SUOČAVANJE ....

[NatasaNatasa]

LJUDI ''DLAKA U JAJETU'' je bio post postavljen onome ko je rekao da je anketa postavljena u ženskom rodu .... pa se pitao zašto nije u muškom ... i bla bla bla ... ČITAJTE MALO POSTOVE ... Nemojte samo uzimati iz posta ono što se vama svidja

 

[Becky Thatcher]

LJUDI ''DLAKA U JAJETU'' je bio post postavljen onome ko je rekao da je anketa postavljena u ženskom rodu .... pa se pitao zašto nije u muškom ... i bla bla bla ... ČITAJTE MALO POSTOVE ... Nemojte samo uzimati iz posta ono što se vama svidja

hvala

 

[Alisa u zemlji čuda]

Lepo si ti skontala,nije nista novo da se neko tako brecne...muka mi je od toga.
Ovde covek ne bi ni smeo da izlozi svoj problem...uvek bi se nasao neko ...da mu soli pamet.
Lepo ih zaobidji i postedi sebe njihove negativne energije.

Trudim se, ali ponekad mi se učini da sa takvima (pošto su to uvek isti) može i normalna komunikacija da se uspostavi. Jer volim da polemišem i sa ljudima koji imaju drugačije stavove od mog. Možda mi se svidi njihov ugao gledanja pa promenim svoj stav....

Ko mi je kriv kad uvek ljudima pružam drugu šansu i šestu i šesnaestu. Umesto da već jednom ukapiram.

 

[elleonora]

Juče sam na B92 gledala emisiju ''Stanje nacije'' o homosexualizmu ..... jedan od gostiju je bio Tihomir Arsić koji je rekao da za svog sina strahuje: da ne vozi motore, da ne bude narkoman i da ne bude homosexualac.

E sad mene interesuje koliko idete daleko u strahovima vezanim za budućnost vaše dece?

Da li smatrate da su narkomanija i homosexualizam nešto najgore što se vašem detetu može ''desiti'' u budućnosti? Da li bi ste mogli i bili spremni snositi deo krivice za to?

Da li možete pretpostaviti kakve bi vaše reakcije bile ... da li biste mogli da se suočite sa tim .... da li bi ste bili spremni da detetu pomognete ... ili bi mere možda kod vas bile mnogo drastičnije (kao što neki ljudi tvrde da bi se odrekli svog deteta u takvim situacijama)?

Koliko ste zapravo spremni da prihvatite život vašeg deteta drastično drugačijim od onog kako ste ga vi zamišljali?

Mislim da je ovo boldovano nesto najgore i za moju dijecu i za mene sto se moze desiti u njihovom zivotu!!!
Neznam kako ali bi se sigurno suocila, i kao i u svakom problemu trazila bi gdje smo pogrijesili u odgoju nase dijece!
Smatrala bi nas roditelje jedinim krivcima za taj problem i naravno da bi pomogla u rijesavanju istog!
Ne znam da li bi ikada mogla da se odreknem svoje dijece.

Ovo drugo ja ne vidim kao problem.

 

[Error]

A baš sinoć gledamo dete,mm i ja, i pitamo se šta li će on biti u životu. I pričamo,zamisli rodiš ga zdravog,pravog,pružiš mu sve što možeš a on postane narkoman,ubica,kriminalac,sektaš...Da bude homoseksualac,tata bi ga se odrekao i preko novina! Ja ne,meni je bitno da mi dete bude srećno pa makar to bilo i pored drugog muškarca. Unučići bi mi nedostajali ali bi i to,zarad njegove sreće, prežalila.
U ostalim varijantama bi dala sve od sebe da ga izvučem,a ako ne bi uspela znala bi da sam bar pokušavala. Možda taj kriminal...pogotovo na državnom nivou,kao političar npr.to bi možda i podnela Šalim se,naravno!

 

[NatasaNatasa]

hvala

Pa ajde sad ti što se zahvaljuješ i smeškaš , odgovori .... kako bi se suočila sa problemom da ti je dete, ne daj bože, homosexualno orjentisano?

Ja mislim da bi meni bilo jako teško zbog toga, ali da bih se jednostavno pomirila sa tom činjenicom.... mislim da nikako ne bih na to mogla da utičem.

