ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Ђорђе Челик , који је у петак увече избоден ножем испред Тржног центра у насељу Добриња 4, отпуштен је јуче са болничког лијечења у Клиничком центру Касиндо.
- Осјећам се боље, али још не могу да вјерујем да су ме из чиста мира и без икаквог разлога ножем изболи вршњаци које нисам ни познавао и који су из Федерације БиХ, највјероватније из општине Нови Град у Сарајевском кантону, дошли на Добрињу само да направе неко злодјело - каже Ђорђе Челик.
Кобне вечери, у тучи у којој су избодени и Милош Маунага (20) и његов брат Дражен учествовало је више младића бошњачке националности са једне и српских младића са друге стране. Дражен и његов брат су послије љекарске интервенције пуштени кући, а Ђорђе је задржан у болници до јуче.
- Све је почело када ме је из групе бошњачких младића један од њих ударио на тргу, а потом, када сам ушао у дискотеку, двојица су ме згурала у тоалет и почела да ме туку. Стигло је обезбјеђење дискотеке и све нас изгурало напоље. Тек на степеницама сам видио крв и осјетио бол у предјелу бубрега и рамена - прича Ђорђе и додаје да је на срећу у близини био његов отац Драгомир који га је одвезао до Дома здравља и болнице Касиндо.
Ђорђе каже да су туче честе, нарочито у вријеме викенда и да бошњачки младићи често долазе у Добрињу 4 и изазивају инциденте. Његови родитељи Драгомир и Снежана, видно потресени, кажу да је ово што се десило њиховом сину покушај убиства и да је срећа да се само на покушају завршило.
- Да нисам на вријеме реаговао, Ђорђе би искрварио и о ономе шта се могло десити не смијем ни да мислим. Сматрам да га је спасио и каиш на панталонама који је ублажио убод у предјелу бубрега. Очигледно је тај неко ко ми је напао сина ишао са намјером да му одузме живот. Бојим се да полиција ове честе инциденте на Добрињи и у подручју међуентитетског разграничења неће почети озбиљно да третира док не падне мртва глава. Недопустиво је да се у дискотеку пусти неко са ножем и да тако нагрди дијете. Могао је тако да унесе бомбу и експлозив и да настрада толика омладина - каже Драгомир.
Снежана Челик истиче да се ова несрећа десила двадесетак метара од њиховог стана и да више ни сама не зна шта да ради како би заштитила своје троје дјеце.
- Ђоле неће ни у по бијела дана да иде у Федерацију БиХ, а Бошњаци и у ноћним часовима са ножевима долазе на Добрињу. Да је наше дијете зболо њихово, настао би рат, а наши о свему томе ћуте и ништа не чине. Један од полицајаца је рекао да ми је дијете у погрешно вријеме било на погрешном мјесту. Не знам гдје би то моје дијете требало да буде ако не са својим вршњацима у српском дијелу Добриње, двадесет метара од своје куће - пита се Снежана Челик.
Ж. Д.
- Осјећам се боље, али још не могу да вјерујем да су ме из чиста мира и без икаквог разлога ножем изболи вршњаци које нисам ни познавао и који су из Федерације БиХ, највјероватније из општине Нови Град у Сарајевском кантону, дошли на Добрињу само да направе неко злодјело - каже Ђорђе Челик.
Кобне вечери, у тучи у којој су избодени и Милош Маунага (20) и његов брат Дражен учествовало је више младића бошњачке националности са једне и српских младића са друге стране. Дражен и његов брат су послије љекарске интервенције пуштени кући, а Ђорђе је задржан у болници до јуче.
- Све је почело када ме је из групе бошњачких младића један од њих ударио на тргу, а потом, када сам ушао у дискотеку, двојица су ме згурала у тоалет и почела да ме туку. Стигло је обезбјеђење дискотеке и све нас изгурало напоље. Тек на степеницама сам видио крв и осјетио бол у предјелу бубрега и рамена - прича Ђорђе и додаје да је на срећу у близини био његов отац Драгомир који га је одвезао до Дома здравља и болнице Касиндо.
Ђорђе каже да су туче честе, нарочито у вријеме викенда и да бошњачки младићи често долазе у Добрињу 4 и изазивају инциденте. Његови родитељи Драгомир и Снежана, видно потресени, кажу да је ово што се десило њиховом сину покушај убиства и да је срећа да се само на покушају завршило.
- Да нисам на вријеме реаговао, Ђорђе би искрварио и о ономе шта се могло десити не смијем ни да мислим. Сматрам да га је спасио и каиш на панталонама који је ублажио убод у предјелу бубрега. Очигледно је тај неко ко ми је напао сина ишао са намјером да му одузме живот. Бојим се да полиција ове честе инциденте на Добрињи и у подручју међуентитетског разграничења неће почети озбиљно да третира док не падне мртва глава. Недопустиво је да се у дискотеку пусти неко са ножем и да тако нагрди дијете. Могао је тако да унесе бомбу и експлозив и да настрада толика омладина - каже Драгомир.
Снежана Челик истиче да се ова несрећа десила двадесетак метара од њиховог стана и да више ни сама не зна шта да ради како би заштитила своје троје дјеце.
- Ђоле неће ни у по бијела дана да иде у Федерацију БиХ, а Бошњаци и у ноћним часовима са ножевима долазе на Добрињу. Да је наше дијете зболо њихово, настао би рат, а наши о свему томе ћуте и ништа не чине. Један од полицајаца је рекао да ми је дијете у погрешно вријеме било на погрешном мјесту. Не знам гдје би то моје дијете требало да буде ако не са својим вршњацима у српском дијелу Добриње, двадесет метара од своје куће - пита се Снежана Челик.
Ж. Д.