Сусрет са Христом - исповести

Kako sam ja sreo Hrista? Preko jedne Ciganke (Rom navodno znači čovek, zato smatram da je naziv Cigani ispravnije, jer smo svi Romi tj. ljudi). Kad sam bio dete jedna stara Ciganka je prosila a ja šta da joj dam. Pare nisam imao. Izaberem najlepše jabuke što smo obrali (imali smo 5-6 stabala) i dam toj Ciganki. Dobio sam od ukućana kritike zbog toga, ali sam tako našao Hrista. Ili bolje reći, on je našao mene. Tada se u meni razgorela vera u Boga i ne napušta me do danas iako je prošlo mnogo, mnogo godina od tada.
 
Gedeon:
Rom navodno znači čovek
Kliknite za proširenje...
Значи човек, муж, глава куће, зависи како ко тумачи. Има више назива за човека у романи чиб (ромски језик).
Роми- њихов назив за себе са значењем ,,људи", мушко је Ром, женско је Романи. Овај назив односи се на људе ромске заједнице.
Гаџо, у неком варијантама Гаџиу, али већина каже Гаџо- значи човек који није Ром, који не припада ромској заједници, који није Циганин.
И на крају Мануш- значи човек уопштено, односи се на све људе и Роме и Не-Роме. Дакле, сви смо ми Мануш, по ромском језику. ;)

Иначе, веома је леп начин на који си ти дошао до Бога тј. до Христа.
 
dulesrbenda:
Значи човек, муж, глава куће, зависи како ко тумачи. Има више назива за човека у романи чиб (ромски језик).
Роми- њихов назив за себе са значењем ,,људи", мушко је Ром, женско је Романи. Овај назив односи се на људе ромске заједнице.
Гаџо, у неком варијантама Гаџиу, али већина каже Гаџо- значи човек који није Ром, који не припада ромској заједници, који није Циганин.
И на крају Мануш- значи човек уопштено, односи се на све људе и Роме и Не-Роме. Дакле, сви смо ми Мануш, по ромском језику. ;)

Иначе, веома је леп начин на који си ти дошао до Бога тј. до Христа.
Kliknite za proširenje...
Добро ти је ово, где си нашао преводиоце ?
 
RIA77:
Добро ти је ово, где си нашао преводиоце ?
Kliknite za proširenje...
Моја жена и таст и остала фамилија. :D

Иначе, овде у мом крају има много Рома тј. Цигана и по селима имаш читаве делове села која су њихова. Мирно углавном живе са нама, углавном су то укорењени људи, нису номади, раде и зарађују, имају и пара, итд. Неки су по иностранству и тако.
Има и бараба, превараната, лажова (хохавел, лагање на ромском :D) наравно, ко и у сваком народу, али овде никад није било неких сукоба на релацији Срби и Цигани. Ми Срби чак смо смо се овде и братимили са њима, било кумови они нама, ми њима и тако даље.
Како рекох, то је укорењено и Србији углавном лојално становништво.

Иначе, Срби и Роми су овде тако повезани једни са другима, да већина Срба овде зна ромски језик, мада Цигани овде говоре више ромско-српски него чист ромски. Рецимо, један Циганин из мог краја може да разуме неке речи из песме Шабана Бајрамовића,а за неке да буде као да их никад није ни чуо.
 
Знам да има нормалних, ја их зовем "кућевни" Цигани, што нису номади, видео сам стално како раде на пијаци. Људи као и сви други фамилија, жена, деца, школовање деце и тако то.
Јели молим те, чуо сам да 100% православних Рома слави славу. Шта ти мислиш, јел то истина ?
Не знам како иде статистика за православне Србе, али чујем да Роми барем што се тиче слављења славе воде.
 
RIA77:
Знам да има нормалних, ја их зовем "кућевни" Цигани, што нису номади, видео сам стално како раде на пијаци. Људи као и сви други фамилија, жена, деца, школовање деце и тако то.
Јели молим те, чуо сам да 100% православних Рома слави славу. Шта ти мислиш, јел то истина ?
Не знам како иде статистика за православне Србе, али чујем да Роми барем што се тиче слављења славе воде.
Kliknite za proširenje...
Да,да, има их. Имају и они свој специфичан менталитет, генерално су весела и луцкаста нација, као деца, али опет уклапају се у друштво, а то је најбитније.

