Ко пак да не уздрхти, слушајући слично и од Апостола, који говори: Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло« (II Кор. 5, 10). Ко да не усплаче (после свега овога реченог) због неверја нашег, и због слепоће душе наше, јер чувши све то, не кајемо се, и не плачемо горко због толике безбрижности и немарности своје? коју провидећи, Јеремија говораше, »Проклет онај који врши дело Божија немарно« (Јер. 48, 10). Јер када бисмо имали бригу за душе наше, уздрхтали би од речи Господње, и похитали би да извршимо заповести Његове, којима се и спасавамо. Али ми, чувши Господа где говори, »Уђите на уска врата, која воде у живот« (Мт. 7, 13-14) више смо заволели пут широк и простран, који води у пропаст. Зато, кад дође Он с неба да суди живима и мртвима, чућемо од Њега: »Идите од мене, проклети, у огањ вечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим« (Мт. 25, 41).
Maksim.ispovednik .Podviznicko slovo