Весли Кларк: НАТО интервенција је спречила етничко чишћење. Никада нисмо имали намеру да Косово учинимо независним

Mstislav:
Nesporno da je tadasnja SRJ bila zrtva gole agresije ma sta da se desavalo na Kosovu, a desavalo se svasta. Medjutim ono sto je najgore da tu agresiju najvise nipodastavaju i pravdaju upravo nase ljute patrijote koje dozivljavaju orgazam na ruski ekvivalent te agresije u Ukrajini koju gledamo vec 25 meseci. Ukrajine koja nam nije ucinila ama bas nista lose, cak nam je bila od vece koristi 90-ih od Rusije.
Kliknite za proširenje...
sa tom razlikom da rusija nije napala ukrainu vec nato (ukraina jeste nato, samo ne na papiru)

i vase poistovecivanje ukraine i kosova je totalno debilno jer jedno sa drugim nemaju gotovo nista zajednicko
 
pertowic:
sa tom razlikom da rusija nije napala ukrainu vec nato (ukraina jeste nato, samo ne na papiru)

i vase poistovecivanje ukraine i kosova je totalno debilno jer jedno sa drugim nemaju gotovo nista zajednicko
Kliknite za proširenje...

Ulkrajina napala Rusiju, a Putin nije proglasio opstu mobilizaciju i korisri termim svo. Zanimljivo.
 
SajaBg:
Ako je bombardovanje bilo 1999. a nezavisnost Kosova proglašena 2008. to znači da smo imali 9 godina za diplomatsku borbu. Ništa nismo uradili. Umesto da sarađujemo, mi smo bili zauzeti inatom. I tako još uvek.
Kliknite za proširenje...
a pod diplomatsku borbu mislis na priznavanje kosova
 
Smorisha:
(Za moderatore, malo sam iditovao naslov. Stavio sam 3 izvora i izmešao naslove. Ako je problem neka se promeni :mrgreen:)

Izvor 1 https://n1info.rs/vesti/komandant-n...mo-znali-da-ce-srbi-potpuno-napustiti-kosovo/
Izvor 2 http://www.nspm.rs/hronika/vesli-kl...mali-nameru-da-kosovo-ucinimo-nezavisnim.html
Izvor 3 https://www.glasamerike.net/a/vesli-klark-intervju-nato-bombardovanje-25-godina/7538606.html

Генерал америчке војске у пензији Весли Кларк, који је 1999. био на челу снага НАТО-а изјавио је поводом 25 година од злочиначког НАТО бомбардовања СР Југославије да „тада није знао да ће Срби потпуно напустити Косово“.

djubre1.jpg


Кларк је у интервјуу за Глас Америке рекао да је НАТО интервенција била „неопходна, спроведена искључиво у хуманитарне сврхе и да је испунила свој циљ“ како би спречила кампању етничког чишћења уперену против Албанаца на Косову.

„Оно што смо знали тада је да ће НАТО снаге бити присутне. Нисмо знали тада да ће Срби потпуно напустити Косово. Никада нисмо имали намеру да поделимо Косово, нити да га учинимо независним“, казао је он.

Глас Америке: Да ли је Косово данас онакво каквим сте га замишљали пре 25 година?

Кларк: Оно што смо знали тада је да ће НАТО снаге бити присутне. Нисмо знали тада да ће Срби потпуно напустити Косово. Никада нисмо имали намеру да поделимо Косово, нити да га учинимо независним. Али, акције српске војске и полиције током кампање, брутална убиства цивила, покушаји да се уништи имовина косовских Албанаца, брутално понашање једног суседа према другом, учинило је немогућим да Срби остану. НАТО је онда као један од циљева поставио и одлазак српских снага. Оно што се после десило је да је Косово одлучило да постане независно. Али, искрено речено, ситуација у региону остаје неприхватљива. Србија не признаје независност и меша се у унутрашње ствари Косова, а политички притисак на Косово као мању земљу, и даље је веома снажан и тежак.