 

[Becky Thatcher]

Pa ajde sad ti što se zahvaljuješ i smeškaš , odgovori .... kako bi se suočila sa problemom da ti je dete, ne daj bože, homosexualno orjentisano?

Ja mislim da bi meni bilo jako teško zbog toga, ali da bih se jednostavno pomirila sa tom činjenicom.... mislim da nikako ne bih na to mogla da utičem.

Pa rekla sam ti... Ja gotovo ništa o tome ne znam jer me nije zanimalo, morala bi da se informišem prethodno o tom problemu, pa bi onda videla šta ću i kako ću taj problem da rešim, ne bi to kod mene prošlo tek tako... Ali ne mogu ovako da pretpostavim i da ti kažem tačno recept jer o tome ništa posebno ne znam.

Ali ovako laički mogu da pretpostavim da te stvari idu od kuće i da se vaspitavanje i podizanje ne svodi samo na fizički odnos deteta prema stvarima i ljudima koji ga okružuju nego je tu i onaj emotivni momenat u razvoju gde takođe utičemo - opet do izvesnog perioda u njegovom životu, pre nego što modele ponašanja počinje da skuplja od društva.

Moja banalna pretpostavka bi bila da ako na primer imaš muško dete i ako ga od malena oblačiš u haljinice i suknjice jer ti je to iz nekog razloga simpatično i smešno, ako ga u širem smislu podižeš kao da je devojčica (jer drugačije ne znaš ili si uvek htela devojčicu ili razlike nisu ni bitne kad su tako mali ili šta ti ja znam što) veće šanse ima da bude homo od dečaka kome nisu oblačili haljinice i podržavali smehom njegovo svakodnevno imitiranje žena. Tako isto i prema devojčicama odnos - ako bi recimo nekoj devojčici stalno suflirala kako je neka druga devojčica lepa, kako ima lepu kosu, lepe oči i nekako je usmeravala da obraća više pažnje na devojčice nego na bilo šta drugo - verujem da bi se njoj kad odraste nastavile da se sviđaju devojke i žene jer smo je naučili da ih voli. Nešto kao sa muzičkim instrumentima, ajde da postavimo ovako (smejem se sebi)

Ako klinca od 3 godine upišeš na časove klavira i budeš uporan u tome da istraje u toj disciplini on će znati kako se to radi. Kasnije kad se oslobodi uticaja roditelja, može da napusti muzičku školu i da odustane od ozbiljnog sviranja ali sviraće i te kako kad sam to poželi do kraja svog života. Nikada se neće odreći te ljubavi prema muzici jer on ume da je stvara i voli to što je stvara onako kako voli, nikada (u najvećem procentu ako govorimo o svim ljudima na svetu koji sviraju klavir a ne o ovom jednom iz primera) zajsta neće prestati da svira (odnosno sviraju, opet u najvećem procentu)

Sa druge strane imaš čoveka koji nikada nije svirao klavir ali voli da sluša muziku. Al njemu to nije primarno, voli on još mnogo toga osim da sluša muziku... šta li će se desiti ako forsiramo jezike pošto sluhistima i onako oni bolje idu?

Eto... to ja sad sa ovog svog stanovišta pišem u kome, ponovo napominjem - nemam apsolutno nikakva predznanja i informacije o homoseksualizmu.

 

[Becky Thatcher]

Zbog toga što su moji stavovi takvi da je BITNO vaspitavanje.
Zbog toga što podržavam stav o tome da roditelji samo do određenih godinica imaju uticaj na razvoj svog detenceta,
Poslednja tačka ,,Pokušala bi da pomognem" koja ujedno ima i najviše odgovora - smešna mi je do ja.ja... Kako misliš da pomogneš tada? Vremeplov ti treba da bi se vratio u period ranog detinjstva svog deteta i posvetio mu mnogo više nežnosti, pažnje, sluha, usmeravanja i razumevanja?

Te dve stvari jesu veći strahovi roditelja - ali dokle god roditelji imaju aktivne uloge u životima svoje dece, verujem da nema razloga za strah ili paniku. Deca će nam biti diiivna jer ne moguće je drugačije

 

[november child]

Eto... to ja sad sa ovog svog stanovišta pišem u kome, ponovo napominjem - nemam apsolutno nikakva predznanja i informacije o homoseksualizmu.

