Stihovi za moju dusu

[dzezer]

Dušo moja ...


Dušo moja, ja ne znam više,
koliko dugo ovdje stojim,
dok gledam kako liju kiše,
pod mračnim prozorima tvojim!

Dušo moja, i kada krenem,
htjeo bih opet da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene,
ostalo s tobom da te prati!

Ostalo s tobom da te ljubi,
kada si sama i kad je zima,
jer ja sam onaj, koji gubi,
i prije nego išta ima!

Dušo moja, k'o kaplja vode,
i ti se topiš na mom dlanu,
jer stobom dođe, a bez tebe ode,
stotinu dana u jednom danu!

Dušo moja, ti umorna si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvijezdi, što se gasi,
ja tražim svjetlost, koje nema!

Pod hladnim nebom, ispod granja,
Stavit' ćes glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj, koji sanja..

 

[mon amour]

Nikom nemoj tako ponuditi usne
koje mirisu na jesen, jer osetice neko
kako moji poljupci jos traju i kako ti rukama struji
ova jesen i zima, nikome nemoj tako ponuditi usne
jer znas da te u meni ima za pet stoleca
i pet nedosanjanih proleca.

Nemoj ni to malo sjaja u ocima potrositi s nekim u nocima
kad moja senka zaluta iznad oblaka
pa ti na jastuk padne kao suza neka kap kise
i ne reci nikad vise, jer Bog ce znati i mozda hteti
da me se zauvek tvoje srce seti...

Zeljko Krznaric

 

[goxy]

iz knjige Proleće na terazijama (1967)


Iščekivanje

sedimo
danas lepo vreme
a zamislite juče
onolika kiša
one lapavice
na pivu je spala pena
na zavese je pala noć
na satu je prošla godina
zvezdom je minulo stoleće
mi sedimo
danas lepo vreme
a zamislite juče
onolika kiša
one lapavice
na pivu je spala pena
na nas je pala zemlja
pod njom sedimo
danas lepa kiša
a zamislite juče
onoliko vremena

Mirjana Stefanović

 

[goxy]

iz knjige Indigo (1973)


Pusta koža

Koža se prostire pusta kao Sahara.
Koliko se može sagledati, dopire do horizonta, dovoljno velika da bi od nje neki globalni konfekcijski džin mogao iskrojiti uniforme za policiju sve tri velike sile.
Pokušaj da se u nju zasadi cvet – obična poljska žalfija, inače pogodna za sve terene u okvirima kontinentalne klime – bedno propada: maljavi žbunić sa rumenim kljunovima cvetova sparušuje se i sklapa brzinom koju oko lako prati.
Potreba za dodirom dovodi do posipanja mrvica po trbuhu. Ali ova primamljiva hrana ne može iz praznog neba da dozove nijednu pticu.
Najzad, pošto je žeđ prevelika, pozvani su radnici da iskopaju bunar. Stigli su već do tridesetog metra, a još uvek izbacuju sve nove i nove ašove sasušenog epitela. Načinili su veliki beličasti breg, kao neku treću, bezrazložno ustobočenu dojku.
Od vode nema ni traga, što navodi na pomisao da koža ne samo što je pusta i ogromna po površini već je i njena treća dimenzija,dubina, sasvim neizvesna.

MS

 

[goxy]

Prohladno srce

Srce se ukazalo kao veliki mračan prostor,
veoma visoko zasvođen. Kao unutrašnjost kated-
rale čiji je tlocrt proizvoljan, neodređen, vero-
vatno promenljiv.
U srcu je prohladno. Ono se ne može sagleda-
ti spolja jer je okruženo telom, ali malo difuz-
ne svetlosti odnekud neodređeno prodire. Možda
je to fosforesciranje creva ili bioelektricitet
neurona.
Najjači je, ipak, utisak praznine: i sasvim
lagani koraci dugo i glasno odjekuju.

