Успеси Вучићеве владе

Smrad zatvorio vrtić!

I. P. - S. J. M | 05. septembar 2015.
Deca iz obdaništa "Dragan Laković" u Bloku 61 biće premeštena dok se ne završe ispitivanja. Kod najmanje troje mališana su zabeležene povećane vrednosti fenola u urinu

VRTIĆ "Dragan Laković" u Bloku 61, za koji se sumnja da je tokom gradnje zagađen otrovnom supstancom fenolom, biće zatvoren dok se ne obave sve analize, a oko 500 mališana biće premešteno u pet novobeogradskih obdaništa. Na sinoć održanom sastanku predsednik Saveta roditelja obelodanio je da je kod troje dece u urinu konstatovano skoro 26 miligrama fenola.

Sastanak, kome su prisustvovali svi roditelji, otvorio je čitav niz pitanja i zamerki, kako na račun uprave, tako i među roditeljima. Naime, predsednik Saveta roditelja Ivan Šiljković izneo je da je upravi još 6. avgusta poslao zvaničan dopis da se ispita bezbednost objekta, ali niko nije odreagovao.

- Prvi je to pitanje pokrenuo roditelj deteta čija je porodica stanovala u "smrdljivim" zgradama - prepričava nam jedan od roditelja koji je prisustvovao sastanku. - Zbog ranijeg trovanja, lekari su im preporučili da se svi u narednom periodu testiraju i prate nivo fenola. Iako ne žive u naselju Dr Ivan Ribar skoro godinu dana, od svih ukućana, samo je dete imalo povišen nivo, 26 miligrama. Niko se nije obazirao na njegov apel krajem jula i čovek je ispisao dete. Priča se proširila, ali i zbog stalnog mirisa koji se oseća i sam predsednik Saveta dao je na analizu urin svog deteta i kod njega je utvrđeno 25,4 miligrama. Kod drugog deteta koje je prebačeno iz "Zvončića" zbog renoviranja, posle svega 15 dana boravka u ovom, otkriveno je da, takođe, ima 26 miligrama fenola u urinu?! Kako su se roditelji sami informisali putem interneta, prema nekim istraživanjima, svaki rezultat preko 20 miligrama se uzima kao opasan.

Ispitivanju koje je "Vinča" započela još 29. avgusta, juče se priključio i Gradski zavod za javno zdravlje.

- Postavljena su dva merna uređaja, kojim se prikupljaju podaci o kvalitetu vazduha - objašnjavaju iz Zavoda. - Merenja će se obavljati i narednih dana, a već sredinom sledeće nedelje imaćemo preliminarne rezultate.

Gradonačelnik Beograda je najavio da će svi rezultati, čim budu dobijeni, odmah biti dostupni javnosti.

- Ako se utvrdi da materijal sadrži otrovni fenol, neko će odgovarati - izjavio je Mali. - Sve mogu da podnesem, osim da se neko igra sa zdravljem dece. Videće se tačno ko je gradio, ko su projektanti i izvođači radova.

OPASAN FENOL

- FENOL ima karakterističan miris, koji se oseća i pri veoma niskim koncentracijama. Boravak u ovakvim prostorijama ne preporučuje se nikome, a naročito ne deci, jer on najčešće dospeva u organizam udisanjem, a zatim i preko vode i hrane - objašnjava za "Novosti" prof. dr Jasmina Jović Stošić, klinički toksikolog sa VMA. - Koncentracija fenola u urinu može da varira, a dugotrajna izloženost, više meseci ili godina, može da dovede do poremećaja kao što su hronični umor, razvoj imunoloških poremećaja i pojedinih malignih bolesti.

ŽALILI SE JOŠ PROŠLE GODINE

OD besa roditelja da se o tome taji već mesec dana i da su tek sada angažovani "Vinča" i Zavod za javno zdravlje, vaspitačice su se "branile" da su već jednom reagovali na inicijativu pojedinih roditelja da se oseća neprijatan miris! Prošle godine na teren su izlazile sanitarna i ekološka inspekcija, iako ni jedni ni drugi nisu nadležni za ovakav problem niti je išta urađeno po tom pitanju.

