Stihovi za moju dusu

[gost 254762]

Ti si me stvorio,
iz pepela podigao.
I moje srce ranjivo zalecio.
Ko mozaik si ga sastavio.
Svet moj okrenuo...promenio,
Dok sam na raskrsnici stajala,
i razmisljala laz ili istina.
Dok sam lutala
izmedju pakla i raja,trazila se
u ropstvu i slobodi.
Ti si mi ruku dao,i za mene sve
najbolje izabrao.
Otvorio oci,zaustavio vreme
sve je stalo u zaboravu,
Zavolela sam te...
I ponovo sam tu negde izgubila sebe.
Kud god da me povedes
s tobom bi krenula,
ne bi ni pitala.
Ko slagalicu bi te slagala,stobom
se smejala,glasom napuklim dozivala.
Zbog tebe sve bi uradila.Svaku
ludost ucinila.
Zbog tebe ponovo pisem,
zbog tebe ponovo volim,
i vise nisam tuzna.
Ponovo sanjam u sneznoj
blistavoj boji.

 

[oneiginrusija]

.VOLEO SAM VAS
Voleo sam vas; moja ljubav stara
Još uvek, možda, spi u srcu mome
.Al´ zašto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome
.Voleo sam vas nemo, beznadežno
,Pun strepnje i pun ljubomorne boli
,Voleo sam vas iskreno i nežno;
- Nek bog da tako drugi da vas voli​

 

[dzezer]

 

[mon amour]

Zastanem na po puta kad shvatim
da me ni druga polovina ne bi
odvela u kraj s gradom nepoznatim.

Stojim, a mislim da idem, u sebi.

Ili polako stignem do predgrađa
u kome mi je sve neznano kao
da sam već dopro do tvoga mesta: lađa
se vidi s' jednog ugla gde sam stao
i sunce što se gasi ili rađa...

Prođe još jedan dan za koji vele
da je običan bio: videše me
gde se u uskoj ulici (kraj skele)
s prolaznicima sudaram sve vreme.

Stojim, a oni da prominu, žele.

Krenuću sutra (ali ne polako)
do stabla, vode, klupe usred bilja;
Svih mesta gde smo bili nauznako.

Neka svi kažu da lutam bez cilja.

Ja idem prema tebi, makar tako.

Stevan Raičković

 

[Emerald girl]

NOĆAS BIH MOGAO NAPISATI

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u daljini."

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je ljubav moja ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.



To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.

Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
No mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.

Drugome. Pripast će drugome. Ko prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je to posljednja bol koju mi zadaje
A ovo posljednji stihovi koje za nju pišem.


Pablo Neruda

 

[Kalamiti Dzejn]

Mirisni plodovi duše

Dušo da ne stremim Vječnosti ne bih čuo
melodiju koju samo Vrijeme pjeva
Već bih život prekratio i od tijela načinio
tajnu koju groblje skriva.
Kad se ne bih dušo kupao suzama
i bolom ukrašavao oči
Živio bih slijep, sa noktima u očima
i gledao samo u lik tami.
Što je život dušo nego noć u pohodu
a ipak je smjenjuje zora koja traje
Tako mene žeđ u srcu upućuje rajskom vrelu
i gutljaju smrti milosrdne.
Ako dušo neznalica kaže da i duša i tijelo nestaju
da se ne vraća ono što nestane
Reci mu da cvijet nestaje ali ima sjemenku
koja ostaje i tajnu vječnosti krije.
Dušo da ne stremim Vječnosti ne bih čuo
melodiju koju samo Vrijeme pjeva
Već bih život prekratio i od tijela načinio
tajnu koju groblje skriva.

Kad se ne bih dušo kupao suzama
i bolom ukrašavao oči
Živio bih slijep, sa noktima u očima
i gledao samo u lik tami.

Što je život dušo nego noć u pohodu
a ipak je smjenjuje zora koja traje
Tako mene žeđ u srcu upućuje rajskom vrelu
i gutljaju smrti milosrdne.

Ako dušo neznalica kaže da i duša i tijelo nestaju
da se ne vraća ono što nestane
Reci mu da cvijet nestaje ali ima sjemenku
koja ostaje i tajnu vječnosti krije.

