - Milići. Nije postojala stanica, već tamo gde se nađeš, čim vidiš "tam", podigneš ruku i svako stane. Iz rudnika, gde radi na obezbeđenju, vraćao se svojoj kući u Miliće Radomir Ilić. Stao mu zemljak Mlađen Petković, stari vozač, podigao ceradu, a unutra već desetak putnika sedi. Nisu dugo putovali, kada je u mestu Žutica požlo da puca sa svih strana. Odmah su znali da je muslimanska zaseda.

Začula se vriska i kuknjava žena, kamion je stao. Radomir i njegov poznanik Nedeljko istog su momenta otvorili ceradu i iskočili napolje. Videli su vozača Mlađena kako leži kraj kamiona mrtav, a na asfaltu je bilo beživotno telo jednog putnika. U kabini je ostala na sedištu nepomična žena. Imala je ranu od metka na čelu. Čovek koji je sa njim iskočio bio je pogođen i niz leđa mu je curila krv. Srušio se kraj asfalta. Radomir je potrčao dalje. Na kamion je bačena bomba, tako da su oni koji su ostali ispod cerade raskomadani. Taman kad je već skoro kročio u šumu, neko je viknuo da stane i podigne ruke. Naslonio mu je pušku na leđa i naredio da legne na asfalt. Potom su doveli i dvoje dece koja su vrištala. Tek tada, na asfaltu, Radomir je primetio da je ranjen gelerom u glavu i da mu je bomba otkinula deo prsta s ruke.

Vojnik koji ih je zarobio otišao je tridesetak metara dalje, da pita svoje vođe šta s njima da radi:
- Ubij sve to, šta će nam!
Čim je to čuo, Radomir je skočio s asfalta, uzeo manje dete u naručje, a drugom naredio da ispred njega trči u šumu. Oni su zapucali na njih, ali srećom promašili. Deca i Radomir su se spasli, a njih osmoro je ostalo izmasakrirano u kamionu i oko njega. Kada su se udaljili daleko u šumu, videli su veliku vatru s te strane i znali da je vozilo sa mrtvim putnicima zapaljeno.

Konjević Polje, 27. maj 1992.
To je velika raskrsnica drinskih puteva. Kada se krene iz Zvornika, ka Bratuncu, neko vreme se prati Drina, koja s leve strane teče nizvodno. Zatim, put vodi desno, ostavlja reku i ulazi među planine. Tako se putuje nekoliko kilometara, a potom stiže u prelepu dolinu. Konji se ne mogu videti, ali prostrano polje se baškari između dva brda. Pitoma priroda, donedavno i ljudi. Liči na Švajcarsku, tvrde oni koji su u toj zemlji radili. Reklo bi se bogato mesto, njima su trvenja najmanje potrebna. S desne strane, dvadesetak metara od puta, lepe, nove kuće. Uvek se puno veša suši po terasama, i po tome se vidi da tu žive mnogočlane porodice. U centru sela, neposredno kraj puta, velika džamija koja para nebo i visinom dominira. Kroz Konjević Polje vodi magistralni pravac ka Sarajevu. Na kraju sela je raskrsnica i ona deli put, levo ka Kravici, desno u Miliće, Vlasenicu, Sokolac i Sarajevo.

Upravo tim putem, iz Zvornika ka svom odredištu, rudniku boksita u Miliće, vraćala se kolona kamiona posle isporuke rude. U ovom selu postavljena je zaseda, i iznenada je kolona napadnuta. Ubijeno je svih pet vozača kamiona rudnika. O tom događaju govorio je mnogo kasnije jedan od zarobljenih muslimanskih vojnika, neki Skejo, Mirsad Sulejmanović. Ispričao je da su u tom napadu učestvovale dve grupe boraca iz okolnih sela. Znali su kada će kamion naići, postavili su zasedu i sve ih pobili, izmasakrirali i bacili kraj puta.

Sandići, 29. maj 1992.
Meštani Muslimani u ovom selu podižu barikadu i zaustavljaju saobraćajna vozila ka Sarajevu. Odmah ka tom mestu kreće policijska patrola iz Bratunca da vidi šta se dešava i ukloni prepreke s puta i uspostavi saobraćaj. Upravo na toj deonici postavljena je zaseda i pucaju na policiju. Ubijen je načelnik policijske stanice Bratunca Milutin Milošević i još devet lica.

U nekim stranim medijima posle tog zločina pojavila se vest da su načelnika policije Miloševića, u stvari, ubili Srbi zato što je, navodno, branio Muslimane. U selu Sandići, tu na livadi gde je izvršen masakr, i on je zakopan sa ostalima. Tek posle deset meseci, Muslimani su dozvolili da se preuzmu njihova tela i da ih porodice sahrane u svom mestu, kako dolikuje.