"GRADITELj" ĆUTI

IZ preduzeća "Graditelj Beograd" a.d., koji je bio izvođač radova na ovom vrtiću, nisu želeli da se odazovu našem pozivu. Takođe, kada je reč o "smrdljivim" zgradama, Građevinska direkcija Srbije mogla je samo da podnese krivičnu prijavu protiv N. N. lica, pošto ona nije sklopila ugovor sa proizvođačem oplatola, preduzećem "Ekosekund", od koga je nabavljen materijal.

NISU UZELI UZORKE S PODA?

DOZU nepoverenja u ispitivanje koje obavlja Institut "Vinča" među roditelje unelo je i "šuškanje" da je uzorak za analizu uzet samo sa zidova, ali ne iz poda, jer je tako navedeno u nalogu i zahtevu. Uplašene mame i tate nezvanično su čule od ekipe "Vinče" koja je bila na terenu da se uzrok otrovnih isparenja može upravo kriti u podlozi, lepku, zbog čega strahuju da se zagađenje neće otkriti.http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:565908-Smrad-zatvorio-vrtic
Опасан овај Мали!
 
ЗСО као Потемкиново село или илегално препуштање Срба беспоретку тзв. "Републике Косова"

Душан Ковачев
четвртак, 03. септембар 2015.
Сажетак: Противно здравом разуму и праву, Споразум о ЗСО је доказао да Бриселски споразум ипак производи правне последице. Он нарушава правни поредак. Формом билатералног уговора Влада Р. Србије препушта беспоретку српску покрајину и своје грађане који тамо живе. Србе Косова и Метохије сопствена Влада предаје насилницима из Приштине.

Вражја сила одсвуд оклопила;

да је игђе брата у свијету

да пожали, кâ да би помога.

Његош

Формални наслов Споразума о ЗСО, закључен између Владе Р. Србије и илегалне Владе тзв. Косова августа 2015. године, гласи „Главни елементи и основни принципи Асоцијације-Заједнице општина са српском већином на Косову“. Правни основ тог споразума је тзв. Бриселски споразум из априла 2013. године.

Ороченост „аутономије“ ЗСО до ревизије за годину дана

Заједница српских општина (ЗСО) се у Споразуму алтернативно назива и асоцијацијом. Под еуфемизмом „Први споразум“ (the First Agreement) у чл. 1 и 2 се у ствари скрива тзв. Бриселски споразум. Његово коначно прихватање извршио је председник Владе Србије закључењем Споразума о ЗСО у форми билатералног међународног споразума са тзв. Косовом. Овим је доказано да је Бриселски споразум произвео правно дејство, пошто је довео до изричитог признања законодавне надлежности тзв. Косова од стране Владе Р. Србије.

Споразумом о ЗСО донетим на основу Бриселског споразума се изричито установљава законодавна надлежност тзв. Косова (Kosovo law) на територији ЗСО. Иако би требало да Споразум о ЗСО има правну снагу међународног уговора, његова прописана правна снага је по чл. 1 Споразума нижа од закона тзв. Косова, а можда чак и од решења као формалног акта Владе тзв. Косова.

Чл. 2 Споразума прописује могућност да Влада тзв. Косова својим решењем на ЗСО непосредно спроводи одредбе тзв. Бриселског споразума. Пошто се питање ревизије Споразума од стране Уставног суда тзв. Косовау материји пренетих надлежности (чл. 5. и 21) не може тумачити мимо чл. 1, значи да је питање правног статуса ЗСО у искључивој законодавној надлежности тзв. Косова, под одложним условом ревизије Уставног суда тзв. Косова за годину дана (чл. 22). Просто речено, сва овлашћења која буду пренета на ЗСО могу за годину дана бити одузета.

Правни статус ЗСО без правног субјективитета

Заиста, прописивање непосредне примене Споразума о ЗСО решењем тзв. Владе Косова значи да и најнижи акт тзв. Владе Косова, који је у формалном смислу појединачан, има вишу „правну снагу“ од било ког акта ЗСО, јер прописано доношење решења представља форму појединачног акта. Међутим, оно што се у тексту на српском језику назива решењем, у тексту на енглеском језику је decree (указ), што значи да форма акта владе тзв. Косова одређује тај акт као општи акт у формалном смислу донет од стране највишег нивоа управне власти! Ово је најбитнија разлика текста Споразума на српском језику од текста Споразума на енглеском језику, са најдалекосежнијим могућим последицама, јер текст на српском даје основ за знатно замашније тумачење ограничења самоуправних овлашћења ЗСО у односу на текст на енглеском истог споразума.