Глас Америке: Када говорите о актуелној ситуацији, посебно о односима САД и Косова - Косово је било једна од земаља највише наклоњених Америци, великим делом и због интервенције. Али, данас су везе влада САД и Косова на најнижем нивоу. Шта кажете на то, како смо стигли довде и како да се крене напред?

Кларк: Ја то могу да видим само споља, не видим шта је изнутра и тешко ми је да коментаришем. Али, важно је разумети да две државе које су једна поред друге, Косово и Србија, не могу да крену напред ако настављају да отежавају и себи и међусобно. Србија се мешала у дешавања на Косову, северно од Ибра јако, јако дуго. Чак и када сам био командант НАТО-а, дешавала се кампања етничког чишћења Албанаца северно од Ибра. То (мешање) је било погрешно и тада, али се наставило, и очигледно и даље траје. И када САД траже од обе стране да седну за исти сто, мислим да треба да појачају притисак на господина Вучића и Србију, јер је Србија моћнија, већа земља, има могућност да буде флексибилнија у овом случају.

Јасно је да се Србија није помирила са чињеницом да је Косово данас независно, и то призање мора да се деси. То је историјска последица тензија и сукоба. Никада нећу заборавити када сам био са председником (Слободаном) Милошевићем у новембру 1998, потписивали смо тада финални споразум о повлачењу српских снага, које су и УН у својој резолуцији позвале да се повуку. Председник Милошевић ми је рекао: “Ми знамо како да решавамо проблеме са Албанцима, радили смо то и раније”. Ја сам га питао - како то решавате, а он ми је одговорио: “Све их побијемо”. И та напетост између две групе, која има историјске корене, може да буде решена само раздвајањем у две државе - које сада морају да нађу начине како да развију боље односе и економску сарадњу, за добробит својих грађана. То је изазов и тешко је прећи преко тога, сећања су свежа са обе стране, и мислим да рад на томе не може да се наметне, већ мора да дође природно. Проблем је што је рат у Украјини додатно закомпликовао ситуацију, јер сви разумеју да Србија има историјске везе са Русијом, и да Русија користи Србију да припреми терен како би, ако успе у Украјини, направила још већи хаос на Западном Балкану. Чини се да је господин (Александар) Вучић подељен између две могућности: да се сврста уз Запад или да одржи историјске, братске везе са Русијом, и делује да покушава да задржи обе могућности. Тако то споља делује. Исто тако делује да људи на Косову, мањој држави, зависе од подршке САД и других земаља како би преживели и побољшали економску ситуацију. Морамо стрпљиво да радимо на томе, да пустимо да се температура спусти, и да признамо да решавање питања граница Србије и Косова није независно од исхода између Украјине и Русије.



Глас Америке: Поменули сте нови геополитички контекст, рат у Украјини. Неки критичари кажу да је баш из тог разлога већи притисак на Косово, да не би постојао још један изазов. Шта ви мислите о томе?

Кларк: Мислим да је притисак на Косово почео на крају Трампове администрације, када је изасланик САД желео да постигне неки дипломатски успех. И тада је притисак почео, а сада са овим конфликтом је нормално, природно да Запад жели да се то реши, да види Србију у западном табору, придружену ЕУ, али је баш због тензија које изазива сукоб Русије и Украјине то мало вероватно да се деси. Проблеми између Косова и Србије су да тако кажем повезани са ситуацијом између Украјине и Русије и одражавају шире геополитичке тензије у региону, а не могу да се искористе да се те тензије реше.


"Амбасадор Хил покушава да води Београд у правом смеру"

Глас Америке: Генерале Кларк, садашњег америчког амбасадора у Србији Криса Хила познајете дуго, још од времена интервенције. А пре два дана је у једном интервјуу рекао да је Србија сада много ближа НАТО-у него Косово, да „свакодневно радимо са српском војском, да смо имали заједничке вежбе и многе друге ствари и сада радимо много више са Србијом него са ОВК или шта год је из ње произашло”. Шта мислите о овој изјави?

Кларк: Мислим да је Крис Хил бриљантан дипломата и тумачим тако како је речено.

