Ванда
Elita
- Poruka
- 18.051
УнБесо, знам да је скретање са теме, али морам.
Давно сам отворила овде тему ''Трава, па шта?'' о томе како бисмо реаговали ако би нам наше дете тинејџерског узраста дошло са том причом и признало да дувка повремено. Било је разних дискусија, али оно за шта сам остала ускраћена је одговор на питање - да ли бисте свом детету рекли да и сами дувате (ли сте дували)? Јер ако и ми то радимо, одакле нам морално право да деци забрањујемо, зар не?
Па ето, шта би сутра рекла свом тинејцеру ако те пита да ли си некада конзумирала наркотике? Да ли бити искрен или не?
Јој, ја својима нисам рекла...
Питали су, рекла сам да познајем многе људе који јесу, али сам избегла одговор кроз свој пример.
Бојим се да бих тиме дала ,,зелено светло''.
Себе познајем, знала сам кад могу да станем, а њих...Деца су ми, и колико год мислим да их познајем, бојим се...