У чл. 2 ст. 1. текста на српском наводе се „посебна својства“, а у енглеском тексту distinct character ЗСО. Појам посебност у српском језику има нешто уже значење од енглеског појма distinction (посебност и различитост). Чини се да дословно тумачење, према тексту на српском, било какве правне ствари везане за ЗСО онемогућава њено схватање као ствари општег карактера. Овим се малициозном тумачу отвара могућност за употребу правног софизма о необоривој правној фикцијинепостојања било каквог акта ЗСО који може имати карактер општег правног акта.

Прописани елементиправног субјективитета ЗСО њеним сопственим Статутом, о којима се у чл. 2 ст. 2 . у Споразуму изричито говори, регулисани су поодељцима Споразума.

Посебно ограничење аутономије доношења статута ЗСО налази се у општим и завршним одредбама Споразума у чл. 21. Њиме се прописује посебна радна група названа„тим руководилаца“ (Management Team) која ће израдити нацрт статутау року од четири месеца од постизања Споразума. Овај „тим руководилаца“ се не наводи у одељку о Организационој структури ЗСО, па израда нацрта статута уопште не мора да буде акт ЗСО. Прописује се да ће тим руководилаца „бити представљен у оквиру дијалога на високом нивоу у року од четири месеца од усвајања ових начела/елемената“. Стандард високог нивоа у оквиру дијалога (енгл. High-level Dialogue) није прецизиран Споразумом.

У случају неопходности (ни овај стандард Споразум не прецизира) предвиђено је „давање нацрта“ уз посредовање „између осталих“. Уместо „осталих“ се изричито наводи само Министарство за локалну самоуправу (наравно, тзв. Косова). Измене (нацрта статута ЗСО) у случају утврђеног постојања неопходности решењем усваја и проверава Уставн суд. И код овог стандарда постоји разлика у преводу, пошто је тешко преводљиви енгелски израз facilitation if necessary (осетљива потреба или потребна олакшица) у тексту на српском језику наведен као „неопходност“.

Овакво решење не представља ни управну ни уставно-судску контролу аката ЗСО (ради се о нацрту акта, а не о акту), већ активно уплитање судске и управне власти тзв. Косова у самоуправу ЗСО на нивоу израде нацрта највишег акта пре фазе његовог предлагања! Неопходност је сасвим неодређени стандард који даје централној власти тзв. Косова потпуно арбитрарно овлашћење уплитања у фази израде нацрта, пре него што тај акт и буде формулисан. Једина обавеза централне власти према ЗСО састоји се у представљању арбитрарно измењеног нацрта ЗСО. По основу разобручено арбитрарног ограничавања израде највишег акта ЗСО, јасно је да ЗСО нема никакво суштинско право да самостално дефинише, а камоли да регулише сопствену аутономију.

Ревизија примене Споразума, која се установљава чланом 22 Споразума, након године дана тиче се искључиво делегираних надлежности по чл. 5Споразума.

Правна неспособност ЗСО

Није аутономија ЗСО онемогућена само при изради нацрта њеног највишег акта. Ограничења су бројна и много гора.

Основни циљеви ЗСО наведени у чл. 5 се не тичу националних особености, нити заштите колективних интереса и колективних права српског народа. Тумачење Споразума о ЗСО у смислу колективних интереса и права српског народа је немогуће, чак и да се противно нашем националном праву примени тумачење pro minoribus у циљу „целокупног надзора у области образовања“ (чл. 3 ал. ц). Споразумом је остављена могућност делегирања овлашћења од централних власти (тзв. Косова). Да ли би теоретски било могуће тврдити да се међу таквим овлашћењима нађе и старање о српској националној мањини? Тешко, пошто међу прописаним циљевима ЗСО основа за пренос таквог овлашћења нема.

Чланови ЗСО (members, чл. 4 ал. ј и и) као „корисници услуга“ би требало да буду нешторазличито од „становника“ (residents, чл. 4. ал. к), као што би општи интерес (common interest, чл. 4. ал. и) требало да буде различит од „заједничког интереса“ (енглески текст Споразума не разликује општи од заједничког интереса као српски, већ наводи дословноcommon interests), и „ставова од заједничког интереса“ (positions of common interests, чл. 4. к). Сем тога, „заједнички интерес“ који се помиње у тексту Споразума на српскомтамо где на енглеском језику стоји cooperation arrangements је нешто сасвим друго. Cooperation arrangements су Споразуми о сарадњи (у множини) и према томе суштински сасвим различит појам од заједничког интереса.