Глас Америке: Можете ли то детаљније да објасните?

Кларк: Мислим да је оно што он каже апсолутно тачно.

Глас Америке: Да Америка има боље односе са српском војском него са Косовом?

Кларк: Не могу то детаљно да говорим, јер нисам део тог односа, ја то само посматрам споља. Али ако (то каже) амбасадор Хил, који је чини ми се урадио добар посао на јачању овог односа и покушају да унапреди везе Сједињених Држава и Србије, а то је његов посао као амбасадора... Да ли је то јаче или слабије у односу на везе Косовом и Сједињеним Државама и НАТО-ом, не могу да кажем, јер сам изван тога.

Глас Америке: Зар не мислите да је то заправо у супротности са ставовима самог Београда који није исказао спремност да буде део НАТО-а или да се приближи НАТО-у?

Кларк: Знате, ја мислим да је ово покушај да се Београд води у правом смеру. И надам се да је амбасадор Хил успешан у томе, јер је веома важно и било би огромно достигнуће.

"Без резултата на Балкану док се не реши рат у Украјини"

Глас Америке: Најновија процена претњи обавештајне заједнице у Сједињеним Државама у вези са Балканом, помиње управо ситуацију између Косова и Србије и Босне и Херцеговине, као тачке које би могле да се разбуктају у сукобима. А то долази услед неких тензија после напада на северу Косова прошле године и сукоба за који Србија још није преузела одговорност. Шта мислите о тој забринутости за безбедносну ситуацију, на основу онога што се догодило у последњих неколико месеци?

Кларк: Мислим да је то ситуација на коју свакако треба обратити пажњу и сигуран сам да амбасадор Хил у Србији чини све што може да то посматра из америчке перспективе. И надам се да НАТО чини све што може да буде на опрезу, да гледа како би спречио да се догоди нека врста експлозије на косовској страни. Међутим, као што сам раније рекао, ове тензије су “потпаљене” руским напорима. Русија би желела да изазове раздор и хаос у тој области и све што радимо на Балкану неће се завршити плодоносно док се не позабавимо и питањем између Украјине и Русије.

Глас Америке: И да ли мислите да у овом случају треба променити тактику и стратегију у томе како се САД и Запад уопштено баве Косовом и Србијом?

Кларк: Мислим да није могуће да сада коментаришем ову стратегију. То једноставно није могуће, јер нисам довољно близак да дам конструктивне коментаре. Оно што видим је, да је било коју стратегију коју усвојимо, и даље талац чињенице шта се дешава хиљаду миља или 800 миља источно, дуж зоне конфликта у Донбасу и шта су циљеви Русије. А то покреће Европу, с једне стране, тера Европу да жели да реши ову кризу између Србије и Косова. А, с друге стране, то знатно отежава то.

Глас Америке: Али да ли је то исправно за будућност овог процеса између две земље?

Кларк: Мислим да ће процес морати да се настави неко време. И мислим да је то питање одржавања процеса и наставка дијалога. Ако бисмо направили искорак, то би било дивно, али не бих очекивао искорак. Тако да сам рекао, ово је секундарно питање у Европи које у много, много аспеката зависи од исхода између Русије и Украјине.

Глас Америке: И раније сте споменули историју. Постоји тенденција да дипломате и политичари обично забораве историју или желе да је оставе иза себе када се баве неким проблемом. А то се сигурно десило и са Косовом и Србијом, при чему су се дипломате више ангажовале да раде са оним што имају, не заборављајући, већ на неки начин игноришући или занемарујући историјски контекст. Да ли је могуће имати савремена решења или, знате, решавање питања без руковања историјским “пртљагом”, да тако кажем?

Кларк: Сигуран сам да постоје неки специфични углови овога о чему ме питате. Дакле, ако бих дао уопштен одговор, то би се вероватно односило на неке специфичне аспекте конкретних споразума који су на столу. Али не могу, не желим да дам уопштен одговор на то. Наравно, историја је битна. Наравно, битна је осетљивост људи и губици који су претрпели и понижења која су претрпели и страх са свих страна од нечега. Све је битно. Али је посао дипломате да у највећој могућој мери, пронађе заједнички интерес и погледа у будућност да промовише те заједничке интересе. И сигуран сам да у америчкој дипломатској служби нема никог бољег да то уради од амбасадора Криса Хила.

