@guslar1389 ovo što ti radiš ovde je zapravo katastrofalna relativizacija. Potpuno nipodaštavaš činjenicu da je Crna Gora bila
talac godinama jedne male skupine ljudi. Da bi opstao na vlasti, Đukanović je dao sve što se može dati, a popuštao je maksimalno po svemu jednoj vrlo malenoj i ekstremističkoj grupici ljudi koja po svojim stavovima apsolutno ne odražava ni izbliza neki prosek viđenja ili mentaliteta Crne Gore. I 2004. godine u skupštini je postojala nedvosmisleno ubedljiva većina za drugačije simbole Crne Gore (ako se dobro sećam, barem u početku, i portparol Miodrag Vuković i predsednik Filip Vujanović su tada bili za to da ostane trobojnica, ali npr. da se stavi grb Crne Gore na nju), ali je SDP CG u suštini ucenjivačkim kapacitetom uspela bukvalno nametnuti ove državne simbole Crne Gore kakve imamo danas. To ne kažem ja, to nije zavera, to je i Ranko Krivokapić otvoreno pričao, pripisujući upravo sebi ključne zasluge, a što niko nije ni demantovao.
Dakle, ovde govorimo o jednoj vrlo malenoj šačici ljudi, o pristalicama ideologije koja nikada nije u Crnoj Gori ni na jednim jedinim izborima u vrh glave mogla privući više od nekih 4-5 posto glasova i koja je uspela nametati kako ona želi samo zato što je jedan autokrata želeo da vlada i što je bio spreman na skoro sve moguće kompromise da bi 30 godina bio na vlasti jer nije znao šta bi drugo radio za života pošto je još kao klinac postao premijer. I naravno da Sekula Drljević nije neki otac Crne Gore kao takav, bez obzira na to koliko ga veličali dukljanomanski mitmani ili takvim opisivali srpski nacionalisti (ti, izgleda, gledaš samo ovo potonje, a žmuriš na prethodno, a obe strane novčića se moraju pogledati ako želiš kao istoričar da posmatraš ove stvari). Ali veoma nezgodan splet okolnosti došao do toga, kao što često u istoriji biva,
da jedna izrazita manjina uspe da dođe u situaciju u kojoj može da nameće svoje odluke samo zbog toga što je dovoljno glasna.