Ствар још више компликује помињање „општег интереса“ у вези са „промовисањем, ширења информација и јавног заступања“м „заједничког интереца“ у вези са „проценом ефикасности пружања јавних услуга“, како стоји у тексту Споразума на српском језику...
 
...Подсетимо, питање колективног српског националног интереса уопште није ни поменуто међу циљевима ЗСО (чл. 4). Правни интереси заједнице Срба на Косову не спадају у основне циљеве ЗСО (чл. 4), дирекно и искључиво могло би се извести само ограничено право на промоцију пред централним властима (чл. 8)! Међутим, промоција спада у маркетиншку, а не правну област.

Канцеларија за жалбе ЗСО располаже толико сведеним овлашћењима да се било какав суштински правни појам жалбене надлежности у њима не може наћи, пошто она само „преиспитује притужбе“, и то „у вези са циљевима заједнице“ (чл. 6. ал. ф) међу којима нема српског националног интереса. Међутим, у енглеском тексту Споразума уместо преиспитивања притужби стоји to examine complaints, што дословно значи испитивање жалби, јер complaint има шире значење које обухвата и појам жалбе и појам притужбе. Зашто се у тексту Споразума на српском нашао појмовно ужи израз од израза у енглеском тексту?

Притужба је инструмент заштите права којом се грађанин обраћа заштитнику грађана, сматрајући да су његова права оштећена радом државних органа. Дакле, не представљадиректни захтевуправном или судском органу ради остварења повређеног права. Дакле, разлика жалбе као процесног средства од притужбе је битна, не ради се о синонимима, иако у енглеском језику оба значења може садржати појам complaint. Наравно, питање који субјект уопште има право да поднесе жалбу (коју Споразум зове притужбом) подобну за преиспитивање, сасвим је нерегулисано Споразумом.

Право ЗСО на учествовање у измени правних аката и покретања судских поступака (све у оквиру „поретка“ тзв. Косова) предвиђено је, додуше, по чл. 10 и 11, али је и ограничено само на угрожавањевршења овлашћења ЗСО по њеном статуту. Дакле, ни оно се не тиче колективних права српског народа на тзв. Косову, нити појединачног заступања Срба, што ионако Споразум не сматра циљевима ЗСО. Овим се право на притужбу ЗСО сасвим удаљује од овлашћења заштите грађана, а приближава се јавно-правобранилачким овлашћењима заштите. Пошто је јасно да ни право ЗСО на самосталн правно-заштитни захтев не постоји, као ни право да ЗСО правно заступа Србе на тзв. Косову суштински не постоји - ЗСО располаже сасвим ограниченом правном способношћу по чл. 14 Споразума.

Према Споразуму ЗСО изричито може да располаже само „неопходном имовином“. То имовинско ограничење ЗСО је изричито и одређено циљно, у смислу чл. 4 Споразума, и нема везе са заштитом колективних, као ни индивидуалних права Срба. Системски тумачено према целини овог акта, ограничење имовине ЗСО према стандарду „неопходност“ (енгл. necessary) има посебан начелни правни карактер. Скандалозно је и додатно ограничење конкретног права власништва ЗСО на партиципирање у власништву предузећа на локалном нивоу.

Приликом одређивања правног капацитета ступања ЗСО у облигационе односе, посебно се наводи само регулисање радног односа са запосленима. Јасно је да власничка овлашћења ЗСО per definitionem не могу бити потпуна, апрактична последица тога је да се ЗСО као правни субјект ставља у неравноправниположај у стварном и привредном праву. „Неопходност правне способности“ ЗСО се по чл. 14 процењује у складу са „законима“ тзв. Косова.

Организација ЗСО као пародија

Слобода самоорганизовања ЗСО је веома ограничена Споразумом. Скупштина ЗСО се не може бирати директно, при чему се образовање тог тела удаљује од принципа непосредне демократије у корист принципа делегирања (енгл. board members). Јасно је да Скупштина ЗСО неће бити никакаво непосредно изабрано представничко телони српског народа, нити грађана који живе на територији ЗСО, већ општинских управа или самоуправа.

Скупштина бира Председника ЗСО (Чл 6. б) који представља ЗСО.