MS

 

[goxy]

Sećanje

Šareni svileni šal, davno prostrt na mar-
tovsku livadu. Prvo onu pravu, sa ruglom otpa-
daka i tek probuđenim insektima punim nasrtlji-
vosti, potom njen ulepšani crtež utisnut u
ćelije pamćenja.
Tu, pod hranljivim nebom lobanje, kroz šal
se probilo cveće, cveće iz zemlje pomešano sa
cvećem od svile, pronikle su vlati trave, sab-
ljaste i bolno zelene, on sam je otežao, zazlatio
se. Svako prizivanje pod svetlosni snop pažnje
oblaže ga novim zlatnim listovima.
Tako se s vremenom pretvara u raskošan spo-
menik, jedan od mnogih u gusto naseljenom pante-
onu korteksa.

MS

 

[goxy]

Ljubav

Dugim potezima dlanova, kao umiljatim no-
žem, skinuli smo jedno drugome kožu. Tako mogu
u mraku živci da se dodiruju sa živcima i da
jedan drugoga ushićeno nose na rukama. Tako se u
ubrzanim talasima limfa preliva iz tela u telo.
Potpuno izmešana u njenom naručju, ona po-
činju da izbacuju iskre ... Varnice, palacanje
plamenih jezičaka, najzad rastuća krošnja praš-
tavog narandžastog požara.
Iz njega vaskrsavamo okupani i ponovno svak
na svome.
Svetlucavi signali nežnosti, kao kotrljanje
rose niz stabljiku.

MS

 

[goxy]

iz knjige Radni dan (1979)
Svinja

Sedi udobno zavaljena u naslonjači. Okupana, odevena u
dobro skrojen smoking, sa belom leptir-mašnom i blistavim
manžetama, svinja je sveže izbrijana sve do kragne, od koje
počinju naglo prerezane čekinje.
Smeška se i konverzira s lakoćom i elegancijom, potkrep-
ljujući svoje izjave mahanjem još blatnjavih papaka.

MS

 

[duca03]

ONOJ KOJU NASLUĆUJEM

Jesmo li nas dvoje
Daleko jedno od drugog?
O, kad bih mogao znati
Ima li plavo čeznuće
Između nas dvoje?...
Ti si mala djevojčica
I imaš crne oči.
Dva plamena crna,
A ja sam možda tvoj
Skromni, dragi pjesnik
Koji bi htio tebi da pjeva
Pjesme srca, vesele, bez rime;
A ne znam ni gdje si
Ni kako ti je ime!

Dragutin Tadijanović

 

[Laida]

Postoji plan da te andjeli ukradu
il' bar na cas da te vrate medju njih
jer nekad nebo pravi veliku baladu
i trazi rimu za glavni stih.
Postoji put koji namernike bira,
tajnovit drum uvek najboljim sklon
jer nekad nebo samo crne dirke svira
i trazi notu za pravi ton.....

 

[duska.vodolija]

NOSTALGIJA Aleksa Santic
Ja vidim, kad tajno tvoja suza pada,
Na hladnoj terasi pri sjaju mjeseca,
I tvoj glas ja čujem kako bono jeca
Na odar od svile kada kloneš mlada.
K'o robinja crna, nijema i vjerna,
Tebe moja duša prati svako doba;
Zar ne čuješ nigda uzdah k'o sa groba
Ne osjećaš miris pelena čemerna?
U baštama tvojim ono rosa nije,
To su suze duše, što ih dugo lije
Pri sjaju zvijezda u gluhom pokoju.
U kandilu tvome to žižak ne gori,
To ti duša moja svoj blagoslov zbori
I prosipa na te tužnu svjetlost svoju.