(Глас Америке, Н1)
Kliknite za proširenje...
ne znam kako civilizacija postavlja debile za neke bitne likove:zcepanje::hahaha:
oni se udružuju i šire da biju i pljačkaju,a ostali da se dele i kolju međusobno,a kasnije će da nam objasne kako smo divljaci i budale:rotf::rotf::rotf:
ustvari pogani lopovi i lažovi,nikad krivi,a ceo svet ubijaju🤷‍♀️:lol:
ajde kupite još neki medij za odštampane lažne pare i daćemo vam sve što imamo,plus ćemo da ubijamo za vas,da otvorite još neku firmu na okupiranoj teritoriji:zcepanje::hahaha:
nije ni čudo da propadate i da ste mentalno oboleli:rotf::rotf::rotf:
 
Mstislav:
Ulkrajina napala Rusiju, a Putin nije proglasio opstu mobilizaciju i korisri termim svo. Zanimljivo.
Kliknite za proširenje...
nije ni jamerika proglasila ratno stanje od 45te na ovamo ni jednom. ako cemo tvojom logikom
 
daj vidi jer ima još oružja u sunčevom sistemu za naciste,posle će da lažu da su spečavali etničko čišćenje:zcepanje::hahaha:
oće sve,i resurse i moć i medije i sudove i međunarodna tela,a ustvari šaka nacista koji foliraju i svoj i ostale narode i ponižavaju ljudsku vrstu lažima i agendama🤷‍♀️:lol:
svaki dan nova istina i nova pravila,a oni rade šta hoće,evo i sad kao nešto nisu znali,a 20 i kusur zemalja bombardovalo zemlju koja nešto nije htela🤷‍♀️
humanitarno ćemo da vam se naebemo majke,a posle kažite da niste znali:zcepanje::hahaha:
 
pertowic:
a pod diplomatsku borbu mislis na priznavanje kosova
Kliknite za proširenje...

Naravno da ne. Ovo kako su radili Albanci je primer dobre diplomatije. A mi smo nažalost primer gubitnika. Ali dobro, inat nam uvek ostaje ;)
 
SajaBg:
Naravno da ne. Ovo kako su radili Albanci je primer dobre diplomatije. A mi smo nažalost primer gubitnika. Ali dobro, inat nam uvek ostaje ;)
Kliknite za proširenje...
Pre ili posle nato usa nacističkog bombardovanja srba?
 
pertowic:
a pod diplomatsku borbu mislis na priznavanje kosova
Kliknite za proširenje...
sve fikcije,kosovo je postojalo i pre i posle,ustvari lagali ljude da će biti bolje kad im otmu sve,i život i vreme i misli i budućnost 🤷‍♀️
bili smo im usput pošto su išli na rusiju,pa nas uništili svađanjima i prijemima po ambasadama🤷‍♀️
narod naebo ni kriv ni dužan u celoj jugoslaviji,niti su bili agresivni,nit pohlepni,nego im smetalo što smo bolje živeli nego oni🤷‍♀️
izvezli nam svoja govna,a odveli stručnjake,a jedino smo krivi što smo gluplji od njih🤷‍♀️
 
Smorisha:
Moj komentar bi bio da će se prati to je sigurno. A naše vlasti sa proterivanjem Albanaca su im izgleda dali dosta opravdanja pošto je bilo proterivanja Albanaca po nekim informacijama, ali najviše tokom samog bombardovanja....
Kliknite za proširenje...
Ti znas o proterivanju albanaca i ratu dolje koliko i o tasmaniji
 
Mstislav:
Cudno kako ti ne smetaju staljinisticke fore kao svakom pravom kremljobotu. :mazi:
Kliknite za proširenje...
Glasić Amerikice: šta mislite o babama koje su densovale na krilu super skupog nevidljivog aviona oborenog rashodovanim furunčetom iz I Sv. rata?