Иначе, Цигани се често деле и на Корано Ром (или муслимански Цигани) и Гадџикано Ром (тј српски Цигани тј православци). Српски Цигани често ме воле баш муслиманске Цигане и зову их Шиптарима, итд.
 
RIA77:
Јели молим те, чуо сам да 100% православних Рома слави славу. Шта ти мислиш, јел то истина ?
Kliknite za proširenje...
Ово ти не одговорих.
Јесте, истина је. И не само православни, и Корано Ром тј муслимански Цигани (ово Корано мислим да потиче од Куран, као курански Роми, али немој да ме држиш за реч) такође славе славу. Иако су их хоџе више пута критиковале због тога, они и даље славе славу. Муслимани Цигани углавном славе Ђурђевдан, док православни Цигани у мом крају славе Велику Госпојину. То су им главнe две славе, које они обавезно сви (често и колективно) обележавају.
Мада, они нису неки сад строги верници у смислу да се држе свих верских прописа. Муслимански Цигани пију алкохол, једу свињетину, славе славу, знам пар њих што су се венчали у цркви, а овамо као муслимани, итд.
То не значи да су они неверници, Цигани итекако верују у натприродно, али имају свој неки специфичан поглед и на Бога и на веру, а верске прописе не следе дословно, чак убацују или измишљају нешто што њима падне на памет.
RIA77:
Не знам како иде статистика за православне Србе, али чујем да Роми барем што се тиче слављења славе воде.
Kliknite za proširenje...
Цигани углавном славе сваку славу. И Свети Јован, и Свети Димитрије, и Свети Сава, и Свети Никола, итд. То све поред оне две, Ђурђевдан и Госпојину, које им дођу као главне славе, као њихове заветине.
Свака слава је њихова. Шта ћеш, весели људи моја браћа Роми, воле да славе и светкују. Али лепо спреме славу, морам признати, баш имају смисла за то. И много воле да угосте гаџована (не-Рома) и то да га угосте као краља, ваљда да би показали како су добри домаћини.

Интересантан и занимљив народ, весео и са својим специфичним погледима на живот и на свет. Шта ћу, сад кад сам се ородио са њима нема ми бегања. :D
 
Poslednja izmena:
RIA77:
Знам да има нормалних, ја их зовем "кућевни" Цигани, што нису номади, видео сам стално како раде на пијаци. Људи као и сви други фамилија, жена, деца, школовање деце и тако то.
Јели молим те, чуо сам да 100% православних Рома слави славу. Шта ти мислиш, јел то истина ?
Не знам како иде статистика за православне Србе, али чујем да Роми барем што се тиче слављења славе воде.
Kliknite za proširenje...
I muslimani cak slave pogotovo Djurdjevdan.
 
Писао на једној другој теми али ево опет.

Па одрастао сам у породици која је била вјерничка а и није била у исто вријеме. Дјед са очеве стране ми је био комунист и члан СКЈ, бака са очеве стране такође није то пуно сматрала значајним као ни отац док је мајчина страна била више привржена вјери. Славили смо ми празнике а послије дједове смрти и славу али никад ја лично нисам као мали сматрао вјеру дијелом живота своје породице. У основној школи смо имали православну вјеронауку али углавном је тај предмет имао репутацију најлаганијег предмета а не предмета који учи дјецу о истинама о Богу. Са неких 12-13 година ушао сам у ону своју пубертетску побуњеничку фазу и постао сам атеиста. Мислио сам да је Бог измишљотина, да то нема истине, да су то митови, читао сам атеистичке блогове по интернету (прије свега блог знаност и библија), писао на неким мртвим форумима против религије. Пошто сам увијек јако волио проучавати историју одлучио сам да прочитам и Св. Писмо као један значајан историјски документ тако да сам Библију први пут прочитао са 13 година док сам је још сматрао скупином митова и бајки. И то прво читање ми није промјенило мишљење.

