Stihovi za moju dusu

http://fs1.****************/images/180117/jc7uh965.jpghttp://fs1.****************/images/180117/ta6xngjy.jpg

.

Svuda sam Te tražila
Osim u svom srcu.
Sve sam bila
Osim Tebe.

Potonule lađe su me vozile,
Zmajske su me spilje zatvarale,
Mutne su me vode ispijale.
Mislila sam, to je cijena za Tebe.
Nisam znala da se Ti poklanjaš onome
Tko zna da ne može platiti.

Svuda sam Te tražila,
A Ti si već bio nađen.
Sanjala sam da Te osvojim
Svojim stradanjem,
Da Te zaslužim dugim hodočašćem:
Nisam Te htjela bez plaće i truda.

Nisam znala da se Ti poklanjaš onome
Tko zna da nema takovg stradanja
Kojim će te zaslužiti.

V. Krmpotić

Испод моста Мирабо тече Сена
И љубав наша
Зар је све успомена
Патња увек радошћу беше испраћена.

(Гијом Аполинер)

О, да ми је нешто па да будем река,
па да течем испред твоје куће мале;
певајући теби да разбијем вале
о прагове где ти стаје нога мека.

(Алекса Шантић)

Још осећам мирис косе твоје
и укус усана твојих јагодасти',
још стрепи, дршће, гори срце моје
са миља и са прохујалих сласти.

(Вељко Петровић)

Кад имамо само љубав
ти и ја, љубави моја
од радости блиста
сваки сат, сваки дан.

(Жак Брел)

Јутрос ми снови тобом мирисаху
к'о рано цвеће пролећем што буја,
све жудње твоје име гугутаху
к'о јата синоћ рођених славуја!

(Мирко Королија)

Ја памтим дивно магновење,
Кад сретох тебе на свом путу,
Ко светлих снова остварење,
Ко неба дах у земном путу.

(Александар Пушкин)

Ja bih da mi kažem izvini.
Maloj meni,
meni sa slike
na kojoj gledam u devet svećica,
što nisam ostvarila želju koju sam pomislila,
koju sam zaboravila,
a znam da je sigurno postojala.

Izvinila bih se
svojim mršavim, sitnim rukama
koje se snebivaju, nesigurne i naivne
što sad umeju samo da upiru prstom
i ništa više;
i maloj crnoj brojanici
na levom zglobu
što sam je skinula privremeno
i što se privremeno pretvorilo u zauvek.

Rekla bih izvini
svojim malim stopalima
što ostavljahu tragove po snegu,
što ih nisam pratila do kraja puta
već skrenuh na prvoj krivini
misleći da je nizbrdicom
put prohodniji i lakši.

Izvinite, tamno zelene oči,
pune života i nade,
što odlučih da dugo gledam u sunce
ne bi ste li postale svetlije,
a postaste samo dve bare
gde se ogledaju ružni i sivi.

Izvini, tamni pramenu kose,
što si postao plav
i što vetar koji je duvao kroz tebe
više nije poželjan,
zbog estetike
i urednosti.
Zbog odraza u ogledalu.

Izvini, Mala Ja,
što nisam spasila svet od cirkuzanata
već sam im se pridružila na žici
i žongliram sa tvoje tri-četiri želje
koje mogu ispasti svakog trenutka
i razbiti se u paramparčad.
Izvini što mnogo odugovlačim
sa svim i svačim
i što mislim da imam večnost,
a znam u sebi
da i ujutru mogu ispariti,
kao što su isparili mnogi
onda kada su to najmanje očekivali.

Izvini što sam poluživa
i rastrzana između svetova,
i hvala što nisi umrla
već dišeš u meni,
i ovu ljušturu od kože i mesa
i dalje teraš da preskače lastiš.
Da bude dete.
Hvala ti, Mala Ja.