Halil Džubran

 

[STARDUST]

Rijeka donosi jesen
dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta
Reci da li ćeš noćas
moći ostavit sve
svoju kuću
navike, ljude
i poći a ne znati gdje
Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
bit će tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Nikad žaliti nećeš
stvari, ime i grad
i u hladnoj sobi hotela
bit ćeš slobodna sad
Neka svi mržnjom isprate nas
ali draga život čeka
sad je čas
čitav svijet
biti će tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Duga očajna kiša
magla zastire grad
nekim putem
tijesno kroz jesen
nas će odvesti vlak.
Arsen Dedić

 

[heheić]

Ruke nam se spajaju,
oči nam se upijaju;
tako počinje
povijest naših srca.

To je igra
davanja i odricanja,
otkrivanja i ponovnog sakrivanja,
nešto osmjeha i sasvim malo stidljivosti,
i poneka, tek slatka besciljna svađa.

Ljubav ova između tebe i mene
jednostavna je kao pjesma. ~ TAGORE

 

[mon amour]

Ljudi nije fer
covek zivi kao ker
misli na sve
brani svoga tela greh
uvek placa drugom ceh
ludom glavom rusi zid
vrlo kratak ima vid

Sad je cas bezi od zla
Ja sam pas ti si kao ja

Svako nosi zig
vecno tece gorak med
ti si ko ja..
Volis pesmu majski dan
citas balzakov roman
volis dobar modni film
elegantan tvoj je stil

Sad je cas bezi od zla
Ja sam pas ti si kao ja

Ljudi nije fer
covek zivi kao ker
misli na sve
samo zivot nije laz
nosi neku cudnu draz
vino ljubav so i greh
zivot to je plac i smeh

Sad je cas bezi od zla
Ja sam pas ti si kao ja

 

[srce andjela]

Svidas mi se kad sutis, jer si kao odsutna,
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Cini se, kao da su ti letjele oci,
i cini se, da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

Kako su stvari sve ispunjene dusom mojom,
izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojoj.
Leptirice sna, dusi mojoj si slicna,
i slicna si rijeci, melankonija.

Svidas mi se kad sutis, i kad si kao udaljena.
I kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju.
I cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te:
Pusti me da sutim s mucanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim takodjer s tvojom sutnjom,
jasnom kao svijeca jedna, prostom kao jedan prsten.
Kao noc si, sutljiva i zvjezdana, tako daleka i jednostavna.

Svidas mi se kad sutis, jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna, kao da si umrla.
Jedna rijec tada, osmijeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo sto to nije tocno. Pablo Neruda

 

[dzezer]

Ne lomite mi bagrenje

Dj.Balasevic


Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim

 

[meseceva rosa]

Ja živim u bezbrojnim slikama godišnjeg doba
I godina
Živim u bezbrojnim slikama života
U čipci
Oblika boja pokreta reči
U lepoti nenadanoj
U opštoj gnusobi
U svežoj jasnosti u mislima toplim u željama
Živim u bedi i tuzi i opstajem
Živim uprkos smrti.

Živim u reci tihoj blistavoj
Mutnoj i bistroj
Reci očiju i trepavica
U šumi bez vazduha na livadi blaženoj
Prema moru u daljini spojenom sa nebom izgubljenim
Živim u pustinji jednog okamenjenog naroda
U naježenoj koži usamljenog čoveka
I u ponovo pronađenoj braći
Istovremeno živim u nerodnici i izobilju
U rasulu dnevnom i noćnom redu.

Ja jamčim za život ja jamčim za danas
I sutra
Na međi i beskraju
U vatri i dimu
Pri svesti i u ludilu
Uprkos smrti uprkos zemlji manje stvarnoj
Od bezbrojnih smrtnih prizora
Ja sam na zemlji i sve je na zemlji samnom
Zvezde su u mojim očima ja rađam tajne
Po meri ove naše zemlje dovoljne.

Sećanje i nadanje nisu da ograniče tajne
Već da zasnuju život sutrašnji i današnji...

(Pol Elijar

 

[Snowflake]

Zaborav

Veliki gospodar moje duše polako umire.
Spušta se niz tajne mukle stepenice na njeno dno.
I na svakom pragu on se osvrne i nasmeši tužno.
Svako veče vidim njegove velike, nekad tako moćne
oči gde me pokorno pozdravljaju.
Njegove krmanoške ruke već leže mrtve, kao vesla na obali.
I samo će opet u dan velike smrti isploviti kao utopljenik na
uzburkane talase moje duše.

- Desanka Maksimović -

 

[srce andjela]

Duga


Mislio sam, mjesečina,
a kada se trgnuh,
znao sam, tišina.