Савет ЗСО (уопште није прописано како ће се бирати, али јесте да неће имати управна, већ саветодавна овлашћења) даваће „смернице“ (guidance). Какви су то акти у хијерархији аката ЗСО, нејасно је, нарочито у светлу хијерархије аката тзв. Косова у коме решење Владе тзв. Косова може бити тумачено као акт више правне снаге од било ког акта ЗСО.

Чланом 6 ал. а ст. 2 уводи се liberum veto општина чланица ЗСО на примену аката Скупштине ЗСО.

Суштински, управна овлашћења ЗСО вршиће Одбор (Board) којег ће чинити делегати (board members) делегатски изабране Скупштине ЗСО (чл. 6. ал. д), а Одбор ће имати професионалне експертске колегијуме (professional collegia composed of experts) према циљевима ЗСО наведеним у чл. 4 Споразума.

Поред Управе, прописује се Споразумом и Канцеларија за притужбе, која ће се уместо жалбама бавити преиспитивањем притужби, што сам раније размотрио у овом тексту.

Иако у Организационој структури ЗСО није прописано постојање никаквог њеног консултативног тела, у чл. 12 је прописано постојање „Консултативног савета за заједнице“, који ће вршити надзор над телима централне власти. Важно је имати на уму да прописани „Консултативни савет“ није никакво тело ЗСО. Његово помињање у истом члану у којем се прописује и да представници ЗСО имају „право на приступ информацијама централних власти у складу са законима Косова“, има смисао у томе да се Власи не досете да је „консултативни савет“ надзорно тело тзв. Косова у чији рад ЗСО нема никакво право увида, нема право жалбе против његових евентуалних злоупотреба, нити се прописује икакво овлашћење у вези са учествовањем ЗСО у његовом формирању насупрот чл. 6 Бриселског споразума. „Консултативни савет за заједнице“ (граматички, израз „заједнице“ је употребљен као множина) није консултативни савет ЗСО (граматички, назив ЗСО је употребљен каоједнина), па се, логично, не помиње у одељку о организацији ЗСО.

ЗСО нема никакво право предлагања „регионалног командира полиције“, а камоли одлучивања о његовом именовању. Споразум једино прописује да ће представницима четири градоначелника на северу бити дозвољено да доставе списак предлога кандидата Министарству унутрашњих послова (чл. 13). Дакле, не ради се о праву предлагања, већ о саветодавном праву које уопште не обавезује централну управну власт тзв. Косова. Овим се коначно спроводи чл. 9 Бриселског споразума којим се потпуно елиминише могућност да четири српске општине стекну право на бирање регионалног командира полиције.

Правни однос са ЗСО централним властима се суштински уопште не регулише. То пропуштање је намерно. Овај недостатак у српском тексту Споразума поткрпљен је трапаво, књижевно стилски, као плеоназам („сарађивати са централним властима по начелима међусобне сарадње“, чл. 8). Наравно, енглески текст Споразума је јасан. Will work with the central authorities on the basis of mutual cooperation значи „рад са централним властима на основу међусобне сарадње“.

У Споразуму на српском језику бркају се уредбе са законодавством (чл. 10), иако енглески текст у истом члану појмовно јасно разликује изразе. Kosovo law, amendments to the legislation and other regulations- „Косовски закони, амандмани на предлоге закона и други прописи“.

Ограничено финансирање

На основу чл. 16 изгледа као да ће ЗСО имати некакву буџетску аутономију. Пошто буџетско право произилази из уставног права, за очекивати је да ће у духу споразума бити наведен устав тзв. Косова. Насупрот томе, наведена су начела транспарентности и одговорности без назнаке њиховог позитивно-правног порекла, изузев изричитог навођења Закона (тзв. Косова) о јавним набавкама.

Тај закон се тиче јавних расхода, а не јавних прихода! Чл. 16 ст. 2 упућује на сходну примену поменутих начела нејасног порекла из члана 17 на наведене изворе финансирања: доприносе чланова, приходе од услуга ЗСО, њених предузећа, приходе од имовине ЗСО, трансфера централних власти, доприноса, бесповратне помоћи и финансијске подршке других субјеката. Регулисање прихода ЗСО је по чл. 17 Споразума прецизније, за разлику од делимичног и двосмисленог регулисања њених расхода, њеног статуса и процесног положаја...
 
