Nedavni sadržaj od rabindrant123

Intelektualni faktor (smisao/besmisao) te neće preterano preokupirati u momentu kada bi ti neko bude polako nabijao iglu u oko, recimo. Patnja. Ludačka patnja. To je život.

Nije toliko akcenat na besmislu (koji je nupitan) već na patnji. Život nema smisla a podrazumeva patnju. Npr. nekom detetu upravo neki parazit izbija iz oka i ostavlja ga slepog. Neki ljudi upravo bivaju zatrpani u ruševinama usled zemljotresa. Sve životinje sve vreme pate i umiru maksimalno...

Život je zlo. Samoreplicirajuća životna kiselina (DNK) je zlo. Bezumno mešanje mesa i umnožavanje mesa u mašini za mlevenje mesa.

Dogodila se promena karaktera a što se samo manifestovalo kao promena ponašanja. Gejdz kao subjekat uistinu ne postoji nikako osim nominalno. Subjekat "postoji" još i kao gramatički subjekat i kao logički subjekat. Da čovek ne postoji u biti tj. da nije supstancija dokazao je još Hjum (u duhu...

Nikada potpunije izložen solipsizam.

Da, nešto nalik na ovo je već urađeno u vidu eksperimenta, čak se "JA" lokalizovalo u robotu koji se nalazio u Francuskoj dok se čovek nalazio u Izraelu. To ne bi bilo moguće ukoliko bi "JA" bila supstancija, međutim, kao što su Kant i Hjum pokazali, tako nešto ne postoji. "JA" je potpuno...

I materijalizam i solpsizam. Blago tebi kada si na oba (međusobno isključiva) načina interpretirao moje izlaganje. Demonstrirao si da suvereno vladaš materijom (ironija). Ne raspravljam. Odakle ti ideja da ja raspravaljam o tome? Tebi je potrebno da veruješ da ja raspravljam o tome da bi ti...

Ne postoji kruta podela filozofija vs nauka, a svi veliki filozofi su bili i naučnici (da Kant nije napisao nijedno filozofsko delo ostao bi upamćen kao veliki astronom ali je svojom filozofijom zasenio sve što je radio kao naučnik u užem smislu). Do 19. veka su se svi naučnici zvali filozofima...

Ako empirijski karakter nije konstantan ti (niti iko drugi) nemaš nikakav osnov da govoriš o intelegibilnom karakteru (šta god to bilo). Pošto svoju filozofiju izvlačiš iz Šopenhauerova "Dva eseja" u kome je nepromenljivost jedna od četiri dogme o empirijskom karakteru onda si u gadnom...

Na sve to sam odgovorio u nastavku teme. Da bi uopšte mogli da govorimo da su empirijski dostupni podaci u nekakvoj vezi sa nekim "inteligibilnim" entitetom neophodno je da EMPIRIJSKI podaci (u našem slučaju podaci koji svedoče o karakteru) budu NEPROMENLJIVI. Kapiraš? EMPIRIJSKI karakter da...

Karakter je promenljiv. Menja se u skladu sa promenama na mozgu. Kao što je i argumentovano na upućenoj temi.

Ako hoćeš da se preždereš (recimo da ti je to impuls iz reptilskog mozga) i u isto vreme nećeš da se preždereš jer znaš da je to loše za tvoje zdravlje (recimo da je to impuls iz prefrontalnog korteksa), imaš konflikt motiva. Samo jedna od te dve opcije može biti sprovedena u delo. Ono što je...

Ne odlučuje već se jače htenje po nužnosti sprovodi. Imaš dva suprotstavljena htenja - pobeđuje jače htenje. Ovo je neposredno očigledno i filozofima jasno odavno (Hobs, Spinoza, Hjum, Kant, Šopenhauer). Međutim, danas imamo i empirijsku potvrdu u vidu nalaza iz oblasti neuronauka...

Slobodan ne znači bez nasilja već bez nužnosti. Čovek koji ne trpi nasilje može da uradi šta hoće ali ne može da hoće šta hoće. Kako je moguće izabrati svoje htenje? Nemoguće je. Čovek sebe zatiče u određenom htenju (koje može biti njegov blagoslov ili prokletsvo). Dakle, niko ne spori da...

To je nesporno. Međutim to ne zadovoljava filozofsku problematizaciju tog pojma. A ovo je, ipak, filozofski podforum.