Vesli: meni liči kao da su igrale šotu umesto užičkog jer se ne drže za ruke nego maramče u vis

1711344103548.png
 
Poslednja izmena:
Smorisha:
(Za moderatore, malo sam iditovao naslov. Stavio sam 3 izvora i izmešao naslove. Ako je problem neka se promeni :mrgreen:)

Izvor 1 https://n1info.rs/vesti/komandant-n...mo-znali-da-ce-srbi-potpuno-napustiti-kosovo/
Izvor 2 http://www.nspm.rs/hronika/vesli-kl...mali-nameru-da-kosovo-ucinimo-nezavisnim.html
Izvor 3 https://www.glasamerike.net/a/vesli-klark-intervju-nato-bombardovanje-25-godina/7538606.html

Генерал америчке војске у пензији Весли Кларк, који је 1999. био на челу снага НАТО-а изјавио је поводом 25 година од злочиначког НАТО бомбардовања СР Југославије да „тада није знао да ће Срби потпуно напустити Косово“.

djubre1.jpg


Кларк је у интервјуу за Глас Америке рекао да је НАТО интервенција била „неопходна, спроведена искључиво у хуманитарне сврхе и да је испунила свој циљ“ како би спречила кампању етничког чишћења уперену против Албанаца на Косову.

„Оно што смо знали тада је да ће НАТО снаге бити присутне. Нисмо знали тада да ће Срби потпуно напустити Косово. Никада нисмо имали намеру да поделимо Косово, нити да га учинимо независним“, казао је он.

Глас Америке: Да ли је Косово данас онакво каквим сте га замишљали пре 25 година?

Кларк: Оно што смо знали тада је да ће НАТО снаге бити присутне. Нисмо знали тада да ће Срби потпуно напустити Косово. Никада нисмо имали намеру да поделимо Косово, нити да га учинимо независним. Али, акције српске војске и полиције током кампање, брутална убиства цивила, покушаји да се уништи имовина косовских Албанаца, брутално понашање једног суседа према другом, учинило је немогућим да Срби остану. НАТО је онда као један од циљева поставио и одлазак српских снага. Оно што се после десило је да је Косово одлучило да постане независно. Али, искрено речено, ситуација у региону остаје неприхватљива. Србија не признаје независност и меша се у унутрашње ствари Косова, а политички притисак на Косово као мању земљу, и даље је веома снажан и тежак.

Глас Америке: Када говорите о актуелној ситуацији, посебно о односима САД и Косова - Косово је било једна од земаља највише наклоњених Америци, великим делом и због интервенције. Али, данас су везе влада САД и Косова на најнижем нивоу. Шта кажете на то, како смо стигли довде и како да се крене напред?

Кларк: Ја то могу да видим само споља, не видим шта је изнутра и тешко ми је да коментаришем. Али, важно је разумети да две државе које су једна поред друге, Косово и Србија, не могу да крену напред ако настављају да отежавају и себи и међусобно. Србија се мешала у дешавања на Косову, северно од Ибра јако, јако дуго. Чак и када сам био командант НАТО-а, дешавала се кампања етничког чишћења Албанаца северно од Ибра. То (мешање) је било погрешно и тада, али се наставило, и очигледно и даље траје. И када САД траже од обе стране да седну за исти сто, мислим да треба да појачају притисак на господина Вучића и Србију, јер је Србија моћнија, већа земља, има могућност да буде флексибилнија у овом случају.