..josh jedan razlog zashto treba uvesti seksualno obrazovanje u shkole..

..shta mislish, becky, kako nastaju biseksualci?
..jel su im oblachili dole suknjicu, a gore trenerku?

 

[Error]

Homoseksualac se rađa takav,ne možeš to od deteta da napraviš,niti može nekome da dune da to postane.To je poremećaj hromozoma već u začeću. Dosta njih pokuša da vodi normalan heteroseksualni život,dosta ih je u braku,imaju decu ali najčešće nisu srećni. Nisu svi homo feminizirani,ima i onih za koje nikad ne bi rekla da su to.
Ne napadam te Becky,samo pokušavam da ti kažem da ni njima nije lako. Nisam za gej parade ni neka slična eksponiranja,jer šta se u čijoj spavaćoj sobi dešava me ne zanima.
I moj muž i moja mama su zadrti u negativnom stavu prema gej populaciji,a naučno je dokazano da to nije stvar ličnog izbora.

 

[Becky Thatcher]

..josh jedan razlog zashto treba uvesti seksualno obrazovanje u shkole..

..shta mislish, becky, kako nastaju biseksualci?
..jel su im oblachili dole suknjicu, a gore trenerku?

ne nego oni s flautama

ma daaaj

 

[Ashe Hime]

Da li možete pretpostaviti kakve bi vaše reakcije bile ... da li biste mogli da se suočite sa tim .... da li bi ste bili spremni da detetu pomognete ... ili bi mere možda kod vas bile mnogo drastičnije (kao što neki ljudi tvrde da bi se odrekli svog deteta u takvim situacijama)?

Koliko ste zapravo spremni da prihvatite život vašeg deteta drastično drugačijim od onog kako ste ga vi zamišljali?

ne zamisljam zivot svog djeteta, mislim da bih, kada bih krenula tim putem - pocela da zamisljam svoj idealan zivot
a ne njegov
to sto sam rodila neko dijete znaci samo da ima moju krv, ne i da je moj klon.....svoja je licnost

uglavnom, jedino o cemu razmisljam i zelim, jeste da bude sretno takvo kakvo je, i da moze de se ostvari
jer cu onda i ja biti sretna

sto se tice najgorih stvari.... prvo sto mi pada na pamet su neke teske bolesti yay
drugo ako ispadne neki zlostavljac i sl.
a tu bih se zapitala kolika je moja krivica sto je uopste doslo do toga
homoseksualizam mi uopste nije na listi... i ne mogu da se uzivim u razloge zbog kojih bi bio

 

[Earring]

@spam
Nije trazenje dlake u jajetu sto sam skrenula paznju da i muskarci treba da budu ravnopravni u ovoj anketi
Meni bar nije

 

[Ashe Hime]

Homoseksualac se rađa takav,ne možeš to od deteta da napraviš,niti može nekome da dune da to postane.To je poremećaj hromozoma već u začeću. Dosta njih pokuša da vodi normalan heteroseksualni život,dosta ih je u braku,imaju decu ali najčešće nisu srećni. Nisu svi homo feminizirani,ima i onih za koje nikad ne bi rekla da su to.
Ne napadam te Becky,samo pokušavam da ti kažem da ni njima nije lako. Nisam za gej parade ni neka slična eksponiranja,jer šta se u čijoj spavaćoj sobi dešava me ne zanima.
I moj muž i moja mama su zadrti u negativnom stavu prema gej populaciji,a naučno je dokazano da to nije stvar ličnog izbora.

evo necu da postujem slike poremecaja hromozoma
pa da me brishu moderatori ponovo jer im se ne svidja cinjenica da postoje i bolesna djeca
zato vam evo sakriveno pa fino vidite kako izgledaju neki od poremecaja i "kolike to veze ima" sa homoseksualnoscu

 

[november child]

..reche vec vecina vas..
..ja se trudim da moja deca odrastu u srecne i stabilne ljude,
da umeju da zele,
da umeju da odvagnu prednosti i mane alternativa,
da umeju da odluche i ne upadaju u shbbkbb krize,
da smeju i umeju da promene mishljenje, ali i da se nose sa posledicama svojih odluka i izmena tih odluka..