...Прописано је да се ЗСО изузима „од дажбина и пореза под истим основама као и општине које су њен део“ (чл. 17 ал. д). Употребљена је веома широка формулација фискалног изузимања, која може значити изузимање српских општина и ЗСО од обавеза упореском систему тзв. Косова. Међутим, иста широка формулација може да буде тумачена и као ослобођење централних власти од финансијских обавеза према српским општинама и ЗСО који потичу из пореза и дажбина. Наиме, у извор финансирања ЗСО које Споразум назива „трансфери централних власти“ (чл. 17. ал. ц) требало би логично да улазе и финансијска средства која централна власт прикупи фискалним путем.

Коначно, али не и правоснажно, одрицање Владе Републике Србије од Косова и Метохије

Погрешна је теза да је правни положај ЗСО сведен на положај обичне невладине организације. Иако је ЗСО територијална организација, суштинска овлашћења су јој сведена на знатно мања овлашћења од НВО. Правни субјективитет ЗСО је попут правног субјективитета нас цитуруса, а пословна способност ограничена јој је већ у фази израде нацрта сопственог највишег акта. Правни капацитет ЗСО према Споразуму нема капацитет локалне самоуправе, а ни територијалне аутономије.

Правни положај ЗСО је Потемкиново село за Србе Косова и Метохије који хоће да живе у легалном поретку. Споразум о ЗСО је закључен у форми билатералног споразума на нивоу председника влада којим је, на срамоту Уставног суда Републике Србије, највиша републичка извршна власт покушала легализацију беспоретка НАТО „државе“.

Споразум о ЗСО сасвим игнорише и „панел“ Апелационог суда у којем би већину чинили косовски Срби (Бриселски споразум, чл. 10). Израз „косовски Срби“ се у Споразуму о ЗСО уопште не наводи!

„Права“на грб и заставу, као и остала „права“ из Споразума о ЗСО, остаће само смоквин лист који прекрива покушај изричите легализације насилног беспоретка сепаратистичке илегалне НАТО творевине супротне нашем националном праву, европском безбедносном праву (ОЕБС) и међународном јавном праву (УН). http://www.nspm.rs/politicki-zivot/zso-kao-potemkinovo-selo-ili-ilegalno-prepustanje-srba-besporetku-tzv.-republike-kosova.html
 
Vučić: Razumem nervozu, ali Srbija je bogata

Premijer Aleksandar Vučić kaže da je deficit 6,8 milijardi dinara, a ne 25 milijardi, koliko su se "neki kojima smeta jaka i bogata Srbija" nadali da će biti.

IZVOR: TANJUG SUBOTA, 5.09.2015.

Vučić je u Smederevu, objasnio da je Srbija ušla u period dinamičnog rasta i istakao da se više neće vraćati u recesiju.

"Zato i razumem nervozu mnogih kojima smeta jaka, snažna i bogata Srbija, koja to možda neće biti u narednih godinu ili dve, ali za četiri ili pet godina sigurno hoće", kazao je premijer.

Prema njegovim rečima, mnogi su govorili da će Srbija ove godine biti u recesiji zbog mera fiskalne konsolidacije, a ispostavilo se da "smo ipak mi bili u pravu koji smo govorili da će Srbija biti u plusu".

"Ja danas vama saopštavam da će Srbija već ove godine imati rast veći od jedan odsto, sledeće veći od dva odsto, a 2017. veći od tri odsto", rekao je Vučić.

On je ponovio da je reforma srpske ekonomije njegov "diplomski rad", i - osvrnuvši se na navode opozicije, interesnih grupa, kao i pojedinaca na društvenim mrežama, koji, su, kako je primetio, obmanjivali javnost po pitanju nivoa deficita - pokazao papir sa brojkama na kome je prikazano, kako je rekao, koliko je manje od planiranog Srbija potrošlia, a koliko je više zaradila.

"Za one koji su se nadali da će nam deficit u avgustu biti 25 milijardi, a nama je deficit 6,8 milijardi, mogu samo da kažem da ne razumem ljude koji ne vole svoju zemlju i ne raduju se njenom uspehu. Mi ćemo nastaviti kao i do sada i imaće razloga za tugu, ako svoju već svoju zemlju ne vole dovoljno", uveren je premijer.
Сам себе напада, сам себи одговара. Њему добро, а и нама ће бити, "само да издржимо још годину, две".
 