Јасно је да се Србија није помирила са чињеницом да је Косово данас независно, и то призање мора да се деси. То је историјска последица тензија и сукоба. Никада нећу заборавити када сам био са председником (Слободаном) Милошевићем у новембру 1998, потписивали смо тада финални споразум о повлачењу српских снага, које су и УН у својој резолуцији позвале да се повуку. Председник Милошевић ми је рекао: “Ми знамо како да решавамо проблеме са Албанцима, радили смо то и раније”. Ја сам га питао - како то решавате, а он ми је одговорио: “Све их побијемо”. И та напетост између две групе, која има историјске корене, може да буде решена само раздвајањем у две државе - које сада морају да нађу начине како да развију боље односе и економску сарадњу, за добробит својих грађана. То је изазов и тешко је прећи преко тога, сећања су свежа са обе стране, и мислим да рад на томе не може да се наметне, већ мора да дође природно. Проблем је што је рат у Украјини додатно закомпликовао ситуацију, јер сви разумеју да Србија има историјске везе са Русијом, и да Русија користи Србију да припреми терен како би, ако успе у Украјини, направила још већи хаос на Западном Балкану. Чини се да је господин (Александар) Вучић подељен између две могућности: да се сврста уз Запад или да одржи историјске, братске везе са Русијом, и делује да покушава да задржи обе могућности. Тако то споља делује. Исто тако делује да људи на Косову, мањој држави, зависе од подршке САД и других земаља како би преживели и побољшали економску ситуацију. Морамо стрпљиво да радимо на томе, да пустимо да се температура спусти, и да признамо да решавање питања граница Србије и Косова није независно од исхода између Украјине и Русије.



Глас Америке: Поменули сте нови геополитички контекст, рат у Украјини. Неки критичари кажу да је баш из тог разлога већи притисак на Косово, да не би постојао још један изазов. Шта ви мислите о томе?

Кларк: Мислим да је притисак на Косово почео на крају Трампове администрације, када је изасланик САД желео да постигне неки дипломатски успех. И тада је притисак почео, а сада са овим конфликтом је нормално, природно да Запад жели да се то реши, да види Србију у западном табору, придружену ЕУ, али је баш због тензија које изазива сукоб Русије и Украјине то мало вероватно да се деси. Проблеми између Косова и Србије су да тако кажем повезани са ситуацијом између Украјине и Русије и одражавају шире геополитичке тензије у региону, а не могу да се искористе да се те тензије реше.


"Амбасадор Хил покушава да води Београд у правом смеру"

Глас Америке: Генерале Кларк, садашњег америчког амбасадора у Србији Криса Хила познајете дуго, још од времена интервенције. А пре два дана је у једном интервјуу рекао да је Србија сада много ближа НАТО-у него Косово, да „свакодневно радимо са српском војском, да смо имали заједничке вежбе и многе друге ствари и сада радимо много више са Србијом него са ОВК или шта год је из ње произашло”. Шта мислите о овој изјави?

Кларк: Мислим да је Крис Хил бриљантан дипломата и тумачим тако како је речено.

Глас Америке: Можете ли то детаљније да објасните?

Кларк: Мислим да је оно што он каже апсолутно тачно.

Глас Америке: Да Америка има боље односе са српском војском него са Косовом?

Кларк: Не могу то детаљно да говорим, јер нисам део тог односа, ја то само посматрам споља. Али ако (то каже) амбасадор Хил, који је чини ми се урадио добар посао на јачању овог односа и покушају да унапреди везе Сједињених Држава и Србије, а то је његов посао као амбасадора... Да ли је то јаче или слабије у односу на везе Косовом и Сједињеним Државама и НАТО-ом, не могу да кажем, јер сам изван тога.

Глас Америке: Зар не мислите да је то заправо у супротности са ставовима самог Београда који није исказао спремност да буде део НАТО-а или да се приближи НАТО-у?

Кларк: Знате, ја мислим да је ово покушај да се Београд води у правом смеру. И надам се да је амбасадор Хил успешан у томе, јер је веома важно и било би огромно достигнуће.

"Без резултата на Балкану док се не реши рат у Украјини"

Глас Америке: Најновија процена претњи обавештајне заједнице у Сједињеним Државама у вези са Балканом, помиње управо ситуацију између Косова и Србије и Босне и Херцеговине, као тачке које би могле да се разбуктају у сукобима. А то долази услед неких тензија после напада на северу Косова прошле године и сукоба за који Србија још није преузела одговорност. Шта мислите о тој забринутости за безбедносну ситуацију, на основу онога што се догодило у последњих неколико месеци?