..i ukoliko u tome uspem suochila bih se veoma lako
sa bilo chim shto meni izgleda chudno, ukoliko njih ispunjava i chini srecnim:
da budu homo ili bi orijentisani,
ili da zele da postanu estradne zvezde,
da udju u brak sa crncem/romom/mormonom/muslimanom/dopisatipopredrasudi,
da odluche da ne ulaze u brak nikad ni sa kim,
da imaju osmoro dece ili ni jedno,
da napuste shkolu/fakultet i odu da zive na planini i chuvaju ovce..

..teshko bih se suochila samo sa nihovom osujecenoshcu da budu svoji i srecni,
od strane necheg neizbeznog, bolesti, nesrece..pu, pu..
..ali bih se suochila kako znam i umem i pomogla im da u novim okolnostima
pronadju sebe..

..kriminal, zavisnost bih smatrala iskljuchivo svojom greshkom..
..trazila bih pomoc nekoga struchnog
i za sebe (poshto uz najbolju volju bolje nisam umela sama)
i za njih (vidi predhodnu zagradu)..

 

[Error]

evo necu da postujem slike poremecaja hromozoma
pa da me brishu moderatori ponovo jer im se ne svidja cinjenica da postoje i bolesna djeca
zato vam evo sakriveno pa fino vidite kako izgledaju neki od poremecaja i "kolike to veze ima" sa homoseksualnoscu

Dobro moja greška,ali rađaju se kao homoseksualci.

 

[Ashe Hime]

Dobro moja greška,ali rađaju se kao homoseksualci.

sorry ako sam zvucala nervozno.. cak ni ne znam koja je uopste poenta onog posta kada ce ljudi svejedno nastaviti da sire pogresne informacije

evo iz ugla biseksualca - ne znam kakva sam se rodila
ne znam da li postoji jos od rodjenja nesto sto te odredi kao ovakvog ili onakvog, ali tvrdim da to nije stvar izbora
moze se izabrati da li da se djeluje u skladu sa onim sto se osjeca ili ne, ali ne i da li da osjecamo nesto ili ne

 

[Hellen]

evo necu da postujem slike poremecaja hromozoma
pa da me brishu moderatori ponovo jer im se ne svidja cinjenica da postoje i bolesna djeca
zato vam evo sakriveno pa fino vidite kako izgledaju neki od poremecaja i "kolike to veze ima" sa homoseksualnoscu

Морала сам да интервенишем, не зато што се ''модератору не свиђа чињеница да постоје болесна деца'', него зато што по Правилнику Крстарице није дозвољено објављивање фотографија узнемирујућег садржаја.
Молим те да разумеш, ја сам обавезна да модеришем у складу са Правилником.

 

[Ванда]

Za svoju decu imam jedan jedini strah a to je da ce biti nesrecni u zivotu. E sad sta ce za njih znaciti to nesrecno ne znam, ali za mene podrazuimeva sve ono sto rade preko volje ili ne rade a zele. Vise volim da budu homoseksualni nego da se pretvaraju celi zivot unesrecujuci i sebe i porodicu. Neka budu boemi, neka se vencaju sa dvadeset, neka odsele na Aljasku, samo neka budu srecni , kad ih vidim neka osetim onaj pogled koji ce mi reci da su pronasli sebe.
Narkomanije, alkoholizam i sl. su bolesti a bolest je prirodan strah svakog roditelja i o tome je suvisno pisati uopste.

За почетак, мислим исто овако, а касније можда још нешто напишем...

 

[Gost 131338]

O homoseksualnosti se treba informisati i to ozbiljno. Homoseksualnost NIJE bolest i ne leci se. Samim tim, ne mozemo "pomoci" homoseksualcu, jer njemu ne treba pomoc.
Ovim sam dovoljno rekla na temu dece i homoseksualizma.