Oparci, 1. jun 1992.Ubijeno je šest Srba, popaljene su sve - dvadeset dve - srpske kuće. Preživeli svedoci pričaju da su to uradile njihove komšije iz susednih sela. Kod prvih kuća ležala su beživotna tela Živojina i Dikosave Petrović. On je pogođen iz puške u grudi i lice, a ona preklana. Zlo s pečatom Srebrenice se zahuktava. Zločini su sve češći i sve grozniji. Loznica, 4. jun 1992. Grupa meštana iz susednog sela Pirića, na livadi ispred sela Loznica, nešto posle 15 časova napala je Srećka Milovanovića i njegovu ženu Jovanu dok su čuvali ovce. Uhvatili su ih i izboli nožem. Kada su stigli srpski vojnici, Jovana je još davala znake života, i nedugo zatim je izdahnula. Srećka je kraj potoka u trnju predveče pronašao njegov brat Stanoje. Video je veliku ranu na vratu ispod levog uha, kao i ranu na grudima. Obe su bile nanete nožem. Snaja Jovana imala je više rana u predelu stomaka i grudi. Dok su ih uveče sahranjivali, Muslimani iz susednog sela Poloznika pucali su po groblju, pa su pod vatrom na brzinu zagrnuli grobove, a kasnije, u toku noći, dovršili zakopavanje.http://www.novosti.co.yu/code/navig...1081&search=bratunac&datum=2007-01-20#Scene_1
 
GZ:
Znam dogadjaje u detalj.. na neki nacin sam bio sudionik svega toga, ne direktno, ali indirektno, i za sve ovo je lik dobo 2 godine..

Zar je dalji komenatar potreban????
Kliknite za proširenje...

Е мој брате има пуно битанги који су срећни кад виде Српске бебе у казаматима. Кажу демократе да за њих треба гласати.
 
Злочинац нема вјеру ни нацију, а сваки злочин је исти, бар се тако каже, али запитајмо се сви колико неки од нас знају о злочинима над Србима. Вјероватно бих и ја да живим у медијском мраку Србије знао само за страдања једне стране, а о страдању друге (срспке) бих само слутио. Ипак ја сам преживио гранатирања, слушао стравичне приче, разговара о злочинима са људима који су их преживјели тако да знам све чињенице, и нисам у мраку и заблуди као неки.
 
ТНикола:
Злочинац нема вјеру ни нацију, а сваки злочин је исти, бар се тако каже, али запитајмо се сви колико неки од нас знају о злочинима над Србима. Вјероватно бих и ја да живим у медијском мраку Србије знао само за страдања једне стране, а о страдању друге (срспке) бих само слутио. Ипак ја сам преживио гранатирања, слушао стравичне приче, разговара о злочинима са људима који су их преживјели тако да знам све чињенице, и нисам у мраку и заблуди као неки.
Kliknite za proširenje...

Можеш замислити кад сам срео битанге који ми кажу. "Знам ја да је много Срба поклано, али то мене не интересује. Само паре". Те битанге треба да доживе исто што су Српске бебе у казаматима.
 
Ja bas nisam pristalica ovakvih tema, jer mislim da zrtve i ljudsku tragediju ne treba koristiti za raspravu na internet forumu, ali nazalost mozda je jedino na ovaj nacin moguce objasniti kojekavim udrogiranim klincima iz LDPa na ovom forumu, da gluposti kojima im Ceda i Natasa Kandic pune praznu glavu, o "genocidu koji su izvrsili Srbi nad neduznim i jadnim bosnjacima", "zlom i uzasnom Ratku Mladicu" nisu ni blizu istine i onoga sto se stvarno dogadjalo.
Mada i to sumnjam, njihovi mozgovi su vec potpuno isprani....
 
Salvantis:
Ja bas nisam pristalica ovakvih tema, jer mislim da zrtve i ljudsku tragediju ne treba koristiti za raspravu na internet forumu, ali nazalost mozda je jedino na ovaj nacin moguce objasniti kojekavim udrogiranim klincima iz LDPa na ovom forumu, da gluposti kojima im Ceda i Natasa Kandic pune praznu glavu, o "genocidu koji su izvrsili Srbi nad neduznim i jadnim bosnjacima", "zlom i uzasnom Ratku Mladicu" nisu ni blizu istine i onoga sto se stvarno dogadjalo.
Mada i to sumnjam, njihovi mozgovi su vec potpuno isprani....
Kliknite za proširenje...

Ово су ствари које се никад не могу опростити.
 
Salvantis:
Ja bas nisam pristalica ovakvih tema, jer mislim da zrtve i ljudsku tragediju ne treba koristiti za raspravu na internet forumu, ali nazalost mozda je jedino na ovaj nacin moguce objasniti kojekavim udrogiranim klincima iz LDPa na ovom forumu, da gluposti kojima im Ceda i Natasa Kandic pune praznu glavu, o "genocidu koji su izvrsili Srbi nad neduznim i jadnim bosnjacima", "zlom i uzasnom Ratku Mladicu" nisu ni blizu istine i onoga sto se stvarno dogadjalo.
Mada i to sumnjam, njihovi mozgovi su vec potpuno isprani....
Kliknite za proširenje...