Ево првих "резултатта" Бриселског споразума:

06.09.2015. • 08:57h • Tanjug
Foto: Srbija Danas

NANELI MU STRAŠNE POVREDE: Srpski mladić izboden nožem na Kosovu

Srpskog mladića Miloša Stevića nožem je ranilo nekoliko osoba albanske nacionalnosti u Klokotu, na Kosovu i Metohiji.
sync


Stević (23) je zbrinut u bolnici i njegovo trenutno zdravstveno stanje je stabilno. Policija je saopštila da je započela istragu o napadu koji se juče dogodio.
Miloša Stevića su u bolnici obišli srpski predstavnici u kosovskoj vladi i zatražili što hitnije rasvetljavanje ovog slučaja.
"Danas je napadnut još jedan mlad čovek i ugrožen još jedan život. Ja se, pre svega, nadam da će se oporavak ovog mladog momka što pre završiti i da će on da se vrati potpuno zdrav svojoj porodici", ističe Branimir Stojanović.
Lekar Bratislav Lazić je kazao da se radilo o ekstenzivnim, životno ugrožavajućim povredama unutrašnjih organa kao i da se Stević trenutno nalazi na odeljenju intenzivne nege.


Đurić: Neophodno je da policija bez odlaganja rasvetli sve okolnosti


Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić osudio je napad na Stevića i zatražio hitno rasvetljavanje okolnosti pod kojima se napad dogodio kao i pronalaženje odgovornih za napad.
"Zbog napada na jedan mladi život i činjenice da ovakvi incidenti izazivaju strah i nespokoj u srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, neophodno je da policija bez odlaganja rasvetli sve okolnosti i pronađe odgovorne", naveo je Đurić u saopštenju dostavljenom medijima.
Đurić je dodao da albanska politička javnost na Kosovu i Metohiji mora da počne da dosledno i kontinuirano osuđuje sve napade na pripadnike srpske zajednice, kako bi bili obeshrabreni potencijalni vinovnici svih budućih incidenata.
 
Policajci tražili mito izbeglicama u Subotici?

B92, Tanjug | 06. 09. 2015.
Nekoliko pripadnika policije tražilo je izbeglicama u Subotici sa kupljenim kartama za Budimpeštu da napuste voz ako nemaju “određena“ dokumenta, prenosi B92.

Oni su nakon toga pružili pasivan otpor i odbili da izađu, pa su tako u vozu proveli više od šest sati.

Kako za B92 navodi novinar frilenser Endrju Koneli koji je sve vreme bio sa izbeglicama, oni su karte kupili u Beogradu odakle su krenuli za Budimpeštu.
Prema njegovim rečima, na nekoj od stanica pre Subotice, u voz su ušla dva policajca koja su izbeglicama tražila određene papire koje su oni imali.

Međutim, policajci su rekli da ne valjaju jer nemaju neke markice i tražili im da plate po 50 evra, nakon čega su naglasili da ne kažu nikome.

Nakon toga, toj istoj grupi izbeglica oko tri ujutru u Subotici je zabranjen dalji put ka Budimpešti iako imaju kupljene karte.

Ljudi su bili uplašeni, kaže Endrju Koneli, jer je jedini put za Mađarsku bio da hodaju. On takođe dodaje da u toj grupi izbeglica ima mnogo dece.
On ističe da su oko 10 sati svi ušli na autobus za Horgoš.
 
Ево првих "резултата" Бриселског споразума:

06.09.2015. • 08:57h • Tanjug
Foto: Srbija Danas

NANELI MU STRAŠNE POVREDE: Srpski mladić izboden nožem na Kosovu
...

Đurić: Neophodno je da policija bez odlaganja rasvetli sve okolnosti
Чија полиција? Лажне државе Косово коју су Ђурић и екипа признали?
 
Данашње штампано издање дневног листа Политика доноси један текст који се никако не уклапа у приче које просипа његова превасходност о расту привреде и расту пореских прихода. Нема линка онлајн па ћу овде изнети само податке који су објављени и прокоментаристи их

Наиме, објављени су подаци о пословању нaјвећих компанија чије се акције котирају на Београдској берзи у првој половини године и чији промет учествује не само у великом проценту у пословању Белекса већ учествују у већем делу и у стварању БДП-у државе.