Sto se tice narkomanije, razumem se u droge i znala bi istog momenta sta se desava i koja je droga u pitanju. Reagovala bih odmah, ne bih dizala paniku ali bih momentalno zatrazila strucnu pomoc jer narkomanija nije samo necija obest ili eksperiment, to je obicno problem koji je mnogo dublji a droga je samo simptom.
Alkoholizam takodje.
Ali, ne mislim da se osoba jednog dana probudi kao alkoholicar i narkoman - to je proces koji je vrlo ocigledan. Tako da bih reagovala pre nego sto situacija postane toliko ozbiljna.

Inace, ne svidja mi se postavka detetovog zivota kao necega sto mora da se slaze sa nasim predstavama a i trpanje homoseksualizma i narkomanije u isti kos.
Roditelj je i te kako odgovoran za dete u smislu da mora da reaguje kad je bolest u pitanju a ne ako mu se nesto ne svidja ili ako je sve to drugacije zamislio. Neki roditelji vole da brkaju ove stvari, pa pod plastom brige i odgovornosti zapravo maltretiraju dete i oblikuju ga po svom idealnom kalupu.
A sve to bez ikakvog znanja o ovim stvarima koje je neophodno! U opisu posla roditelja je da bude makar tacno informisan.

 

[zlatna koka]

Poznajem zenu ciji je sin postao cerka, pa smo mi to u to vreme stalno komentarisali, iscudjavali se, zgrazavali se i govorili ono cuveno "nedaj boze, daleko bilo"....i sl. Krivili smo tu majku, njen nacin vaspitanja tog deteta, koje je sa 20-tak godina promenilo pol, pa kada god prodju pored nas, a mi odmah pocnemo pricu o tome i raspredamo po sat vremena o tome kako je on uvek bio cudan i izfeminiziran, onda sam se ja osvestila od tog malogradjanstva i pomislila kako ja imam dva sina koji su jos mali i ja neznam kako ce i da li ce moje vaspitanje imati ikakve veze sa njihovim seksualnim opredeljenjem ili je to kao sto rece gagiguja greska u hromozomima, a coveka ne retko snadje bas ono sto ne zeli i cega se najvise plasi i prestala sam s tim pricama o njenoj krivici, losem vaspitanju i ostalim glupostima....Sada sretnem njih dve ponekad, pozdravim ih i nastavim dalje kao da je to nesto najnormalnije, kao sto i jeste...
Narkomanija i alkoholizam jesu bolesti i s tim bih se borila iz petnih zila

 

[alexandra 8]

O homoseksualnosti se treba informisati i to ozbiljno. Homoseksualnost NIJE bolest i ne leci se. Samim tim, ne mozemo "pomoci" homoseksualcu, jer njemu ne treba pomoc.
Ovim sam dovoljno rekla na temu dece i homoseksualizma.

Sto se tice narkomanije, razumem se u droge i znala bi istog momenta sta se desava i koja je droga u pitanju. Reagovala bih odmah, ne bih dizala paniku ali bih momentalno zatrazila strucnu pomoc jer narkomanija nije samo necija obest ili eksperiment, to je obicno problem koji je mnogo dublji a droga je samo simptom.
Alkoholizam takodje.
Ali, ne mislim da se osoba jednog dana probudi kao alkoholicar i narkoman - to je proces koji je vrlo ocigledan. Tako da bih reagovala pre nego sto situacija postane toliko ozbiljna.

Inace, ne svidja mi se postavka detetovog zivota kao necega sto mora da se slaze sa nasim predstavama a i trpanje homoseksualizma i narkomanije u isti kos.
Roditelj je i te kako odgovoran za dete u smislu da mora da reaguje kad je bolest u pitanju a ne ako mu se nesto ne svidja ili ako je sve to drugacije zamislio. Neki roditelji vole da brkaju ove stvari, pa pod plastom brige i odgovornosti zapravo maltretiraju dete i oblikuju ga po svom idealnom kalupu.
A sve to bez ikakvog znanja o ovim stvarima koje je neophodno! U opisu posla roditelja je da bude makar tacno informisan.

