Mamina i tatina deca

Evo jednog pogleda na često korišćene stereotipne karakterizacije mamina i tatina.......

Mamina kćer: Zna šta hoće , zna i kako to da ostvari, zna da u prvom naletu odstupi, a da stalno napada i opkoljava.
Tatina kćer: Zna šta neće, ne zna uvek kako to da ostvari , nije spremna da odstupi u prvom naletu, drži se suštine koju želi dokle god može, pa dal istinom dal samozavaravanjem
Mamin sin: Ovo ja zovem Domaćin za izlog.Osoba koja voli da se pohvali , podiči , koju lako manipulišu tako što je hvale za učinjeno, sredjeno , organizovano.Teži više formi nego suštini. Kodeksi osim naučenih rutina su mu nepotrebni i strani.
Tatin sin: Nikada suštinski ne odstupa od svojih načela. Ako nije iskustvo pokupio , onda je nalik pajseru (def. osoba koja se isto ponaša bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi)
. Teži da ostvari svoju viziju, kompromise daje kroz ucene, najveće slabosti su mu slabe tačke na koje popušta samo da ih niko ne čačka (čangrizanje, TV, sport, ljubomora).

--------------------------------
Dodatne stvari su:
Deca razvedenih roditelja (naročito ako su razvedeni dok su deca bila još mala) uglavnom dolaze do razvoda. Posledica je to unipolarnosti koje u vaspitanju i emotivnom sazrevanju pruža jedan roditelj, u odstustvu drugog.
Razmaženost nema nikakvo vaspitanje pa ni uticaj roditelja. Tu je najbitnija ulica i sredina.Neko mora da razlupa pokondirenu tikvu....Tj da je spusti.Taj neko i vaspitava takvu osobu.Idol "jačeg karaktera".

Da li se u ovim stereotipima vidi polarnost koju pruža veći uticaj majke ili oca?
Da li je veće oslanjanje na predikciju karakteristika muškog uticaja, a (animalne) potrebe ono na šta se više oslanjaju osobe pod ženskim uticajem.

---------------------------------------

Da vidim šta ova malena populacija misli o ovome.

Tuzni_patak:

Dodatne stvari su:
Deca razvedenih roditelja (naročito ako su razvedeni dok su deca bila još mala) uglavnom dolaze do razvoda. Posledica je to unipolarnosti koje u vaspitanju i emotivnom sazrevanju pruža jedan roditelj, u odstustvu drugog.
Razmaženost nema nikakvo vaspitanje pa ni uticaj roditelja. Tu je najbitnija ulica i sredina.Neko mora da razlupa pokondirenu tikvu....Tj da je spusti.Taj neko i vaspitava takvu osobu.Idol "jačeg karaktera".

Kliknite za proširenje...

Ovo prvo sto si naveo najcesce je tako kako si rekao, i tu se slazem sa tobom, ali mislim da je cesto manje lose da se roditelji razvedu nego da dete zivi u bezljubavnoj atmosferi.
Sto se tice razmazenosti, ne slazem se. Cesto je to posledica greske tokom vaspitavanja.
Npr. Mnogo je roditelja koji deci daju sve zdravo za gotovo. U redu je to kada se radi o nekim materijalnim stvarima (prevashodno mislim na malu decu koja su nesposobna da sama zaradjuju), ali cesto se desava kada dete u igri ne moze da savlada neku malu prepreku, npr. da dohvati nesto sa police i sl. roditelji to rade umesto njega i time mu uskracuju vezbu upornosti i radnosti ali i radosti. Vremenom ih prave lenjim, a kao lenji oni ocekuju uvek pomoc roditelja i pri resavanju najbanlnijih stvari.
Ulogu nekoga ko razbija pokondirenu tikvu, tj. ne razbije vec samo je odlaze negde sa strane, cesto igra ili otac koji se okrutno ponasa prema majci deteta pri cemu dolazi do tzv. identifikacije sa agresorom (zbog identifikacije se deca kasnije, kada odrastu, ponasju kao svoji roditelji), ili neko ko je "jaci karakter"(a cesto i ko je fizicki jaci) iz njegovog drustva pri cemu se dete konformira.

POzdrav !!!