Mislio sam, tišina,
a kada otvorih oči,
znao sam, tamnina.

Mislio sam, tamnina,
a kada je pomilovah,
znao sam, milina.

Mislio sam, milina,
a kada su je usne našle,
znao sam, gorčina.Edvard Kocbek

 

[dzezer]

 

[gost 289754]

Onaj sam kog volim

Mislim na tebe
Da bih znao ko sam,
Da te zaboravim
Ne bih znao gde sam.

Znam da sam tamo
Gde za tobom čeznem
Držim te na umu
Da se ne izgubim.

Onaj sam kog volim
Taj sam na kog mislim.

Matija Bećković

 

[goxy]

Ovo smo morali da učimo napamet u srednjoj za nemački na nos nam je izašla ali je prelepa...

 

[Nina]

Jednom sam (možda baš danas)
skrenuo pogled ka samom sebi,
stvari sam sredio, bacio višak.
Ja čuvam samo ono što vredi.
Velike sobe unutar mene
sada su prazne, samo tri boje
od kojih pravim sve što poželim,
jedino osnovne boje još čuvam.

Prva je boja mačijeg oka,
surova noću, blaga po danu.
Druga je boja kameleona
nestalna kao prizor na vodi.
Treća je čudna, posebna boja,
ona što miri crnu i belu,
ona što veže... a ja sam svezan.
Treća je boja, boja tvog glasa.

 

[apstrahovana]

Slamka

U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: Volim te
Najviše na svetu!"
Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama sto se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

M.Becković

 

[Bubi*]

Secaj me se

Secaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor zacaran vodi;
secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
uzdrhtis li kad te zadovoljstvo zove
ili senka mami u vecernje snove,
cuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Secaj me se.

Secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce ocajnicko svene.
Za moju se tuznu ljubav ti pomoli.
Sta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja cu da te grlim
Cuj u nocnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Secaj me se...


Alfred De Mise

 

[Bubi*]

Pesma zeni


Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka-
Jer je san o sreći visi nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti ci cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.

A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
J. Ducic

 

[mon amour]

" Vidi kako majušno srce drhti pred tvojim očima.
Zar ti nije žao da se napolju smrzava?
Unesi ga u toplo, hrani i neguj, dok ne ojača.
Dok trepneš, progledaće,
prohodati, odrasti i otići.

Ne gledaj u mene, srce jeste moje,
ali nisam ja taj koji ga je napustio."

G.T.

 

[dzezer]

Dopusti mi da udišem dugo ,dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osjećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svijet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je uzduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U oceanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pjesama
krepkih ljudi
svih nacija
lađa svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gdje počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lijepe lađe
koju jedva primjetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju posuda sa cvjećem
i praznih posuda iz kojih struji svježina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmjesan s' opijumom, šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribježjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene...

 

[Neponovljiva Gracija]

Istu smo boju zalaska sunca voljeli
Ti s jedne
A ja s druge strane svijeta
Daleki a boja je ista
I ljepota je ista kad se u oko useli
I mi smo sigurno
U neka rana praskozorja
Koja lome noći
Iste stvari željeli i htjeli
Isti smo miris udisali noću
Kad se putevi smanje
I daljine se stisnu
Jastuk nam je po istom mirisao voću
I ti si znala što hoćeš
I ja sam znao što hoću
U otvorene knjige da smo mogli ući
Bili bi zajedno odmah
U istoj kući
Od želja sagrađenoj
U plavome satenu omotanoj
I posutom s milijun nekih zvijezda
Koje se odjednom stvore
Kad ustaneš snena
I otvoriš prozore s pogledom na ljubav
S pogledom koji blago uspavljuje
Koji daruje sve što poželiš
U isto smo mjesto neba zagledani bili
Ti na jednoj
A ja na drugoj strani svijeta
Spojeni za uvijek
S onom jednom malom zvijezdom
Koja nam kroz oči šeta

Željko Krznarić

 

[duca03]

​VALCER KIŠE

Žureć pred kišom,
pod krošnje lipe
u hitnji smo na časak stali.

Nad nama su se
kroz cvjetno lišće
oblaci bijeli okretali.

Zadihani,
osmjehnusmo se.
Lipa je mrijela.

Srce se čulo
u svakom kutu
naših tijela.

Možda sam mogao
u tom trenutku
ljubavi nešto zauvijek reći,

al valcer poče....

I ljetna kiša
dodirnu u grlu
drhtave riječi.

E.Kišević