 

[Nina]

Imam aferu sa njegovim glasom
Obecao je da mu nece reci
On posrce dok pricamo
pod teretom svakakvih
ali fundamentalno nesavrsenih ljubavi
i bezobrazno ocekuje da mu pomognem
pogladim ga po bolno zategnutim zicama i
zaspem kaskadama egzoticnog smeha
Onda se pridigne, omeksa
i povede me u intimne odaje
Svih Gresaka
Tu one zive u asketskim celijama
i mrze ga kad ih pokazuje sa zadnjim namerama
Ipak, poziraju za posetioce
i okrecu svoju najbolju stranu
Zabrinut je da mi ne bude hladno
i grli me neznim prstima samoglasnika
Oni promene ritam njegovog disanja
na trenutak
oklevaju nad mojom kozom
i bez zurbe, u besprekornoj koreografiji
ispuste gomilu gladnih
suglasnika
Stresem se pod ujedima
nasmejem pomalo bez daha, previse ih je
i promenim temu
Njegov glas mi prica hiljadu i jednu lepu pricu
svake noci
podmetne se ispod moje glave
i obeca kao da govori
sve jezike sveta
da ce kad ih potrosi otici do tajnog mesta
gde je zakopao jos toliko
On nista ne vidi i ne sluti
da ispod poslednjeg dana ne nosim nista
Prekrstenih nogu nestrpljivo odbacujem sate
kao carape, pustam da mi se kotrlja niz
stomak i zaustavi pred usponom
koji otvara magicna rec
Unutra ce pronaci akusticnu komoru
i u njoj ostati zauvek
zarobljen kao
eho

n.a

 

[mon amour]

'Kada mi upadne u sobu
i unese sneg na trepavicama
i miriše na napolje.
Kada kupi psa pa ovaj
hteo, ne hteo ubrzo
počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
i takvu je volim
u stadijumu punoglavca
na fotografijama iz detinjstva
kao bebironu sa loknicama.
A najvolim zato što se ona
od tih fotki do danas
uopšte ne menja.

Kad noću piše
baterijom po vazduhu
šalje poruke vanzemaljcima.
Kad me na Rilkeove
stihove pita
- A je l’ ti se svidja
moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
i kada je uštinem otpozadi
a ona vrisne –
Jesi li normalan
mogla sam tako da poginem ovde!

Kad slušamo muziku
a ona podigne kažiprst,
Slušaj sad ovaj prelaz
kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam....
Kad je pogledam na neko mesto
a ona stavi ruke preko tog mesta,
kaže – što si pokvaren,
marš tamo!

Kada donese ćumur
na poslužavniku,
Evo, malo su mi
izgorele kiflice – kaže..
Dok čita ove beleške
pa se iznervira,
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
pa ti stalno raste
k’o Pinokiju…

Kad kaže,
Ja bih te nešto pitala
ako obećaš da
nećeš da se smeješ.
Kad izadje iz kupatila i
kad joj kosa liči
na dečiji crtež..

Kad šmrca na ljubavni film
i kada opazi da se jedva
uzdržavam da
ne prasnem u smeh
pa stane da me gadja
korama od pomorandže...

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
ja bih samo legla
na patos
i umrla…'

J.N.

 

[heheić]

Алфред де Мисе: МИСЛИ НА МЕ

Мисли на ме кад сунце истече
Са блиставих зориних видика;
Мисли на ме када сетно вече
Прође с плаштом сребрнастих тмина;
Кад те срце устрептало зове
На вечерњих уживања снове.
Слушај из ноћне таме
Гласове шуме саме:
Мисли на ме!

Мисли на ме када судбе пути
Заувек ме од тебе раздвоје;
Време тугом кад срећу помути
И саломи јадно срце моје
Мисли: мада час растанка боли -
Не одвоји онога што те воли
Док живота буде за ме
Чућеш куцање срца саме:
Мисли на ме!

Мисли на ме када дође доба
Да заувек мене земља скрије;
Мисли на ме кад врх мога гроба
Цвет усамљен своје круне свије,
И тада ће из вечна покоја
Теби доћи верна душа моја.
И тад ћеш, сред ноћне таме,
Чути јецање ноћи саме:
Мисли на ме!