Vesna Aćimović

Dobro jutro , ljubavi moja . Kako si ?
Lijepo je jutro u tebi ljubavi .
Lijepo si se obukla u jutro , dobro namirisala i sva sjajis , ljubavi moja .
Sto cemo danas jedno drugom pokloniti ?
Sto mi zelis reci , ljubavi moja ?
Znas , ja nisam covjek , ja sam pjesnik , a ti si ljubav mojih pjesama .
Kako si pjesmo moja ?
S kojim ces me stihom danas posjetiti ?
Kojim stihom , jer ti si pjesma moje ljubavi .
Pjesmo ljubavi moje , kako si ?
Lijepo si se obukla , ljubavi , dobro namirisila i sad sva sjajis , zbog mene .
Ti si nebo iznad mog prozora ljubavi , u tom nebu ti si ljubav .
Kako si ? Dobro jutro ljubavi !
Lijepo si se obukla u jutro , lijepo si jutro obukla ljubavi moja ,
dobro namirisala i sva sjajis .
Zbog mene si jutros ustala ljubavi ,
zbog mene se u jutro obukla i divno namirisala .
Zelis mi nesto reci ljubavi ?
Mozda , dobro jutro ?
Dobro jutro i ja tebi zelim ljubavi .
Kako si u ovom jutru u koje si se obukla ,
kako si u pjesmi kojom si se namirisala ,
kako se osjecas ljubavi moja ?
Dobro si jutro izabrala ,
kao i svako jutro dobro se obukla i zbog mene namirisala .
Sva sjajis ljubavi moja . Dobro jutro ljubavi moja ,
lijepo si jutro obukla i divnom pjesmom namirisala .
Znas , ja nisam samo pjesnik , ja sam u tebi pjesma ljubavi moja ,
ja sam ljubav u tvojoj pjesmi , pjesma sam tvoja , ljubavi moja .
Dobro jutro ljubavi moja , ti si moj mir , mir moje ljubavi ,
smirena si u meni , ljubav si mog mira , moj mir je u tebi ljubavi .
Dobar dan ljubavi , dobar ti dan , u meni budi ljubavi moja .

tekst: Zal Kopp

Izaberi jedno mesto – Jelena Lengold
Postoje sva ta mesta na kojima nisi
i samo jedno
na kome nikad nisam ja
i zato, izaberi jedno mesto
sa kog se nećemo vratiti
spakuj se i pođi sa mnom tamo
vreme je
proveli smo već previše godina ovako
gledajući uvek istu reku
kako protiče kroz pogrešan grad.

Жудим ноћ лепу кад се сања
и речи тихе к'о без моћи
дрхте од снова и звездања
због ње крај мене у тој ноћи.

(Бранко Миљковић)

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini dišem.


Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti, sada, ovoga časa.


Enes Kišević

Eto to ti želim...
… da na svim stvarima koje dotakneš ostaviš prozirne otiske,
nevidljivi miris lepote i lelujanje poljubaca.
Da budeš vitki most visoko iznad ponora,
po kojem struje i sele se nebesa, vremena i prostori.
Da vežeš svet za svet gdegod se kida i raspada.
I da ne živiš dužnosti, nego da živiš nadahnuća.

Mika Antic

Ne govorim ti baš u zadnje vreme
da te volim
i ne gasim ti svetlo u očima pre spavanja
ne govorim ti nešto nežno
i ne grlim ti dušu
ali... ovo
ti moram reći:

previše je gorkog i ljudi su grubi
pa, ako i ne govorim
još uvek te ono najlepše
u meni
voli i ljubi...


uprkos ne izgovorenim rečima,
uprkos tišini među nama,
ono što nosimo u sebi je - još uvek ljubav.
Ž.Krznarić

Ово су ти усне које враћам
твоме врату
Ово ми је месечина
коју скидам са рамена твојих...

(Васко Попа)

Knjiga o mom životu



Pusti me da stražarim pored vatre i prisećam se svojih dana
I možda je to iluzija svetlosti vatre
Ali treperuće stranice koje mi mute pogled
Knjiga su koju se plašim da napišem

To je knjiga o mojim danima, to je knjiga o mom životu
I presečena je kao voće oštricom noža
I sve je tu da se vidi kako poglavlje otkriva
Ima pomalo tuge u svakom životu

Ako se čita kao slagalica, kao zagonetni lavirint
Onda je neću razumeti do poslednjeg dana
Još uvek sam prinuđen da se sećam,
Sećam reči o svom životu

Postoje obećanja prekršena i ona ispunjena
Teške reči izgovorene kada sam trebao plakati
Postoji poglavlje o tajnama i rečima priznanja,
Ako izgubim sve što posedujem
Postoji poglavlje o gubicima i duhu koji ne umire
Postoji poglavlje o ljubavi gde se mastilo nikad ne suši
Postoje rečenice koje sam odslužio u zatvoru izgrađenom od laži

Iako su stranice numerisane
Ja ne vidim kuda vode
Jer kraj je misterija koji niko ne može pročitati
U knjizi o mom životu

Postoji poglavlje o očevima i poglavlje o sinovima
Postoje stranice o sukobima koje niko nije dobio
I bitkama koje si izgubio i gorkom porazu
Postoji stranica na kojoj smo propustili da se sretnemo

Ima priča o sreći koja se nije mogla isplanirati
Ima poglavlje o bogu koga ne razumem
Ima obećanje o raju i paklu ali proklet sam ako shvatam

Iako su stranice numerisane
Ja ne vidim kuda vode
Jer kraj je misterija koji niko ne može pročitati
U knjizi o mom životu

Sada dnevna svetlost se vraća
I ako jedna rečenica je istinita
Sve ove stranice gore
I jedino što preostaje si ti

Iako su stranice numerisane
Ja ne vidim kuda vode
Jer kraj je misterija koji niko ne može pročitati
U knjizi o mom životu