Djelom cu vam napisati dio price koja me muci, tisti koju osjecam, ali neznam kako da reagujem....Moj dragi poznanik komsija se vec duze drogira, cak sam ga jednom i vidjela gdje smrce linijicu, mnogo mi ga zao, neznam kako da mu pomognem,vise puta smo pricali...obecava ali nista. Kaze ranjena mu dusa i tako je povremeno leci....Zao mi ga puno, zato sto ima slatku djevojcu od 7godina i treba je podici izvesti na pravi put, bojim se za nju.....volim je cesto joj ukazem paznju,ali ja joj nisam mama, ona majku nema..... i to je jos jedan veliki problem.....Kako kad je zatvoren krug, mala sredina, institucija nema itd.Trazim adekvatan savjet! Hvala na razumjevanju!

 

[Gost 131338]

Ovaj, ja se razumem u droge kao korisnik. :I
(Nisam heroinski ni kokainski zavisnik, nemojte da me pogresno shvatite).
Ali droga je droga - princip je isti, nazalost. Sustinski ne postoje "lake" i "teske" droge.

Tvoj prijatelj nema nista od tvoje dobre volje i od tvog sazaljenja. Lepo je od tebe sto hoces da pomognes, ali dok on sam ne odluci, tu nista ne moze da se uradi. Punoletan je.
Institucija ima, samo covek treba da se odluci na taj korak.
Ipak vodi racuna da te ne uvuce u svoju igru sazaljenja pa ti prebaci svoje odgovornosti - pogotovo oko tog deteta.
Dok coveku samom ne klikne, nece se izvuci a na zalost klikne tek posle neke tragedije.

Mozda bi mogla da postavis pitanje na Zdravlju - na temi Psihijatrija. Tu ima jedan jako dobar psihijatar koji ti sigurno moze dati pravi savet. Ja samo pricam iz iskustva.

 

[Hellen]

УнБесо, знам да је скретање са теме, али морам.
Давно сам отворила овде тему ''Трава, па шта?'' о томе како бисмо реаговали ако би нам наше дете тинејџерског узраста дошло са том причом и признало да дувка повремено. Било је разних дискусија, али оно за шта сам остала ускраћена је одговор на питање - да ли бисте свом детету рекли да и сами дувате (ли сте дували)? Јер ако и ми то радимо, одакле нам морално право да деци забрањујемо, зар не?

Па ето, шта би сутра рекла свом тинејцеру ако те пита да ли си некада конзумирала наркотике? Да ли бити искрен или не?

 

[Gost 131338]

Imamo i te kako moralno pravo da zabranimo isto deci a i moralnu obavezu. Isti razgovor sam imala sa muzem i on je rekao ovo sto si ti rekla.
Ali, dete se tek razvija a mi smo u recimo 30-im. Ljudi malo izgube kompas gde su oni u vremenskoj ravni a gde su im deca. Nije isto duvati sa 30 i duvati sa 14 i ja ovo ne smatram licemerjem jer se ne radi o tome.
Dete se tek razvija, i fizicki i psihicki i emotivno. Ako smo mi imali neki zaj.eb pa zbog njega koristimo travu, ne mora da znaci da cemo isti princip razmisljanja preneti na dete, samo zato sto duvamo.
Zasto duvamo, to je pitanje. Mi, licno. Ako je neko u stanju da odgovori na ovo pitanje iskreno sam sebi, onda vise nije poenta u moralnom pravu i licemerju.
Recimo, neko duva jer mu je to nacin da pobegne od realnosti. Od koje realnosti onda bezi dete koje duva? Nase? To nije njegova realnost, ono ima svoju i ima potpuno pravo na to. Necemo dete da zatrpavamo svojim go.vnima i da na njega prenosimo destruktivne oblike ponasanja.
Droga nije cool, nije zabava - droga je destrukcija i nemogucnost da se izbori sa realnoscu kakva jeste. Ali ja imam svoje licne razloge da se tako osecam a ne moje dete.
Ako moje dete ima te razloge - onda sam se ja malo za.****** u vaspitanju.

A da me pita - zavisi od uzrasta sta bih mu odgovorila. Ako procenim da je izasao iz faze da kopira roditelje i da smatra da su roditelji idealna bica (a ovo se neminovno desi i zove se odrastanje), kad emotivno sazvace to da su mu roditelji takodje ljudska bica - tad cu mu i reci.
Pre toga mislim da je kontraproduktivno za detetovu psihu.