 

[heheić]

Јован Дучић: РЕФРЕН

Сневај да увидиш да пролазни снови
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад - зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.

Љуби, љуби силно, увек истоветан;
У љубави само можеш јасно знати,
Како мало треба да се буде сретан
И сто пута мање да се вечно пати.

И умри да спасеш веровање чисто,
Да си кадгод стао пред истином голом;
И да у животу ниси једно исто -
Једном звао срећом, а други пут болом.

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Ljuljaska od cvijeca
na njoj haljina bijela
u ruci ruza crvena
na usnama
zelja zaspala

*
Probala je sve
da bude bolja od nje
Ali tuga nema kraja
kao sunce bez sjaja

*
Provodi noci bez sna
a tako rado bi zaspala
na tvojim rukama
i nebi se budila nikada
Sanjalica

 

[duca03]

NE PITAJ VIŠE

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj

zašto raste trava i zašto je nemirno more.

Pitaj otkud stiže vjetar proljetni

i bijelom lađom snova tko krmani

kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.

Znaš li odakle koralj na dnu oceana?

Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti,

ali ti živiš daleko od glasa valova.

Tvoja je misao strma pećina

o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.

Pristupi k meni! Tužno je moje srce.

Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta

na viskoj planini zaborava.

Vesna Parun

 

[STARDUST]

Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka čase
ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
znam kada će suze oko da ti kvase,
znam kad ti se duša miloštom preliva,

A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako čudna druga,
i nikad slična jučerašnjoj ženi.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…

Milan Rakic "LEPOTA"

 

[dzezer]

neko drugo more

jutrom ti osviće

pod oknima

neka druga ruka

u snu ti kupine

na dlan prinosi

neko drugo lice

u tvojoj bistroj

se zenici ogleda

neko drugo uho

iz sna tvoga

muziku za svoje

uho izbira

neka druga senka

vitku tvoju senku

podnevom dotiče

ali, niko drugi

u tvom snu

ne usni

a da u budnom

oku osvane

 

[duca03]

Opet jedno veče...I meni se čini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
U blistavoj senci smaragdovih gora -
Bleda, kao čeznja, nepoznata žena,
S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me...
Teška je, beskrajna, večna tuga njena
Na domaku noći, tišine i tame...

Jovan Dučić - Zalazak sunca

 

[Neponovljiva Gracija]

Milanska kiša - Ewa Sonnenberg

U sobi praskozorja umesto zidova su naša tela
Ulovljena u svojim skrovištima: shvati
Konačno shvati da je otvoren prostor manji od mladeža
Da bismo disali umesto prozora otvarali smo širom svoja lica
A umesto kroz vrata napolje smo izlazili kroz dodir

Posle si dugo češljao moju kosu: tako pada kiša
A još kasnije smo igrali šah belo-crna polja bila su kao sunca i meseci
Razmenjivali smo tela i već je nastupila noć
Ali budući čak zajedno blizu da bliže ne može biti
Čak i tada smo očekivali nešto kao da se nikada nismo sreli
Kao da nas je u tom bivanju zajedno nešto preduhitrilo
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
3

Opazili smo kako su nam veoma potrebne naše ruke radi potvrde
Da ono što se uzima želi i da daje, da dajući uzimamo, a uzimajući dajemo
Neizvesna granica: svila oko članaka
Plovim od jednog članka do drugog: upoznajem težinu tvoga dodira
Narukvice su kao sledeći obzori sledećih svetova

Postajem nestalna u ispovestima zbog toga možda želiš da ih pišem
Iz mojih reči pašće kiša u njoj ćeš prepoznati toplinu moga daha
Pokušavam da imenujem samo ono što mogu da pretpostavim:
Tvoje ruke mokre od kiše spavaju na mojih rukama
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8