Ne. To su izgubljeni slucajevi koji, sve i da znaju sta je stvarno bilo, nisu spremni da objektivno sagledaju situaciju. Mislim da nema poente u ovakvim postovima koji ti samo pokvare dan.
 
Manjaca:
Управо тако. Боље да их нема. Да их се решимо једном за свагда.
Kliknite za proširenje...
Preterujes. I to mnogo.
Ok, razumem da si mozda izgubio nekog u ratu, mozda si preziveo svasta, ali ipak je ovo samo internet forum ( i to ne bas previse ozbiljan). Jednostavno sto rece kolega UofC ovakve teme su previse teske za ogromnu vecinu ljudi, a pogotovo kad pravis 3-4 i vise dnevno. Jos kad se to dovede u vezu sa izborima, stvarno deluje jako neukusno, da ne kazem neku drugu rec.
 
GZ:
Znam dogadjaje u detalj.. na neki nacin sam bio sudionik svega toga, ne direktno, ali indirektno, i za sve ovo je lik dobo 2 godine..

Zar je dalji komenatar potreban????
Kliknite za proširenje...

Slazem se da je velika nepravda ucinjena sto je Oric oslobodjen,manipulise se sa imenima poginulih u Srebrenici,mnogi su u inostranstvu a zvanicno su ubijeni od strane Srba ili zive u Federaciji.Posto si iz RS,bolje znas,da li je neko pokusao posle rata da postavi pitanje odgovornosti oficira VRS,gde su bili da zastite narod u Skelanima i okolnim selima?
 
svetolik trpkovic:
Tuzno je sto poremeceni ovcojebac iz vukojebine koristi tragediju nevinih zrtava u politicke i predizborne svrhe stvarno je odvratno.
Kliknite za proširenje...

Вукојебина ти је мозак. Сваки дан денмократе понављате лажи о Сребреници у ваше политичке сврхе. Радикали су најмање зло. Али Србији треба партија која ће моментално да усмрти вас који сте клали Српске бебе. Хоћу да вама урадим исто што сте ви урадили Српским бебама у казаматима.
 
PredatorBG11:
Slazem se da je velika nepravda ucinjena sto je Oric oslobodjen,manipulise se sa imenima poginulih u Srebrenici,mnogi su u inostranstvu a zvanicno su ubijeni od strane Srba ili zive u Federaciji.Posto si iz RS,bolje znas,da li je neko pokusao posle rata da postavi pitanje odgovornosti oficira VRS,gde su bili da zastite narod u Skelanima i okolnim selima?
Kliknite za proširenje...

Читао сам твоје постове. Па ти си битанга демократска. Твоји су клали Српске бебе.
 
Мањача немој да претјерујеш! А ови што лупају глупости су углађени педери којима до мозга слабо шта допире. Мени је мрско да говорим о појединачним људским причама (па и својој), и страдањима Срба у БиХ, али се трудима с времена на вријеме да понекоме отворим очи и укажем на истину поготово Чеди и његовим који су једни од протагониста тезе о самоагресији Срба у БиХ на саме себе, о самопротјеривању Срба и наравно црно-бијелој слици претходних ратова. Сви причају о Сребреници и страдању муслимана, а нико да помене српске жртве из околних села, или да говори о најстравичнијим злочинима у Сарајеву и невјероватним патњама српског живља тог некада мултиетничког града. Ма мени и мојим познаницима се коса диже на глави када гледамо Б92 или слушамо Чеду, а муслиманске и хрватске тв станице да не спомињем у којима се мржања и лаж свакодневно пропагира. Ма људи су генерално слијепи и глупи и вјерују у оно што им други кажу без да то рационално промисле и и изграде свој став.
 
PredatorBG11:
Slazem se da je velika nepravda ucinjena sto je Oric oslobodjen,manipulise se sa imenima poginulih u Srebrenici,mnogi su u inostranstvu a zvanicno su ubijeni od strane Srba ili zive u Federaciji.Posto si iz RS,bolje znas,da li je neko pokusao posle rata da postavi pitanje odgovornosti oficira VRS,gde su bili da zastite narod u Skelanima i okolnim selima?
Kliknite za proširenje...

Па колико се сећам (али нисам сигуран) та села у којима је вршен покољ била су формално под заштитом међ.снага које су се правиле да не виде шта раде Орић и његова банда... 8-)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alter_Ego_
Nepo bebe! Evropski političari koji funkcije drže u okviru porodice
Odgovora
1
Pregleda
119
Alter_Ego_
Alter_Ego_
T
Инвеститори заинтересовани за српске градове, зашто сви хрле у Лесковац
Odgovora
8
Pregleda
316
GeorgeV
G
Smorisha
  • Anketa
Шапић: Кућа цвећа да постане музеј српске историје, а Тито да се врати у Кумровец
66 67 68
Odgovora
1.686
Pregleda
14.985
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top