Кларк: Мислим да је то ситуација на коју свакако треба обратити пажњу и сигуран сам да амбасадор Хил у Србији чини све што може да то посматра из америчке перспективе. И надам се да НАТО чини све што може да буде на опрезу, да гледа како би спречио да се догоди нека врста експлозије на косовској страни. Међутим, као што сам раније рекао, ове тензије су “потпаљене” руским напорима. Русија би желела да изазове раздор и хаос у тој области и све што радимо на Балкану неће се завршити плодоносно док се не позабавимо и питањем између Украјине и Русије.

Глас Америке: И да ли мислите да у овом случају треба променити тактику и стратегију у томе како се САД и Запад уопштено баве Косовом и Србијом?

Кларк: Мислим да није могуће да сада коментаришем ову стратегију. То једноставно није могуће, јер нисам довољно близак да дам конструктивне коментаре. Оно што видим је, да је било коју стратегију коју усвојимо, и даље талац чињенице шта се дешава хиљаду миља или 800 миља источно, дуж зоне конфликта у Донбасу и шта су циљеви Русије. А то покреће Европу, с једне стране, тера Европу да жели да реши ову кризу између Србије и Косова. А, с друге стране, то знатно отежава то.

Глас Америке: Али да ли је то исправно за будућност овог процеса између две земље?

Кларк: Мислим да ће процес морати да се настави неко време. И мислим да је то питање одржавања процеса и наставка дијалога. Ако бисмо направили искорак, то би било дивно, али не бих очекивао искорак. Тако да сам рекао, ово је секундарно питање у Европи које у много, много аспеката зависи од исхода између Русије и Украјине.

Глас Америке: И раније сте споменули историју. Постоји тенденција да дипломате и политичари обично забораве историју или желе да је оставе иза себе када се баве неким проблемом. А то се сигурно десило и са Косовом и Србијом, при чему су се дипломате више ангажовале да раде са оним што имају, не заборављајући, већ на неки начин игноришући или занемарујући историјски контекст. Да ли је могуће имати савремена решења или, знате, решавање питања без руковања историјским “пртљагом”, да тако кажем?

Кларк: Сигуран сам да постоје неки специфични углови овога о чему ме питате. Дакле, ако бих дао уопштен одговор, то би се вероватно односило на неке специфичне аспекте конкретних споразума који су на столу. Али не могу, не желим да дам уопштен одговор на то. Наравно, историја је битна. Наравно, битна је осетљивост људи и губици који су претрпели и понижења која су претрпели и страх са свих страна од нечега. Све је битно. Али је посао дипломате да у највећој могућој мери, пронађе заједнички интерес и погледа у будућност да промовише те заједничке интересе. И сигуран сам да у америчкој дипломатској служби нема никог бољег да то уради од амбасадора Криса Хила.

(Глас Америке, Н1)
Kliknite za proširenje...
nisamo ovo čitao...samo da nadodam...zašto danas ne napadnu izrael...i koliko je para zaradio nakon protjerivanja srpskog stanovništva sa kosova...svaka njihova izjava je laž....
 
Cимаргл:
Vesli klark - NATO sprečio etničko čišćenje

Realnost - Srbi etnički očišćeni
Kliknite za proširenje...
veliki pokreti albanskog stanovništva su nastali tek po direktivi i to nakon početka bombardiranja i ako je itko ubijao albance onda su to njihovi avioni...nema večih lažova od amerikanaca...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gruban
Zašto nikad nismo imali Šesti oktobar?
7 8 9
Odgovora
213
Pregleda
2.100
јанпи
јанпи
Umri_muski
Kolika primanja cine coveka nezavisnim u Srbiji?
2 3 4
Odgovora
81
Pregleda
1.080
Gusan
Gusan
Б
  • Anketa
Колико вам је стало да НАТО пропадне?
6 7 8
Odgovora
176
Pregleda
2.126
Stojkov Menidjer
Stojkov Menidjer

Back
Top