Neprestano se vraćamo ne znajući po šta zbog čega i gde: poljubac
Posezali smo za tim darom koji je kao zlatan novac svetlucao u našim ustima
Zagnjurivali smo se sve dublje u svoju pljuvačku da li se tako meri duša?
Na dnu zaboravljeni biser je trebalo da izgovori jednu jedinu reč
Ukus poljupca u kome je svetlucalo korenje koje je na poljima lavande iščupao vetar
Potpuno smo spoznali ukus koji nas je ispunio od glave do pete: mesec koga nema
Jer počinje i završava se samo u našim ustima
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
16

Dopusti mi da okusim tebe: kakvog si ukusa u sumrak?
Kada je za nama već toliko toga kada više ništa ne očekujemo
Dopusti da makar na časak osetim ukus tvoje bespomoćnosti
Moj nezasiti gramzivi ruž na obrazima: želim te
Ukus tvoga nepca miris tvoga daha
Da li ćemo ikada to razumeti?
Onaj jedini trenutak kada smo želeli da legnemo jedno pokraj drugog
Sada smesta na livadu na travu na zemlju da bismo posmatrali zvezde?
Tvoj jezik je pikantan kao orijentalno jelo
Tvoj glas je sladak kao turski kolač
Puderišem lice da ne bi prepoznao moje osećanje
Ali nebo pijano od osećanja govori umesto mene
Nazivajući te kišnim ljubavnikom
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
23

Dospeli smo do trenutka: do osećanja bez granica
Mostić na kome je klečala prosjakinja
To sam mogla da budem ja to si mogao da budeš ti
Da li smo sustigli njena krvava kolena?

Tvoj začuđeni plavi pogled intenzivniji je od dodira
Svaki put kada mi se obratiš sebe ponovo vraćam sebi
Puna sam kiše koja hoće da padne na tvoja kolena
Imam samo jednu molbu: ne dopusti da te zaboravim

Bilo kud da kreneš povedi me sa sobom biću tvoji prsti
Poslušna onom što želi tvoj dodir i onom što želiš da dodiruješ
Mnome zacrtaj granice svog malog sveta
Svaki put kada mi se približiš osetićeš moju bezgraničnost

 

[meseceva rosa]

Korak do sna


Sve postaje jasnije.
Godine lutanja i samoće
netko je svezao u vreću
i bacio na dno rijeke.
Ruke navikle na prazninu
odjednom su pune tvojih.
Toliko ljubavi
stane u dlan.
Ovaj put ne hodam sama.
Još samo korak do sna.

http://slavonchica.blog.hr/arhiva-2007-02.html

 

[meseceva rosa]

Daljina


Udahni me.
Na trenutak odmori oči.
Zažmuri...
Jer osecaš koliko mi nedostaješ?

I sad dani
od života bruje,
u mojim očima muk.

Još uvek gde vreme
zaparu tka,
živim u mislima,
nedam da me slomi daljina,
jer dišem ljubav
jedina...

Srdjan Radić

 

[Snowflake]

Bolno probuđenje

Već je, dragi, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće.
Već je došlo gorko, teško uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće

sve već prošlost biti. U duši duboko
već se crna slutnja kao plima diže;
i zadrhti srce, ko ranjeni soko,
i bolno se steže, kad ti priđem bliže.

Osećam da ljubav tvoja će umreti;
i biću ti, dragi, tuđa jednog dana;
a u dušu moju i ti ćeš uneti
jednu novu povrh mnogih starih rana.

Da, došlo je, došlo bolno probuđenje
i srce mi steglo kao gvožđe vruće;
da, došlo je teško, gorko uverenje
da će jednog dana u sivo svanuće
sve već prošlost biti.

- Desanka Maksimović -

 

[Neponovljiva Gracija]

PADNI MI SAMO NA PAMET

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu

Izadji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe

Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je medju nama došlo

V. Popa