Њихов шестомесечни резултат пословања говори да им је приход опао за нешто преко 8% у односу на исти период прошле године, док је профит опао за фрапантних 41 %. Ако би списку додали и пословање најзначајнијих компанија које учествују у БДП-у Србије, а које се не котирају на берзи попут ЕПС-а, железаре Смедерево или ФАС-а које су све редом губиташи, резултати су још више поражавајући по стање националне економије. Ако би хтели да мало побољшамо слику па додамо им профит Телекома, једине државне компаније која послује у плусу, опет је резултат привреде у дебелом минусу, а камоли раст са којим се превасходност погађа.

Ако је овим компанијама опао приход, а поготово профит, то значи и да држава инкасира осетно мање прихода од пореза по свим основама.

Сећате се сви да се превасходни хвалио како је раст пореских прихода утицао на дефицит мањи од планираног, док је пореска управа пре неки дан објавила податак да су инкасирали рекордан приход управо у том периоду. У исто време на листи највећих пореских дужника дуг је свима порастао, што значи да нису ништа уплатили у буџет.

Превасходност и његова необразована руља из пећина не уме ни да лаже како треба, тј никако да се сете да када већ фингирају резултате, онда то учине на свим нивоима или је такав покушај авантура коју њихов мозак не може да апсолвира.

Овако када се укрсте јавно доступни подаци свако ко уме да рачуна и размишља лако их ухвати да лажу.
 
Данашње штампано издање дневног листа Политика доноси један текст који се никако не уклапа у приче које просипа његова превасходност о расту привреде и расту пореских прихода.



Vucic rece pre neki dan da Srbija belezi "dinamican rast" privrede od cak 1%. :hahaha1: Ali cekajte, to je rast od 1% u odnosu na proslu godinu kada smo imali poplave. A sta bi bilo da prosle godine nismo imali poplave, onda bi smo ove godine imali verovatno pad u odnosu na proslu godinu...? :think:
 
Šest sudova u blokadi zbog oborenih presuda
Pravosuđe dužno zbog oslobađajućih presuda i naknada advokatima i veštacima. Za pola godine zaduženje premašilo 838 miliona
Večernje novosti pre 20 sati | V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
Večernje novosti: Šest sudova u blokadi zbog oborenih presuda
Večernje novosti

PRVOG dana septembra čak šest sudova u Srbiji bilo je pod blokadom! Prema podacima Visokog saveta sudstva, reč je o sudovima u Nišu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Leskovcu, Senti i Subotici. Uz to, ukupna dugovanja sudova za prvu polovinu ove godine do kraja juna iznosila su 838.853.840 dinara!

Račun Višeg suda u Nišu je zbog isplate jedne oslobađajuće presude upao u blokadu od 16.435 dinara. Viši sud u Zrenjaninu morao je da isplati zastupanje branioca po službenoj dužnosti 49.200 dinara, zbog čega mu je račun takođe blokiran. Osnovni sud u Kragujevcu je dugovao advokatima i veštacima čak 284.370 dinara, dok je Osnovni sud u Leskovcu blokiran za 50.717 dinara zbog troškova krivičnog postupka. Osnovni sud u Senti upao je u blokadu zbog 82.500 dinara na ime naknade oslobađajuće presude, a Prekršajni sud u Subotici zbog 40.000 dinara na ime duga za službene odbrane.

Nešto ranije javnost je uznemirilo saopštenje Višeg suda u Beogradu, koji je upao u blokadu zbog oslobađajuće presude za 22 člana "stečajne mafije". Zato Viši sud nije bio u stanju da izmiruje druge obaveze, pa se obratio za pomoć Visokom savetu sudstva. Naime, pošto je deo presude postao pravosnažan, doneto je devet rešenja u kojima su sudski troškovi bili 135 miliona dinara. Budući da još nije isplaćen pun iznos sudskih troškova, iz Višeg suda su upozorili da očekuju blokade i nadalje.
 
Uvodni post nisam ni čitao, ali dovoljan je naslov. :)

Uspesi Vučićeve vlade:

- Posvađaše oca i sina, čoveka sa rođenom ženom, roditelje sa decom... Razdvojiše ono što je Bog spojio... To nisu ni tito ni lenjin radili...

- Proteraše porodice iz svojih kuća, stanova, gde su mnogi postali beskućnici, večina po privatnim stanovima se vucara...

- Sve institucije u vlasti pretvorili u svoje privatne prčije...

- U ime SPC vrše teror nad Narodom, nad pojedincima i porodicama, te otuda imamo veliki broj ličnosti koji se otuđuje od svega svojega...


ITD....


Čast pojedincima....
 

Back
Top