Знам да си ту.
Руку подигнутих,
љубављу везаних за небо,
ничим придржаваних.
На камену, боса,
од постања најављена,
сузом пророка предсказана,
Купина несагорела,
Лествица молитвена.
Тиха, Девојка смерна,
Тајну од анђела сачувала,
достојна,обрадована.
Како да Ти певам?
Усана нечистих
И прегласног смеха?
Срца прободеног,
Богородице,
Девојко-Мајко,
грешнике љубиш,
чистотом их мењаш.
Јалова је душа –
посна и празна,
преварна, варана,
ничија и свачија.
А Ти, што оправда Еву,
погледа благог,
Утешитељко срца покајaног,
похитај, Пречиста,
помози и спаси,
да зрно Сејачево не замре
и да се у мени не угаси.