Током тог периода свађао сам се у школи са својим вјероучитељем јер ми је то све што је причао било апсурдно. Испитивао сам га плаћа ли Црква порез и сличне ствари. У суштини био сам мали клошар али у моју одбрану био сам млађи малољетник. Но човјеку сам био симпатичан и 2015. ме позвао да се прикључим локалној црквеној омладинској организацији чији сам постао члан. У том тренутку ја сам ишао у цркву само кад се носило кољиво за славу и никад више. У оквиру те организације организовало се гледање филмова о Литургији, о иконама и организовала су се путовања у Београд тада недовршеном Храму Св. Саве и једном локалном манастиру. Тај период ме већ мало понукао да промјеним своје мишљење о религији кад сам већ био око цркве стално и учествовао у активностима. Сам сам по интернету проучавао и почео прелазити из атеиста у вјерника али још нисам постао прави вјерник већ сам више био вјерник на папиру. Нисам се молио Богу кући, почео сам ићи на Литургије али нисам се причешћивао нити постио сем Бадњицу и Велики Петак.

У тој фази сам био до 2020. године. Дакле био сам вјерник али не неки претјерано пожртвовани. То се промјенило послије испита из Уставног права што ми је био задњи испит прве године факултета. Рекох ајде да одем у Саборну Цркву св. Георгија у Новом Саду. Ту сам упалио свијеће и помолио се Богу за здравље себе и своје породице и успјех на факултету и положио сам тај испит са 10. У то исто вријеме сам на једном другом интернет форуму почео улазити у дискусије са припадницима других вјероисповијести прије свега са муслиманима и схватио сам да ја заправо немам појма о православном хришћанству сем неких најосновнијих ствари и да немам јаких аргумената док добро не проучим православну вјеру.

И тако сам почео рапидно читање православне литературе почев од неких почетничких ствари па све до Тачног изложења св. Дамаскина и Догматике аве Јустина. Читао сам све од литургике до пророчанстава до тумачења Св. Писма до поука Св. Отаца. На Јутјубу гледао емисије ТВ Храм, предавања оца Рафаила, владике Атанасија, митрополита Амфилохија итд. Посебно бих истакао серијал Веронаука у кући на ТВ Храм који ми је доста помогао на почетку мог духовног пута. Поново сам прочитао Свето Писмо овај пут као чвршћи вјерник и једноставно ми је кликнуло све то. Обраћао сам пажњу на мјеста која нисам ни запазио кад сам читао са 13 година.

Од тада сам одлучио да постанем активнији вјерник, почео сам активно ићи на богослужења, постити, причешћивати се, исповиједати се, давати прилоге, молити се кући ујутро и навече и прије и послије сваког оброка и кад год имам потребу. Наставио сам активно проучавати. То је био период ЦОВИДа тако да се није пуно излазило напоље и ја сам сво своје вријеме посветио поред факултета проучавању православног хришћанства али и осталих вјероисповијести упоредо. Увјерио сам се у истину православног хришћанства. 2021. сам први пут посјетио Острог и осјетио сам такав духовни мир и онда још кад сам осјетио мирис моштију св. Василија дубоко сам се увјерио да сам у правој вјери и да друге истине нема. Наставио сам учествовати у молитвеном и светотајинском животу Цркве, изучавати православну вјеру, учествовати у расправама са другим вјероисповијестима на интернету које су ми додатно учврстиле вјеру кад сам схватио да имам аргументе против њихових ставова.

И ето ту смо гдје смо данас.
 
Maki!:
Писао на једној другој теми али ево опет.

Па одрастао сам у породици која је била вјерничка а и није била у исто вријеме. Дјед са очеве стране ми је био комунист и члан СКЈ, бака са очеве стране такође није то пуно сматрала значајним као ни отац док је мајчина страна била више привржена вјери. Славили смо ми празнике а послије дједове смрти и славу али никад ја лично нисам као мали сматрао вјеру дијелом живота своје породице. У основној школи смо имали православну вјеронауку али углавном је тај предмет имао репутацију најлаганијег предмета а не предмета који учи дјецу о истинама о Богу. Са неких 12-13 година ушао сам у ону своју пубертетску побуњеничку фазу и постао сам атеиста. Мислио сам да је Бог измишљотина, да то нема истине, да су то митови, читао сам атеистичке блогове по интернету (прије свега блог знаност и библија), писао на неким мртвим форумима против религије. Пошто сам увијек јако волио проучавати историју одлучио сам да прочитам и Св. Писмо као један значајан историјски документ тако да сам Библију први пут прочитао са 13 година док сам је још сматрао скупином митова и бајки. И то прво читање ми није промјенило мишљење.

Током тог периода свађао сам се у школи са својим вјероучитељем јер ми је то све што је причао било апсурдно. Испитивао сам га плаћа ли Црква порез и сличне ствари. У суштини био сам мали клошар али у моју одбрану био сам млађи малољетник. Но човјеку сам био симпатичан и 2015. ме позвао да се прикључим локалној црквеној омладинској организацији чији сам постао члан. У том тренутку ја сам ишао у цркву само кад се носило кољиво за славу и никад више. У оквиру те организације организовало се гледање филмова о Литургији, о иконама и организовала су се путовања у Београд тада недовршеном Храму Св. Саве и једном локалном манастиру. Тај период ме већ мало понукао да промјеним своје мишљење о религији кад сам већ био око цркве стално и учествовао у активностима. Сам сам по интернету проучавао и почео прелазити из атеиста у вјерника али још нисам постао прави вјерник већ сам више био вјерник на папиру. Нисам се молио Богу кући, почео сам ићи на Литургије али нисам се причешћивао нити постио сем Бадњицу и Велики Петак.

У тој фази сам био до 2020. године. Дакле био сам вјерник али не неки претјерано пожртвовани. То се промјенило послије испита из Уставног права што ми је био задњи испит прве године факултета. Рекох ајде да одем у Саборну Цркву св. Георгија у Новом Саду. Ту сам упалио свијеће и помолио се Богу за здравље себе и своје породице и успјех на факултету и положио сам тај испит са 10. У то исто вријеме сам на једном другом интернет форуму почео улазити у дискусије са припадницима других вјероисповијести прије свега са муслиманима и схватио сам да ја заправо немам појма о православном хришћанству сем неких најосновнијих ствари и да немам јаких аргумената док добро не проучим православну вјеру.

И тако сам почео рапидно читање православне литературе почев од неких почетничких ствари па све до Тачног изложења св. Дамаскина и Догматике аве Јустина. Читао сам све од литургике до пророчанстава до тумачења Св. Писма до поука Св. Отаца. На Јутјубу гледао емисије ТВ Храм, предавања оца Рафаила, владике Атанасија, митрополита Амфилохија итд. Посебно бих истакао серијал Веронаука у кући на ТВ Храм који ми је доста помогао на почетку мог духовног пута. Поново сам прочитао Свето Писмо овај пут као чвршћи вјерник и једноставно ми је кликнуло све то. Обраћао сам пажњу на мјеста која нисам ни запазио кад сам читао са 13 година.

Од тада сам одлучио да постанем активнији вјерник, почео сам активно ићи на богослужења, постити, причешћивати се, исповиједати се, давати прилоге, молити се кући ујутро и навече и прије и послије сваког оброка и кад год имам потребу. Наставио сам активно проучавати. То је био период ЦОВИДа тако да се није пуно излазило напоље и ја сам сво своје вријеме посветио поред факултета проучавању православног хришћанства али и осталих вјероисповијести упоредо. Увјерио сам се у истину православног хришћанства. 2021. сам први пут посјетио Острог и осјетио сам такав духовни мир и онда још кад сам осјетио мирис моштију св. Василија дубоко сам се увјерио да сам у правој вјери и да друге истине нема. Наставио сам учествовати у молитвеном и светотајинском животу Цркве, изучавати православну вјеру, учествовати у расправама са другим вјероисповијестима на интернету које су ми додатно учврстиле вјеру кад сам схватио да имам аргументе против њихових ставова.

И ето ту смо гдје смо данас.
Kliknite za proširenje...
Баш леп пример и брате у Христу, остај веран светој матери Цркви и светом православљу. Православље је апостолска вера. Једина изворна. Мене душа боли кад видим овај свеопшти отпад око себе, на шта је спало западно хришћанство....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

B
Pomirenje sa Bogom
Odgovora
17
Pregleda
417
bas kao
B
Jasna
Boreći se sa ljudima ugađamo demonima
2
Odgovora
33
Pregleda
616
DedaStojan
D
Lorelajn
Šta se dešava sa dušama posle apokalipse?
7 8 9
Odgovora
223
Pregleda
2.306
Gorlock
Gorlock

Back
Top